Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

Šta ako poseban pravilnik (npr. za garaže ili visoke objekte) drugačije uređuje hidrantsku mrežu?

Kada su posebni zahtevi za instalaciju hidrantske mreže utvrđeni posebnim pravilnicima, primenjuju se odredbe tih pravilnika, a u svemu ostalom zahtevi ovog pravilnika. Pravilnik se ne odnosi na stabilne sisteme za gašenje požara (čl. 1 st. 3 i 4).

Kada su posebni zahtevi za instalaciju hidrantske mreže za gašenje požara utvrđeni posebnim pravilnicima, primenjivaće se odredbe tih pravilnika, a u svemu ostalom primenjivaće se zahtevi utvrđeni ovim pravilnikom. … Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na stabilne sisteme za gašenje požara.

Koji objekti ne moraju imati unutrašnju hidrantsku mrežu?

Unutrašnjom hidrantskom mrežom ne moraju se štititi: stambeni objekat (lamela) visine do 12 m; poslovni ili javni objekat površine do 150 m², specifičnog požarnog opterećenja do 360 MJ/m² i konstrukcije najmanje srednjeg stepena otpornosti; poslovni prostori na nivou terena ukupne površine do 150 m² uz iste uslove, u koje se ulazi sa spoljne strane; skladišni objekat sa najmanje srednjim stepenom otpornosti, površine do 150 m² i opterećenja do 360 MJ/m²; industrijski objekat površine do 150 m² i proračunskog opterećenja do 100 kWh/m²; garaže regulisane posebnim propisom površine do 150 m² — sve ako posebnim propisom nije drugačije određeno (čl. 3 st. 2).

Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara ne moraju se štititi: 1) stambeni objekat, lamela, koja ima visinu ≤12 m; 2) poslovni ili javni objekat površine ≤150 m2, specifičnog požarnog opterećenja ≤360 MJ/m2 i čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti prema požaru, ako posebnim propisom nije drugačije određeno; 3) poslovni prostori na nivou okolnog terena ukupne površina ≤150 m2 i pojedinačnog specifičnog požarnog opterećenja ≤360 MJ/m2 u koje se ulazi sa spoljne strane, kada su u sastavu poslovnog, javnog ili stambenog objekta čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti, ako posebnim propisom nije drugačije određeno i ako se požari u takvim prostorijama mogu gasiti upotrebom spoljne hidrantske mreže; 4) skladišni objekat koji ima najmanje srednji stepen otpornosti prema požaru, površinu ≤150 m2 i specifično požarno opterećenje ≤360 MJ/m2, ako posebnim propisom nije drugačije određeno; 5) industrijski objekat koji ima površinu ≤150 m2 i proračunsko požarno opterećenje ≤100 kWh/m2 utvrđeno posebnim propisom; 6) garaže regulisane posebnim propisom čija je površina ≤150 m2.

Gde se unutrašnja hidrantska mreža ne sme postaviti?

Unutrašnja hidrantska mreža se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i širenje požara (čl. 3 st. 3).

Unutrašnja hidrantska mreža se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i širenje požara.

Kada je potrebna unutrasnja hidrantska mreza za gasenje pozara?

Obaveza se ne odredjuje jednim univerzalnim pravilom samo po nameni objekta. Clan 3 Pravilnika 3/2018 trazi unutrasnju hidrantsku mrezu, izmedju ostalog, kada to zahteva poseban propis, kada je zahtevana lokacijskim uslovima i za objekte razvrstane u kategorije tehnoloskog procesa K1-K5 i K1E. Isti clan propisuje i izuzetke, pa se za konkretan objekat moraju proveriti kategorija, namena, povrsina/pozarno opterecenje i poseban propis koji uredjuje tu vrstu objekta.

Unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi

Za stambene, poslovne i javne objekte proveriti i cl. 57 Pravilnika 22/2019, koji daje posebne izuzetke od unutrasnje mreze.

Koji objekti i naselja moraju biti zaštićeni spoljnom hidrantskom mrežom?

Spoljnom hidrantskom mrežom moraju se štititi: objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima; objekti i prostori za koje se to zahteva lokacijskim uslovima ili planskim dokumentima; objekti razvrstani u kategorije K1 do K5 i K1E; naseljena mesta u kojima postoji javna vodovodna mreža (čl. 4 st. 1).

Spoljašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi: 1) objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima; 2) objekti i prostori za koje se to zahteva lokacijskim uslovima koji se pribavljaju u postupku izgradnje objekata ili kada je to zahtevano kroz planske dokumente; 3) objekti koji su razvrstani u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5 i K1E prema članu 11. stav 2; 4) naseljena mesta u kojima postoji javna vodovodna mreža.

Šta dokumentuje pouzdan izvor vode za hidrantsku mrežu iz javnog vodovoda?

Za snabdevanje hidrantske mreže može se koristiti samo javna ili lokalna vodovodna mreža sa pouzdanim izvorima (čl. 5 st. 1). Parametri javne mreže dokumentuju se uslovima za projektovanje i priključenje koje izdaje imalac javnih ovlašćenja, a koji sadrže prečnik cevovoda, minimalni pritisak i raspoloživu količinu vode na mestu priključenja; ti uslovi su osnova za projektovanje hidrantske mreže (čl. 5 st. 2 i 4).

Za snabdevanje instalacije hidrantske mreže vodom može se koristiti samo ona javna ili lokalna vodovodna mreža koja ima pouzdane izvore. … Parametri pouzdanih izvora javne vodovodne mreže iz stava 1. ovog člana dokumentuju se uslovima za projektovanje i priključenje, koje izdaje imalac javnih ovlašćenja i koji sadrže podatke o prečniku cevovoda, minimalnom pritisku i raspoloživoj količini vode na mestu priključenja.

Na kojoj dubini se ukopava cevovod spoljne hidrantske mreže?

Spoljna hidrantska mreža mora biti izvedena tako da se onemogući zamrzavanje vode, što se postiže ukopavanjem cevovoda na dubini najmanje 0,80 m, mereno od kote terena do kote vrha cevi, ili na drugi adekvatan način (čl. 9).

Instalacija spoljne hidrantske mreže sa spoljnim hidrantima mora biti izvedena tako da se onemogući zamrzavanje vode, što se postiže ukopavanjem cevovoda u zemlju na dubini minimum 0,80 m mereno od kote terena do kote vrha cevi, ili na drugi adekvatan način.

Kolika količina vode za gašenje požara se predviđa u javnoj vodovodnoj mreži naselja?

Javna vodovodna mreža naseljenog mesta mora se predvideti i za gašenje požara, a količina vode određuje se prema broju stanovnika i računskom broju istovremenih požara iz Tabele 1 (npr. do 5 hiljada stanovnika: 1 požar, najmanje 10 l/s; 101–200 hiljada: 3 požara, 40 l/s; 1001–2000 hiljada: 4 požara, 90 l/s) (čl. 10).

Javna vodovodna mreža naseljenog mesta se mora predvideti i za gašenje požara, a potrebna količina vode za gašenja požara određuje se prema broju stanovnika u zavisnosti od računskog broja istovremenih požara iz Tabele 1. … do 5 hiljada stanovnika: 1 požar, najmanje 10 l/s;

Kojoj kategoriji ugroženosti od požara (K2, K3, K4) pripada objekat prema visini i broju lica?

K2 obuhvata, između ostalog, objekte visine preko 30 m i objekte u kojima boravi više od 500 lica; K3 srednje i velike garaže, objekte visine od 22 m do 30 m i objekte sa 200–500 lica; K4 male garaže, objekte sa 100–200 lica, objekte u kojima borave deca, stara lica i nepokretni bolesnici i objekte visine do 22 m; K5 objekte sa negorivim i hladnim mokrim materijalima i objekte do 100 lica (čl. 11).

K2 obuhvata, između ostalog, objekte visine preko 30 m i objekte u kojima boravi više od 500 lica. K3 obuhvata, između ostalog, srednje i velike garaže, objekte visine od 22 m do 30 m i objekte u kojima boravi od 200 do 500 lica. K4 obuhvata, između ostalog, male garaže, objekte u kojima boravi od 100 do 200 lica, objekte u kojima borave deca, stara lica i nepokretni bolesnici i objekte visine do 22 m. K5 obuhvata objekte sa negorivim i hladnim mokrim materijalima i objekte koji mogu da prime do 100 lica.

Kolika je potrebna količina vode za hidrantsku mrežu objekta kategorije K4/K5 (stambeni i poslovni objekti)?

Količina vode zavisi od stepena otpornosti prema požaru (SOP), kategorije K i zapremine objekta (Tabela 2). Za K4 i K5 objekte SOP IV i V: 10, 10, 10, 15, 20, 25 odnosno 30 l/s za zapremine do 2, 2–5, 5–20, 20–50, 50–200, 200–400 i preko 400 hiljada m³ (čl. 12 st. 1).

Količina vode spoljne i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara za jedan objekat [l/s] u zavisnosti od stepena otpornosti objekta prema požaru, kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara i zapremine objekta data je u Tabeli 2. … K4,K5 — SOP IV,V: 10, 10, 10, 15, 20, 25, 30 l/s;

Za druge kategorije i SOP vidi Tabelu 2 u članu 12; ovdje je citiran samo red K4,K5 — SOP IV,V.

Za koliko minuta mora biti obezbeđena ukupna količina vode za hidrantsku mrežu?

Za gašenje požara objekata kategorija K1 do K5 i K1E mora se obezbediti ukupna količina vode u trajanju od najmanje 120 min korišćenjem javne odnosno lokalne vodovodne mreže (čl. 12). Ako se sa istog izvora napajaju i drugi sistemi za gašenje, ukupna količina je zbir potreba hidrantske mreže za najmanje 120 min i potreba drugih sistema u trajanju predviđenom za te sisteme.

Za gašenje požara objekata svrstanih u kategorije K1 do K5 i K1E mora se obezbediti ukupna količina vode za gašenje požara u vremenu od najmanje 120 min korišćenjem javne odnosno lokalne vodovodne mreže. … U slučaju kada se sa istog izvora vode napajaju i drugi sistemi za gašenje požara, ukupna količina vode utvrđuje se kao zbir potreba hidrantske mreže za najmanje 120 min i potreba drugih sistema u trajanju predviđenom za te sisteme.

Kakav i kolikog prečnika mora biti cevovod spoljne hidrantske mreže?

Za spoljnu hidrantsku mrežu izrađuje se prstenasti sistem cevovoda čiji se prečnik utvrđuje proračunom, ali ne sme biti manji od Ø100 mm. Izuzetno se dozvoljava slepi cevovod prečnika ne manjeg od Ø80 mm i dužine do 80 m kada je potrebna količina vode manja od 10 l/s (čl. 13 st. 2 i 3).

Za spoljnu hidrantsku mrežu izrađuje se prstenasti sistem cevovoda, čiji se prečnik utvrđuje proračunom, ali ne sme biti manji od Ø100 mm. … Izuzetno se dozvoljava izgradnja slepog cevovoda prečnika ne manjeg od Ø80 mm i dužine ≤80 m, u slučaju kada je potrebna količina vode <10 l/s.

Koliko je najveće rastojanje između spoljnih hidranata?

Rastojanje između spoljnih hidranata može biti najviše 80 m. Izuzetno, u naseljima u kojima su planskim dokumentima predviđeni pretežno stambeni objekti najviše 150 m, a u celinama sa slobodnostojećim porodičnim stambenim objektima najviše 300 m (čl. 14).

Rastojanje između spoljnih hidranata na javnoj vodovodnoj mreži naseljenog mesta i lokalnoj vodovodnoj mreži kompleksa može biti najviše 80 m. … Izuzetno, rastojanje između spoljnih hidranata na javnoj vodovodnoj mreži naseljenog mesta u kojima su planskim dokumentima predviđeni pretežno stambeni objekti može biti najviše 150 m, a u celinama sa slobodnostojećim porodičnim stambenim objektima rastojanje može biti najviše 300 m.

Na kom rastojanju od objekta se postavlja spoljni hidrant i koliko hidranata gasi svaki objekat?

Rastojanje spoljnog hidranta namenjenog za neposredno gašenje od zida objekta koji se štiti je najmanje 5 m, a najviše 80 m, s tim da se požar na svakom objektu mora gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta (čl. 15 st. 1).

Rastojanje spoljnog hidranta, namenjenog za neposredno gašenje, od zida objekta koji se štiti je najmanje 5 m, a najviše 80 m, s tim da se požar na svakom objektu mora gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta.

Da li spoljni hidranti mogu biti podzemni?

Na vodovodnu mrežu postavljaju se nadzemni hidranti. Izuzetno mogu biti podzemni, ako nadzemni ometaju saobraćaj i ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara (čl. 16 st. 1 i 2). Podzemni hidrant se mora uočljivo označiti (čl. 18 st. 1).

Na vodovodnu mrežu postavljaju se nadzemni hidranti. … Izuzetno, spoljni hidranti mogu biti podzemni, ako nadzemni hidranti ometaju saobraćaj i ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara.

Koliki je najmanji pritisak na spoljnom hidrantu?

Najmanji pritisak na priključku bilo kog nadzemnog ili podzemnog hidranta spoljne mreže pri propisanom protoku ne sme biti manji od 2,5 bar (čl. 17 st. 1). Za neposredno gašenje protok na hidrantu sa najnepovoljnijim položajem ne sme biti manji od 5 l/s uz pritisak ne manji od 2,5 bar (čl. 17 st. 2).

Najmanji pritisak na priključku bilo kog nadzemnog ili podzemnog hidranta spoljne hidrantske mreže za gašenje požara kod propisanog protoka vode ne sme biti manji od 2,5 bar. … tako da protok vode na hidrantu nije manji od 5 l/s i pritisak ne sme biti manji od 2,5 bar.

Šta mora stajati uz spoljni hidrant predviđen za neposredno gašenje?

U neposrednoj blizini spoljnog hidranta za neposredno gašenje mora se nalaziti orman sa vatrogasnim crevima potrebne dužine, mlaznicama i ostalim vatrogasnim armaturama (čl. 18 st. 3).

U neposrednoj blizini spoljnog hidranta predviđenog za neposredno gašenje požara mora se nalaziti orman sa vatrogasnim crevima potrebne dužine, mlaznicama i ostalim vatrogasnim armaturama.

Koliki su najmanji protok i pritisak, i najveći statički pritisak, na unutrašnjem hidrantu?

Minimalni protok na najnepovoljnijem mestu zavisi od visine objekta (Tabela 3): do 22 m — 5 l/s; od 22 do 40 m — 7,5 l/s; od 40 do 75 m — 10 l/s; iznad 75 m — 12,5 l/s. Najniži pritisak na mlaznici ne sme biti manji od 2,5 bar pri tom protoku, a maksimalni statički pritisak na bilo kom unutrašnjem hidrantu ne sme biti veći od 7 bar (čl. 20).

Unutrašnja hidrantska mreža mora imati minimalni protok vode na najnepovoljnijem mestu u skladu sa Tabelom 3. Tabela 3: visina objekta do 22 m — 5 l/s; od 22 do 40 m — 7,5 l/s; od 40 do 75 m — 10 l/s; iznad 75 m — 12,5 l/s. … Najniži pritisak na mlaznici za gašenje požara, na najnepovoljnijem mestu ne sme biti manji od 2,5 bar pri protoku vode datom u Tabeli 3. Maksimalni statički pritisak na bilo kom unutrašnjem hidrantu ne sme biti veći od 7 bar.

Kojim standardom moraju odgovarati unutrašnji hidranti i gde se smeštaju?

Koriste se unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema po standardu SRPS EN 671-2, što se dokazuje ispravom o usaglašenosti. Izuzetno, u stambenim i poslovnim objektima kategorije K3 sa manje od 5 nadzemnih etaža mogu se koristiti hidranti po SRPS EN 671-1, uz još jedan slobodan standardni priključak Ø52 mm. Hidranti i oprema smeštaju se u hidrantske ormare (čl. 21).

Za unutrašnju hidrantsku mrežu koriste se unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema koji odgovaraju standardu SRPS EN 671-2, što se dokazuje odgovarajućom ispravom o usaglašenosti. … Unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema moraju se smeštati u hidrantske ormare.

Od kog materijala i kog prečnika su cevi unutrašnje hidrantske mreže?

Moraju se koristiti pocinkovane čelične cevi najmanjeg unutrašnjeg prečnika Ø52 mm (čl. 22 st. 1). Cevovodi izloženi udaru ili zamrzavanju moraju biti zaštićeni (st. 2), a ne postavljaju se kroz prostorije ugrožene eksplozijom, osim dela koji se neposredno odnosi na tu prostoriju (st. 3).

Za unutrašnju hidrantsku mrežu moraju se koristiti pocinkovane čelične cevi najmanjeg unutrašnjeg prečnika Ø52 mm.

Kako se rasporeduju unutrašnji hidranti da pokriju prostor?

Svaka prostorija objekta mora biti obuhvaćena neposrednim gašenjem (čl. 23 st. 1). Pri hidrantima po SRPS EN 671-2 rastojanje se određuje tako da se prostor štiti najmanje jednim mlazom, uračunavajući crevo od 15 odnosno 20 m i mlaz od 5 m (st. 2). Prostorija sa visokim požarnim opterećenjem i površinom većom od 500 m² mora imati toliko zidnih hidranata da se istovremeno može štititi mlazom iz najmanje dva hidranta (st. 4).

Unutrašnja hidrantska mreža izvodi se tako da se neposrednim gašenjem mora obuhvatiti svaka prostorija objekta. … Pri upotrebi unutrašnjih hidranata prema SRPS EN 671-2 međusobno rastojanje zidnih hidranata određuje se tako da se celokupan prostor štiti najmanje jednim mlazom vode, uračunavajući dužinu vatrogasnog creva od 15 m odnosno 20 m i dužinu mlaza od 5 m. … Prostorija sa visokim požarnim opterećenjem i površinom većom od 500 m2 mora imati onoliko zidnih hidranata koliko je potrebno da se jednovremeno može štititi mlazom iz najmanje dva hidranta

Gde se postavlja hidrantski ormar i na kojoj visini ventil hidranta?

Hidrantski ormari se postavljaju u hodnike, prolaze, stepenišne prostore i evakuacione puteve, u blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugrožene požarom, na lako uočljivom mestu tako da ne ometaju evakuaciju. Ventil unutrašnjeg hidranta mora biti na visini 1,5 m od poda (čl. 24).

Hidrantski ormari se postavljaju u hodnike objekta, prolaze, stepenišne prostore i evakuacione puteve, u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugrožene požarom, i to na lako uočljivom mestu tako da ne ometaju evakuaciju … Hidrantski ormar se postavlja tako da ventil unutrašnjeg hidranta mora biti na visini 1,5 m od poda.

Kada je potreban uređaj za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži i kakva mu je prostorija?

Ako pri propisanoj količini vode na hidrantu nije moguće postići minimalni pritisak, mora se ugraditi uređaj za podizanje pritiska (čl. 25 st. 1). Uređaj se smešta u posebnu, požarno izdvojenu prostoriju sa zidovima i tavanicom otpornim prema požaru najmanje 120 min i vratima otpornim najmanje 90 min (čl. 25 st. 3).

Ukoliko u hidrantskoj mreži za gašenje požara pri propisanoj količini vode na hidrantu nije moguće postići minimalni propisani pritisak, mora se ugraditi odgovarajući uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži. … Uređaj mora biti smešten u posebnu prostoriju, koja je požarno izdvojena od ostalih delova objekta, sa zidovima i tavanicom otpornim prema požaru najmanje 120 min i vratima otpornim prema požaru najmanje 90 min.

Šta mora imati uređaj za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži?

Uređaj mora imati radnu i rezervnu pumpu, obilazni vod, rasteretni vod u funkciji kontrole rada pumpi, automatski start i mogućnost ručnog aktiviranja iz prostorije uređaja (čl. 26 st. 1). Uređaj na električnu energiju mora imati svakodnevnu automatsku kontrolu pumpi i signalizaciju kvara (st. 2).

Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži mora imati radnu i rezervnu pumpu, obilazni vod, rasteretni vod u funkciji kontrole rada pumpi, automatski start, kao i mogućnost ručnog aktiviranja iz prostorije samog uređaja. … Uređaj koji se napaja električnom energijom mora imati mogućnost svakodnevne automatske kontrole rada svih pumpi, signalizaciju kvara i vizuelne svakodnevne kontrole uređaja.

Treba li uređaj za podizanje pritiska rezervno električno napajanje?

Da. Uređaj koji se napaja električnom energijom mora imati rezervni izvor koji se automatski uključuje (čl. 27 st. 1). Elementi razvoda izloženi uslovima požara moraju funkcionisati najmanje 120 min i imati ispravu o usaglašenosti (čl. 27 st. 3). Izuzetno, u objektima K4 i K5 napajanje može ići posebnim kablom iz posebne kućne priključne kutije na fasadi kod ulaza, označene crvenom dijagonalnom crtom (čl. 27 st. 2).

Kada se u objektima postavlja uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži koji se napaja električnom energijom, taj uređaj mora imati rezervni izvor za snabdevanje električnom energijom i mora se automatski uključivati. … Ako su elementi električnog razvoda za napajanje električnih komponenti uređaja izloženi uslovima požara, moraju imati takve karakteristike da mogu funkcionisati u uslovima požara najmanje 120 min i moraju imati ispravu o usaglašenosti.

Kada se unutrašnja hidrantska mreža može izvesti kao suvi vod?

Delovi cevovoda mogu biti suvi vod ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara, na mestima gde može doći do zamrzavanja (čl. 28 st. 1 i 2). Ispunjavanje cevovoda vodom do najnepovoljnijeg hidranta mora biti automatsko i ne može trajati duže od 60 s (čl. 28 st. 4); ventil na prelasku u suvi vod mora biti na vidnom i pristupačnom mestu, sa tablom upozorenja (čl. 28 st. 3).

Izuzetno od člana 20. stav 1. ovog pravilnika, delovi cevovoda unutrašnje hidrantske mreže mogu biti izgrađeni kao suvi vod, ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara. … Ispunjavanje cevovoda vodom do unutrašnjeg hidranta sa najnepovoljnijim položajem mora se vršiti automatski i ne može biti duže od 60 s

Gde se i na kojoj visini postavlja priključak za vatrogasna vozila na fasadi?

Priključak se smešta u lako uočljivom ormanu na fasadi objekta bliže glavnom ulazu, na visini od 60 cm do 120 cm od terena, a pored ormana mora stajati tabla „Priključak za vatrogasno vozilo” (čl. 29).

priključak se mora smestiti u lako uočljivom ormanu na fasadi objekta bliže glavnom ulazu u objekat, na visini od 60 cm do 120 cm od terena. … Pored ormana mora da se postavi tabla sa lako čitljivim upozorenjem „Priključak za vatrogasno vozilo”.

Kako se kontroliše hidrantska mreža i po čemu se održava?

Pritisak i protok se mere na kontrolnoj mlaznici, na hidrantu sa najnepovoljnijim položajem, pri istovremenom radu svih hidranata koji daju potrebnu količinu vode; na spoljne hidrante se postavljaju mlaznice sa usnikom 16 mm, a na unutrašnje 12 mm (čl. 30 st. 1). Održavanje i kontrolisanje vrši se po pravilniku, standardu SRPS EN 671-3 i uputstvima proizvođača (čl. 30 st. 3).

Na spoljne hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prečnika 16 mm, a na unutrašnje hidrante mlaznice sa usnikom prečnika 12 mm. … Održavanje i kontrolisanje instalacije hidrantske mreže, spoljnih i unutrašnjih hidranata i pripadajuće opreme vrši se u skladu sa odredbama ovog pravilnika, standardom SRPS EN 671-3 i uputstvima proizvođača.

Mora li hidrant biti stalno dostupan?

Da. Svaki hidrant mora biti stalno dostupan, a prostor oko hidranta namenjen za njegovu upotrebu mora biti slobodan; svaki hidrant za neposredno gašenje mora imati pripadajuću opremu (čl. 31).

Svaki hidrant mora biti stalno dostupan, a prostor oko hidranta koji je namenjen za upotrebu hidranta mora biti slobodan.

Primenjuje li se pravilnik 3/2018 na ranije izgrađenu ili rekonstruisanu hidrantsku mrežu?

Ne, osim čl. 30 i 31 o periodičnom kontrolisanju hidrantske mreže (čl. 33 st. 1).

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na hidrantsku mrežu koja je izgrađena ili rekonstruisana pre stupanja na snagu ovog pravilnika, osim odredbi čl. 30. i 31. ovog pravilnika koje se odnose na periodično kontrolisanje hidrantske mreže.

Da li važi raniji Pravilnik o hidrantskoj mreži („Sl. list SFRJ” 30/91)?

Ne. Danom stupanja na snagu pravilnika 3/2018 prestao je da važi Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara („Sl. list SFRJ” 30/91) (čl. 34).

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ", broj 30/91).