Pravilnik o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva

Kako se računa domet ruševina?

Domet ruševina (d) je polovina visine zgrade (H), merena upravno na strane osnove zgrade od tla do venca zgrade, u metrima. Hodnik i okno pomoćnog izlaza moraju voditi van tog dometa.

6) Домет рушевина (d) је вероватно растојање до ког се главне количине рушевина распростиру приликом разарања зграда односно представљају половину висине зграде (H) мерено управно на стране основе зграде од тла до венца зграде у метрима;

Koji su zaštitni parametri skloništa dopunske zaštite?

Obim zaštite najmanje 50 kPa natpritiska, funkcionalno rešene prostorije za boravak do 50 lica, ulaz i pomoćni izlaz otporni na udarni talas i višečasovni boravak.

Склоништа допунске заштите су склоништа која штите од ваздушног ударног таласа експлозије и топлотног дејства, имају обим заштите минимум 50 кРа натпритиска, функционално решене просторије опремљене за боравак до 50 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства за заштиту отвора и обезбеђују боравак лица у вишечасовном трајању;

Šta su drugi zaštitni objekti?

Prilagođeni komunalni, saobraćajni i drugi podzemni objekti, podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i zgradama bilo koje druge namene, prilagođene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara.

2) Други заштитни објекти су прилагођени комунални, саобраћајни и други подземни објекти, подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и материјалних добара;

Koji su zaštitni parametri skloništa osnovne zaštite?

Obim zaštite najmanje 100 kPa natpritiska, prostorije za boravak do 300 lica, ulaz i pomoćni izlaz otporni na udarni talas, i zadovoljavanje fizioloških potreba u trajanju od TRI dana.

Склоништа основне заштите су склоништа која штите од ваздушног удара, топлотног и радијационог дејства, имају обим заштите минимум 100 кРа натпритиска, затворене и функционално повезане просторије опремљене за боравак до 300 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства, опрему и уређаје за заштиту отвора и задовољавање неопходних физиолошких потреба лица предвиђених за боравак у склоништу, у трајању од три дана.

Trajanje boravka je promenjeno. Raniji propis iz 1983. tražio je sedmodnevni neprekidni boravak; važeći pravilnik traži tri dana. Takođe: 100 kPa je sada MINIMUM, a ne raspon 100–300 kPa.

Sme li sklonište sa mirnodopskom namenom imati vodovod, kanalizaciju i grejanje?

Sme, ali samo za potrebe skloništa, povezano elastičnim vezama i sprovedeno kroz poseban prostor izvan skloništa, tako da se te instalacije mogu isključiti kada se sklonište osposobljava za sklanjanje stanovništva.

Склоништа са мирнодопском наменом могу имати инсталације за водовод, канализацију и грејање за потребе склоништа, тако да су повезане еластичним везама и спроведене кроз посебан простор изван склоништа, који омогућава искључење тих инсталација када је потребно склониште оспособити за склањање становништва.

Smeju li kroz sklonište osnovne zaštite prolaziti instalacije koje mu ne pripadaju?

Ne. U skloništima osnovne zaštite ne mogu se nalaziti vodovod, kanalizacija, grejanje, gas, električne instalacije visokog napona, kontrolni i razvodni šahtovi, dimnjaci, dimovodi, ventilacioni kanali ni odvodne cevi koji ne pripadaju skloništu.

У склоништима основне заштите не могу се налазити инсталације за водовод, канализацију, грејање и гас, електричне инсталације високог напона и друге инсталације, контролни, разводни и други шахтови, димњаци, димоводи, канали за вентилацију и разне одводне цеви (за смеће, кишницу и др.) који не припадају склоништу.

Šta ako sklonište ne može da ispuni uslove, a otklanjanje nedostataka nije opravdano?

Može se izvršiti snižavanje stepena zaštite tog skloništa.

Ако се током експлоатације склоништа, утврди да склониште не може да испуни услове из члана 3. овог правилника, а који се не могу остварити накнадним прилагођавањем, уградњом нових или заменом постојећих елемената опреме и уређаја или било ког другог недостатка насталог у току пројектовања, изградње или коришћења, или уколико се процени да отклањање недостатака није економски оправдано, може се извршити снижавање степена заштите таквог склоништа.

Koje prostorije mora imati sklonište kapaciteta do 300 lica?

Uz prostorije skloništa do 50 lica i: predprostor sanitarne prostorije, prostoriju za ventilacione i električne uređaje, prostoriju za vodu, ostavu za hranu, opremu, pribor i alat.

Просторије у склоништу капацитета до 300 лица треба да садрже: просторију за кретање (устава улаза и устава помоћног излаза), просторију за боравак, санитарну просторију (нужник, претпростор, просторија за отпатке и експанзиона комора), просторију за уређаје (просторија за вентилационе и електричне уређаје, просторија за претфилтер и експанзиона комора), просторију за воду, оставу за храну, опрему, прибор и алат.

Koje prostorije mora imati sklonište kapaciteta do 50 lica?

Prostoriju za kretanje (ustava ulaza i ustava pomoćnog izlaza), prostoriju za boravak, sanitarnu prostoriju (nužnik, prostorija za otpatke i ekspanziona komora) i prostoriju za uređaje (prostorija za predfilter i ekspanziona komora).

Просторије у склоништу капацитета до 50 лица треба да садрже: просторију за кретање (устава улаза и устава помоћног излаза), просторију за боравак, санитарну просторију (нужник, просторија за отпатке и експанзиона комора) и просторију за уређаје (просторија за претфилтер и експанзиона комора).

Koliko zaloma mora imati ulazni hodnik skloništa?

Sklonište osnovne zaštite kao samostalni objekat — najmanje dva horizontalna zaloma pod uglom od 90°. Sklonište dopunske zaštite — najmanje jedan horizontalni ili kosi zalom (stepenište, rampa).

Улазни ходник склоништа основне заштите, као самостални објекат, обезбеђује се са најмање два хоризонтална залома под углом од 90º. Улазни ходник склоништа допунске заштите, као самостални објекат обезбеђује се са најмање једним хоризонталним или косим заломом (степеништа, рампа).

Kuda mora voditi pomoćni izlaz iz skloništa?

Hodnik pomoćnog izlaza, okno pomoćnog izlaza i usisni otvor prilagođavaju se tako da vode van područja dometa ruševina — dakle dalje od polovine visine zgrade.

Ходник помоћног излаза, окно помоћног излаза и усисни отвор прилагођавају се тако да воде ван подручја домета рушевина.

Kako se izvodi vertikalno okno pomoćnog izlaza?

U okno se postavljaju metalne merdevine ili stepenice. Otvor okna je izvan područja ruševina, zaštićen od prodora površinskih voda, stranih tela i životinja, sa osiguranjem protiv provale, a poklopac otvora se otvara i zatvara samo sa unutrašnje strane.

У вертикално окно постављају се металне мердевине или степенице. Отвор окна налази се изван подручја рушевина и обезбеђује се тако да у њега не могу да продру површинске воде, да га не могу запушити страна тела, да у њега не могу улазити животиње и да има осигурање против провале. Поклопац окна обезбеђује се на начин тако да не дође до кондензације, а поклопац отвора окна на начин да може да се отвори и затвори само са унутрашње стране.

Kakva vrata se ugrađuju u ustavu ulaza skloništa?

Spoljašnji otvor ustave ulaza zatvara se vratima otpornim na pritisak i hermetičkim (VPH) koja se otvaraju u polje; unutrašnji otvor vratima toplotnootpornim i hermetičkim (VH) koja se otvaraju u prostor ustave.

Спољашњи отвор уставе улаза затвара се вратима отпорним на притисак и херметичким (ВПХ) која се отварају у поље. Унутрашњи отвор уставе затвара се вратима топлотноотпорним и херметичким (ВХ) која се отварају у простор уставе.

Kolika površina po osobi se traži u skloništu koje se ne provetrava prinudno?

Za sklonište do 50 lica koje se prinudno ne provetrava — najmanje 2 m³ po osobi.

За склониште, у које се склања до 50 лица и које се принудно не проветрава, потребно је омогућити површину по особи најмање 2 m³.

Kolika površina po osobi se traži u skloništu koje se prinudno provetrava?

Bez klimatizacije — najmanje 0,10 × (6 + n/100) m³ po osobi, gde je n predviđen broj lica. Sa klimatizacijom — najmanje 0,60 m³ po osobi.

За склониште које се принудно проветрава, а не климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,10 х (6 + n/100) m³ у заузетом склоништу, где је n предвиђен број лица у попуњеном склоништу. За склониште које се принудно проветрава и климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,60 m³.

Koliko nužničkih kabina traži sklonište?

Jedna nužnička kabina na 34 lica, odnos ženskih i muških 2:1, a u predprostoru jedan umivaonik na najviše tri nužnika.

За санитарне просторије, потребно је омогућити нужничке кабине на начин тако да омогуће да 34 лица иду по једној нужничкој кабини, однос женских и мушких 2:1, а у предпростору један умиваоник на највише три нужника.

Koliko ležajeva mora imati sklonište?

Najmanje jednu trećinu ležajeva u odnosu na broj lica koja se mogu smestiti u sklonište. Najmanje čiste mere ležaja: širina 60 cm, dužina 190 cm.

У склоништу треба омогућити најмање једну трећину лежајева у односу на број лица која се могу сместити у склониште, при чему је горњи лежај обезбеђен појасом, а приступ пењалицама, лествама, које су постављене стабилно, обезбеђен је тако да хоризонтална пројекција заузима ширину до 30 cm.

Mogu li se podrumske prostorije nove zgrade koristiti za sklanjanje stanovništva?

Mogu — pri izgradnji stambenih zgrada i zgrada bilo koje druge namene mogu se koristiti podrumske i druge podzemne prostorije, s tim da se nad njima gradi ojačana ploča koja može da izdrži urušavanje objekta.

Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише.

Koje uslove mora ispuniti prostorija koja se prilagođava u zaštitni objekat?

Građena od čvrstog i postojanog materijala (beton, armirani beton, čelik, drvo, opeka); 2 m² po jednom licu u prostoriji za boravak; tavanice od armiranog betona; najmanje do dve trećine svetle visine ispod površine tla; ukupna površina otvora na spoljnim zidovima najviše 10% površine poda.

Објекти и просторије који се могу прилагодити у заштитне објекте потребно је обезбедити: 1) да су грађени од чврстог и постојаног материјала, као што су бетон, армирани бетон, челик, дрво и опека; 2) да је број лица у просторији за боравак одређен према нормативу 2 m² по једном лицу; 3) да су таванице изграђене од армираног бетона; 4) да су најмање до две трећине светле висине заклона, по правилу, испод површине тла; 5) да укупна површина отвора на спољним зидовима није већа од 10% површине пода просторија.

Šta obuhvata prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva?

Ojačavanje ulaza u objekat, ojačavanje tavanica i zidova i zatvaranje nepotrebnih otvora.

Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва врши се ојачавањем улаза у објекат, ојачавањем таваница и зидова и затварањем непотребних отвора.

Kolika je najmanja svetla visina ulaznog hodnika u zaštitni objekat?

180 cm. Svetle širine ulaznog otvora mogu pri prilagođavanju biti manje do 25% od predviđenih svetlih širina ulaznog otvora za skloništa.

Приликом прилагођавања просторија погодних за заштитни објекат, светле ширине улазног отвора могу да буду мање до 25% предвиђених светлих ширина улазног отвора за склоништа, при чему је најмања светла висина улазног ходника у заштитни објекат 180 cm.

Važeći pravilnik NE daje brojeve za svetle širine ulaznog otvora skloništa, nego se na njih samo poziva. Vrednosti iz ukinutog pravilnika 55/83 (62,5 × 180 cm i 80 × 180 cm) više nemaju izričit osnov — za konkretan predmet traži se uslov nadležnog organa.

Kakva vrata se traže kada su ulazna vrata zaštitnog objekta izložena natpritisku?

Ispred njih se obezbeđuje jedan ili više zaštitnih zidova od armiranog betona, a ulazna vrata moraju biti čelična i otporna na natpritisak od 50 kPa.

Ако су врата на улазу у заштитни објекат дирекно изложена натпритиску, испред њих је потребно обезбедити још један или више заштитних зидова од армираног бетона, а улазна врата потребно је прилагодити тако да су челична и отпорна на натпритисак од 50 kPa.

Kada se spoljni zidovi podrumskih prostorija ne proveravaju na opterećenja?

Ako su od opeke u cementnom ili produžnom malteru deblji od 40 cm, od nabijenog betona deblji od 30 cm, ili od armiranog betona deblji od 20 cm.

Спољни зидови подрумских просторија који се додирују са тлом, не проверавају се на оптерећења, ако су: 1) од опеке у цементном или продужном малтеру, дебљине веће од 40 cm; 2) од набијеног бетона, дебљине веће од 30 cm; 3) од армираног бетона, дебљине веће од 20 cm.

U kom roku se moraju prilagoditi postojeći komunalni i podzemni objekti?

U roku od pet godina od dana stupanja na snagu pravilnika — dakle do 27.01.2029.

Надлежни органи, привредна друштва и друга правна лица прилагодиће комуналне, саобраћајне и друге подземне објекате сагласно одредбама чл. 57–64. овог правилника, у року од пет година од дана ступања на снагу овог правилника.

Da li još važi Pravilnik o tehničkim normativima za skloništa (Sl. list SFRJ 55/83)?

Ne. Prestao je da važi danom stupanja na snagu ovog pravilnika — 27.01.2024. Istim članom stavljene su van snage i naredbe o obaveznom atestiranju opreme skloništa iz osamdesetih.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе: – Правилник о техничким нормативима за склоништа („Службени лист СФРЈˮ, број 55/83),

Svako pravilo ili projekat koji se poziva na SFRJ 55/83 zasnovan je na propisu koji ne važi. Neke vrednosti iz 55/83 (svetli ulazni otvor 62,5 × 180 cm, širine ulaznog hodnika 80/120/180 cm, pod 30 cm iznad podzemne vode, pretvaranje dvonamenske prostorije za 24 časa) NEMAJU naslednika u važećem tekstu.