Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona

Na koje električne instalacije se pravilnik o instalacijama niskog napona ne primenjuje i do kog napona važi?

Pravilnik se ne primenjuje na električne instalacije za: rudnike, prostorije ugrožene od eksplozija, električnu vuču, brodove, drumska vozila (osim kamp-prikolica), gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih površina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za medicinske svrhe (čl. 2 st. 1). Nazivni napon instalacija obuhvaćenih pravilnikom je do 1 000 V efektivne vrednosti za naizmeničnu struju, odnosno do 1 500 V za jednosmernu struju (čl. 2 st. 2).

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na električne instalacije za: rudnike, prostorije ugrožene od eksplozija, električnu vuču, brodove, drumska vozila, osim kamp-prikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih površina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za medicinske svrhe. … Nazivni napon električnih instalacija iz stava 1 ovog člana je do 1 000 V efektivne vrednosti za naizmeničnu struju, ili do 1 500 V za jednosmernu struju.

Kojom bojom se označava neutralni provodnik?

Svetloplava boja koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora označiti svetloplavom bojom (čl. 11 st. 4).

Svetloplava boja (bilo kao izolovanog omotača provodnika, ili žile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora označiti svetloplavom bojom.

Za šta se sme koristiti kombinacija zelene i žute boje na provodniku?

Kombinacija zelene i žute boje (kao izolovani omotač provodnika ili žile kabla, traka za omotavanje ili bojenje) koristi se isključivo za raspoznavanje zaštitnog provodnika, provodnika za izjednačenje potencijala i zaštitno neutralnog provodnika (PEN-provodnika) (čl. 11 st. 3).

Kombinacija zelene i žute boje (bilo kao izolovanog omotača provodnika ili žile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se isključivo za raspoznavanje zaštitnog provodnika, provodnika za izjednačenje potencijala i zaštitno neutralnog provodnika (PEN-provodnika).

Koliki je najmanji presek provodnika u trajnim električnim instalacijama?

Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehanički zaštićenih u trajnim električnim instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm² za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm² za provodnike od aluminijuma (čl. 19 st. 1). Zahtev se ne odnosi na provodnike u rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, električnim aparatima za domaćinstvo i drugim aparatima koji se priključuju na instalaciju (čl. 19 st. 2).

Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehanički zaštićenih u trajnim električnim instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm2 za provodnike od aluminijuma.

Koliki je dozvoljeni pad napona u instalaciji niskog napona?

Dozvoljeni pad napona između tačke napajanja i bilo koje druge tačke ne sme biti veći od: 3% za strujno kolo osvetljenja i 5% za ostala strujna kola, ako se instalacija napaja iz niskonaponske mreže; 5% za osvetljenje i 8% za ostala strujna kola, ako se napaja neposredno iz trafostanice priključene na visoki napon. Za instalacije duže od 100 m pad napona se povećava za 0,005% po dužnom metru preko 100 m, ali ne više od 0,5% (čl. 20).

Dozvoljeni pad napona između tačke napajanja električne instalacije i bilo koje druge tačke ne sme biti veći od sledećih vrednosti prema nazivnom naponu električne instalacije, i to: 1) za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potrošača 5%, ako se električna instalacija napaja iz niskonaponske mreže; 2) za strujno kolo osvetljenja 5, a za strujna kola ostalih potrošača 8%, ako se električna instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je priključena na visoki napon. Za električne instalacije čija je dužina veća od 100 m dozvoljeni pad napona povećava se za 0,005% po dužnom metru preko 100 m, ali ne više od 0,5%.

Gde se smeju spajati izolovani provodnici i kablovi?

Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i instalacionim kanalima (čl. 22 st. 1); mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu električnog razvoda (čl. 22 st. 2).

Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i instalacionim kanalima. … Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima

Koliki je najmanji razmak električnog razvoda od drugih (neelektričnih) instalacija?

Ako se u blizini električnog razvoda nalaze druge neelektrične instalacije, mora se obezbediti razmak takav da održavanje jedne instalacije ne ugrožava druge (čl. 29 st. 1); najmanji dozvoljeni razmak između električnog razvoda i drugih instalacija je 30 mm (čl. 29 st. 2).

Najmanji dozvoljeni razmak između električnog razvoda i drugih instalacija je 30 mm.

Šta ako električni razvod prolazi blizu grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjaka?

Ako se u blizini električnog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, električni razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja (čl. 30).

Ako se u blizini električnog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, električni razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.

Sme li se električni razvod postaviti ispod vodovodnih ili drugih instalacija na kojima se javlja kondenzacija?

Ne. Električni razvod ne sme se postaviti ispod neelektričnih instalacija na kojima je moguća kondenzacija vode ili drugih tečnosti (čl. 31 st. 1). Po pravilu se ne sme postavljati ni u isti instalacioni kanal ili cev sa drugim neelektričnim instalacijama (čl. 31 st. 2).

Električni razvod ne sme se postaviti ispod neelektričnih instalacija na kojima je moguća kondenzacija vode ili drugih tečnosti. … Električni razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa drugim neelektričnim instalacijama

Koliki je najmanji razmak električnog razvoda od zida pri polaganju po zidovima?

Ako se električni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak između elemenata električnog razvoda i zida je 5 mm (čl. 33).

Ako se električni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak između elemenata električnog razvoda i zida je 5 mm.

Od kog materijala moraju biti razvodne kutije koje se polažu pod malter?

Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polažu pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala (čl. 37 st. 2).

Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polažu pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala.

Kolika mora biti debljina maltera preko kablova položenih u zid?

Kablovi položeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj dužini biti pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm (čl. 38 st. 1). Izuzetak: ne moraju biti pokriveni malterom ako su položeni u šupljinama tavanica i zidova od betona ili sličnog materijala koji ne gori niti potpomaže gorenje (čl. 38 st. 2).

Kablovi položeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj dužini biti pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm. … Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom ako su položeni u šupljinama tavanica i zidova od betona ili sličnog materijala koji ne gori niti potpomaže gorenje.

Kako se vode trase kablova i instalacionih cevi u zidu (visine, razmak od vrata i prozora)?

Kablovi i instalacioni provodnici u zidu vode se vertikalno i/ili horizontalno, paralelno ivicama prostorije (čl. 39 st. 1). Pri horizontalnom polaganju vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice (st. 2); pri vertikalnom polaganju rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm (st. 3). Koso polaganje dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima (st. 5).

Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima) vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice. … Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm. … Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.

Šta pravilnik propisuje za polaganje kablova u prostorijama sa kadom ili tušem?

Pravilnik sam ne propisuje te uslove nego upućuje na standard: uslovi za polaganje kablova u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tuš utvrđeni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771 (čl. 40).

Uslovi za polaganje kablove u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tuš utvrđeni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.

Danas je za prostorije sa kadom ili tušem mjerodavan SRPS HD 60364-7-701:2025 (v. knjigu znanja Elektro i NALAZI, tačka 38). Pravilnik upućuje na JUS standarde iz 1988.; pre primene proveriti da li ih je zamenio SRPS standard.

Pod kojim uslovima se kablovi smeju polagati na zid (po površini)?

Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastičnih materijala sa ispunom i plaštom, ako se polaže na obujmice na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno zaštićen od mehaničkih oštećenja (čl. 41 st. 1).

Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastičnih materijala sa ispunom i plaštom, ako se polaže na obujmice na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno zaštićen od mehaničkih oštećenja.

Smeju li se pljosnati kablovi tipa PP/R polagati u kupatilu, kanalicama ili ispod gips-kartona?

Ne. Kablovi bez ispune, kao što su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim prostorijama, i to ispod maltera, a u šupljine tavanica i zidova od betona i sličnog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom. Ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih ploča, bez obzira na način pričvršćivanja, i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom (čl. 42).

Kablovi bez ispune, kao što su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim prostorijama, i to ispod maltera, a u šupljine tavanica i zidova od betona i sličnog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom. … Kablovi iz stava 1 ovog člana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih ploča, bez obzira na način na koji se pričvršćuju, i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.

Smeju li se instalacioni kanali postavljati ispod maltera ili ulivati u beton?

Ne. Instalacioni kanali koji se postavljaju na zid ili tavanicu ne smeju se postavljati ispod maltera ni ulivati u beton (čl. 45 st. 1).

Instalacioni kanali se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.

Na kojoj dubini se ukopavaju kablovi u zemlju?

Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od gornje površine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod površine puta (čl. 48 st. 2). Od toga se može odstupiti ako se kablovi polažu u kamenito tlo (čl. 48 st. 3).

Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od gornje površine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod površine puta. … Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana može se odstupiti ako se kablovi polažu u kamenito tlo.

Je li zaštitni uređaj diferencijalne struje (FID) od 30 mA dovoljna zaštita u kolu bez zaštitnog provodnika?

Nije. Zaštitni uređaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zaštitnog provodnika ne smatra se dovoljnom zaštitom od indirektnog dodira ni kad nazivna vrednost struje delovanja ne prelazi 30 mA (čl. 58).

Zaštitni uređaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zaštitnog provodnika ne smatra se dovoljnom zaštitom od indirektnog dodira i kad nazivna vrednost diferencijalne struje delovanja ne prelazi 30 mA.

Pravilo važi za stare instalacije bez trećeg provodnika: ne rešava se samo ugradnjom FID-a.

Kako se svetiljka sme pričvrstiti na plafon?

Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne može okretati oko svoje ose, i ne sme se vešati o provodnik za napajanje (čl. 100 st. 1 i 2).

Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne može okretati oko svoje ose. … Svetiljka se ne sme vešati o provodnik za napajanje.

Kakvi moraju biti sigurnosni sistemi (npr. sigurnosna rasveta) u slučaju požara?

Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju požara. Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u određenom vremenu, a oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovarajuće vreme bude otporna prema vatri (čl. 109).

Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju požara. … Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u određenom vremenu a oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovarajuće vreme bude otporna prema vatri.

Trajanje rezervnog napajanja sigurnosne rasvete i dojave požara: najmanje 30 min po čl. 47 Pravilnika o zaštiti od požara stambenih, poslovnih i javnih zgrada.

Kako se postavljaju kablovi i provodnici u visokim zgradama i prostorijama sa otežanim napuštanjem?

Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljašnjih uticaja BD 2, BD 3 i BD 4 (visoke stambene i poslovne zgrade, robne kuće, pozorišta, bioskopi) treba izbegavati. Ako se postavljaju, moraju ispuniti uslove: da u slučaju požara ne mogu preneti ni proširiti požar dva časa od njegovog nastanka, da se spreči izazivanje visoke temperature koja bi mogla da zapali okolne materijale i da se polažu u pokrivene kanale ili van dohvata ruke (čl. 128).

Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljašnjih uticaja BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristično otežano napuštanje (kao što su: visoke stambene i poslovne zgrade, robne kuće, pozorišta, bioskopi i dr.) treba izbegavati. … Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1 ovog člana, moraju se ispuniti sledeći uslovi: 1) da u slučaju nastanka požara ne mogu preneti ni proširiti požar dva časa od njegovog nastojanja; 2) da se spreči izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove paljenje okolnih materijala (npr. postavljanjem u kućišta, omotače i sl.); 3) da se polažu u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.

Sme li se zaštitni provodnik (PE) prekidati ili rastavljati?

Ne. PE provodnik (zaštitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom sistemu (čl. 169 st. 1). U TN-C sistemu ne sme se rastavljati ni prekidati ni PEN provodnik.

PE provodnik (zaštitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom sistemu. … U TN-C sistemima, PEN provodnik (zaštitno-neutralni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati.

Mora li se električna instalacija pregledati i ispitati pre predaje korisniku?

Da. Svaka električna instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je završena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama pravilnika (čl. 189).

Svaka električna instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je završena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Šta se radi kada se postojeća električna instalacija menja?

Ako se električna instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena instalacija u skladu sa odredbama pravilnika (čl. 191).

Ako se električna instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena električna instalacija u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Kojim redosledom se izvode opšta ispitivanja električne instalacije?

Opšta ispitivanja izvode se po redosledu: neprekidnost zaštitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjednačenje potencijala; otpornost izolacije; zaštita električnim odvajanjem; otpornost poda i zidova; automatsko isključenje napajanja; dopunsko izjednačenje potencijala; funkcionalnost. Ako se pri ispitivanju utvrdi neusaglašenost, ispitivanja se ponavljaju posle ispravljanja grešaka (čl. 193).

Opšta ispitivanja izvode se prema sledećem redosledu: 1) neprekidnost zaštitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjednačenje potencijala; 2) otpornost izolacije električne instalacije; 3) zaštita električnim odvajanjem električne instalacije; 4) otpornost poda i zidova; 5) automatsko isključenje napajanja; 6) dopunsko izjednačenje potencijala; 7) funkcionalnost.