Pravilnik o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva

Kako se računa domet ruševina?

Domet ruševina (d) je polovina visine zgrade (H), merena upravno na strane osnove zgrade od tla do venca zgrade, u metrima. Hodnik i okno pomoćnog izlaza moraju voditi van tog dometa.

6) Домет рушевина (d) је вероватно растојање до ког се главне количине рушевина распростиру приликом разарања зграда односно представљају половину висине зграде (H) мерено управно на стране основе зграде од тла до венца зграде у метрима;

Koji su zaštitni parametri skloništa dopunske zaštite?

Obim zaštite najmanje 50 kPa natpritiska, funkcionalno rešene prostorije za boravak do 50 lica, ulaz i pomoćni izlaz otporni na udarni talas i višečasovni boravak.

Склоништа допунске заштите су склоништа која штите од ваздушног ударног таласа експлозије и топлотног дејства, имају обим заштите минимум 50 кРа натпритиска, функционално решене просторије опремљене за боравак до 50 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства за заштиту отвора и обезбеђују боравак лица у вишечасовном трајању;

Šta su drugi zaštitni objekti?

Prilagođeni komunalni, saobraćajni i drugi podzemni objekti, podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i zgradama bilo koje druge namene, prilagođene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara.

2) Други заштитни објекти су прилагођени комунални, саобраћајни и други подземни објекти, подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и материјалних добара;

Koji su zaštitni parametri skloništa osnovne zaštite?

Obim zaštite najmanje 100 kPa natpritiska, prostorije za boravak do 300 lica, ulaz i pomoćni izlaz otporni na udarni talas, i zadovoljavanje fizioloških potreba u trajanju od TRI dana.

Склоништа основне заштите су склоништа која штите од ваздушног удара, топлотног и радијационог дејства, имају обим заштите минимум 100 кРа натпритиска, затворене и функционално повезане просторије опремљене за боравак до 300 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства, опрему и уређаје за заштиту отвора и задовољавање неопходних физиолошких потреба лица предвиђених за боравак у склоништу, у трајању од три дана.

Trajanje boravka je promenjeno. Raniji propis iz 1983. tražio je sedmodnevni neprekidni boravak; važeći pravilnik traži tri dana. Takođe: 100 kPa je sada MINIMUM, a ne raspon 100–300 kPa.

Sme li sklonište sa mirnodopskom namenom imati vodovod, kanalizaciju i grejanje?

Sme, ali samo za potrebe skloništa, povezano elastičnim vezama i sprovedeno kroz poseban prostor izvan skloništa, tako da se te instalacije mogu isključiti kada se sklonište osposobljava za sklanjanje stanovništva.

Склоништа са мирнодопском наменом могу имати инсталације за водовод, канализацију и грејање за потребе склоништа, тако да су повезане еластичним везама и спроведене кроз посебан простор изван склоништа, који омогућава искључење тих инсталација када је потребно склониште оспособити за склањање становништва.

Smeju li kroz sklonište osnovne zaštite prolaziti instalacije koje mu ne pripadaju?

Ne. U skloništima osnovne zaštite ne mogu se nalaziti vodovod, kanalizacija, grejanje, gas, električne instalacije visokog napona, kontrolni i razvodni šahtovi, dimnjaci, dimovodi, ventilacioni kanali ni odvodne cevi koji ne pripadaju skloništu.

У склоништима основне заштите не могу се налазити инсталације за водовод, канализацију, грејање и гас, електричне инсталације високог напона и друге инсталације, контролни, разводни и други шахтови, димњаци, димоводи, канали за вентилацију и разне одводне цеви (за смеће, кишницу и др.) који не припадају склоништу.

Šta ako sklonište ne može da ispuni uslove, a otklanjanje nedostataka nije opravdano?

Može se izvršiti snižavanje stepena zaštite tog skloništa.

Ако се током експлоатације склоништа, утврди да склониште не може да испуни услове из члана 3. овог правилника, а који се не могу остварити накнадним прилагођавањем, уградњом нових или заменом постојећих елемената опреме и уређаја или било ког другог недостатка насталог у току пројектовања, изградње или коришћења, или уколико се процени да отклањање недостатака није економски оправдано, може се извршити снижавање степена заштите таквог склоништа.

Koje prostorije mora imati sklonište kapaciteta do 300 lica?

Uz prostorije skloništa do 50 lica i: predprostor sanitarne prostorije, prostoriju za ventilacione i električne uređaje, prostoriju za vodu, ostavu za hranu, opremu, pribor i alat.

Просторије у склоништу капацитета до 300 лица треба да садрже: просторију за кретање (устава улаза и устава помоћног излаза), просторију за боравак, санитарну просторију (нужник, претпростор, просторија за отпатке и експанзиона комора), просторију за уређаје (просторија за вентилационе и електричне уређаје, просторија за претфилтер и експанзиона комора), просторију за воду, оставу за храну, опрему, прибор и алат.

Koje prostorije mora imati sklonište kapaciteta do 50 lica?

Prostoriju za kretanje (ustava ulaza i ustava pomoćnog izlaza), prostoriju za boravak, sanitarnu prostoriju (nužnik, prostorija za otpatke i ekspanziona komora) i prostoriju za uređaje (prostorija za predfilter i ekspanziona komora).

Просторије у склоништу капацитета до 50 лица треба да садрже: просторију за кретање (устава улаза и устава помоћног излаза), просторију за боравак, санитарну просторију (нужник, просторија за отпатке и експанзиона комора) и просторију за уређаје (просторија за претфилтер и експанзиона комора).

Koje prostorije može imati sklonište za više od 300 lica?

Sklonište kapaciteta preko 300 lica sadrži prostorije kao sklonište do 300 lica, a može imati i prostoriju za dekontaminaciju, kuhinju, prostoriju za rukovodioca skloništa i prostoriju za medicinsku pomoć (čl. 5 st. 3).

Просторије у склоништу капацитета више од 300 лица треба да садрже просторије из става 2. овог члана

Koliko zaloma mora imati ulazni hodnik skloništa?

Sklonište osnovne zaštite kao samostalni objekat — najmanje dva horizontalna zaloma pod uglom od 90°. Sklonište dopunske zaštite — najmanje jedan horizontalni ili kosi zalom (stepenište, rampa).

Улазни ходник склоништа основне заштите, као самостални објекат, обезбеђује се са најмање два хоризонтална залома под углом од 90º. Улазни ходник склоништа допунске заштите, као самостални објекат обезбеђује се са најмање једним хоризонталним или косим заломом (степеништа, рампа).

Kuda mora voditi pomoćni izlaz iz skloništa?

Hodnik pomoćnog izlaza, okno pomoćnog izlaza i usisni otvor prilagođavaju se tako da vode van područja dometa ruševina — dakle dalje od polovine visine zgrade.

Ходник помоћног излаза, окно помоћног излаза и усисни отвор прилагођавају се тако да воде ван подручја домета рушевина.

Kako se izvodi vertikalno okno pomoćnog izlaza?

U okno se postavljaju metalne merdevine ili stepenice. Otvor okna je izvan područja ruševina, zaštićen od prodora površinskih voda, stranih tela i životinja, sa osiguranjem protiv provale, a poklopac otvora se otvara i zatvara samo sa unutrašnje strane.

У вертикално окно постављају се металне мердевине или степенице. Отвор окна налази се изван подручја рушевина и обезбеђује се тако да у њега не могу да продру површинске воде, да га не могу запушити страна тела, да у њега не могу улазити животиње и да има осигурање против провале. Поклопац окна обезбеђује се на начин тако да не дође до кондензације, а поклопац отвора окна на начин да може да се отвори и затвори само са унутрашње стране.

Kakva vrata se ugrađuju u ustavu ulaza skloništa?

Spoljašnji otvor ustave ulaza zatvara se vratima otpornim na pritisak i hermetičkim (VPH) koja se otvaraju u polje; unutrašnji otvor vratima toplotnootpornim i hermetičkim (VH) koja se otvaraju u prostor ustave.

Спољашњи отвор уставе улаза затвара се вратима отпорним на притисак и херметичким (ВПХ) која се отварају у поље. Унутрашњи отвор уставе затвара се вратима топлотноотпорним и херметичким (ВХ) која се отварају у простор уставе.

Kolika površina po osobi se traži u skloništu koje se ne provetrava prinudno?

Za sklonište do 50 lica koje se prinudno ne provetrava — najmanje 2 m³ po osobi.

За склониште, у које се склања до 50 лица и које се принудно не проветрава, потребно је омогућити површину по особи најмање 2 m³.

Pravilnik ovde koristi jedinicu m³ iako govori o „површини по особи" — tako stoji u objavljenom tekstu; kod projektovanja proveriti sa nadležnim organom.

Kolika površina po osobi se traži u skloništu koje se prinudno provetrava?

Bez klimatizacije — najmanje 0,10 × (6 + n/100) m³ po osobi, gde je n predviđen broj lica. Sa klimatizacijom — najmanje 0,60 m³ po osobi.

За склониште које се принудно проветрава, а не климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,10 х (6 + n/100) m³ у заузетом склоништу, где је n предвиђен број лица у попуњеном склоништу. За склониште које се принудно проветрава и климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,60 m³.

Koliko nužničkih kabina traži sklonište?

Jedna nužnička kabina na 34 lica, odnos ženskih i muških 2:1, a u predprostoru jedan umivaonik na najviše tri nužnika.

За санитарне просторије, потребно је омогућити нужничке кабине на начин тако да омогуће да 34 лица иду по једној нужничкој кабини, однос женских и мушких 2:1, а у предпростору један умиваоник на највише три нужника.

Kolika mora biti visina praga sredstava za zatvaranje otvora u skloništu?

Sredstva za zatvaranje otvora koja su otporna na proboj parčadi, na nadpritisak, na toplotno dejstvo i hermetički se zatvaraju imaju prag (stalan, pokretan ili upušten) visine najmanje 5 cm na strani na kojoj naleže na krilo (čl. 16 st. 3).

прилагођавају се на начин да имају праг, који може да буде стални, покретни или упуштени, при чему је праг на страни на којој належе на крило, висине најмање 5 cm.

Kakva mora biti zaptivka na vratima i kapcima skloništa?

Zaptivka ne sme biti direktno izložena požarnom odnosno toplotnom opterećenju i dodatno se štiti termoizolacionim sredstvima, uz elastičnu stišljivost po visini u normalnim uslovima višu od 5 mm; materijal zaptivne trake ima tvrdoću 40–50 °ShA, prekidnu čvrstoću najmanje 10 MPa i prekidno izduženje najmanje 350% (čl. 17 st. 2 i 3).

Заптивку је потребно обезбедити на начин да не буде директно изложена пожарном, односно топлотном оптерећењу, и да се додатно штити термоизолационим средствима, при чему је еластична стишљивост заптивке по висини, у нормалним условима виша од 5 mm. … прекидну чврстоћу најмање 10 MPa и прекидно издужење најмање 350%

Koliko ležajeva mora imati sklonište?

Najmanje jednu trećinu ležajeva u odnosu na broj lica koja se mogu smestiti u sklonište. Najmanje čiste mere ležaja: širina 60 cm, dužina 190 cm.

У склоништу треба омогућити најмање једну трећину лежајева у односу на број лица која се могу сместити у склониште, при чему је горњи лежај обезбеђен појасом, а приступ пењалицама, лествама, које су постављене стабилно, обезбеђен је тако да хоризонтална пројекција заузима ширину до 30 cm.

Koje najmanje mere imaju sedišta i ležajevi u skloništu?

Sedište za jedno lice ima naslon za leđa i glavu, širinu 47,5–60 cm, dubinu 50 cm i visinu od poda 35–45 cm; ležaj je po pravilu trospratni, širine najmanje 60 cm i dužine 190 cm (čl. 19 st. 2 i 3).

Седишта имају наслон за леђа и главу, при чему најмање чисте мере седишта за једно лице: ширина 47,5 – 60 cm, дубина 50 cm и висина од пода 35 – 45 cm. … Лежајеви су, по правилу, троспратни, при чему најмање чисте мере лежаја за једно лице: ширина 60 cm, а дужина 190 cm.

Koje zapremine posuda za otpadne vode i fekalije mora imati sklonište?

Zapremina posuda za otpadne vode iznosi 1 l po licu dnevno, a za fekalije 1,3 l po licu dnevno, u ukupnoj količini za jedan dan u skloništima dopunske zaštite, odnosno za tri dana u skloništima osnovne zaštite; čvrsti otpaci se sakupljaju u standardnim plastičnim kesama (čl. 20 st. 2).

У склоништу је потребно обезбедити да запремина посуда за отпадне воде износи 1 l по једном лицу дневно, а за фекалије 1,3 l по једном лицу дневно, у укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно за три дана у склоништима основне заштите, као и да се чврсти отпаци сакупљају у стандардним пластичним кесама.

Koliko vode za piće i higijenu mora imati sklonište?

Zalihe vode za piće i za higijenske potrebe iznose 3 l na dan po licu, u najmanjoj ukupnoj količini za jedan dan u skloništima dopunske zaštite, odnosno za tri dana u skloništima osnovne zaštite (čl. 21 st. 2).

залихе воде за пиће у склоништу и залихе воде за хигијенске потребе износе 3 l на дан по једном лицу, у најмањој укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно у најмањој укупној количини за три дана у склоништима основне заштите.

Kakvu opremu za gašenje požara i samospasavanje mora imati sklonište?

Sklonište mora imati najmanje dva mobilna uređaja za gašenje požara tipa S6 i CO2 koji se održavaju u ispravnom stanju, i jedan komplet opreme za samospasavanje (lopate, ašov, krampa, ćuskija, uže 10 m, čekići, špic i sekač za beton, testera za metal, sekire, ručna dizalica nosivosti najmanje 100 kN, klešta, kolica za alat) (čl. 22).

У склоништу треба обезбедити снабдевеност са најмање два мобилнa уређајa за гашење пожара која се одржавају у исправном и функционалном стању, типа S6 и CO2

Koje skloništa moraju imati instalacije za prinudno provetravanje?

Sklonište osnovne zaštite mora imati instalacije za prinudno provetravanje na električni i ručni pogon; sklonište dopunske zaštite za do 50 lica može biti bez njih (čl. 23 st. 1 i 2).

Склоништe основне заштите потребно је опремити инсталацијама за принудно проветравање на електрични и ручни погон. … Склониште допунске заштите за смештај до 50 лица може бити без инсталација за принудно проветравање.

Koliko vazduha po licu mora da se dovodi u sklonište?

Pri normalnom provetravanju najmanje 6,0 m³/h po licu, pri zaštitnom provetravanju najmanje 2,0 m³/h po licu; u stanju izolacije vreme boravka ograničava se količinom vazduha, uz 1,5 m³ vazdušnog prostora po licu za jedan sat boravka (čl. 24).

При нормалном проветравању, укупна количина ваздуха која се доводи у склониште износи најмање 6,0 m³/h по једном лицу. При заштитном проветравању, укупна количина ваздуха која се доводи у склониште износи најмање 2,0 m³/h по једном лицу. У стању изолације склоништа, време боравка у склоништу треба да се ограничи количином ваздуха у склоништу, тако да је за један час боравка потребно 1,5 m³ ваздушног простора за једно лице.

Koliki nadpritisak se obezbeđuje pri zaštitnom provetravanju skloništa?

Pri zaštitnom provetravanju u prostorijama skloništa obezbeđuje se nadpritisak od 50 Pa do 200 Pa (čl. 26 st. 1).

При заштитном проветравању у просторијама склоништа потребно је обезбедити натпритисак од 50 Pa до 200 Pa.

Kakav mora biti filter za grubu prašinu u skloništu?

Filteri za grubu prašinu moraju da podnose nadpritisak od 10 kPa bez narušavanja funkcije i da zadrže najmanje 80% čestica prašine (čl. 34).

Филтере за грубу прашину потребно је обезбедити на начин да подносе натпритисак од 10 kPa

Kakav pogon mora imati ventilacioni uređaj skloništa?

Sklonište se oprema ventilacionim uređajima koji pored električnog imaju i ručni ili nožni pogon i obezbeđuju neprekidan rad najmanje 400 časova; pogonska snaga na ručici iznosi do 60 W pri 30 do 45 obrtaja u minuti (čl. 35).

Склоништа је неопходно опремити вентилационим уређајима који, поред електричног, имају и ручни или ножни погон и који треба да обезбеди непрекидан рад у трајању од најмање 400 часова, при чему погонска снага на ручици за покретање вентилационог уређаја износи до 60 W при 30 до 45 обртаја у минути.

Koje merne instrumente mora imati ventilacioni uređaj skloništa?

Ventilacioni uređaji opremaju se meračem protoka vazduha za kontinuiranu proveru protoka pri normalnom i zaštitnom provetravanju (čl. 37); merač nadpritiska postavlja se u prostoriji ventilacionog uređaja ili blizu nje, povezan cevi sa spoljnom atmosferom, sa hermetičkim zatvaračem priključka (čl. 38).

Вентилационе уређаје потребно је опремити мерачем протока ваздуха за континуирану проверу протока ваздуха при нормалном и заштитном проветравању.

Koje električne instalacije mora imati sklonište osnovne zaštite?

Sklonište osnovne zaštite mora imati električne instalacije osnovnog osvetljenja i priključnica, pomoćnog osvetljenja, motornog pogona za uređaje na elektromotorni pogon, telefona za vezu sa gradskom TT mrežom i radio-antene (čl. 39).

У склоништу основне заштите потребно је обезбедити електричне инсталације основног електричног осветљења и прикључница, помоћног осветљења, моторног погона за уређаје на електромоторни погон, за телефон за везу са градском ТТ мрежом и за радио-антену.

Odakle se napajaju potrošači u skloništu?

Napajanje se obezbeđuje iz distributivne mreže, a pomoćno osvetljenje ručnim električnim generatorom; ako objekat ima rezervni izvor (dizel-agregat), sklonište se može napajati i iz njega (čl. 40).

Напајање електричних потрошача у склоништу потребно је обезбедити из дистрибутивне електричне мреже, а помоћно осветљење ручним електричним генератором.

Kako se izvodi zaštitni vod i izjednačenje potencijala u skloništu u sklopu objekta?

U sastavu napojnog voda obezbeđuje se poseban zaštitni vod priključen na zaštitni vod objekta, a ne vezuju se sabirnice zaštitnog i nultog voda (čl. 42). Svi provodni delovi i metalne instalacije koji normalno nisu pod naponom povezuju se zaštitnim vodom sa zaštitnom sabirnicom u razvodnom ormaru skloništa ili u posebnom ormaru za izjednačavanje potencijala (čl. 43).

У саставу напојног вода за склониште потребно је обезбедити посебан заштитни вод прикључен на заштитни вод објекта, ако је склониште у саставу тог објекта. … У склоништу које је у склопу објекта не врши се везивање сабирнице заштитног вода и сабирнице нултог вода.

Treba li sklonište posebno brojilo električne energije?

Da. Za registrovanje potrošnje u skloništu omogućava se posebno brojilo, u ormaru za električna brojila objekta ili u posebnom ormaru ako je sklonište posebni objekat; pomoćno osvetljenje je odvojeno od ostale instalacije (čl. 44).

За регистровање потрошње електричне енергије у склоништу потребно је омогућити посебно бројило, у ормару за електрична бројила објекта, у коме се склониште налази или у посебном ормару, ако је склониште изграђено као посебан објект.

Koliko priključnica mora imati sklonište?

Priključnice se određuju po normativu jedna na svakih 25 lica, a ne manje od dve u prostoriji za boravak (čl. 45).

Електричне прикључнице одређују се по нормативу од један комад на сваких 25 лица, а не мање од два комада у просторији за боравак.

Kolika mora biti osvetljenost u skloništu?

Najmanja prosečna osvetljenost pri osnovnom osvetljenju iznosi 80 lx u prostorijama za boravak i uređaje, a 50 lx u ostalim prostorijama (čl. 46).

За најмању просечну осветљеност при основном осветљењу просторија за боравак и уређаја потребно је омогућити 80 lх, а за остале просторије 50 lх.

Kakvo pomoćno osvetljenje mora imati sklonište?

Kao pomoćno osvetljenje koriste se svetiljke čiji svetlosni izvor ima snagu 0,2 W/m² osnove do 5 W, pri čemu površina koju osvetljava jedna svetiljka iznosi do 50 m²; svetiljke se štite od mehaničkih oštećenja, osnovno osvetljenje se uključuje lokalno, a pomoćno centralno za prostorije za boravak, uređaje i sanitarne prostorije (čl. 47).

Као помоћно осветљење неопходно је користити светиљке чији светлосни извор има снагу од 0,2W/m² основе до 5 W, при чему је површина основе која се осветљава једном светиљком помоћног осветљења до 50 m². … а светиљке помоћног осветљења да се укључују централно за просторије за боравак, уређаје и санитарне просторије

Koju evidenciju mora imati svako sklonište?

Za svako sklonište vodi se Knjiga provere i održavanja skloništa (obrazac „KPOS” iz priloga pravilnika), u koju se evidentiraju vrsta provere, vizuelna provera i provera ispravnosti, stanje odnosno funkcionalnost opreme, opis stanja sa predlogom radova i vrsta izvedenih radova (čl. 49 st. 2 i 3).

За свако склониште води се Књига провере и одржавања склоништа, у вези са пословима одржавања склоништа у склоповима и у целини. … У Књизи провере и одржавања склоништа евидентира се врста провере, визуелна провера и провера исправности, стање односно функционалност опреме, опис стања са предлогом радова, врста изведених радова.

Koliko često se sklonište vizuelno pregleda i proverava?

Vizuelni pregled i provera stanja skloništa obavljaju se jednom godišnje, a po potrebi i češće; nedostaci i radovi na njihovom otklanjanju unose se u Knjigu provere i održavanja skloništa (čl. 56).

Визуелни преглед и проверу стања склоништа потребно је обављати једном годишње, а по потреби и чешће. … Недостаци утврђени приликом визуелног прегледа и провере стања склоништа, као и радови на отклањању недостатака уносе се у Књигу провере и одржавања склоништа.

Mogu li se podrumske prostorije nove zgrade koristiti za sklanjanje stanovništva?

Mogu — pri izgradnji stambenih zgrada i zgrada bilo koje druge namene mogu se koristiti podrumske i druge podzemne prostorije, s tim da se nad njima gradi ojačana ploča koja može da izdrži urušavanje objekta.

Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише.

Koje uslove mora ispuniti prostorija koja se prilagođava u zaštitni objekat?

Građena od čvrstog i postojanog materijala (beton, armirani beton, čelik, drvo, opeka); 2 m² po jednom licu u prostoriji za boravak; tavanice od armiranog betona; najmanje do dve trećine svetle visine ispod površine tla; ukupna površina otvora na spoljnim zidovima najviše 10% površine poda.

Објекти и просторије који се могу прилагодити у заштитне објекте потребно је обезбедити: 1) да су грађени од чврстог и постојаног материјала, као што су бетон, армирани бетон, челик, дрво и опека; 2) да је број лица у просторији за боравак одређен према нормативу 2 m² по једном лицу; 3) да су таванице изграђене од армираног бетона; 4) да су најмање до две трећине светле висине заклона, по правилу, испод површине тла; 5) да укупна површина отвора на спољним зидовима није већа од 10% површине пода просторија.

Šta obuhvata prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva?

Ojačavanje ulaza u objekat, ojačavanje tavanica i zidova i zatvaranje nepotrebnih otvora.

Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва врши се ојачавањем улаза у објекат, ојачавањем таваница и зидова и затварањем непотребних отвора.

Kolika je najmanja svetla visina ulaznog hodnika u zaštitni objekat?

180 cm. Svetle širine ulaznog otvora mogu pri prilagođavanju biti manje do 25% od predviđenih svetlih širina ulaznog otvora za skloništa.

Приликом прилагођавања просторија погодних за заштитни објекат, светле ширине улазног отвора могу да буду мање до 25% предвиђених светлих ширина улазног отвора за склоништа, при чему је најмања светла висина улазног ходника у заштитни објекат 180 cm.

Važeći pravilnik NE daje brojeve za svetle širine ulaznog otvora skloništa, nego se na njih samo poziva. Vrednosti iz ukinutog pravilnika 55/83 (62,5 × 180 cm i 80 × 180 cm) više nemaju izričit osnov — za konkretan predmet traži se uslov nadležnog organa.

Kakva vrata se traže kada su ulazna vrata zaštitnog objekta izložena natpritisku?

Ispred njih se obezbeđuje jedan ili više zaštitnih zidova od armiranog betona, a ulazna vrata moraju biti čelična i otporna na natpritisak od 50 kPa.

Ако су врата на улазу у заштитни објекат дирекно изложена натпритиску, испред њих је потребно обезбедити још један или више заштитних зидова од армираног бетона, а улазна врата потребно је прилагодити тако да су челична и отпорна на натпритисак од 50 kPa.

Šta se traži pri prilagođavanju podzemnog objekta ako je potrebna zaštita od radioaktivnog zračenja?

Potrebno je povećati masu spoljnih zidova i tavanice tako da ukupna težina dodatnog materijala izloženih elemenata ne bude manja od 1000 kg/m², dobetonirati tavanicu još jednim slojem betona i zidove ojačati nasipanjem zemlje, šljunka ili peska uz zid do visine tavanice (čl. 61 st. 3).

У случају потребе заштите од радиоактивног зрачења, потребно је извршити повећање масе спољних зидова и таванице, тако да укупна тежина додатног материјала изложених елемената не сме бити мања од 1000 kg/m2, добетонирање таванице још једним слојем бетона и зидове ојачати насипањем земље, шљунка или песка уз зид до висине таванице склоништа.

Kada se spoljni zidovi podrumskih prostorija ne proveravaju na opterećenja?

Ako su od opeke u cementnom ili produžnom malteru deblji od 40 cm, od nabijenog betona deblji od 30 cm, ili od armiranog betona deblji od 20 cm.

Спољни зидови подрумских просторија који се додирују са тлом, не проверавају се на оптерећења, ако су: 1) од опеке у цементном или продужном малтеру, дебљине веће од 40 cm; 2) од набијеног бетона, дебљине веће од 30 cm; 3) од армираног бетона, дебљине веће од 20 cm.

Šta se radi sa nepotrebnim otvorima pri preuređenju prostorija u zaštitni objekat?

Nepotrebni otvori (svi otvori u spoljašnjim zidovima zaštitnog objekta i prostorija neposredno pored i iznad njega, osim ulaznih, izlaznih i usisnih otvora) zatvaraju se odgovarajućim materijalom u skladu sa obimom zaštite; u prizemlju se zatvaraju sa spoljne i unutrašnje strane, a međuprostor se puni sabijenom zemljom ili peskom; nepotrebna svetlosna okna popunjavaju se zemljom (čl. 63).

У објектима, у којима се просторије преуређују у заштитни објекат, затварају се непотребни отвори просторија одговарајућим материјалом … Непотребни отвори у приземљу објекта затварају се са спољне и унутрашње стране, а међупростор да се пуни сабијеном земљом или песком.

Primenjuju li se propisi o planiranju i izgradnji pri prilagođavanju objekata za sklanjanje?

Da. Prilikom prilagođavanja pogodnih objekata za sklanjanje primenjuju se propisi kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje (čl. 64).

Приликом прилагођавања погодних објеката за склањање примењују се прописи којима се уређује област планирања и изградње.

U kom roku se moraju prilagoditi postojeći komunalni i podzemni objekti?

U roku od pet godina od dana stupanja na snagu pravilnika — dakle do 27.01.2029.

Надлежни органи, привредна друштва и друга правна лица прилагодиће комуналне, саобраћајне и друге подземне објекате сагласно одредбама чл. 57–64. овог правилника, у року од пет година од дана ступања на снагу овог правилника.

Da li još važi Pravilnik o tehničkim normativima za skloništa (Sl. list SFRJ 55/83)?

Ne. Prestao je da važi danom stupanja na snagu ovog pravilnika — 27.01.2024. Istim članom stavljene su van snage i naredbe o obaveznom atestiranju opreme skloništa iz osamdesetih.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе: – Правилник о техничким нормативима за склоништа („Службени лист СФРЈˮ, број 55/83),

Svako pravilo ili projekat koji se poziva na SFRJ 55/83 zasnovan je na propisu koji ne važi. Neke vrednosti iz 55/83 (svetli ulazni otvor 62,5 × 180 cm, širine ulaznog hodnika 80/120/180 cm, pod 30 cm iznad podzemne vode, pretvaranje dvonamenske prostorije za 24 časa) NEMAJU naslednika u važećem tekstu.