Pravilnik o tehničkim normativima za bezbednost od požara visokih objekata

Šta ako zbog nagiba terena ili denivelacije nije jasno da li zgrada prelazi 30 m?

Mora se predvideti i izvesti plato za kretanje vatrogasnih vozila i intervenciju, pa se u odnosu na taj pristup određuje visina.

mora se predvideti i izvesti plato uređen za kretanje vatrogasnih vozila i izvođenje intervencija na objektu

Kada se zgrada smatra visokim objektom po propisu o zaštiti od požara?

Kada je pod najvišeg sprata najmanje 30 m iznad kote terena na koju može pristupiti vatrogasno vozilo i sa koje je moguća intervencija sa visine.

čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 30 m iznad kote terena na koju je moguć pristup vatrogasnim vozilima radi gašenja i spašavanja

Ne meri se proizvoljno od najniže tačke parcele; merodavna je kota terena dostupna vatrogasnim vozilima sa koje je moguća intervencija.

Da li rekonstrukcija dela visokog objekta sme da pogorša postojeću požarnu bezbednost?

Ne. Pravilnik se primenjuje na deo/instalacije koji se rekonstruišu ili dograđuju, a rekonstrukcija ili dogradnja ne sme umanjiti požarnu bezbednost postojećeg objekta.

Rekonstrukcijom ili dogradnjom iz stava 1. ovog člana ne sme se umanjiti požarna bezbednost postojećeg objekta.

Primenjuje li se pravilnik o visokim objektima na objekte za smeštaj tehničke opreme bez boravka lica?

Ne. Odredbe pravilnika ne primenjuju se na objekte za smeštaj tehničke i tehnološke opreme kada u njima nije predviđen boravak lica (čl. 4).

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na objekte za smeštaj tehničke i tehnološke opreme kada u njima nije predviđen boravak lica

Sa koliko fasada visokog objekta mora biti moguć pristup vatrogasnoj opremi?

Na najmanje dva fasadna zida otvori moraju biti pristupačni vatrogasnoj opremi za intervenciju spolja.

Na najmanje dva fasadna zida objekta otvori moraju biti pristupačni za vatrogasnu opremu

Koliku nosivost moraju imati pristupni put i plato za vatrogasna vozila kod visokog objekta?

Kolovoz mora imati nosivost najmanje 130 kN osovinskog pritiska.

Pristupni put i plato za intervencije moraju imati kolovoze nosivosti najmanje 130 kN osovinskog pritiska.

Na koje lokalno opterećenje mora biti dimenzionisan plato za vatrogasno vozilo?

Plato mora primiti opterećenje stope vatrogasnog vozila od 100 kN na 0,1 m².

100 kN na 0,1 m2

Ovo je lokalno opterećenje stope vozila, različito od osovinskog pritiska 130 kN.

Može li se na vatrogasnom pristupu/plato-u visokog objekta predvideti parking?

Ne. Pristupni put i plato moraju uvek biti slobodni; parkiranje, zaustavljanje i druge prepreke nisu dozvoljeni.

moraju biti uvek slobodni i na njima nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila

Da li vatrogasno vozilo sme da mora da manevriše unazad na pristupu visokom objektu?

Ne. Pristup i kretanje moraju biti mogući samo vožnjom unapred.

pristup i kretanje vatrogasnih vozila mogući samo vožnjom unapred.

Koliku otpornost moraju imati zidovi i vrata koridora evakuacije unutar požarnog sektora?

Zidovi i vrata moraju imati otpornost prema požaru 0,5 h (EI 30).

Zidovi koridora evakuacije unutar požarnog sektora moraju biti otporni prema požaru 0,5 h (EI 30)

Koliku otpornost prema požaru mora imati noseća konstrukcija visokog objekta?

Noseći elementi moraju biti otporni prema požaru 2 h (RE-M 120) i izvedeni od proizvoda najmanje klase A2-s1,d0.

moraju biti otporni prema požaru 2 h (RE-M 120)

Koliku otpornost moraju imati zidovi na granici požarnog sektora visokog objekta?

Najmanje 1,5 h: REI 90 za noseće, odnosno EI 90 za nenoseće zidove.

najmanje 1,5 h (REI 90 za noseće zidove odnosno EI 90 za nenoseće zidove)

Koliko moraju biti udaljena ulazna vrata dva stana u visokom objektu?

Najmanje 1 m; ako nisu, vrata moraju biti otporna prema požaru 0,5 h (EI 30).

Najkraće rastojanje između ulaznih vrata stambenih jedinica mora iznositi najmanje 1 m ili vrata moraju biti otporna prema požaru 0,5 h (EI 30).

Šta se traži ako je visoki objekat bliže od 8 m susednom objektu?

Granični zid visokog objekta mora imati najmanje REI-M 120, klasu najmanje A2-s1,d0 i otvori moraju zadovoljiti posebna ograničenja pravilnika.

Ako se visoki objekat gradi na rastojanju manjem od 8 m u odnosu na bilo koje druge susedne objekte, granični zid visokog objekta mora biti otporan prema požaru najmanje 2 h (REI-M 120)

Mogu li vrata na granici požarnih sektora stajati stalno otvorena?

Vrata sa uređajem za automatsko zatvaranje na granici dva požarna sektora mogu biti u stalno otvorenom položaju ako imaju otpornost najmanje 1,5 h (EI 90) i ako se pri pojavi dima zatvaraju preko signala stabilne instalacije sa detektorima dima (čl. 12 st. 1). Na objektima višim od 100 m na granici sektora mora se predvideti pretprostor sa dvoja takva vrata (čl. 12 st. 2).

Vrata sa uređajem za automatsko zatvaranje, na granici između dva požarna sektora, iz člana 13. ovog pravilnika, mogu biti u stalno otvorenom položaju, ako imaju otpornost na požar najmanje 1,5 h (EI 90) i ako se pri pojavi dima vrata zatvaraju preko signala stabilne instalacije sa detektorima dima. … Na objektima višim od 100 m, radi ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, na granici sektora mora se predvideti pretprostor sa dvoja vrata, sa uređajem za automatsko zatvaranje, koja imaju otpornost na požar najmanje 1,5 h (EI 90) i koja se pri pojavi dima zatvaraju preko signala stabilne instalacije sa detektorima dima.

Kolika je najveća površina požarnog sektora visokog objekta u zavisnosti od visine?

Površina sektora određuje se prema visini na kojoj se sektor nalazi: do 40 m — do 1500 m²; 40–75 m — do 1000 m²; 75–100 m — do 800 m²; preko 100 m — do 500 m². Visina se meri od kote terena na koju je moguć pristup vatrogasnih vozila i sa koje je moguća intervencija automehaničkim lestvama (čl. 13).

Objekat se deli na požarne sektore tako što se površina sektora određuje u zavisnosti od visine* na kojoj se sektor nalazi, kako je prikazano u tabeli. … do 40 40 do 75 75 do 100 preko 100 … do 1500 do 1000 do 800 do 500

Može li jedan požarni sektor obuhvatiti više spratova?

Ako je površina jednog sprata manja od polovine površine predviđene u članu 13 i nalazi se na visini do 40 m, sektor može obuhvatiti najviše dva sprata (čl. 14 st. 1). Izuzetno jedan sektor može obuhvatiti prizemlje i prva dva sprata ukupne površine do 1500 m² (čl. 14 st. 2).

Ako je površina jednog sprata objekta manja od polovine površine predviđene u članu 13. ovog pravilnika i nalazi se na visini do 40m požarni sektor može obuhvatiti najviše dva sprata. … Izuzetno od stava 1. ovog člana jedan požarni sektor može obuhvatiti prizemlje i prva dva sprata, čija je ukupna površina do 1500 m2.

Kolika je najveća površina požarnog sektora u prostorijama visokog objekta ispod nivoa terena?

Najviše 500 m².

Maksimalna površina požarnog sektora u prostorijama ispod nivoa terena ne sme iznositi više od 500 m2.

Da li kotlarnice, lift mašinske prostorije, ventilacione komore i slične tehničke prostorije visokog objekta moraju biti posebni požarni sektori?

Da. Pravilnik izričito navodi te i druge ključne tehničke prostorije kao posebne požarne sektore.

moraju se izdvojiti u posebne požarne sektore.

Koliko moraju biti udaljeni otvori visokog objekta od otvora susednog objekta?

Ako se na naspramnim zidovima visokog i susednog objekta nalaze otvori preko kojih bi se mogao preneti požar, najmanje rastojanje između otvora mora iznositi pola visine višeg objekta; ako to nije moguće, bezbedno rastojanje se određuje računski tako da toplotni fluks ne prelazi 15 kW/m², ili posebnim tehničkim rešenjem koje onemogućava prenos požara najmanje 1,5 h (EW 90), ako to odobri nadležni organ (čl. 16 st. 1). Rastojanje je najmanje 8 m, uz ispunjenje uslova iz člana 7 (čl. 16 st. 2).

Ako se na naspramnim zidovima visokog objekta i susednog objekta bilo koje visine nalaze otvori preko kojih bi se mogao preneti požar s jednog objekta na drugi, najmanje rastojanje između otvora tih zidova mora iznositi pola visine višeg objekta, a ako to nije moguće, bezbedno rastojanje između tih otvora određuje se računski tako da toplotni fluks ne prelazi vrednost 15 kW/m2 ili posebnim tehničkim rešenjem kojim se onemogućava prenos požara na naspramni objekat u vremenu najmanje 1,5 h (EW 90) prema kriterijumu za nenoseće spoljne zidove odnosno zid zavese, ako to odobri nadležni organ. … Rastojanje iz stava 1. ovog člana je najmanje 8 m

Kako se na fasadi sprečava prenos požara između dve etaže?

Fasadni zid mora biti izveden tako da se spreči put plamena između dve susedne etaže vertikalnim građevinskim elementom otpornosti 1,5 h (EI 90), ispitanim prema standardu za spoljne zidove odnosno zid zavese (čl. 17 st. 1). Visina tog elementa (prekidno rastojanje) mora biti najmanje 1 m, ili najmanje 1,4 m kao zbir vertikalnih i horizontalnih delova; izuzetno se može odrediti proračunom prema SRPS EN 1991-1-2 (st. 2 i 3). Ne odnosi se na stepenišne prostore (st. 4).

Fasadni (spoljni) zid objekta mora biti izveden tako da se spreči put plamena između dve susedne etaže izvođenjem vertikalnog građevinskog elementa čija je otpornost prema požaru 1,5 h (EI 90), ispitan prema posebnom standardu za spoljne zidove odnosno zid zavese. … Visina vertikalnog građevinskog elementa koji razdvaja etaže (prekidno rastojanje) mora biti dužine najmanje 1 m, ili dužine najmanje 1,4 m

Kako se na fasadi sprečava horizontalno širenje požara na granici sektora?

Na mestu sučeljavanja izvodi se deo fasadnog zida ukupne širine najmanje 1 m, iste otpornosti prema požaru kao unutrašnji požarni zid (čl. 18 st. 1); to se može postići i izlaskom požarnog zida van fasade najmanje 0,50 m (st. 2). Kod objekata složenog oblika gde se sektori spajaju pod uglom jednakim ili manjim od 135° izvodi se zid iste otpornosti u dužini od 5 m od unutrašnjeg ugla (st. 3).

Horizontalno širenje požara na fasadi na granici požarnog sektora sprečava se horizontalnim prekidnim rastojanjem, tako što se na mestu sučeljavanja izvodi deo fasadnog zida, u ukupnoj širini od minimum 1 m, iste otpornosti prema požaru kao i unutrašnji požarni zid sa kojim se sučeljava, ispitan prema posebnom standardu za spoljne zidove odnosno zid zavese. … unutrašnji požarni zid na mestu sučeljavanja izlazi van fasade najmanje 0,50 m.

Kakva mora biti fasada složenog objekta ako su delovi objekta bliži od 8 m?

Kada postoji mogućnost prenosa požara preko otvora na naspramnim stranama delova objekta na rastojanju manjem od 8 m, fasada mora imati otpornost prema požaru najmanje EW 90 (čl. 19).

Kod objekta složenog oblika, kada postoji mogućnost prenosa požara preko otvora na naspramnim stranama delova objekta koji se nalaze na rastojanju manjem od 8 m, fasada mora imati otpornost prema požaru sa najmanje karakteristikom EW 90

Smeju li biti otvori na zidu višeg dela objekta iznad prislonjenog nižeg dela?

Na zidu višeg dela, na visini najmanje 10 m iznad najviše tačke nižeg dela, ne sme biti otvora ako se na krovu nižeg dela nalaze otvori na udaljenosti manjoj od 8 m od fasade višeg dela, ili međuspratna odnosno krovna konstrukcija nižeg dela nema otpornost prema požaru iznutra najmanje 2 h; granični zid ima otpornost 2 h (REI-M 120) (čl. 20).

Kod objekata čiji su pojedini delovi različite visine, kao i kod susednih prislonjenih objekata različitih visina, na zidu višeg dela, na visini najmanje 10 m iznad najviše tačke nižeg dela, ne sme biti nikakvih otvora ukoliko se na krovu nižeg dela nalaze otvori na udaljenosti manjoj od 8 m od fasadnog zida višeg dela ili međuspratna odnosno krovna konstrukcija sa krovnim pokrivačem nižeg dela nema otpornost prema požaru za dejstvo požara iznutra najmanje 2 h … Granični zid mora imati otpornost prema požaru 2 h (REI-M 120)

Kako se požarni zid povezuje sa međuspratnom i krovnom konstrukcijom?

Pregradni zid koji odvaja požarne sektore mora se vezivati sa međuspratnom konstrukcijom i seći spušteni plafon (čl. 21 st. 1 i 2). Zid koji se spaja sa krovnom konstrukcijom mora seći krovnu konstrukciju i krovni pokrivač i nadvisivati ga najmanje 0,5 m (st. 3), osim ako ispod krova ima konzolu širine najmanje 1 m levo i desno od zida iste otpornosti (st. 4).

Pregradni zid koji odvaja požarne sektore mora da se vezuje sa međuspratnom konstrukcijom. … Ako se zid otporan na požar spaja sa krovnom konstrukcijom i krovnim pokrivačem tada mora da preseca krovnu konstrukciju i krovni pokrivač i da ga nadvisuje najmanje 0,5 m.

Koje klase reakcije na požar mora imati spoljni zid visokog objekta?

Sistem spoljnog zida mora biti klase A2-s1,d0: spoljni odnosno završni sloj A2-s1,d0, potkonstrukcija (linijski i tačkasti elementi veze) A2, toplotnoizolacioni sloj A1 (čl. 22 st. 1, Tabela 1). Izuzetno završni sloj može biti od materijala debljine najviše 0,005 m klase B s1d0, u površini do 5% ukupne površine spoljnog zida te strane zgrade (st. 2). Estetski sloj iz propisa o spoljnim zidovima nije dozvoljen (st. 4).

U sastavu spoljnog zida u pogledu sistema ili pojedinačnih komponenata sistema moraju se primeniti građevinski proizvodi najmanje karakteristike reakcije na požar prema SRPS EN 13501-1 u skladu sa Tabelom 1. … Izuzetno od stava 1. i Tabele 1. ovog člana, spoljni odnosno završni sloj spoljnog zida, u zavisnosti od vrste spoljnog zida, može biti izrađen od materijala debljine najviše 0,005 m klase B s1d0 prema SRPS EN 13501-1 u površini 5% od ukupne površine spoljnog zida te strane zgrade. … Na spoljni zid objekta iz ovog pravilnika nije dozvoljeno postavljanje estetskog sloja

Vidi i Pravilnik o bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada (59/2016, 36/2017, 6/2019).

Koje klase reakcije na požar mora imati zid zavesa visokog objekta?

Sistem i komponente zid zavese moraju biti najmanje klase A2, osim elemenata za zaptivanje koji moraju biti najmanje klase E; toplotnoizolacioni sloj objekta preko koga se postavlja zid zavesa mora biti najmanje klase A1 (čl. 22 st. 5 i 7).

U sastavu zid zavese u pogledu sistema ili pojedinačnih komponenata sistema moraju se primeniti građevinski proizvodi najmanje karakteristike reakcije na požar A2 prema SRPS EN 13501-1, osim elemenata za zaptivanje koji moraju imati karakteristike reakcije na požar najmanje klase E. … Toplotno izolacioni sloj objekta preko koga se postavlja zid zavesa mora biti najmanje karakteristike reakcije na požar klase A1

Šta se sme postaviti u sigurnosno stepenište i kakve obloge sme imati mokri čvor?

Izolacija i obloge zidova mokrih čvorova mogu biti najmanje klase B1s1d0 (čl. 23 st. 1). Sigurnosno stepenište ne može se oblagati gorivim materijalom i u njemu nije dozvoljeno postavljanje bilo kakvih predmeta niti nameštaja (čl. 23 st. 2).

Izolacija i obloge zidova u prostorijama u kojima se nalaze mokri čvorovi mogu biti sa karakteristikom reakcije materijala na požar najmanje klase B1s1d0 … Sigurnosno stepenište ne može se oblagati gorivim materijalom i u prostoru stepeništa nije dozvoljeno postavljanje bilo kakvih predmeta niti elemenata nameštaja.

Kakvi moraju biti vertikalni instalacioni kanali (šahtovi) u visokom objektu?

Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; pristupni otvori za kontrolu moraju imati vrata ili kapke otporne najmanje 1,5 h (EI 90) (čl. 25).

Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90) izvedeni od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1. … Pristupni otvori za kontrolu instalacija moraju se osigurati vratima ili kapcima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90)

Odakle se sme prilaziti vertikalnim instalacionim kanalima i kako se provetravaju?

Vertikalnim kanalima se ne sme prilaziti iz koridora evakuacije (sigurnosna stepeništa, pretprostori, pristupi krajnjim izlazima) (čl. 26 st. 1). Ako se pristupa iz prostorija na etažama, one moraju biti odvojene zidovima i vratima otpornim najmanje 1,5 h (EI 90) (st. 2). Na najvišem spratu kanali se provetravaju preko otvora ukupne površine 5% poprečnog preseka kanala (st. 3).

Vertikalnim kanalima iz člana 25. ovog pravilnika za smeštaj instalacija u objektu ne sme se prilaziti iz koridora evakuacije … Na najvišem spratu objekta vertikalni kanali za smeštaj instalacija moraju se provetravati preko otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala.

Kakvi moraju biti horizontalni instalacioni kanali u visokom objektu?

Horizontalni kanali za instalacije moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0, a pristupni otvori moraju imati vrata ili kapke otporne najmanje 1,5 h (EI 90) (čl. 27); provetravaju se, ali ne preko stepenišnog prostora niti prostorija u kojima borave ljudi ili je zapaljiv materijal (čl. 29).

Horizontalni kanali u koje se postavljaju instalacije moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90) i izvedeni od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.

Od kog materijala mora biti izolacija cevi (vodovod, kanalizacija, rashladni gas) u visokom objektu?

Materijali za izolaciju instalacija moraju biti negorivi, klase A1; izuzetno se mogu upotrebiti materijali klase B s2 d0 kada ne prolaze kroz koridore evakuacije ili kroz međuprostor iznad spuštenih plafona koji su deo zaštite konstrukcije od požara (čl. 28).

Materijali za izolaciju instalacija (vodovod, kanalizacija, rashladni gas i sl.) moraju biti negorivi karakteristike reakcije na požar klase A1 … Izuzetno od stava 1. ovog člana za izolaciju instalacija mogu se upotrebljavati materijali karakteristike reakcije na požar klase B s2 d0 prema standardu SRPS EN 13501-1, kada ne prolaze kroz koridore evakuacije (sigurnosna stepeništa, predprostori, pristupi krajnjim izlazima i sl.) ili kada ne prolaze kroz međuprostor iznad spuštenih plafona koji su sastavni deo zaštite od požara građevinske konstrukcije objekta.

Kakav mora biti vertikalni kanal za odvođenje otpadaka u visokom objektu?

Vertikalni kanali za odvođenje otpadaka moraju imati svoj provetravani pretprostor, osim ako je otvor sa poklopcem na spoljnom zidu; kanal ne sme biti u neposrednoj vezi sa stepenišnim prostorom i mora imati glatku unutrašnju površinu (čl. 30).

Vertikalni kanali za odvođenje otpadaka sa pojedinih spratova moraju imati svoj provetravani pretprostor, osim ako se otvor za ubacivanje otpadaka, sa poklopcem, nalazi na spoljnjem zidu. … Kanal za odvođenje otpadaka ne sme biti u neposrednoj vezi sa stepenišnim prostorom.

Kakva mora biti prostorija sa otvorima za ubacivanje otpadaka u vertikalni kanal?

Otvori za ubacivanje otpadaka nalaze se u posebnoj prostoriji površine najmanje 2 m², sa posebnim provetravanjem, odvojenoj od komunikacija vratima otpornim 0,5 h (EI 30), od proizvoda najmanje klase A2s1d0 (čl. 31 st. 2). Poklopac na otvoru je od negorivog materijala klase A1, uvek zatvoren i zaptiven (st. 3).

Otvori za ubacivanje otpadaka u vertikalne kanale moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji, čija površina ne sme biti manja od 2 m2 … Poklopac na otvoru kroz koji se ubacuju otpaci mora biti od negorivog materijala karakteristike reakcije na požar klase A1

Kakvi moraju biti zidovi vertikalnih kanala za odvođenje otpadaka?

Zidovi vertikalnih kanala za odvođenje otpadaka moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90), od građevinskih materijala najmanje klase A2s1d0 (čl. 31 st. 1).

Zidovi vertikalnih kanala za odvođenje otpadaka moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90)

Kakva mora biti prostorija za sakupljanje otpadaka iz vertikalnih kanala?

Zidovi prostorije za sakupljanje otpadaka otporni su najmanje 1,5 h (EI 90) i prostorija je zaseban požarni sektor; vrata su otporna najmanje 1,5 h (EI 90) i prostorija se provetrava (čl. 32).

Zidovi prostorije za sakupljanje otpadaka iz vertikalnih kanala moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90) … Prostorija iz stava 1. ovog člana predstavlja zaseban požarni sektor. … Vrata na prostoriji za sakupljanje otpadaka moraju biti otporna prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90)

Koliko sigurnosnih stepeništa mora imati visoki objekat?

Svaki požarni sektor mora biti dostupan preko najmanje jednog sigurnosnog stepeništa; ako je objekat viši od 40 m, potrebna su dva sigurnosna stepeništa do prizemlja/krajnjeg izlaza.

za objekte čija je visina preko 40 m, preko dva sigurnosna stepeništa koja vode direktno do nivoa prizemlja

Kako se iz prostora sigurnosnog stepeništa odvodi dim?

Prostor sigurnosnog stepeništa mora imati otvore za prirodno provetravanje ili sisteme za prinudno provetravanje koji se uključuju automatski (čl. 34 st. 1). Gornja ivica otvora ne sme biti niža od 2 m u odnosu na podest u ravni poda najvišeg nivoa na kome borave lica, a ukupna površina otvora najmanje 5% površine horizontalnog preseka stepenišnog šahta, ali ne manje od 0,5 m² (st. 2 i 3). Uključivanje je automatsko preko stabilnih sistema za otkrivanje i dojavu požara i ručno sa mesta bezbednog od požara (st. 4 i 5).

Prostor sigurnosnog stepeništa, radi odvođenja dima, mora imati otvore za prirodno provetravanje ili sisteme za prinudno provetravanje koji se uključuju automatski. … Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% površine horizontalnog preseka stepenišnog šahta kome otvori pripadaju, ali ne manje od 0,5 m2.

Koliki je najduži put kroz hodnik sa evakuacijom na dve strane do sigurnosnog stepeništa u objektu do 75 m?

Najviše 30 m.

za objekte visine do 75 m ne sme biti duži od 30 m

Koliki je najduži put kroz hodnik sa evakuacijom na dve strane do sigurnosnog stepeništa u objektu višem od 75 m?

Najviše 20 m.

za objekte više od 75 m ne sme biti duži 20 m.

Koliko sme biti dug slepi hodnik do sigurnosnog stepeništa u visokom objektu do 75 m?

Najviše 15 m.

kroz slepi hodnik za objekte visine do 75 m, ne sme biti duži od 15 m

Koliko sme biti dug slepi hodnik do sigurnosnog stepeništa u objektu višem od 75 m?

Najviše 10 m.

za objekte više od 75 m ne sme biti duži 10 m

Kako se odvaja sigurnosno stepenište u objektu visine do 40 m?

Unutrašnja sigurnosna stepeništa objekata do 40 m odvajaju se od prostorija za komunikaciju vratima otpornim 1,5 h (EI 90) i moraju ispunjavati zahteve člana 34, ili imati sistem natpritiska do 50 Pa ±10% (sila otvaranja vrata do 100 N) po SRPS EN 12101-6 (čl. 36 st. 1). Na ulazu moraju stajati zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije (st. 2).

Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte visine do 40 m moraju se od prostorija za komunikaciju, koje pripadaju koridoru evakuacije odvojiti vratima otpornim prema požaru 1,5 h (EI 90) i stepeništa moraju ispunjavati zahteve iz člana 34. ovog pravilnika ili moraju biti opremljena sistemima koji ostvaruju natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 12101-6. … Na ulazu u sigurnosno stepenište moraju se postaviti zaokretna vrata, koja se moraju otvarati u smeru evakuacije.

Šta se traži za unutrašnja sigurnosna stepeništa u objektima višim od 75 m?

Moraju biti odvojena pretprostorom (uslovi iz st. 1 člana 36a) i opremljena sistemom natpritiska do 50 Pa ±10% po SRPS EN 12101-6, ili odvojena pretprostorom sa natpritiskom na etaži ugroženoj požarom, dve etaže iznad i jednoj ispod, uz ispunjenje zahteva člana 34 (čl. 36a st. 2).

Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte visine preko 75 m moraju ispunjavati sledeće uslove: 1) moraju biti odvojena pretprostorom koji ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana i stepeništa moraju biti opremljena sistemima koji ostvaruju natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 12101-6, ili 2) moraju biti odvojena pretprostorom koji ispunjava uslove iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana koji je opremljen sistemom za natpritisak na etaži koja je ugrožena požarom, kao i na dve etaže iznad i jednoj etaži ispod, koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 12101-6 i stepeništa moraju ispunjavati zahteve iz člana 34. ovog pravilnika.

Koje minimalne dimenzije ima pretprostor sigurnosnog stepeništa kod objekta 40–75 m kada se koristi varijanta sa pretprostorom?

Najmanje 5 m² i korisna širina najmanje 1,25 m; vrata se otvaraju u smeru evakuacije, a pretprostor se provetrava sa najmanje 20 izmena vazduha na čas ili odgovarajućim natpritiskom.

površina pretprostora mora iznositi najmanje 5 m2, s tim da pretprostor ne može biti uži od korisne širine 1,25 m

Šta se traži za sigurnosno stepenište koje služi i za intervenciju vatrogasaca (objekti 40–75 m)?

Mora imati sistem natpritiska do 50 Pa ±10% po SRPS EN 12101-6, pretprostor sa ostakljenim vratima 0,5 h (EI 30 ili EW 30) prema stepeništu i 1,5 h (EI 90 ili EW 90) prema komunikacijama, površinu pretprostora najmanje 5 m² i korisnu širinu najmanje 1,25 m, zaokretna vrata u smeru evakuacije i provetravanje pretprostora (20 izmena na čas) ili natpritisak do 45 Pa (čl. 37).

Unutrašnja sigurnosna stepeništa iz člana 33. stav 2. koja služe i za potrebe intervencije gašenja požara i spasavanja moraju ispunjavati sledeće uslove: 1) moraju biti opremljena sistemima koji ostvaruju natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 12101-6; 2) moraju imati pretprostor koji mora biti odvojen od sigurnosnog stepeništa ostakljenim vratima otpornim prema požaru 0,5 h (EI 30 ili EW 30) izvedenim od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1 i od prostorija za komunikaciju ostakljenim vratima otpornim prema požaru 1,5 h (EI 90 ili EW 90); 3) površina pretprostora mora iznositi najmanje 5 m², s tim da pretprostor ne može biti uži od korisne širine 1,25 m; 4) vrata na ulazu u pretprostor i u sigurnosno stepenište moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije; 5) moraju imati pretprostor koji se provetrava sa najmanje 20 izmena vazduha na čas prirodnim ili prinudnim putem ili koji je opremljen sistemom koji ostvaruje natpritisak koji ne prelazi 45 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 12101-6. Provetravanje pretprostora se mora vršiti na svim etažama, a natpritisak se ostvaruje na etaži koja je ugrožena požarom, kao i na dve etaže iznad i jednoj etaži ispod.

Kako se provetrava pretprostor ako prirodno provetravanje nije moguće?

Ako se prirodno provetravanje pretprostora ne može obezbediti na svakoj etaži fiksnom žaluzinom ili prozorima sa automatskim otvaranjem, pretprostor se provetrava prinudno; dim se odvodi sa najvišeg mesta, a svež vazduh ubacuje pri podu (čl. 38 st. 1 i 2).

Ako se prirodno provetravanje pretprostora iz čl. 36a i 37. ovog pravilnika ne može obezbediti na svakoj etaži objekta preko fiksne žaluzine ili prozorima opremljenim uređajima za automatsko otvaranje prozora, pretprostor se provetrava prinudno. … Dim iz stepenišnog pretprostora odvodi se sa najvišeg mesta pretprostora, ispod tavanice, a svež vazduh se ubacuje pri podu pretprostora.

Kakvi moraju biti zidovi stepenišnog okna?

Stepenišno okno mora biti odvojeno od unutrašnjih prostora objekta zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h (REI-M 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0 (čl. 39).

Stepenišno okno mora biti odvojeno od unutrašnjih prostora objekta zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h (REI-M 90)

Koliko je najmanja širina stepenišnog kraka, podesta i vrata na evakuacionom putu?

Širine se određuju proračunom, a minimalna korisna širina podesta i stepenišnog kraka sigurnosnog stepeništa i evakuacionog puta ne može biti manja od 1,25 m (čl. 40 st. 1 i 2). Svetla širina jednokrilnih vrata je najmanje 0,9 m i najviše 1,20 m; krilo dvokrilnih vrata ne sme biti uže od 0,70 m niti šire od 1,20 m (st. 3 i 4). Ako je potreban krak širi od 2,20 m, moraju se predvideti najmanje dva sigurnosna stepeništa (st. 5).

Minimalna korisna širina podesta i stepenišnog kraka sigurnosnog stepeništa i evakuacionog puta iz stava 1. ovog člana ne može biti manja od 1,25 m. … Minimalna svetla širina jednokrilnih vrata iz stava 1 ne može biti manja od 0,9 m niti veća od 1,20 m. … U slučaju da je prema stavu 1. ovog člana potrebno obezbediti stepenišni krak širine veće od 2,20 m, tada se moraju predvideti najmanje dva sigurnosna stepeništa.

Kakva mora biti konstrukcija unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa i smeju li biti konzolna ili spiralna?

Celokupna konstrukcija unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa mora biti otporna najmanje 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; unutrašnja sigurnosna stepeništa ne mogu biti konzolna ni spiralna (čl. 40 st. 7 i 8).

Celokupna konstrukcija unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa mora biti otporna prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90) izvedena od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1. … Unutrašnja sigurnosna stepeništa ne mogu se izvoditi kao konzolna i spiralna.

Koliko se uvećava jedno od dva sigurnosna stepeništa u objektima 40–75 m?

U objektima visine od 40 m do 75 m jedno od dva sigurnosna stepeništa mora biti dimenzionisano u pogledu kapaciteta i minimalnih dimenzija sa uvećanjem od 50% radi intervencije vatrogasaca (čl. 40 st. 6).

U objektima visine od 40 m do 75 m, jedno od dva sigurnosna stepeništa mora biti dimenzionisano u pogledu kapaciteta i minimalnih dimenzija sa uvećanjem za 50%

Koje uslove moraju ispuniti spoljna sigurnosna stepeništa?

Moraju biti pristupačna iz evakuacionog puta na svakom spratu, ne bliže od 1,5 m od otvora na fasadi (osim ako su ozidana prema otvoru), širina kraka najmanje 80 cm i nagib najviše 45°, ograda najmanje 1,20 m, svi elementi od negorivog materijala klase A1, upotrebljiva bez obzira na vremenske prilike i sa zaokretnim vratima na ulazu koja se otvaraju u smeru evakuacije; ne mogu biti spiralna niti penjalice (čl. 41).

Spoljna sigurnosna stepeništa moraju ispunjavati sledeće uslove: 1) da su pristupačna iz evakuacionog puta na svakom spratu; 2) da se ne postavljaju bliže od 1,5 m od otvora na fasadi objekta, osim ako su ozidana prema tom otvoru kako je prikazano na slici 10, koja je odštampana u Prilogu ovog pravilnika i koja čini njegov sastavni deo; 3) da širina stepenišnog kraka nije manja od 80 cm, a da nagib nije veći od 45º; 4) da zaštitna ograda otvorenih stepeništa nije niža od 1,20 m; 5) da su svi elementi stepeništa od negorivog materijala karakteristike reakcije na požar klase "A1" prema SRPS EN 135011; 6) da je korišćenje moguće bez obzira na vremenske prilike; 7) da se na ulazu u spoljno stepenište postavljaju isključivo zaokretna vrata, koja se moraju otvarati u smeru evakuacije na način da se ne ometa kretanje lica sa gornjih spratova. … Stepeništa iz stava 1. ovog člana ne mogu se izvoditi kao spiralno stepenište i penjalice.

Može li stepenište podruma i gornjih etaža biti zajedničko?

U objektima visine do 40 m može, ako je veza ostvarena preko pretprostora koji se provetrava (20 izmena na čas) ili ima natpritisak do 50 Pa, ima najmanje 5 m² i korisnu širinu najmanje 1,25 m i ima ostakljena vrata 0,5 h (EI 30) prema stepeništu i 1,5 h (EI 90) prema komunikaciji (čl. 42 st. 1). U objektima višim od 40 m podzemne etaže se ne mogu vezati sa gornjim zajedničkim stepeništem (st. 2).

U objektima visine do 40 m stepenište podruma i gornjih etaža sa kojih se vrši evakuacija direktno prema krajnjem izlazu, može biti zajedničko pod uslovom da je funkcionalna veza podruma i stepeništa ostvarena preko pretprostora koji mora ispunjavati sledeće uslove: … U objektima višim od 40 m ne može se vršiti povezivanje podzemnih etaža sa gornjim etažama zajedničkim stepeništem.

Koliko izlaza mora imati svaka podzemna etaža visokog objekta?

Svaka podzemna etaža mora imati najmanje dva izlaza, od kojih jedan vodi direktno u spoljni prostor (čl. 43 st. 1).

Svaka podzemna etaža mora imati najmanje dva izlaza, od kojih jedan vodi direktno u spoljni prostor.

Kakve obloge sme imati sigurnosno stepenište, pretprostor i pristup krajnjem izlazu?

Podne, zidne i plafonske obloge prostorija za komunikaciju koje pripadaju koridoru evakuacije moraju biti negorive, klase A1 (čl. 44 st. 1). Na ostalim evakuacionim putevima (hodnici, prolazi) podne obloge moraju biti najmanje klase Bfl s1, a zidne i plafonske najmanje B s1 d0 (st. 2 i 3).

Podne, zidne i plafonske obloge prostorija za komunikaciju, koje pripadaju koridoru evakuacije (sigurnosna stepeništa, predprostori, pristupi krajnjim izlazima) moraju biti negorive, karakteristike reakcije na požar klase "A1" prema SRPS EN 13501-1. … moraju biti klase najmanje Bfl s1 prema standardu SRPS EN 13501-1. … moraju biti najmanje klase B s1 d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.

Kakva vrata moraju biti na evakuacionim izlazima?

Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije; izuzetno drugo rešenje ako obezbeđuje sigurnu evakuaciju, otvaranje na signal sistema dojave požara i mehanizam za elektro i mehaničku deblokadu (čl. 45).

Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata, koja se otvaraju u smeru evakuacije.

Koliko izlaza mora imati prostorija u kojoj boravi veliki broj lica?

Za prostorije koje se mogu smatrati polaznim mestom, sa više od 50 lica, obezbeđuju se najmanje jedna dvokrilna ili dvoje jednokrilnih vrata na rastojanju od najmanje 5 m; sa 100 do 500 lica najmanje dva izlaza prema koridorima evakuacije, a na svakih dodatnih 500 lica još po jedan izlaz (čl. 46).

Za prostorije koje se mogu smatrati polaznim mestom, a u kojima boravi više od 50 lica moraju se obezbediti najmanje jedna dvokrilna ili dvoje jednokrilnih vrata na rastojanju od najmanje 5 m. … a u kojima boravi više od 100 do 500 lica moraju se obezbediti najmanje dva izlaza prema koridorima evakuacije, a na svakih dodatnih 500 lica mora se obezbediti još po jedan ovakav izlaz.

Kolika mora biti najmanja visina krajnjeg izlaza iz visokog objekta?

Krajnji izlaz iz objekta ne sme biti niži od 2,30 m, a svi krajnji izlazi moraju voditi u bezbedan prostor (ulica, dvorište ili drugi bezbedan prostor); prilazni putevi ne smeju biti ugroženi požarom (čl. 47).

Krajnji izlaz iz objekta ne sme biti niži od 2,30 m.

Kako se označavaju izlazi i smer evakuacije?

Svaki izlaz i smer evakuacije iz objekta u slučaju požara moraju biti označeni uočljivim znakovima; ne smeju se koristiti znakovi druge namene, niti se u liniji pogleda prema znaku smeju izlagati roba ili drugi predmeti koji ga zaklanjaju (čl. 51).

Svaki izlaz i smer evakuacije iz objekta u slučaju požara moraju biti označeni uočljivim znakovima.

Kako se označavaju vrata, prolaz ili stepenište koji nisu izlaz a mogu se zabunom smatrati izlazom?

Moraju biti vidljivo označeni znakom koji ukazuje na stvarnu namenu vrata, prolaza ili stepeništa (čl. 52).

Svaka vrata, prolaz ili stepenište koji ne služe za evakuaciju, a smešteni su tako da bi se zabunom mogli smatrati izlazom, moraju biti vidljivo označeni znakom koji ukazuje na stvarnu namenu vrata, prolaza ili stepeništa.

Gde je potrebna sigurnosna rasveta i po kojim standardima?

Sigurnosna rasveta, odnosno osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja, evakuacionih puteva i prostorija za boravak lica površine veće od 60 m² (izuzev prostorija za stanovanje) mora biti u skladu sa standardima SRPS EN 1838, SRPS EN 60598-2-22 i SRPS EN 50172 (čl. 53).

Sigurnosna rasveta odnosno osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja lica, osvetljenje evakuacionih puteva, osvetljenje prostorija za boravak lica površine veće 60 m2 (izuzev prostorija za stanovanje) mora biti u skladu sa odredbama standarda SRPS EN 1838, SRPS EN 60598-2-22 i SRPS EN 50172

Koliko sme biti udaljen izlaz iz podrumske prostorije od krajnjeg izlaza?

Izlaz iz podrumskih prostorija ne sme biti udaljen od krajnjeg izlaza iz objekta više od 20 m; vrata na putu iz podzemnih etaža neposredno napolje moraju se konstruktivno rešiti tako da se brzo i bezbedno otvaraju i moraju biti vidljivo označena (čl. 54).

Izlaz iz podrumskih prostorija ne sme biti udaljen od krajnjeg izlaza iz objekta više od 20 m.

Može li prozor služiti kao drugi izlaz iz jednoetažne podzemne prostorije?

Ako se u jednoetažnim podzemnim prostorijama objekta zadržavaju lica, kao drugi izlaz može poslužiti prozor svetle širine i visine najmanje 0,8 m i 1,2 m (čl. 55).

kao drugi izlaz može poslužiti prozor (ne manjih dimenzija svetle širine i visine 0,8 m/1,2 m).

Kakva vrata moraju biti između prostorija podzemnih etaža i evakuacionih puteva?

Vrata u jednom požarnom sektoru koja povezuju prostorije podzemnih etaža sa evakuacionim putevima otporna su najmanje 1,5 h (EI 90) i imaju uređaj za automatsko zatvaranje; ako se drže otvorena, zatvaraju se pri pojavi dima preko stabilne instalacije sa detektorima dima (čl. 56 i 57). Vrata na evakuacionim putevima u podzemnim etažama otvaraju se isključivo u smeru evakuacije.

Vrata u jednom požarnom sektoru koja povezuju pojedine prostorije podzemnih etaža (povećanog rizika od požara), sa evakuacionim putevima moraju biti otporna prema požaru 1,5 h (EI 90) izvedena od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1; … Vrata na evakuacionim putevima u podzemnim etažama moraju se otvarati isključivo u smeru evakuacije na način da ne ometaju kretanje drugih lica.

Kako se pristupa liftovima u visokom objektu preko 40 m?

Liftovi moraju biti pristupačni iz provetravanog pretprostora, koji može biti zajednički za lift i sigurnosno stepenište; pristup liftu nije dozvoljen direktno iz prostora sigurnosnog stepeništa.

U objektima visine preko 40 m liftovi moraju biti pristupačni iz provetravanog pretprostora

Kakvi moraju biti zidovi okna lifta i konstrukcija koja ga nosi?

Zidovi okna za lift moraju biti otporni najmanje 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; izuzetno ne moraju kod lifta koji povezuje najviše tri etaže jednog požarnog sektora (čl. 59 st. 1 i 2). Konstrukcija koja nosi liftovsku konstrukciju mora biti otporna najmanje 1,5 h (REI 90) (st. 3). U oknu se, osim instalacija za rad lifta, mogu naći samo instalacije za dojavu požara (st. 5).

Zidovi okna za lift moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90) izvedeni od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1. … Osim instalacija potrebnih za rad lifta, u okno za lift postavljaju se još samo instalacije za dojavu požara.

Kakvi moraju biti kabina i vrata voznog okna lifta u visokom objektu?

Kabina lifta i vrata voznog okna moraju biti od negorivog materijala, a vrata se automatski zatvaraju (čl. 60 st. 1). Vrata okna kome se pristupa iz koridora evakuacije otporna su najmanje 1,5 h (EI 90), a ako se pristupa preko pretprostora zajedničkog sa sigurnosnim stepeništem najmanje 1 h (EI 60) (čl. 60 st. 2 i 3).

Kabina lifta i vrata voznog okna lifta moraju biti od negorivog materijala, vrata se moraju zatvarati automatski … Vrata voznog okna lifta kome se pristupa preko pretprostora koji je zajednički sa sigurnosnim stepeništem, kao i pretprostora iz člana 58. stav 3. ovog pravilnika, moraju ispunjavati kriterijum integriteta i izolovanosti prema požaru u trajanju najmanje 1 h (EI 60).

Šta mora da uradi lift u slučaju požara?

Lift mora biti opremljen uređajima koji omogućavaju da se u slučaju požara kabina automatski dovede u prizemlje i da se posle izlaska lica lift automatski isključi iz rada (čl. 61).

Lift mora biti opremljen uređajima koji omogućavaju da se u slučaju požara kabina automatski dovede u prizemlje

Da li je u objektu višem od 75 m obavezan vatrogasni lift?

Da. Jedan od liftova mora biti predviđen kao vatrogasni lift i ispunjavati propisane zahteve.

U objektima višim od 75 m jedan od liftova predviđa se kao vatrogasni lift

Kakva mora biti mašinska prostorija lifta?

Pogon lifta smešta se u posebnu mašinsku prostoriju čiji zidovi i vrata su otporni najmanje 1,5 h (EI 90). Izuzetno, kod lifta bez mašinske prostorije pogon može biti u oknu, a orman komande na najvišoj etaži objekta (čl. 63).

Pogon lifta mora biti smešten u posebnu prostoriju (mašinska prostorija) čiji zidovi i vrata moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90) … Izuzetno, kada je u objektu predviđena ugradnja lifta bez mašinske prostorije, pogon lifta može se postaviti u voznom oknu, a orman komande za upravljanje (kontrolno upravljačka tabla) postavlja se na najvišoj etaži objekta.

Može li se kotlarnica postaviti u visokom objektu do 40 m?

Može, ako su zidovi kotlarnice i međuspratna konstrukcija otporni 1,5 h (EI 90), vrata na ulazu su sa spoljne strane objekta, ima najmanje dva izlaza od kojih jedan vodi neposredno van objekta, vrata se otvaraju u smeru evakuacije, a skladište goriva je van objekta ili u bezbednom prostoru (čl. 64 st. 1).

Kotlarnica za zagrevanje može se postaviti u objektu visine do 40 m ako ispunjava sledeće uslove: 1) da su zidovi kotlarnice i međuspratna konstrukcija otporni prema požaru 1,5 h (EI 90) izvedena od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1; 2) da su vrata na ulazu u kotlarnicu postavljena sa spoljne strane objekte; 3) da ima najmanje dva izlaza, od kojih jedan vodi neposredno van objekta; 4) da se vrata na kotlarnici otvaraju u smeru evakuacije; 5) da se skladišni prostor za gorivo (čvrsto, tečno ili gasovito) nalazi van objekta ili u bezbednom prostoru objekta.

Gde se postavlja kotlarnica za objekte više od 40 m?

Kotlarnica za objekte visine preko 40 m mora biti van objekta (čl. 65 st. 1). Ako se postavlja neposredno uz objekat: zid objekta nema otvora na visini najmanje 5 m iznad kotlarnice, zid kotlarnice prema objektu je otporan najmanje 3 h (EI 180), krov i pokrivač su klase A1 i nema veze sa objektom (st. 2).

Kotlarnica za objekte visine preko 40 m mora biti locirana van objekta. … Ako se kotlarnica postavlja neposredno uz objekat, ona mora da ispunjava sledeće zahteve: 1) da zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica nema otvora na visini najmanje 5 m iznad kotlarnice; 2) da je zid kotlarnice prema objektu otporan prema požaru najmanje 3 h (EI 180) izveden od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1; 3) da su krovna konstrukcija i krovni pokrivač kotlarnice izrađeni samo od negorivog materijala karakteristike reakcije na požar klase "A1" prema SRPS EN 13501-1; 4) da na zidu kotlarnice prema objektu ne postoji veza sa objektom.

Kako se izvodi gasna kotlarnica na najvišem spratu i dovod gasa?

U prostoriju kotlarnice na najvišem spratu ulazi se samo sa terase; cevovod za gas postavlja se sa spoljne strane objekta na zidu udaljenom 2 m od otvora na fasadi, zaštićen od atmosferskih uticaja i visokih temperatura, a deo pristupačan sa terena štiti se od mehaničkog oštećenja (čl. 67).

u prostoriju kotlarnice mora se ulaziti samo sa terase. … Cevovod za gas iz stava 1. ovog člana postavlja sa spoljne strane objekta na zidu udaljen 2 m od građevinskih otvora na fasadi

Treba li zaseban sistem ventilacije za svaki požarni sektor?

Za svaki požarni sektor izgrađuje se, po pravilu, zaseban sistem ventilacije i klimatizacije. Ako se spajanje sektora kanalima ne može izbeći, na prolazu kanala kroz tavanice ili zidove između sektora postavljaju se klapne otporne najmanje 1,5 h (EI 90) koje se automatski zatvaraju pri pojavi dima ili povećane toplote; kanali su od negorivog materijala klase A1 (čl. 68).

Za svaki požarni sektor izgrađuje se, po pravilu, zaseban sistem za ventilaciju i klimatizaciju. … moraju se postaviti klapne otporne prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90) koje se automatski zatvaraju pri pojavi dima ili povećane toplote. … Kanali sistema za ventilaciju i klimatizaciju moraju biti od negorivog materijala karakteristike reakcije na požar klase "A1"

Kako se isključuju uređaji za ventilaciju i klimatizaciju pri požaru?

Uređaji za ventilaciju i klimatizaciju moraju se automatski isključiti komandom sa sistema za automatsko otkrivanje i javljanje požara, a ponovo se uključuju tek pošto se ručno aktivira prekidač na ormanu u prostoriji isključenog sistema (čl. 69).

Uređaji za ventilaciju i klimatizaciju prostora moraju se automatski isključiti komandom sa sistema za automatsko otkrivanje i javljanje požara

Kakva prostorija je potrebna za komore ventilacije i klimatizacije?

Komore sistema za ventilaciju i klimatizaciju smeštaju se u zasebnu prostoriju koja je od ostalih odvojena zidovima i vratima otpornim najmanje 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0 (čl. 70).

Komore sistema za ventilaciju i klimatizaciju moraju se smestiti u zasebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena zidovima i vratima otpornim prema požaru 1,5 h (EI 90)

Gde se smeštaju elementi sistema za odvođenje dima i natpritisak?

Elementi sistema za odvođenje dima i toplote i sistema natpritiska smeštaju se u neugroženom prostoru ili u prostoriju odvojenu zidovima i vratima otpornim najmanje 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; ta prostorija ne može biti zajednička sa komorama ventilacije i klimatizacije (čl. 71).

Elementi sistema kojima se obezbeđuje rad bezbednosnih sistema za odvođenje dima i toplote i sistema za natpritisak koji se koriste za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju moraju biti smešteni u neugroženom prostoru, ili moraju biti postavljeni u prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena zidovima i vratima otpornim prema požaru 1,5 h (EI 90) izvedenih od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1 i ne može biti zajednička sa komorama sistema za ventilaciju i klimatizaciju.

Kako se smešta elektroenergetsko postrojenje visokog napona u visokom objektu?

Postrojenje visokog napona postavlja se u prostoriju koja je poseban požarni sektor (čl. 72 st. 1). Sa suvim transformatorima: konstrukcija otporna najmanje 1,5 h (EI 90) i vrata najmanje 1 h (EI 60); sa uljnim transformatorima samo u objektima visine do 40 m, konstrukcija najmanje 3 h (EI 180) i vrata najmanje 1,5 h (EI 90) (čl. 72 st. 2 i 3).

Elektroenergetsko postrojenje visokog napona postavlja se u prostoriju koja predstavlja poseban požarni sektor. … Elektroenergetsko postrojenje visokog napona sa uljnim transformatorima može se postaviti samo u objektima visine do 40 m u prostoriju koja je odvojena konstruktivnim elementima otpornim prema požaru najmanje 3,0 h (EI 180) i vratima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90).

Koliko dugo rezervni izvor mora napajati ključne protivpožarne sisteme visokog objekta?

Najmanje 2 h za sigurnosnu rasvetu, podizanje pritiska hidrantske mreže, automatsku dojavu, gašenje, kontrolu pristupa/ozvučenje i najmanje jedan korisnički lift.

Napajanje električnom energijom uređaja i sistema iz stava 1. ovog člana mora se predvideti u trajanju od 2 h.

Koliko dugo sigurnosni izvor mora napajati vatrogasni lift, odvođenje dima i natpritisak?

Najmanje 2 h.

Napajanje električnom energijom uređaja i sistema iz stava 1. ovog člana mora se predvideti u trajanju od 2 h.

Kakva mora biti prostorija rezervnog ili sigurnosnog izvora napajanja?

Prostorija ima zidove i vrata otporne najmanje 2 h (EI 120), izvori se automatski uključuju, a prostorija se mora dobro provetravati i ne sme biti ugrožena eksplozivnim atmosferama (čl. 75).

Rezervni ili sigurnosni izvor za snabdevanje električnom energijom uređaja i sistema iz čl. 73. i 74. ovog pravilnika mora se postaviti u prostoriju čiji su zidovi i vrata otporni prema požaru najmanje 2 h (EI 120) … Rezervni ili sigurnosni izvori iz stava 1. ovog člana moraju se automatski uključivati.

Kako se isključuje električna instalacija i gde se postavljaju razvodne table?

Električna instalacija mora moći da se brzo isključi iz prizemlja ili spolja (čl. 76 st. 1). Rasklopni blokovi i table moraju biti od negorivog materijala klase A1 i ne smeju se nalaziti na koridoru evakuacije (st. 2); glavni se postavljaju u prostorije odvojene zidovima i vratima otpornim 1,5 h (EI 90) (st. 3).

Električna instalacija u objektu mora biti napravljena tako da se iz prizemlja ili spolja može brzo isključiti. … Rasklopni blokovi i druge table sa elementima električnih instalacija moraju biti izgrađeni od negorivog materijala karakteristike reakcije na požar klase "A1" prema SRPS EN 13501-1, i ne smeju se nalaziti na koridoru evakuacije.

Treba li sistem za glasovno obaveštavanje u visokom objektu?

U visokim objektima javne namene mora se predvideti sistem za glasovno obaveštavanje i uzbunjivanje, koji se aktivira automatski na impuls centrale za dojavu požara (čl. 77).

U visokim objektima javne namene mora se predvideti sistem za glasovno obaveštavanje i uzbunjivanje

Da li svaki visoki objekat mora imati unutrašnju i spoljnu hidrantsku mrežu?

Da. Svaki visoki objekat mora biti obezbeđen i spoljnom i unutrašnjom hidrantskom mrežom prema posebnom propisu.

Svaki visoki objekat mora biti obezbeđen spoljnom i unutrašnjom hidrantskom mrežom

Koliko su udaljeni aparati za početno gašenje požara u visokom objektu?

U visokom objektu mora biti odgovarajući broj aparata za početno gašenje, a najveća udaljenost između mesta smeštaja aparata i mesta na kojem se može zateći osoba u slučaju požara ne sme biti veća od 20 m (čl. 79).

Najveća udaljenost između mesta na kojem je smešten aparat za početno gašenje požara i mesta na kojem se može zateći osoba u slučaju požara ne sme biti veća od 20 m.

Koliko često se u visokim objektima organizuje vežba evakuacije?

Vlasnici, odnosno skupštine stanara moraju najmanje jednom u pet godina organizovati i učestvovati u vežbi evakuacije i vežbi upotrebe sredstava za gašenje požara u objektu (čl. 80).

U visokim objektima vlasnici, odnosno skupštine stanara moraju najmanje jednom u pet godina organizovati i učestvovati u vežbi evakuacije i vežbi upotrebe sredstava za gašenje požara u objektu.

Da li važi raniji pravilnik o visokim objektima („Sl. list SFRJ” 7/84)?

Ne. Stupanjem na snagu pravilnika 80/2015 prestao je da važi Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara („Sl. list SFRJ” 7/84 i „Sl. glasnik RS” 86/11) (čl. 81).

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara