Procedura i dokumentacija
Kada se plaća naknada za prenamjenu poljoprivrednog/šumskog zemljišta?
Odgovor
Kada se po odgovarajućem posebnom zakonu duguje, plaća se prije GD. ZPI izuzima zakonom opisane prenamjene/zakonite objekte do 15.7.1992, projekte od značaja/posebnog značaja i javne objekte u propisanom programu uz tačno određene javne obveznike. Planska promjena i katastarski upis nijesu sami dokaz da nema naknade; svaka osnova oslobođenja mora se posebno utvrditi.
Doslovan citat iz propisa
„Када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског документа је дужан да у року од 15 дана од дана ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави плански документ који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена или опис границе планског документа са пописом катастарских парцела са одговарајућим графичким приказом. Орган надлежан за послове државног премера и катастра у року од 15 дана по добијању акта из става 1. овог члана решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног и шумског земљишта у базу података катастра непокретности из које се издаје лист непокретности. Пољопривредно земљиште којем је планским документом промењена намена у грађевинско, до привођења земљишта намени може се користити за пољопривредну производњу. Решење из става 2. овог члана доставља се власнику земљишта, министарству надлежном за послове пољопривреде и надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана доношења решења. Власник катастарске парцеле којој је промењена намена из пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, дужан је да плати накнаду за промену намене земљишта пре издавања грађевинске дозволе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште или законом којим се уређује шумско земљиште. Ако је промена намене, односно врсте земљишта из пољопривредног у грађевинско извршена на основу закона, планског документа, одлуке надлежног органа или уколико је изграђен објекат у складу са законом до 15. јула 1992. године, односно до дана ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 49/92), не плаћа се накнада за промену намене земљишта, без обзира што је као култура одређене класе тог земљишта уписана њива, виноград, воћњак, ливада, пашњак, трстик-мочвара или неплодно земљиште. Накнада за промену намене пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште не плаћа се приликом изградње објеката од значаја , односно од посебног значаја за Републику Србију, као и за изградњу објеката јавне намене у складу са програмом уређивања грађевинског земљишта када је обвезник плаћања Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и јавна предузећа чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Промена намене из шумског у грађевинско земљиште садржана у планском документу сматра се општим интересом у складу са чланом 10. Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12 и 89/15). Од дана ступања на снагу планског документа којим је извршена промена намене пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско земљиште, власник таквог земљишта остварује сва права власника на грађевинском земљишту, у складу са овим законом. Изузетно од одредбе става 9. овог члана, у случају да буде покренут поступак експропријације земљишта коме је промењена намена, за потребе изградње линијског инфраструктурног објекта за који је утврђено да је од посебног значаја за Републику Србију, накнада за експропријацију се одређује као за пољопривредно земљиште, односно шуму и шумско земљиште, с обзиром на то да се исто користи и сматра пољопривредним, односно шумским земљиштем, све до подношења захтева за издавање грађевинске дозволе, у циљу привођења земљишта намени. Влада, на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства, утврђује пројекте за изградњу објеката од значаја , односно од посебног значаја за Републику Србију. По утврђивању пројеката из става 11. овог члана, сви поступци којима се реализују ови пројекти сматрају се хитним. Као пројекти од посебног значаја за Републику Србију могу бити утврђени само они пројекти који су, у складу са прописом којим се уређује оцена и праћење капиталних пројеката, усвојени на листи пројектних идеја, односно на другој листи коју усваја комисија надлежна за капиталне пројекте. У случају реализације пројеката ради изградње објеката од посебног значаја за Републику Србију, у смислу члана 2. став 1. тачка 53) овог закона, јединица локалне самоуправе својом одлуком може прописати да се радови на уређивању грађевинског земљишта, укључујући изградњу површина јавне намене, као и изградњу објеката јавне намене у јавној својини које реализује инвеститор на основу уговора, признају као измирење укупне обавезе на име доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Податке садржане у акту о утврђивању пројекта од значаја, односно од посебног значаја за Републику Србију, министарство надлежно за послове грађевинарства у форми обавештења доставља министарству надлежном за послове финансија, у циљу информисања. Шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром, задржава намену одређену планским документом коју је имало пре настанка пожара, а чињеница да је шума оштећена или уништена пожаром не може представљати основ за промену намене земљишта у грађевинско земљиште. Изузетно од става 16. овог члана, промена намене уништеног или оштећеног шумског земљишта може се извршити када је то неопходно ради реализације пројекта за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре, као и када промена намене шумског земљишта произлази из режима заштите и управљања заштићеним подручјем, а у складу са законом којим се уређује заштита природе. Промена намене земљишта из става 17. овог члана спроводи се искључиво изменом планског документа, у поступку прописаним законом. Шума, односно шумска површина оштећена или уништена пожаром обнавља се у складу са прописима којима се уређују шуме и шумско земљиште.”
Informativni nalaz. Odgovor je AI-provjeren i nosi član i doslovan citat; nije pravna ni stručna potvrda primjenljivosti na vaš objekat. Provjerite tekst člana u propisu i važeće glasilo.
Srodna pitanja
- Koliki manevarski prostor mora da postoji ispred garažnog ili parking mesta?Ne postoji jedan univerzalan broj koji Zakon o planiranju i izgradnji propisuje za svako garažno mesto. Za konkretan predmet…
- Otac je vlasnik placa, a sin bi bio investitor u zahtevu kroz objedinjenu proceduru ili lokacijske uslove: da li je srodstvo dovoljno?Ne. Sama cinjenica da je otac vlasnik, a sin njegov srodnik ne daje sinu odgovarajuce pravo na zemljistu. Da bi sin bio…
- Sta se uz zahtev u objedinjenoj proceduri proverava ili prilaze kao dokaz odgovarajuceg prava na zemljistu?Prvo se utvrdjuje koje odgovarajuce pravo investitor ima. ZPI kao osnov navodi svojinu, zakup gradjevinskog zemljista u javnoj…
- Šta je građevinska linija?Linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta.
- Šta je građevinski kompleks?Celina koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina odnosno katastarskih parcela, koje mogu…
- Šta ulazi u bruto razvijenu građevinsku površinu?Zbir površina svih NADZEMNIH etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta, po spoljnim merama obodnih zidova sa…
Portal prikazuje AI-provjerene informativne nalaze iz lokalnog pravnog korpusa. Ne predstavlja pravno mišljenje niti zamjenjuje službeno glasilo, lokacijske uslove ili provjeru konkretnog projekta. Portal