Pravilnik o građevinskim konstrukcijama (Evrokodovi)

Da li se Pravilnik za građevinske konstrukcije primenjuje samo na novogradnju?

Ne. Primjenjuje se na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih konstrukcija, kao i na konstrukcijske i nekonstrukcijske elemente.

izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih građevinskih konstrukcija

Koje Evrokod serije čine osnovni referentni okvir za građevinske konstrukcije u Srbiji?

SRPS EN 1990 i serije SRPS EN 1991 do SRPS EN 1999, prema vrsti konstrukcije i sa pripadajućim nacionalnim prilozima kada ih pravilnik zahtijeva.

SRPS EN 1990 i srpskim standardima iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1993, SRPS EN 1994, SRPS EN 1995, SRPS EN 1996, SRPS EN 1997, SRPS EN 1998 i SRPS EN 1999.

Po čemu se proračunava konstrukcija

Konstrukcija se projektuje po standardima iz Priloga 1, a izvodi i održava po Prilogu 2 pravilnika (serija SRPS EN 1990–1999).

Саставни делови овог правилника, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део су: − Прилог 1 – Списак стандарда за пројектовање грађевинских конструкција, − Прилог 2 – Списак стандарда за извођење и одржавање грађевинских конструкција.

Koje osnovne zahtjeve mora ispuniti građevinska konstrukcija?

Mehaničku otpornost i stabilnost, odgovarajući dio zahtjeva bezbjednosti u slučaju požara i trajnost/održivo korišćenje prirodnih resursa prema pravilniku.

1) mehaničke otpornosti i stabilnosti, 2) dela osnovnog zahteva: bezbednostu slučaja požara i 3) dela osnovnog zahteva: održivo korišćenje prirodnih resursa, koji se odnosi na trajnost objekta.

Da li statički proračun može razmatrati samo stalno i korisno opterećenje, bez drugih očekivanih dejstava?

Ne. Konstrukcija mora tokom proračunskog vijeka prihvatiti sva očekivana dejstva tokom izvođenja i korišćenja, bez rušenja, nedopuštenih deformacija/pukotina, nesrazmjernog oštećenja i neprihvatljivih vibracija.

bude sposobna da sa zadovoljavajućim stepenom sigurnosti prihvati uticaje od svih očekivanih dejstava koja mogu da nastanu tokom izvođenja i korišćenja

Koji standard se koristi za seizmičku otpornost konstrukcija?

Serija SRPS EN 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima i standardima na koje se poziva.

Za projektovanje seizmičke otpornosti građevinskih konstrukcija primenjuje se serija srpskih standarda SRPS EN 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Da li se seizmičko projektovanje po Evrokodu 8 radi za sve objekte?

Da, za sve objekte osim onih koji se prema važećem nacionalnom prilogu SRPS EN 1998-1/NA nalaze u području vrlo niske seizmičnosti.

Projektovanje seizmičke otpornosti građevinskih konstrukcija sprovodi za sve objekte, osim za objekte koji se, prema važećem nacionalnom prilogu SRPS EN 1998-1/NA, nalaze u području vrlo niske seizmičnosti.

Kako se seizmički proračunava zgrada u kojoj različiti materijali zajedno preuzimaju zemljotres?

Pravilnik traži nelinearne metode; dopušta linearan proračun uz najmanji faktor ponašanja odgovarajućih sistema, uz dodatne zahtjeve duktilnosti i detaljisanja.

Proračun konstrukcija zgrada kod kojih se elementi za preuzimanje seizmičkog dejstva izvode od konstrukcija od različitih materijala

Ne tretirati svaki objekat sa npr. AB pločom i zidanom ispunom automatski kao mešovitu seizmičku konstrukciju; profilno polje treba da utvrdi konstruktor/agent prema stvarnom sistemu koji preuzima seizmičko dejstvo.

Je li zgrada sa krutim podrumom od drugog materijala mešovita konstrukcija u seizmičkom proračunu?

Ne. Konstrukcije zgrada koje se sastoje od krutog podruma i gornjeg dela od različitog materijala ne smatraju se mešovitim konstrukcijama (čl. 89 st. 3). Armiranobetonski, čelični i spregnuti elementi u mešovitim konstrukcijama projektuju se po pravilima klase duktilnosti M iz SRPS EN 1998-1 (čl. 89 st. 4).

Конструкције зграда које се састоје од крутог подрума и горњег дела конструкције од различитог материјала од којег је изведена конструкција крутог подрума, не сматрају се мешовитим конструкцијама у смислу става 1. овог члана. … армиранобетонски, челични и спрегнути конструкцијски елементи од челика и бетона морају да се пројектују

Koji je podrazumevani minimalni proračunski eksploatacioni vijek konstrukcije ako drugi propis ili standard ne kaže drugačije?

Najmanje 50 godina.

eksploatacioni vek iz stava 1. ovog člana je najmanje 50 godina.

Da li konstrukcijski projekat mora uzeti u obzir faze i redosled građenja, klimu i zemljotres?

Da. Moraju se predvidjeti dejstva koja proizlaze iz načina i redosleda građenja i predvidivih uticaja okruženja, uključujući klimatske i seizmičke uticaje.

moraju da se predvide sva dejstva na građevinsku konstrukciju koja su posledica načina i redosleda građenja, predvidivih uticaja okruženja (klimatskih i seizmičkih)

Za koja dejstva se rade proračuni nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti konstrukcije?

Proračuni se sprovode za sva predvidiva dejstva i uticaje na objekat tokom svih faza izvođenja i upotrebe (čl. 8 st. 1). Dejstva se određuju po standardima iz Priloga 1; za dejstva koja oni ne obuhvataju mogu se koristiti nacionalni standardi drugih država ili reference koje nisu u suprotnosti sa serijom standarda iz Priloga 1 (čl. 8 st. 2 i 3).

Прорачуни носивости, стабилности и употребљивости грађевинских конструкција морају да буду спроведени за сва предвидива дејства и утицаје на објекат током свих фаза извођења и употребе односно коришћења.

Kada je probno opterećenje konstrukcije obavezno?

Probno opterećenje se vrši kada je predviđeno projektom, a obavezno kod: drumskih i pešačkih mostova raspona 25 m i više, železničkih mostova raspona 15 m i više, tribina u objektima sa predviđenim zadržavanjem 1.000 ili više ljudi, konstrukcija raspona 50 m i više i nosača kranskih staza raspona 15 m i više ili za krane nosivosti 20 t i više (čl. 9 st. 2).

Пробно оптерећење се врши када је то предвиђено пројектом грађевинске конструкције, а обавезно код: 1) друмских и пешачких мостова распона 25 m и више, 2) железничких мостова распона 15 m и више, 3) трибина у објектима на којима је пројектом предвиђено задржавање 1.000 или више људи, 4) конструкција распона 50 m и више и 5) носача кранских стаза распона 15 m и више или за кранове носивости 20 t и више.

Koje standarde projekat građevinske konstrukcije mora da navede?

U projektu moraju biti navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi (čl. 10 st. 2). Za specifične konstrukcije koje standardi iz Priloga 1 ne obuhvataju mogu se primeniti nacionalni standardi drugih država ili druge reference, ako nisu u suprotnosti sa suštinskim principima tih standarda; odgovorni projektant navodi korišćene standarde i obrazlaže njihovu primenu uz izvorne dokumente (čl. 10 st. 3 i 4).

У пројекту грађевинске конструкције морају да буду наведени сви датирани српски стандарди који су примењени. … У случају из става 3. овог члана, одговорни пројектант је дужан да наведе коришћене стандарде (референце) и образложи њихову примену

Šta projekat rekonstrukcije koja menja konstrukciju mora da sadrži o postojećem stanju?

Pored obavezne sadržine projekta konstrukcije, projekat rekonstrukcije kojom se menja konstrukcija sadrži podatke o utvrđenim zatečenim tehničkim svojstvima za postojeće stanje (čl. 12 st. 1); utvrđuju se obaveznim pregledom objekta, uvidom u dokumentaciju, uzimanjem i ispitivanjem uzoraka i delova konstrukcije, proračunima ili na drugi primeren način (čl. 12 st. 2).

Осим обавезнe садржине пројекта грађевинске конструкције из члана 11. овог правилника, пројекат реконструкције објекта, којом се мења грађевинска конструкција, обавезно садржи и податке о утврђеним затеченим техничким својствима … утврђују се обавезним прегледом објекта, увидом у документацију објекта, узимањем узорака, испитивањем узорака и делова грађевинске конструкције, прорачунима или на други примерен начин.

Šta ako je projektovani vek upotrebe građevinskog proizvoda kraći od eksploatacionog veka objekta?

Projektom konstrukcije moraju biti definisani zahtevi i način njegove zamene (čl. 13 st. 3).

Ако је прорачунски експлоатациони век објекта дужи од пројектованог века употребе грађевинског производа, пројектом грађевинске конструкције морају да буду дефинисани захтеви и начин његове замене.

Gde se određuju zahtevi za izvođenje konstrukcije?

Zahtevi za izvođenje određuju se u projektu za izvođenje konstrukcije i programom kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta konstrukcije, najmanje u skladu sa posebnim pravilima ovog pravilnika (čl. 15 st. 3 i 4). U projektu moraju biti navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi za izvođenje (čl. 15 st. 7).

Захтеви за извођење грађевинске конструкције одређују се програмом контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта конструкције … У пројекту грађевинске конструкције морају да буду наведени сви примењени датирани српски стандарди за извођење.

Sme li se ugraditi građevinski proizvod za koji nije dokazano da zadovoljava zahteve kontrole?

Ne. Nije dozvoljena ugradnja proizvoda za koje nije dokazano da zadovoljavaju zahteve kontrole pre ugradnje; takvi proizvodi moraju biti uklonjeni sa gradilišta (čl. 17 st. 9). Neposredno pre ugradnje sprovode se kontrolna ispitivanja po programu kontrole i obezbeđenja kvaliteta (st. 6).

Није дозвољена уградња производа за које није доказано да задовољавају захтеве контроле пре уградње. Такви производи морају да буду уклоњени са градилишта.

Kako se označava montažni element izrađen prema projektu konstrukcije?

Označava se na otpremnici i na samom elementu u skladu sa oznakom iz projekta građevinske konstrukcije (čl. 18 st. 5).

Монтажни елемент израђен према пројекту грађевинске конструкције означава се на отпремници и на самом елементу у складу са ознаком из пројекта грађевинске конструкције.

Za koje konstrukcije investitor mora da obezbedi projektantski nadzor?

Za objekte složenih konstrukcija: visoke brane i akumulacije, nuklearne objekte, konstrukcije raspona preko 50 m, konstrukcije visine preko 50 m, stadione kapaciteta 20.000 i više gledalaca, silose od 20.000 m³ i više, termoelektrane i toplane snage preko 10 MW i konstrukcije sa specifičnim i nestandardnim sistemima (čl. 19 st. 2 i 3).

За објекте сложених конструкција инвеститор обезбеђује спровођење пројектантског надзора над извођењем радова. Под сложеним конструкцијама из става 2. овог члана подразумевају се: 1) конструкције високих брана и акумулација, 2) конструкције нуклеарних објеката, 3) конструкције распона преко 50 m, 4) конструкције висине преко 50 m, 5) конструкције стадиона капацитета 20.000 хиљада и више гледалаца, 6) конструкције силоса капацитета 20.000 m3 и више, 7) конструкције термоелектрана и топлана снаге преко 10 МW и 8) конструкције са специфичним и нестандардним конструкцијским системима.

Šta stručni nadzor proverava neposredno pre ugradnje građevinskog proizvoda u konstrukciju?

Proverava da li je dokazana upotrebljivost proizvoda izrađenog po projektu, da li postoji odgovarajuća dokumentacija i oznaka za proizvod izrađen po tehničkoj specifikaciji, da li je proizvod postavljen prema projektu ili uputstvu, da li dokumentacija za proizvod bez domaćeg propisa postoji na srpskom jeziku, i dokumentuje nalaze upisom u građevinski dnevnik (čl. 19 st. 4).

Лице које врши стручни надзор, поред обавеза утврђених посебним прописом којим се уређује стручни надзор, непосредно пре уградње грађевинског производа у грађевинску конструкцију мора да: 1) провери да ли је за грађевински производ израђен према пројекту грађевинске конструкције доказана његова употребљивост у складу са пројектом, 2) провери да ли за грађевински производ произведен према српској техничкој спецификацији или техничком пропису постоји одговарајућа пратећа документација и ознака у складу са прописом којим се уређује област грађевинских производа, као и да ли је грађевински производ усаглашен са захтевима из пројекта конструкције, 3) провери да ли је грађевински производ постављен/уграђен у складу са пројектом грађевинске конструкције или упутством, односно техничким упутством за уградњу и употребу, 4) провери да ли грађевински производ за који услови за стављање на тржиште или чињење доступним на тржишту нису прописани домаћим техничким прописом, прати документација прописана законом којим је уређена област грађевинских производа преведенa на српски језик и 5) документује налазе свих спроведених радњи уписом у грађевински дневник.

Za koje objekte je monitoring noseće konstrukcije obavezan?

Za visoke brane; drumske mostove sa glavnim rasponom 180 m i većim na autoputevima i magistralnim putevima; železničke mostove sa glavnim rasponom 120 m i većim na magistralnim prugama; industrijske objekte sa tehnologijama koje u slučaju havarije mogu prouzrokovati gubitak ljudskih života, značajnu materijalnu štetu i ugrožavanje životne sredine (čl. 21 st. 5).

Мониторинг носеће конструкције је обавезан за: 1) високе бране, 2) друмскe мостовe са главним распоном већим или једнаким 180 m на аутопутевима и магистралним путевима, 3) железничке мостове са главним распоном већим или једнаким 120 m на магистралним пругама, 4) индустријске објекте са технологијама које у случају хаварије могу проузроковати губитак људских живота, значајну материјалну штету и угрожавање животне средине.

Koliko često se vrše pregledi građevinske konstrukcije?

Osnovni pregled konstrukcije mostova, tunela i drugih objekata složenih konstrukcija vrši se svake godine. Vremenski razmak između glavnih pregleda ne sme biti duži od 5 godina za mostove, tunele i druge složene objekte i 15 godina za ostale objekte, osim objekata kategorije A, za koje ne postoji obaveza redovnog pregleda (čl. 22).

Основни преглед грађевинске конструкције мостова, тунела и других објеката сложених конструкција из члана 19. став 3. овог правилника врши се сваке године. … 2) 15 година за остале објекте, осим објеката категорије А, за које не постоји обавеза вршења редовног прегледа.

Šta se radi ako pregled konstrukcije utvrdi nedostatke u tehničkim svojstvima?

Mora se sprovesti naknadno dokazivanje da konstrukcija u zatečenom stanju ispunjava minimalne zahteve propisa po kojima je projektovana i izvedena (čl. 23 st. 5). Ako ne zadovoljava, sprovode se mere (popravke, sanacije, rekonstrukcije) kojima se svojstva dovode na taj nivo, ili se konstrukcija ruši odnosno uklanja, a za mere se izrađuje odgovarajući projekat (čl. 23 st. 6 i 7).

Ако се прегледом утврде недостаци у техничким својствима грађевинске конструкције, мора да се спроведе накнадно доказивање … За спровођење мера из става 6. овог члана израђује се одговарајући пројекат.

Kada rekonstrukcija nema bitan uticaj na tehnička svojstva konstrukcije?

Ako su zatečena svojstva u pogledu nosivosti, stabilnosti, upotrebljivosti i trajnosti zadovoljavajuća ili se ne menjaju za više od 10% (npr. promena mase objekta, položaja centra masa ili centra krutosti, proračunskih vrednosti presečnih sila), što mora biti dokazano u projektu rekonstrukcije; tada konstrukcija mora imati najmanje zatečena tehnička svojstva (čl. 24 st. 3 i 4).

Реконструкција објекта нема битан утицај на техничка својства грађевинске конструкције ако су затечена техничка својства у погледу носивости, стабилности, употребљивости и трајности задовољавајућа, или ако се не мењају за више од 10% (на пример: промена масе објекта, промена положаја центра маса или центра крутости, промена прорачунских вредности пресечних сила и сл.), што треба да буде доказано у пројекту реконструкције.

Na koje rekonstrukcije se ne primenjuje pravilo o zatečenim svojstvima (10%)?

Pravilo se ne primenjuje na nove delove konstrukcije koji se izvode rekonstrukcijom; višestruke rekonstrukcije koje menjaju zatečena svojstva u pogledu mehaničke otpornosti i stabilnosti; oštećene konstrukcije sa opasnošću po život i zdravlje, okolinu ili stabilnost tla; rekonstrukcije radi produženja veka objekta; energetske objekte, objekte za skladištenje zapaljivih tečnosti i gasova, objekte u kojima se okuplja veći broj ljudi (bioskopi, pozorišta, sportski objekti, škole, zdravstveni objekti), objekte interventnih službi i objekte sa više od deset etaža; objekte javne namene projektovane pre propisa o seizmičkoj gradnji SFRJ 39/64 (čl. 24 st. 5).

Одредбе става 3. овог члана не примењују се на: 1) нове делове (елементе) грађевинске конструкције који се изводе реконструкцијом објекта, 2) вишеструке реконструкције објекта којима се мењају затечена техничка својства грађевинске конструкције у целини, односно, њених појединих делова, која су везана за механичку отпорност и стабилност објекта, 3) реконструкцију објекта чија је грађевинска конструкција оштећена тако да постоји опасност по живот и здравље људи, животну средину, друге објекте и добра, или стабилност тла околног земљишта, 4) реконструкцију објекта која према пројектном задатку има за циљ продужавање експлоатационог века објекта, 5) реконструкцију енергетских објеката, објеката за складиштење запаљивих течности, гасова и токсичних материјала, објеката радија и телевизије, телекомуникационих објеката, објеката у којима се окупља већи број људи (на пример: биоскопи, позоришта, спортски и изложбени објекти, факултети, школе, здравствени објекти и сл.), објеката интервентних служби (ватрогасне, хитне помоћи, јавне и националне безбедности и сл.), објекте са више од десет етажа и сл. и 6) реконструкцију објеката јавне намене за који је пројекат израђен пре ступања на снагу Правилника о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64

Po čemu se izvodi rušenje ili uklanjanje građevinske konstrukcije?

Rušenje odnosno uklanjanje izvodi se prema projektu rušenja objekta, a uklanjanje ili zamena pojedinih delova konstrukcije pri rekonstrukciji prema projektu rekonstrukcije (čl. 25 st. 1).

Рушење односно уклањање грађевинске конструкције изводи се према пројекту рушења објекта, а уклањање или замена појединих делова грађевинске конструкције код реконструкције објекта изводи се према пројекту реконструкције објекта.

Koje standarde treba koristiti za projektovanje betonske/AB konstrukcije?

SRPS EN 1990 i serije SRPS EN 1991, 1992, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima i standardima na koje upućuju.

Za projektovanje betonskih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS ЕN 1990 i srpski standardi iz serija SRPSEN 1991, SRPSEN 1992, SRPSEN 1997 i SRPSEN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Da li klasa izloženosti i uticaj sredine moraju biti razmotreni kod AB konstrukcije?

Da. Kada postoji opasnost od korozije armature, betonska konstrukcija projektuje se u skladu sa SRPS EN 206 i SRPS U.M1.206.

Betonska konstrukcija koja je izložena uticajima sredine, usled čega postoji opasnost od korozije armature, projektuje se u skladu sa srpskim standardima SRPSEN 206 i SRPSU.М1.206.

Šta se radi sa betonskom konstrukcijom čija svojstva se ne mogu utvrditi iz dokumentacije?

Tehnička svojstva se dodatno utvrđuju naknadnim ispitivanjima i naknadnim proračunima (čl. 35 st. 1). Ako čvrstoća betona pri pritisku nije potvrđena pre ugradnje, naknadno se ispituje čvrstoća u konstrukciji po seriji SRPS EN 12504 i ocenjuje po SRPS EN 13791 (čl. 35 st. 2).

За бетонску конструкцију која нема пројектом предвиђена техничка својства или због недостатка потребне документације техничка својства не могу да се утврде, осим захтева из члана 16. овог правилника, додатно се накнадним испитивањима и накнадним прорачунима утврђују техничка својства бетонске конструкције. … додатно се на делу конструкције у који је уграђен такав бетон врши накнадно испитивање чврстоће бетона при притиску у конструкцији

Koje Evrokodove treba koristiti za čeličnu konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1993, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1993, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Koje kontrole se sprovode pri proračunu čelične konstrukcije?

Za sve relevantne proračunske situacije: kontrole graničnih stanja nosivosti (nosivost poprečnih preseka, stabilnost globalna i lokalna, čvrstoća na zamor kada je relevantan, sigurnost protiv prevrtanja, klizanja i odizanja sa oslonaca) i kontrole svih relevantnih graničnih stanja upotrebljivosti (čl. 40 st. 1).

При прорачуну носивости, стабилности и употребљивости челичних конструкција, за све релевантне прорачунске ситуације, спроводе се следеће контроле: 1) контроле граничних стања носивости: (1) контроле носивости попречних пресека, (2) контроле стабилности (глобалне и локалне), (3) контроле чврстоће на замор (када је релевантан) и (4) контроле сигурности против превртања, клизања и одизања конструкције са ослонаца (лежишта). 2) контроле свих релевантних граничних стања употребљивости.

Kolika je najmanja debljina elemenata noseće čelične konstrukcije?

Debljina elemenata noseće čelične konstrukcije od vruće valjanih profila i limova ne sme biti manja od 4 mm (čl. 41 st. 1). Za hladno oblikovane elemente i limove tanje od 4 mm važe posebna pravila po SRPS EN 1993-1-3, a kod zavarenih veza minimalna debljina lima je 3 mm (čl. 41 st. 2).

Дебљина елемената носеће челичне конструкције израђене од врућеваљаних профила и лимова не сме бити мања од 4 mm. … У случају хладнообликованих елемената чије се везе остварују заваривањем (суоченим или угаоним шавовима) минимална дебљина лима је 3 mm.

Koje kombinacije sredstava spajanja u istom smičućem spoju nisu dozvoljene?

Nije dozvoljena kombinacija običnih (nepasovanih) zavrtnjeva i zavarivanja, niti običnih zavrtnjeva i zakivaka (čl. 41 st. 7). Dozvoljeno je zavarivanje i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, a pasovani zavrtnjevi ili zakivci sa zavarivanjem samo kod statički opterećenih konstrukcija.

У истом смичућем споју није допуштена комбинација: 1) обичних (неупасованих) завртњева и заваривања, 2) обичних (неупасованих) завртњева и закивака.

Šta se mora obezbediti za kvalitet zavarenih spojeva čelične konstrukcije?

Mehaničke karakteristike materijala zavarenog spoja moraju biti jednake ili bolje od osnovnog materijala i oblik spoja mora obezbediti ispravan i neprekinut tok sila (čl. 42 st. 1); u projektu se definiše zahtevani kvalitet šavova po SRPS EN 1090-2 (st. 2).

механичке карактеристике материјала завареног споја буду једнаке или боље од механичких карактеристика основног материјала … У пројекту челичне конструкције дефинише се захтевани квалитет шавова у складу са SRPS EN 1090-2.

Ko i kako definiše zaštitu čelične konstrukcije od korozije?

Projektant definiše sistem zaštite od korozije u skladu sa karakteristikama konstrukcije, uslovima okruženja i eksploatacije i zahtevanim stepenom trajnosti; zaštita je sastavni deo tehničkog rešenja čelične konstrukcije (čl. 43 st. 4 i 5).

Пројектант дефинише систем заштите челичне конструкције од корозије у складу са карактеристикама конструкције, условима окружења, условима експлоатације и захтеваним степеном трајности заштите од корозије. … Заштита челичне конструкције од корозије сматра се саставним делом техничког решења челичне конструкције.

Kako se određuje klasa izvođenja čelične konstrukcije?

Čelična konstrukcija se po SRPS EN 1090-2 svrstava u jednu od četiri klase izvođenja (EXC1–EXC4), a zahtevana klasa obavezno se navodi u programu kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta čelične konstrukcije (čl. 45 st. 2 i 3).

Челична конструкција се, у складу са SRPS EN 1090-2 и одговарајућом техничком спецификацијом за техничке захтеве за челичне конструкције, сврстава у једну од четири класе извођења … Захтевана класа извођења се обавезно наводи у програму контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта челичне конструкције.

Koje specifične mase i dodatke mase se uzimaju pri obračunu mase čelične konstrukcije?

Specifična masa: 7.850 kg/m³ za čelične profile i odlivke, 8.000 kg/m³ za čelične limove (čl. 47 st. 1). Ako ugovorom nije drugačije određeno, dodatak mase za šavove, zavrtnjeve, navrtke i podložne pločice zavarenih konstrukcija sa montažnim spojevima zavrtnjevima iznosi 2,0% za obične i 2,5% za visokovredne zavrtnjeve, za šavove sa montažnim spojevima zavarivanjem 1,5%, a za zakivke u zakovanoj izradi 3% (čl. 47 st. 3–5).

7.850 kg/m3 за челичне профиле и одливке … 2.0% за обичне завртњеве … додатак масе за шавове за заварене конструкције са монтажним спојевима изведеним заваривањем узима се у износу од 1,5%.

Koje Evrokodove treba koristiti za spregnutu čelik-beton konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1992, 1993, 1994, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1993, SRPS EN 1994, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Koje Evrokodove treba koristiti za drvenu konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1993, 1995, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1993, SRPS EN 1995, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Koje organizacione mere zaštite drvene konstrukcije se projektuju?

Tehničkim rešenjem objekta treba sprečiti da drvena konstrukcija u zatvorenim prostorima bude izložena vazduhu relativne vlažnosti veće od 80% (stalnim ili povremenim provetravanjem) i definisati način popravke zaštite oštećene pri transportu, obradi, skladištenju i montaži (čl. 64 st. 3). Prednost se daje građevinskim i konstruktivnim merama, a hemijske se primenjuju kada one ne daju propisani nivo zaštite (st. 5).

При пројектовању организационих мера заштите дрвене конструкције потребно је: 1) дати такво техничко решење објекта којим ће се током његовог коришћења, сталним или повременим проветравањем спречити да дрвена конструкција буде изложена ваздуху релативне влажности веће од 80% у затвореним просторима, 2) дефинисати начин поправке заштите дрвене конструкције која се оштети током транспорта, обраде, међускладиштења, монтаже и др. … Приликом пројектовања мера заштите потребно је предност дати грађевинским и конструктивним мерама заштите

Šta izvođač radova proverava pre izvođenja elemenata drvene konstrukcije?

Pregleda otpremnice i dokumentaciju drvenih proizvoda, mehaničkih spojnih sredstava, lepkova i zaštitnih sredstava, vizuelno kontroliše proizvode i ambalažu i utvrđuje sadržaj vlage drvenih elemenata, neposredno pre izvođenja po seriji SRPS EN 13183 (čl. 67 st. 1 i 2).

Пре извођења елемената дрвене конструкције извођач радова: 1) прегледа сваку отпремницу и документацију која прати дрвене производе, механичка спојна средства, лепкове, заштитна средства и друге грађевинске производе који се уграђују у дрвену конструкцију, 2) визуелно контролише дрвене производе, амбалажу механичких спојних средстава, лепкова, заштитних средстава и амбалажу осталих грађевинских производа како би се утврдила могућа оштећења, 3) утврђује садржај влаге дрвених елемената, односно монтажних производа. … Садржај влаге дрвених производа утврђује се непосредно пре извођења елемената дрвене конструкције

Sme li se lepiti na gradilištu?

Lepljenje na gradilištu dozvoljeno je samo u kontrolisanim uslovima prema uputstvu proizvođača lepka i projektu drvene konstrukcije (čl. 68 st. 1); maksimalna razlika sadržaja vlage drvenog proizvoda na mestu spoja ne sme biti veća od 2% u odnosu na projektom definisan sadržaj vlage (st. 5).

Лепљење на градилишту допуштено је само у контролисаним условима … Максимална разлика садржаја влаге дрвеног производа на месту споја не сме да буде већа од 2%

Šta nije dozvoljeno pri izvođenju drvenih konstrukcija?

Nije dozvoljena ugradnja mekog konstrukcijskog drveta klase čvrstoće niže od C18; ugradnja drvenih proizvoda sa sadržajem vlage većim od 22%; ugradnja elemenata koji nisu preventivno zaštićeni od vlaženja; lepljenje proizvoda čiji je sadržaj vlage različit od 12% ±3%; upotreba različitih vrsta lepkova za jednu lepljenu konstrukciju; zavarivanje čeličnih elemenata u dodiru ili blizini drvenih koje može oštetiti drvo (čl. 69).

При извођењу дрвених конструкција није дозвољено: 1) уградња меког конструкцијског дрвета класе чврстоће нижег од С18, … 3) уградња дрвених производа чији је садржај влаге већи од 22%,

Koliko često se vrše osnovni pregledi drvene konstrukcije?

Prema zahtevima projekta, ali ne ređe od šest meseci za delove zaštite koji služe za odvodnjavanje (oluci), zategu, čelične španere, kablove za prethodno naprezanje i zaštitu od požara, i jedne godine za delove izložene čestim promenama sadržaja vlage ili u prostoru sa otežanim strujanjem vazduha (čl. 70 st. 2).

Основни прегледи у сврху одржавања дрвене конструкције спроводе се у временском размаку сагласно захтевима из пројекта дрвене конструкције, али не ређе од: 1) шест месеци за делове заштите дрвене конструкције који служе за одводњавање (олуци и сл.), за контролу притегнутости затега, челичних шпанера, контролу силе у кабловима за претходно напрезање и контролу заштите дрвене конструкције од пожара (премазе, облоге и сл.), 2) једне године за делове дрвене конструкције који су изложени учесталим променама садржаја влаге, као за делове дрвене конструкције који се налазе у простору где је отежано струјање ваздуха.

Koje Evrokodove treba koristiti za zidanu konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1992, 1996, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1996,SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Kako se povezuju temelji zidane konstrukcije i kada su potrebni serklaži?

Temelji se međusobno povezuju veznim gredama, zategama ili armiranobetonskim pločama koje obezbeđuju zajedničko horizontalno pomeranje i dovoljnu krutost radi smanjenja uticaja nejednakog sleganja (čl. 76 st. 1). Noseći zidovi čiji vrh nije pridržan upravno na svoju ravan moraju biti uokvireni armiranobetonskim serklažima (čl. 76 st. 3).

Темељи зидане конструкције међусобно се повезују везним гредама, затегама или армиранобетонским плочама на начин који осигурава заједничко хоризонтално померање и пренос хоризонталних сила и као такви морају да имају довољну крутост којом се умањује утицај неједнаког слегања објекта. … Носећи зидови којима врх није придржан управно на своју раван морају бити уоквирени армиранобетонским серклажима.

Kako se bira faktor ponašanja q kada se zidana konstrukcija kombinuje sa drugim konstrukcijskim sistemom?

Za seizmičko dejstvo uzima se jedinstveni faktor ponašanja koji odgovara manjoj vrijednosti faktora pojedinačnih sistema, uz detaljisanje prema posebnim pravilima.

potrebno je uzeti jedinstveni faktor ponašanja (q), koji odgovara manjoj vrednosti faktora ponašanja analizirajući pojedine vrste konstrukcija nezavisno

Koje su dozvoljene debljine spojnica maltera i najmanji presek serklaža pri zidanju?

Spojnice od maltera opšte namene i lakoagregatnih maltera imaju debljinu 6–15 mm, a od tankoslojnih maltera 0,5–3 mm; elementi se po pravilu preklapaju za pola dužine. Vertikalni i horizontalni serklaži zidova uokvirenih serklažima imaju najmanju dimenziju preseka 150 mm. Temperatura svežeg maltera ne sme biti niža od +5 °C niti viša od +35 °C (čl. 79).

Хоризонталне и вертикалне спојнице малтера израђене од малтера опште намене и лако агрегатних малтера треба да имају дебљину од 6 mm до 15 mm … који треба да имају најмању димензију попречног пресека од 150 mm. … Температура свежег малтера не сме да буде нижа од +5 °С нити виша од +35 °С.

Šta je podloga za izradu građevinskog projekta u pogledu tla?

Geotehnički istražni radovi (ispitivanja tla, stene, rastresitog materijala i podzemne vode) su podloga za izradu građevinskog projekta (čl. 82 st. 1). Ako su prethodna saznanja o temeljnom tlu nedovoljna za planiranje istraživanja, izvode se odgovarajući prethodni istražni radovi (čl. 82 st. 9).

Испитивања тла, стене, растреситог материјала и подземне воде и с њима повезани поступци (у даљем тексту: геотехнички истражни радови) су подлога за израду грађевинског пројекта. … Ако су претходна сазнања о темељном тлу недовољна за исправно планирање геотехничких истражних радова довољних за геотехничко пројектовање, потребно је извести одговарајуће претходне геотехничке истражне радове.

Šta ako nema dovoljno podataka o temeljnom tlu da se isplanira geotehničko istraživanje?

Potrebno je izvesti odgovarajuće prethodne geotehničke istražne radove prije geotehničkog projektovanja.

Ako su prethodna saznanja o temeljnom tlu nedovoljna za ispravno planiranje geotehničkih istražnih radova dovoljnih za geotehničko projektovanje, potrebno je izvesti odgovarajuće prethodne geotehničke istražne radove.

Koji Evrokod važi za geotehničko projektovanje i istražne podatke?

SRPS EN 1997-1 sa nacionalnim prilogom za geotehničko projektovanje, a SRPS EN 1997-2 sa nacionalnim prilogom za planiranje i tumačenje laboratorijskih i terenskih opita.

Za geotehničko projektovanje primenjuje se srpski standard SRPS EN 1997-1 sa pripadajućim nacionalnim prilogom

Mora li projekat konstrukcije imati geotehnički deo?

Da. Svaki projekat konstrukcije u kojem se dokazuje ispunjavanje osnovnog zahteva mehaničke otpornosti i stabilnosti mora sadržati i geotehnički deo u obimu primerenom složenosti konstrukcije (čl. 85 st. 2). Izuzetno ga ne mora sadržati projekat rekonstrukcije bez zahvata u okolnom tlu, uz dokaz da rekonstrukcija nema bitan uticaj na nosivost, stabilnost i upotrebljivost temelja (čl. 85 st. 3).

Сваки пројекат грађевинске конструкције у којем се доказује испуњавање основног захтева из члана 5. став 2. тачка 1) овог правилника мора да садржи и геотехнички део у обиму примереном сложености грађевинске конструкције. … Ако при реконструкцији објекта нису предвиђени грађевински захвати у околном тлу, стени или делу грађевинске конструкције изграђене од растреситог материјала и ако се докаже да реконструкција нема битан утицај на носивост, стабилност и употребљивост темеља или дела грађевинске конструкције изграђене од растреситог материјала, а све у смислу члана 24. став 4. oвог правилника, грађевински пројекат не мора да садржи геотехнички део.

Koji standard važi za aluminijumske konstrukcije od profila sa prekinutim toplotnim mostom?

Primenjuje se SRPS EN 14024; projektant je dužan da odredi minimalne vrednosti čvrstoće pri zatezanju i smicanju profila sa prekinutim toplotnim mostom kategorije CW (čl. 94).

За пројектовање алуминијумских конструкција израђених од профила са прекинутим топлотним мостом примењује се српски стандард SRPS EN14024. … Пројектант је дужан да одреди минималне вредности чврстоће при затезању и смицању профила

Kako se određuje klasa izvođenja aluminijumske konstrukcije?

Aluminijumska konstrukcija se po SRPS EN 1090-3 svrstava u jednu od četiri klase izvođenja (EXC1–EXC4), a zahtevana klasa se navodi u programu kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta (čl. 96 st. 3 i 4).

у једну од четири класе извођења: ЕXС1, ЕXС2, ЕXС3 или ЕXС4 у складу са одговарајућом техничком спецификацијом за алуминијумске конструкције и српским стандардом SRPS EN 1090-3. … Захтевана класа извођења наводи се у програму контроле и осигурања квалитета

Koji raniji jugoslovenski pravilnici o konstrukcijama su prestali da važe?

Stupanjem na snagu pravilnika prestali su da važe, između ostalih, Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton (SFRJ 11/87), za opterećenja nosećih konstrukcija (26/88), za temeljenje (15/90), za zidane zidove (87/91), za nosive čelične konstrukcije (61/86) i za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima (31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90) (čl. 99 st. 1).

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе: … Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон („Службени лист СФРЈ”, број 11/87) … Правилник о техничким нормативима за темељење грађевинских објеката