Pravilnik o zaštiti od požara stambenih, poslovnih i javnih zgrada

Na koji deo objekta se pravilnik primenjuje kod rekonstrukcije ili dogradnje?

Samo na deo objekta i na instalacije, opremu i uređaje koji su predmet rekonstrukcije ili dogradnje. Ali se tim radovima ne sme umanjiti požarna bezbednost postojećeg objekta.

odredbe ovog pravilnika primenjuju se samo na deo objekta i/ili na instalacije, opremu i uređaje koji su predmet rekonstrukcije ili dogradnje. Rekonstrukcijom ili dogradnjom iz stava 1. ovog člana ne sme se umanjiti požarna bezbednost postojećeg objekta.

Na koje objekte se ovaj pravilnik ne odnosi?

Na visoke objekte po posebnom propisu, plutajuće objekte, ugostiteljske objekte za ishranu i piće, i na podzemne delove objekta čiji se pod etaže za boravak ljudi nalazi dublje od 16 m u odnosu na nivo okolnog terena.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na objekte koji pripadaju kate­goriji visokih ob­jekata prema posebnom propisu, plutajuće objekte prema posebnom propisu, ugostiteljske objekte za ishranu i piće prema posebnom propisu, kao i na podzemne delove objekta čiji se pod etaže za boravak ljudi nalazi na dubini većoj od 16 m u odnosu na nivo okolnog terena.

Za visoke objekte važi poseban pravilnik; za ugostiteljske objekte za ishranu i piće takođe.

Šta se smatra prostorijom za boravak ljudi?

Stanovanje, rad, zabava, rekreacija ili drugo zadržavanje duže od tri sata nedeljno. Gornje prostorije dupleks stanova, slikarski ateljei i slične prostorije se smatraju prostorijama za boravak. Stanarske ostave, podstanice grejanja, prostorije za ventilacione i klima komore i liftovske kućice se ne smatraju.

boravak ljudi je stanovanje, rad, zabava, rekreacija ili drugo zadržavanje duže od tri sata ne­deljno.

Kada je objekat izdvojen, a kada je u nizu?

Izdvojen je objekat udaljen od susednog više od 4 m; objekti u nizu su susedni objekti čije je rastojanje manje od 4 m.

izdvojeni objekat je objekat koji je od susednog objekta udaljen više od 4 m; 9) objekti u nizu su susedni objekti čije rastojanje iznosi manje od 4 m

Kako se meri visina objekta u smislu zaštite od požara?

Kao visinska razlika između kote kolovoza uz objekat ili platoa za vatrogasno vozilo sa kojeg se vrši intervencija, i kote poda najviše etaže na kojoj borave ljudi. To nije visina venca ni slemena.

visina objekta H (m) je visinska razlika između kote kolovoza uz objekat ili platoa namenjenog za vatrogasno vozilo sa kojeg se vrši vatrogasna intervencija u slučaju požara u objektu i kote poda najviše etaže na kojoj borave ljudi

Ova definicija visine je uža od urbanističke — meri se do poda najviše etaže sa boravkom, ne do venca.

Šta su prvi, etažni i krajnji izlaz?

Prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak ka hodniku — obično izlaz iz stana, apartmana, učionice ili kancelarije. Etažni izlaz (EI) čine vrata otporna prema požaru na izlazu iz hodnika ili na ulazu u stepenište odnosno hol. Krajnji izlaz (KI) je izlaz iz objekta namenjen za evakuaciju.

prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak ka hodniku… etažni izlaz (EI) čine vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili vrata otporna prema požaru postavljena na ulazu u stepenište ili u hol; 18) krajnji izlaz (KI) je izlaz iz objekta namenjen za evakuaciju

Kada je objekat stambeni, kada poslovni, a kada javni u smislu zaštite od požara?

Stambeni je onaj sa više od 80% korisne površine za stanovanje i prateće sadržaje; poslovni onaj sa više od 80% za poslovanje; javni onaj sa više od 80% za okupljanje i boravak ljudi. Ostatak čini druga namena.

stambeni, odnosno stambeno-poslovni objekat jeste objekat koji ima više od 80% korisne površine namenjene za stanovanje i prateće sadržaje

Koja je razlika između požarnog segmenta i požarnog sektora?

Požarni segment je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno čini jednu građevinsku celinu, požarno izdvojenu od ostalih delova. Požarni sektor je prostorija ili skup prostorija koji se može samostalno tretirati u pogledu tehničkih i organizacionih mera (požarno opterećenje, zona dojave, zona automatskog gašenja), odvojen konstrukcijama otpornim prema požaru.

požarni sektor je prostorija ili skup prostorija objekta koja se može samostalno tretirati u pogledu nekih teh­ničkih i organi­za­cionih mera bezbednosti od požara

Kojim ocenama se izražava stepen otpornosti objekta prema požaru?

Ocenama od I do V: neznatan (I), mali (II), srednji (III), veći (IV) i veliki (V).

stepen otpornosti objekta prema požaru je ocena ponašanja objekta na dejstvo požara i izražava se ocenama od I do V, odnosno neznatan (I), mali (II), srednji (III), veći (IV) i veliki (V)

Sme li se parkirati na pristupnom putu za vatrogasno vozilo

Ne. Pristupni put mora biti uvek slobodan — zabranjeno je parkiranje, zaustavljanje i postavljanje bilo kakvih prepreka. Pristupni put mora imati svaki stambeni, poslovni i javni objekat.

Pristupni put iz stava 1. ovog člana mora biti uvek slobodan i na njemu nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila, niti postavljanje bilo kojih drugih prepreka koje ometaju vatrogasnu intervenciju

Česta greška u projektu: parking mesta ucrtana na trasi pristupnog puta. Površina ne može istovremeno biti i PM i vatrogasni prilaz.

Šta ako objekat u bloku nema pristup sa ulične strane

Za stambene i poslovne objekte više od 9 m i javne objekte klase P5 i veće koji formiraju dvorište bez pristupa sa ulice — mora se obezbediti ulaz za vatrogasna vozila u unutrašnje dvorište bloka.

Kada se stambeni i poslovni objekti visine veće od 9 m i javni objekti klase P5 i veće, grade u bloku na način da formiraju dvorište i nemaju pristup sa ulične strane, tada se za vatrogasna vozila u skladu sa posebnim propisom mora obezbediti ulaz u unutrašnje dvorište bloka

Prag je visina objekta 9 m — ne broj etaža. Visina se meri od kote kolovoza ili platoa za vatrogasno vozilo do kote poda najviše etaže na kojoj borave ljudi (čl. 4).

Kako se sprečava parkiranje na površinama za vatrogasnu intervenciju

Ugradnjom prepreka za tu namenu i postavljanjem oznake „Put za vatrogasna vozila – zabranjeno parkiranje i zadržavanje".

Parkiranje na površinama koje su u funkciji vatrogasne intervencije onemogućava se ugradnjom prepreka za ovu namenu i postavljanjem oznake

Traže se OBA — i fizička prepreka i oznaka. Samo horizontalna signalizacija nije dovoljna.

Požarna klasifikacija stambenog objekta prema visini

do 12 m → IS1 (izdvojeni) / NS1 (u nizu) · od 12 do 22 m → IS2 / NS2

1.1) Izdvojeni stambeni objekti i stambeni objekti u nizu visine do 12 m (IS1 i NS1); 1.2) Izdvojeni stambeni objekti i stambeni objekti u nizu visine od 12 m do 22 m (IS2 i NS2).

Kako se objekti klasifikuju po nameni, izdvojenosti i visini?

Stambeni: do 12 m (IS1/NS1), 12-22 m (IS2/NS2), 22-30 m (IS3/NS3). Poslovni: do 10 m (IP1/NP1), 10-22 m (IP2/NP2), 22-30 m (IP3/NP3). Javni: do 8 m (IJ1/NJ1), 8-22 m (IJ2/NJ2), 22-30 m (IJ3/NJ3). Oznaka I je izdvojen, N je u nizu.

1.1) Izdvojeni stambeni objekti i stambeni objekti u nizu visine do 12 m (IS1 i NS1); 1.2) Izdvojeni stambeni objekti i stambeni objekti u nizu visine od 12 m do 22 m (IS2 i NS2); 1.3) Izdvojeni stambeni objekti i stambeni objekti u nizu visine od 22 m do 30 m (IS3 i NS3)

Pragovi visine se razlikuju po nameni: stambeni 12 m, poslovni 10 m, javni 8 m.

Kako se klasifikuje stambeno-poslovni objekat?

Kao stambeni odnosno poslovni objekat, u zavisnosti od toga koja je namena dominantnija po korisnoj površini.

Stambeno-poslovni odnosno poslovno-stambeni objekat, u smislu ovog člana, klasifikuje se kao stambeni odnosno poslovni objekat u zavisnosti od korisne površine prostora čija je namena dominantnija.

Klasa objekta P prema broju lica i površini požarnog sektora

P1 do 20 lica i sektor ≤400 m² · P2 21–50 i 400–800 · P3 51–100 i 800–1200 · P4 101–300 i 1200–1600 · P5 301–700 i 1600–2000 · P6 701–1500 i 2000–2500 · P7 preko 1500 lica ili >2500 m²

Prema maksimalnom broju lica koja borave u objektu i najveće površine požarnog sektora A, objekti se razvrstavaju u klase oznake P u skladu sa Tabelom 1. … Klasa P iz Tabele 1. određena prema broju lica koriguje se usvajanjem prve veće vrednosti ukoliko je površina požarnog sektora A veća od navedene u koloni, a ukoliko je površina požarnog sektora A manja od one navedene u koloni za taj broj lica tada se zadržava ista klasa.

Za procenu broja lica koristi se Tabela 2 iz čl. 9 — za stambene objekte 18,6 m² po licu.

Kako se procenjuje broj lica u prostoru za potrebe evakuacije?

Prema Tabeli 2, deljenjem površine poda prosečno potrebnom površinom po licu: stambeni objekti i garaže 18,6 m2/licu, poslovni prostori 9,3 m2/licu, učionice 1,8 m2/licu, radionice i kabineti 4,6 m2/licu, prostor za stajanje 0,46 m2/licu, magacini 46,5 m2/licu. Kod fiksiranih sedišta broj lica je broj sedišta.

Maksimalan broj lica u prostoru odnosno objektu koji su prikazani u Tabeli 2. određuje se na osnovu površine poda te prostorije (ukupna površina poda ili slobodna površina poda) ili namenskog dela te prostorije i podatka o prosečno potrebnoj površini poda za jedno lice

Šta se ne računa u površinu poda pri proceni broja lica?

Niše koje se koriste za smeštaj kabaste opreme (pećnica za pice, frižider, zamrzivač, ormani i regali), kao ni površine poda namenjene za slaganje u visinu veću od 1 m.

Ukupna površina poda prostorije ne obuhvata niše koje se koriste za smeštaj kabaste opreme (npr. pećnica za pice, frižidera, zamrzivača, ormana i regala), kao ni površine poda namenjene za slaganje u visinu veću od 1 m.

Od čega zavisi stepen otpornosti objekta prema požaru?

Od namene, izdvojenosti objekta, visine objekta, maksimalne površine požarnog sektora i maksimalnog broja lica koja borave u objektu. Određuje se prema Tabeli 3 za objekat u celini ili za požarni segment.

Stepen otpornosti objekta prema požaru određuje se za objekat u celini ili požarni segment objekta prema Tabeli 3, a u skladu sa čl. 7, 8. i 9. ovog pravilnika u zavisnosti od namene, izdvojenosti objekta, visine objekta, maksimalne površine požarnog sektora i maksimalnog broja lica koja borave u tom objektu.

Kolika mora biti otpornost prema požaru elemenata konstrukcije?

Prema Tabeli 4, u zavisnosti od SOP-a. Za noseći zid i stub unutar požarnog sektora: I 1/4 h, II 1/2 h, III 1 h, IV 1,5 h, V 2 h. Zid na granici požarnih sektora: I 1/4 h, II 1 h, III 1,5 h, IV i V 2 h. Konstrukcija evakuacionog puta: II 1/4 h, III 1/2 h, IV 1 h, V 1,5 h.

Zahtevi u pogledu otpornosti prema požaru elemenata konstrukcije u zavis­nosti od stepena otpornosti objekta prema požaru (SOP) utvrđeni su u Tabeli 4.

Može li se stepen otpornosti smanjiti ugradnjom stabilne instalacije za gašenje?

Da. Ako se objekat ili požarni segment u celini opremaju stabilnom instalacijom za gašenje požara, projektovani stepen otpornosti može se smanjiti sa V na IV ili sa IV na III.

Ukoliko se objekat ili požarni segment u celini opremaju stabilnom instalacijom za gašenje požara projektovani stepen otpornosti prema požaru može se smanjiti sa V na IV ili sa IV na III.

Sprinkler ne obara SOP niže od III — smanjenje je samo za jedan stepen i samo iz V ili IV.

Koje klase reakcije na požar moraju biti komponente zid zavese?

U objektima klase IS3, NS3, IP3, NP3, IJ3, NJ3 najmanje A2 prema SRPS EN 13501-1, osim elemenata za zaptivanje koji moraju biti najmanje klase E. U ostalim objektima najmanje B, osim zaptivanja koje je najmanje E. Toplotno izolacioni sloj preko koga se postavlja zid zavesa mora biti najmanje klase A2.

U sastavu zid zavese u pogledu sistema ili pojedinačnih komponenata sistema u objektima klase IS3, NS3, IP3, NP3, IJ3, NJ3 moraju se primeniti građevinski proizvodi najmanje karakteristike reakcije na požar A2 prema SRPS EN 13501-1, osim elemenata za zaptivanje koji moraju imati karakteristike reakcije na požar najmanje klase E.

Koje klase reakcije na požar moraju biti zidovi na granici požarnog sektora?

Najmanje klase A2s1d0 prema SRPS EN 13501-1. Isto važi i za zidove koridora evakuacije.

Zidovi na granici požarnog sektora i zidovi koridora evakuacije moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.

Koji propis važi za granicu požarnog sektora pratećih sadržaja (garaža, lokal, skladište)?

Izdvajanje pratećih sadržaja u posebne požarne sektore vrši se po posebnim propisima za tu vrstu objekata, pri čemu elementi konstrukcije na granici požarnog sektora moraju ispunjavati zahteve iz strožijeg propisa.

Izdvajanje pratećih sadržaja (garaže, ugostiteljski objekti za ishranu i piće, skladišta i sl.), koji se nalaze u sastavu stambenog, poslovnog i javnog objekta, u posebne požarne sektore, vrši se u skladu sa posebnim propisima kojima je uređena oblast izgradnje tih objekata, pri čemu elementi građevinske konstrukcije na granici požarnog sektora moraju ispunjavati zahteve iz strožijeg propisa.

Kad se sudare ovaj pravilnik i pravilnik o garažama, primenjuje se stroži zahtev.

Sme li se liftu pristupati iz prostora zaštićenog stepeništa?

Ne. Pristup liftu nije dozvoljen iz prostora stepeništa koje je odvojeno kao požarni sektor u objektima klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3.

Pristup liftu nije dozvoljen iz prostora stepeništa iz stava 3. ovog pravilnika.

Koliko stepeništa mora imati požarni sektor?

Svaki požarni sektor stambenog, poslovnog i javnog objekta mora biti dostupan preko najmanje jednog stepeništa. Ne odnosi se na pojedinačno izdvojene prostorije u požarni sektor.

Svaki požarni sektor stambenog, poslovnog i javnog objekta mora biti dostupan preko najmanje jednog stepeništa.

Sme li se zaštićeno stepenište oblagati i nameštati?

Ne. Takvo stepenište se ne može oblagati gorivim materijalom i u njegovom prostoru nije dozvoljeno postavljanje bilo kakvih predmeta niti elemenata nameštaja.

Stepenište iz stava 3. ovog člana ne može se oblagati gorivim materijalom i u prostoru stepeništa nije dozvoljeno postavljanje bilo kakvih predmeta niti elemenata nameštaja.

Kada stepenište mora biti odvojeno od hodnika vratima otpornim prema požaru?

U objektima klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3 — poslovnim i javnim objektima visine od 22 do 30 m. Stepenište se odvaja zidovima i vratima otpornim prema požaru kao elementi na granici požarnog sektora.

Stepenište objekata klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3 mora biti odvojeno od hodnika zidovima i vratima otpornim prema požaru kao elementi na granici požarnog sektora, a u skladu sa projektovanim stepenom otpornosti prema požaru objekta.

Kako se otvaraju vrata na ulazu u zaštićeno stepenište?

Moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije.

Vrata na ulazu u stepenište iz stava 3. ovog člana moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije.

Koje klase moraju biti obloge na koridoru evakuacije?

Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripada koridoru evakuacije moraju biti najmanje klase A2s1d0. Na ostalim evakuacionim putevima (etažni hodnici, prolazi) najmanje Bs1d0 odnosno Bfl-s1; izuzetno u objektima klase IP1 i NP1 dozvoljena je klasa C odnosno Cfl.

Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru evakuacije, moraju biti karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.

Kako se provetravaju vertikalni instalacioni kanali?

Na najvišoj etaži objekta, preko otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala.

Vertikalni kanali za smeštaj instalacija moraju se provetravati na najvišoj etaži objekta preko otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala.

Kolika mora biti otpornost zidova vertikalnih instalacionih kanala?

30 minuta za objekte sa II i III stepenom otpornosti, a 60 minuta za objekte sa IV i V stepenom otpornosti, ako drugim propisima nije drugačije određeno. Zidovi moraju biti klase A2s1d0, a pristupni otvori osigurani vratima ili kapcima istih karakteristika.

Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 30 min za objekte sa II i III stepenom otpornosti, a 60 min za objekte sa IV i V stepenom otpornosti, ukoliko drugim propisima nije drugačije određeno.

Kada krovna konstrukcija i fasadni zidovi ne moraju ispunjavati otpornost iz Tabele 4?

Krovna konstrukcija koja je od ostalog dela objekta požarno izdvojena međuspratnom konstrukcijom otpornom prema požaru; krovni pokrivač koji ne može biti izložen požaru sa susednih objekata; i fasadni nenoseći zidovi koji ne mogu biti izloženi dejstvu požara spolja.

Krovna konstrukcija objekta koja je od ostalog dela objekta požarno izdvojena međuspratnom konstrukcijom otpornom prema požaru ne mora ispunjavati zahtev u pogledu otpornosti prema požaru iz Tabele 4.

Koje klase mora biti krovni pokrivač objekta bez tavanice?

Najmanje A2s1d0. Izuzetno je dozvoljena upotreba gorivog materijala u slojevima hidroizolacije, ako je sa donje strane zaštićen negorivim građevinskim proizvodima.

Objekti koji nemaju tavanicu moraju imati krovni pokrivač izveden od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.

Sprečavanje prenosa požara po fasadi

Spoljni zid mora sprečiti put plamena između dve susedne etaže vertikalnim elementom odgovarajuće otpornosti.

Fasadni (spoljni) zid objekta mora biti izveden tako da se spreči put plamena između dve susedne etaže izvođenjem vertikalnog građevinskog elementa čija je otpornost prema požaru u skladu sa usvojenim stepenom otpornosti prema požaru objekta…

Vertikalno prekidno rastojanje na fasadi između etaža

najmanje 1 m — kao vertikalni element, ili kao zbir vertikalnih i horizontalnih delova koji zajedno daju 1 m

Visina vertikalnog građevinskog elementa koji razdvaja etaže (prekidno rastojanje) mora biti dužine najmanje 1 m, ili dužine najmanje 1 m koju čini zbir vertikalnih i horizontalnih delova, kako je prikazano na Slici 1.

Kontinuirano zastakljenje preko dve etaže ne zadovoljava bez posebnog rešenja.

Horizontalno prekidno rastojanje na granici požarnog sektora

deo fasadnog zida u širini minimum 1 m, iste otpornosti kao unutrašnji požarni zid; ili da požarni zid izlazi van fasade najmanje 0,50 m

Horizontalno širenje požara na fasadi na granici požarnog sektora sprečava se horizontalnim prekidnim rastojanjem, tako što se na mestu sučeljavanja izvodi deo fasadnog zida, u ukupnoj širini od minimum 1 m, iste otpornosti prema požaru kao i unutrašnji požarni zid sa kojim se sučeljava… Horizontalno prekidno rastojanje iz stava 1. ovog člana može se postići i na način da unutrašnji požarni zid na mestu sučeljavanja izlazi van fasade najmanje 0,50 m.

Šta važi za objekte u nizu na rastojanju manjem od 1 m?

Naspramni zidovi treba da budu bez prozora ili izuzetno sa malim otvorima do 0,6 m2 za sanitarne prostorije i ostave.

kod objekata u nizu koji su na rastojanju manjem od 1 m naspramni zidovi treba da budu bez prozora ili izuzetno sa malim otvorima (do 0,6 m 2 ) za sanitarne prostorije i ostave

Kako se sprečava širenje požara kod prislonjenih objekata?

Prislonjeni zid jednog od objekata mora imati otpornost prema požaru najmanje kao zid na granici požarnog sektora i mora nadvisivati krov susednog objekta najmanje 0,5 m izvođenjem rebra ili drugim tehničkim rešenjem.

kod prislonjenih objekata prislonjeni zid jednog od objekata mora imati otpornost prema požaru najmanje jednaku otpornosti zida na granici požarnog sektora i mora da nadvisuje krov susednog objekta najmanje 0,5 m izvođenjem rebra ili primenom drugih tehničkih rešenja tako da se spreči širenje požara

Kada se rebro na krovu prislonjenih objekata može izostaviti?

Ako je objekat sve do visine krovnog pokrivača podeljen zidom odgovarajuće otpornosti prema požaru, a krovni pokrivač i njegova podkonstrukcija su otporni prema požaru u pojasu od 5 m. Rebro na fasadi može izostati ako je rastojanje između otvora na ravnoj fasadi veće od 1 m.

izvođenje rebra na krovu objekata iz tačke 1) ovog člana može se izostaviti ako je sve do visine krovnog pokrivača objekat podeljen zidom odgovarajuće otpornosti prema požaru, a krovni pokrivač i njegova podkonstrukcija otporni prema požaru u pojasu od 5 m

Kada na zidu višeg dela ne sme biti otvora?

Kod susednih prislonjenih objekata različitih visina, na zidu višeg dela na visini najmanje 8 m iznad najviše tačke nižeg dela ne sme biti nikakvih otvora — ako se na krovu nižeg dela nalaze otvori bliže od 4 m od fasadnog zida višeg dela, ili ako krovna konstrukcija nižeg dela nema otpornost prema požaru iznutra najmanje 1 h.

kod susednih prislonjenih objekata različitih visina, na zidu višeg dela, na visini najmanje 8 m iznad najviše tačke nižeg dela, ne sme biti nikakvih otvora

Požarno izdvajanje objekata veće dužine i objekata u nizu

Izdvajaju se na dužini od najviše 50 m zidovima otpornim prema požaru, rebrima na fasadi i krovu koja izlaze iz gabarita najmanje 0,5 m. Rebro na fasadi se može izostaviti ako je rastojanje prozora na ravnoj fasadi veće od 1 m.

Prilikom izgradnje stambenih, stambeno-poslovnih i poslovno-stambenih objekata moraju se predvideti mere za sprečavanje širenja požara: 1) objekti veće dužine ili prislonjeni objekti u nizu izdvajaju se požarno na dužini od najviše 50 m zidovima otpornim prema požaru, rebrima na fasadi i krovu koji izlaze iz gabarita objekta najmanje 0,5 m ili primenom drugih tehničkih rešenja tako da se spreči širenje požara; 2) izvođenje rebra iz tačke 1) ovog člana koje sprečava prenos požara preko fasade objekta veće dužine se može izostaviti ako je rastojanje prozora na ravnoj fasadi veće od 1m;

Odnosi se i na uzidane objekte u nizu — bitno kod dvostrano uzidanih kuća.

Kako se dele požarni sektori u hotelu

Deo objekta sa sobama odnosno apartmanima u kojima boravi najviše 100 lica mora biti poseban požarni sektor. Skladišne, tehničke i prateće prostorije se izdvajaju zasebno.

deo objekta u kome se nalaze sobe odnosno apartmani, a u kojima boravi najvi­še 100 lica, mora se izdvojiti u poseban požarni sektor

Granica od 100 lica određuje broj sektora u smeštajnom delu. Perionica, sušionica, peglarnica i hladnjača idu u svoje sektore, odvojeno od toga.

Šta traži hotel visine 22 m i više

Smeštajni deo hotela mora se izdvojiti u poseban požarni sektor, uz zahtev od najviše 100 lica po sektoru.

za objekte visine H ≥ 22 m smeštajni deo hotela mora se izdvojiti u poseban požarni sektor

Kolika je najveća visina bolnice i doma za stara lica

22 m. Klinike, bolnice i ustanove za smeštaj starih lica mogu biti maksimalne visine 22 m.

klinike, bolnice i ustanove za smeštaj starih lica mogu biti maksimalne visine 22 m

Ovo je tvrda granica na namenu, ne na zonu. Plan može dozvoljavati veću spratnost, ali za bolnicu i dom za stara lica važi 22 m.

Gde smeju biti stacionar i ambulante u bolnici višoj od 16 m

Na etažama ispod 16 m. Iznad 16 m mogu biti samo zaposleni u administraciji, istraživanjima i slično.

objekti čija je visina H ≥ 16 m i H ≤ 22 m, grade se tako da se na etažama iznad 16 m mogu nalaziti samo zaposleni u administraciji, istraživanjima i sl., a stacionar za boles­nike i stara lica i ambulante moraju se nalaziti na etažama čija je visina H ˂ 16 m

Prag od 16 m određuje RASPORED sadržaja po etažama, ne samo visinu. Postavljanje stacionara na višu etažu obara koncept i traži preuređenje.

Kolika je najmanja širina hodnika u trgovinskom centru

6 m — rastojanje između naspramnih lokala ne sme biti manje od toga.

širina hodnika odnosno rastojanje između naspramnih lokala ne sme biti manje od 6 m

Kada se lokali u trgovinskom centru moraju požarno odvojiti

Jedan ili više lokala ukupne površine 2.000 m² na jednoj prodajnoj etaži moraju se od ostalih odvojiti zidovima otpornim prema požaru.

jedan ili više lokala ukupne površine 2.000 m 2 na jednoj prodajnoj etaži moraju se od ostalih lokala odvojiti zidovima otpornim prema požaru kao elementi unutar požarnog sektora

Skladišne, tehničke i administrativne prostorije se posebno izdvajaju u odnosu na prodajni prostor — to je odvojena obaveza od ove granice od 2.000 m².

Kada bina i gledalište moraju imati instalacije za odvođenje dima i toplote?

Pozorišne bine površine veće od 100 m2 ili visine veće od 15 m (merene od najniže tačke poda bine do najviše tačke tavanice odnosno krova). Gledališta i sale koje primaju preko 500 gledalaca. Ukupna svetla površina otvora za kontrolu kretanja dima ne može biti manja od 3% površine poda prostorije.

Pozorišne bine čija je površina veća od 100 m 2 ili čija je visina, merena od najniže tačke poda bine do najviše tačke tavanice odnosno krova, veća od 15 m, moraju imati instalacije za odvođenje dima i toplote.

Šta se izdvaja u posebne požarne sektore u pozorištu?

U pozorištima koja primaju više od 300 lica: binski prostor, gledalište, deo za administrativno i tehničko osoblje, skladišne prostorije za dekor i kulise, radionice i tehničke prostorije. Sale bioskopa, konferencijske sale i amfiteatri sa preko 300 lica takođe se izdvajaju u poseban požarni sektor.

u pozorištima koja primaju više od 300 lica, moraju se u posebne požarne sektore izdvojiti: binski prostor, gledalište, deo za administrativno i tehničko osoblje, skladišne prostorije za dekor, kulise i sl., radionice i tehničke prostorije

Na koje se sektore deli izložbeni prostor muzeja?

Na požarne sektore površine ne veće od 2.000 m2. Muzejski i arhivski depoi i tehničke prostorije, kao i odeljenje konzervacije i restauracije, biblioteka retkih knjiga i administrativni blok izdvajaju se u posebne požarne sektore.

izložbeni prostor se deli u požarne sektore površine ne veće od 2.000 m 2

Šta se izdvaja u požarni sektor u sportskoj hali?

Sportske hale za više od 300 posetilaca zajedno sa putevima za evakuaciju izdvajaju se u požarni sektor u odnosu na administrativne i tehničke sadržaje.

sportske hale za više od 300 posetilaca zajedno sa putevima za evakuaciju izdvajaju se u požarni sektor u odnosu na administrativne i tehničke sadržaje

Kada škola ili fakultet moraju imati dva stepeništa?

Škole i fakulteti sa više od dva sprata i dužinom stranice većom od 35 m moraju imati najmanje dva stepeništa, međusobno udaljena najmanje 25 m.

škole i fakulteti sa više od dva sprata, dužine stranice veće od 35 m moraju imati najmanje dva ste­pe­ništa međusobno udaljena najmanje 25 m

Koliko spratova smeju imati predškolske ustanove, škole i fakulteti?

Predškolske ustanove najviše jedan sprat (a ako se jaslice smeštaju na sprat, moraju se predvideti dodatne mere bezbednosti i sigurne evakuacije); osnovne škole najviše dva sprata; srednje škole najviše tri sprata; fakulteti visine ne veće od 30 m.

objekti predškolske ustanove mogu se graditi sa najviše jednim spratom… 2) osnovne škole se grade sa najviše dva sprata, srednje škole sa najviše tri sprata, a fakulteti visine ne veće od 30 m

Smeju li učionice biti u podzemnim etažama?

Ne. Učionice, kabineti i slične prostorije u kojima borave učenici osnovnih i srednjih škola ne mogu biti u podzemnim etažama.

učionice, kabineti i slične prostorije u kojima borave učenici osnovnih i srednjih škola ne mogu biti u pod­zemnim etažama

Koliko sedišta sme biti u jednom redu i koliki je razmak redova?

Najviše 28 sedišta u redu sa prolazom na obe strane; razmak između redova p [cm] računa se kao p ≥ 35 + N/2, gde je N broj spojenih sedišta u redu. U redu sa prolazom samo na jednu stranu može biti najviše 12 sedišta i tada je razmak najmanje 40 cm.

U jednom redu može biti najviše 28 sedišta a prvo sedište u redu u odnosu na zid mora biti udaljeno najmanje 1,2 m, a u odnosu na bočni red drugih sedišta najmanje 1,6 m.

Kolika moraju biti dvokrilna vrata na prvom izlazu iz sale sa fiksiranim sedištima?

Najmanje 1,8 m široka. Rastojanje između vrata prvih izlaza mora biti veće od 12 m.

Ako su vrata na prvom izlazu dvokrilna moraju biti širine najmanje 1,8 m. Rastojanje između vrata prvih izlaza mora biti veće od 12 m.

Minimalne širine evakuacionih puteva

hodnik najmanje 1,2 m · stepenišni krak najmanje 1 m. Promene smera najviše 90° osim u stepeništu. Od stvarne širine poda oduzima se širina bočnih prepreka (ormani i sl.).

Evakuacioni putevi treba da budu pregledni, bez suvišnih skretanja, sa promenama smera pod uglom ne većim od 90° (sem u stepeništu) i bez horizontalnih i vertikalnih prepreka koji ometaju evakuaciju. Ukoliko na evakuacionim putevima postoje bočne prepreke (npr. ormani u hodniku i sl.) tada se od stvarne širine poda evakuacionog puta oduzima stvarna širina prepreke. Širina hodnika ne sme biti manja od 1,2 m, a širina stepenišnog kraka ne manja od 1 m.

Ormar u hodniku smanjuje računsku širinu evakuacionog puta — 1,2 m se meri slobodno.

Specifična propusna moć (SPM) za proračun evakuacionih izlaza

širina 0,90 m → 48–62 lica/m·min · 1,40 m → 78–90 · 1,80 m → 98–108. Veće vrednosti za decu 5–15 godina, manje za slabije pokretne osobe.

Vrednost SPM za određenu širinu prolaza može se usvojiti na sledeći način: 1) za širinu 0,90 m iznosi 48-62 [lica/m min]; 2) za širinu 1,40 m iznosi 78-90 [lica/m min]; 3) za širinu 1,80 m iznosi 98-108 [lica/m min];

Koliko prvih izlaza mora imati prostorija

Do 60 lica — jedan · 61–500 — dva · 501–1500 — tri · 1501–3000 — četiri. Preko 3000, na svakih započetih sledećih 3000 lica još po jedan.

prostorije u kojima boravi do 60 lica moraju imati najmanje jedan prvi izlaz; 2) prostorije u kojima boravi od 61 do 500 lica moraju imati najmanje dva prva izlaza; 3) prostorije u kojima boravi od 501 do 1500 lica moraju imati najmanje tri prva izlaza

Prelazak sa 60 na 61 lice udvostručava broj izlaza. Kod sala, učionica i lokala se broj lica lako potcijeni pa se ceo raspored izlaza mora mijenjati kasno.

Kolika sme biti dužina puta evakuacije kod prostorije sa jednim izlazom

Najviše 20 m od polaznog mesta do prvog izlaza.

Dužina puta evakuacije od polaznog mesta do prvog izlaza kod prostorija koje imaju jedan prvi izlaz ne može biti veća od 20 m.

Mjeri se od NAJUDALJENIJEG polaznog mjesta u prostoriji, ne od sredine. Duboka prostorija sa jednim izlazom vrlo brzo probije 20 m.

Kolika sme biti dužina puta evakuacije kod prostorije sa više izlaza

Najviše 45 m od polaznog mesta do prvog izlaza.

Dužina puta evakuacije od polaznog mesta do prvog izlaza kod prostorija koje imaju više prvih izlaza ne može biti veća od 45 m.

Dodavanje drugog izlaza diže dozvoljenu dužinu sa 20 na 45 m — često jeftinije rješenje nego preuređenje cele osnove.

Kolika sme biti dužina puta evakuacije od prvog do etažnog izlaza?

Najviše 30 m u nadzemnim etažama i 25 m u podzemnim. Za objekte koji nemaju etažni izlaz, dužina puta od prvog izlaza do stepeništa iznosi najviše 20 m.

Dužina puta evakuacije od prvog do etažnog izlaza ne može biti veća od 30 m u nadzemnim, a 25 m u podzemnim etažama. Za objekte koji nemaju etažni izlaz dužina puta evakuacije od prvog izlaza do stepeništa iznosi najviše 20 m.

Koliko vrata treba prostorija prema broju lica?

Za prostorije u kojima boravi više od 50 a manje od 100 lica — dvokrilna vrata ili dvoje jednokrilnih vrata na adekvatnom rastojanju. Za više od 100 lica — više dvokrilnih i/ili jednokrilnih vrata.

Za prostorije u kojima boravi više od 50 a manje od 100 lica primenjuju se dvokrilna vrata ili dvoje jednokrilnih vrata na adekvatnom rastojanju. Za prostorije u kojima boravi više od 100 lica primenjuje se više dvokrilnih i/ili jednokrilnih vrata.

Šta se traži od dvokrilnih vrata koja povećavaju protočnost?

Moraju se otvarati oba krila na isti način samo dejstvom na brave, i moraju biti opremljena uređajem za automatsko redosledno zatvaranje vrata.

Kada se primenjuju dvokrilna vrata da bi se povećala protočnost lica tada se moraju otvarati oba krila na isti način samo dejstvom na brave. Ova vrata moraju biti opremljena uređajem za automatsko redosledno zatvaranje vrata.

Kolika je najmanja širina svetlog otvora vrata stana ili kancelarije?

0,90 m za prostorije u kojima boravi do deset lica. Za prostorije u kojima boravi više od deset a manje od pedeset lica — 1 m.

Minimalna širina svetlog otvora vrata stanova, kancelarija i sl. u kojima boravi do deset lica iznosi 0,90 m. Minimalna širina svetlog otvora vrata prostorija u kojima boravi više od deset lica, a manje od pedeset lica, iznosi 1 m.

Kolika je najmanja visina vrata na evakuacionim putevima?

Najmanje 2 m, a u javnim objektima najmanje 2,10 m.

Visina vrata na svim evakuacionim putevima je najmanje 2 m, a u javnim objektima najmanje 2,10 m.

Kada vrata prvog izlaza ne moraju da se otvaraju u smeru evakuacije?

Kada u prostoriji boravi do 20 lica.

Izuzetno od stava 7. ovog člana vrata prvog izlaza iz prostorija u kojima boravi do 20 lica ne moraju se otvarati u smeru evakuacije.

Na koju stranu se otvaraju vrata na evakuacionim izlazima?

Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije. Izuzetak: vrata prvog izlaza iz prostorija u kojima boravi do 20 lica ne moraju se otvarati u smeru evakuacije.

Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije.

Koliki sme biti nagib stepeništa i poda gledališta u dvoranama?

Najviše 40 stepeni. Konzolna i spiralna stepeništa na evakuacionim putevima nisu dozvoljena.

Stepeništa i pod gledališta u stadionima i sportskim, koncertnim i sličnim dvoranama, ne mogu imati nagib veći od 40

Sme li spiralno ili konzolno stepenište biti na evakuacionom putu?

Ne. Konzolna i spiralna stepeništa na evakuacionim putevima nisu dozvoljena.

Konzolna i spiralna stepeništa na evakuacionim putevima nisu dozvoljena.

Kako se određuje potrebna širina stepeništa?

Prema Tabeli 5, u zavisnosti od broja lica koja koriste stepenište i broja etaža koje ono povezuje. Primer: krak od 1,1 m koji povezuje 2 etaže služi najviše 260 lica, a krak od 1,5 m koji povezuje 5 etaža najviše 540 lica. Za više od deset spratova kapacitet se dobija linearnom ekstrapolacijom.

Potrebna širina stepeništa u zavisnosti od broja lica koja ih koriste i broja etaža koje to stepenište povezuje, data je u Tabeli 5.

Širina stepeništa iz Tabele 5 se proverava uporedo sa širinom iz Pravilnika o uslovima za stanove (120 cm) — merodavan je stroži rezultat.

Koje uslove mora ispuniti spoljno stepenište za evakuaciju?

Širina najmanje 0,8 m i nagib do 45 stepeni; izrada od negorivih materijala; postavljanje na najmanje 1,5 m od otvora na fasadi (osim ako je zaštićeno od dejstva požara iz objekta); i postavljanje na mestu zaštićenom od kiše i snega zbog zaleđivanja. Mora biti dostupno iz prostora zajedničke komunikacije.

širine minimum 0,8 m i nagiba do 45… izrađena od negorivih materijala… postavljena na minimalnom rastojanju 1,5 m od otvora na fasadi objekta, osim u slučaju kada su zaštićena od dejstva požara iz objekta

Vreme pripreme za evakuaciju u proračunu

stambeni objekti najmanje 10 min · poslovni najmanje 5 min · javni najmanje 3 min (stadioni i sportske hale 2 min)

Za potrebe projektovanja usvaja se: 1) za stambene objekte najmanje 10 min; 2) za poslovne objekte najmanje 5 min; 3) za javne objekte najmanje 3 min (osim za stadione i sportske hale, za koje iznosi 2 min).

Kolika je projektna brzina kretanja lica pri evakuaciji?

Brzina neometanog kretanja na ravnom podu je 1,5 m/s. Ometano kretanje se dobija množenjem faktorom usporavanja: 0,8 niz stepenište, 0,6 - 0,05d uz stepenište, 0,9 niz rampu, 0,7 - 0,05d uz rampu, gde je d broj fiktivnih etaža od po 3 m.

Projektna brzina neometanog kretanja lica na ravnom podu je v o = 1,5 m/s.

Koliko se dodaje na vreme evakuacije zbog suženja i skretanja?

Na suženju ili vratima 3 s na svakih 10 lica (za 10-40 lica kroz otvor manji od 1,00 m, odnosno 40-200 lica kroz otvor manji od 1,60 m). Za skretanje pod uglom 30-60 stepeni i nailazak na stepenište ili rampu 2 s na svakih 10 lica. Za skretanje preko 60 stepeni i eskalator u pokretu dodatnih 5 s, a za travelator 2 s na svakih 10 lica.

Pri nailasku na suženje evakuacionog puta projektno vreme zadržavanja je 3 s za svakih 10 lica koja koriste taj evakuacioni put

Koje su etape evakuacije?

I etapa — od polaznog mesta do prvog izlaza; II etapa — od prvog do etažnog izlaza; III etapa — od etažnog do krajnjeg izlaza; IV etapa — od krajnjeg izlaza do bezbednog mesta.

Etape evakuacije su sledeće: I etapa - od PM do PI (PI je KI za prostorije sa direktnim izlaskom napolje) II etapa - od PI do EI (EI je obično KI za prizemne objekte) III etapa - od EI do KI IV etapa - od KI do bezbednog mesta.

Za koliko se moraju završiti druga i treća etapa evakuacije?

Druga etapa za manje od 1 minuta. Treća etapa za manje od 6 minuta za objekte visine do 22 m, odnosno 10 minuta za više objekte. Za objekte bez etažnog izlaza druga etapa (od prvog do krajnjeg izlaza) mora se završiti za manje od 5 minuta.

Kretanje osobe u II etapi treba da se završi za manje od 1 min. Kretanje osobe u III etapi treba da se završi za manje od 6 min za objekte visine do 22 m, odnosno 10 min za više objekte.

Za koliko se mora završiti kretanje u prvoj etapi evakuacije?

Za 30 sekundi u svim stambenim, poslovnim i javnim objektima. Izuzeci su prostori sa dugim redovima sedišta: bioskopi i pozorišta do 200 lica 1 min, 200-600 lica 2 min, 600-2000 lica 3 min, sportske i druge scene preko 2000 lica 4 min.

Kretanje osobe u I etapi evakuacije treba da se završi za 30 s u svim stambenim, poslovnim i javnim objektima

Gde se smeštaju komore sistema za ventilaciju i klimatizaciju?

U poslovnim i javnim objektima u posebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija odvojena elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 minuta.

U poslovnim i javnim objektima komore sistema za ventilaciju i klimatizaciju moraju se smestiti u posebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 min.

Provetravanje evakuacionog stepeništa

Na najvišem delu stepeništa otvor svetle površine najmanje 1 m², koji se otvara sa podesta zadnjeg sprata i ne sme se samozatvarati. Uz automatsku dojavu požara mora se otvarati automatski na signal.

Na najvišem delu stepeništa koje se koristi za evakuaciju moraju se ugraditi otvori za provetravanje, čija je površina svetlog otvora najmanje 1 m 2 , koji se moraju otvarati sa podesta stepeništa zadnjeg sprata. Otvori moraju biti takvi da ostaju otvoreni sve vreme potrebno za odvođenje dima i toplote tj. da ne može doći do samozatvaranja.

Kako se izdvajaju komore instalacija za odvođenje dima i natpritisak?

U posebnu prostoriju odvojenu od ostalih elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 minuta.

Komore instalacija, uređaja i sistema iz stava 1. ovog člana moraju se smestiti u posebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 min.

Kada kotao ne mora biti u posebnoj kotlarnici?

Kotlovi i generatori toplote snage do 50 kW mogu se nalaziti i u drugim prostorijama objekta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana kotlovi i generatori toplote snage do 50 kW mogu se nalaziti i u drugim prostorijama objekta.

Koje uslove mora ispuniti kotlarnica?

Zidovi i međuspratna konstrukcija otporni prema požaru najmanje 90 minuta; vrata na ulazu se postavljaju sa spoljne strane objekta, a ako se ulazi iz objekta vrata moraju biti otporna najmanje 90 minuta; skladišni prostor za gorivo mora biti van objekta ili u bezbednom prostoru objekta.

1) zidovi i međuspratna konstrukcija prostorije moraju biti otporni prema požaru najmanje 90 min; 2) vrata na ulazu u prostoriju postavljaju se sa spoljne strane objekta, a u slučaju kada se u prostoriju ulazi iz objekta vrata moraju biti otporna prema požaru najmanje 90 min

Koja su bezbednosna rastojanja za postrojenje na komprimovani prirodni gas?

Prema Tabeli 6: boce za skladištenje i vozilo za isporuku više od 10 m od objekata, više od 5 m od javnih puteva, više od 2 m od granice postrojenja, više od 5 m od internih puteva i pešačkih staza, više od 4 m od zapaljivih materija. Postrojenje se smešta na betonskom platou u ogradi visine 2 m, a regulaciona stanica na više od 10 m od objekata.

Elementi postrojenja za komprimovani prirodni gas (KPG) se smeštaju na betonskom platou, u ogradi visine 2 m i moraju ispunjavati odredbe posebnih propisa kojima je uređena ova oblast.

Gde se smešta skladišni prostor za gorivo?

Van objekta ili u prostoriji izdvojenoj u poseban požarni sektor sa horizontalnim i vertikalnim konstruktivnim elementima otpornim prema požaru najmanje 90 minuta.

Skladišni prostor za gorivo (čvrsto, tečno ili gasovito) mora se nalaziti van objekta ili u prostoriji koja je izdvojena u poseban požarni sektor sa horizontalnim i vertikalnim konstruktivnim elementima otpornim prema požaru najmanje 90 min.

Kako se izdvaja elektroenergetsko postrojenje visokog napona?

Uvek u poseban požarni sektor. Sa suvim transformatorima — konstruktivni elementi otporni najmanje 1,5 h i vrata najmanje 30 min. Sa uljnim transformatorima — elementi najmanje 3,0 h i vrata najmanje 1,0 h, a pregradni zidovi između prostorija postrojenja najmanje 2,0 h.

Elektroenergetsko postrojenje visokog napona sa suvim transformatorima postavlja se u prostoriju koja je odvojena konstruktivnim elementima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h i vratima otpornim prema požaru najmanje 30 min.

Koliko je prekidno rastojanje na fasadi trafostanice sa uljnim transformatorima?

Horizontalno prekidno rastojanje najmanje 1 m i vertikalno najmanje 2 m, odnosno zbir horizontalnog i vertikalnih delova najmanje 2 m. Vertikalno se može smanjiti na 1 m ugradnjom stabilnog sistema za automatsko gašenje u sve prostorije postrojenja.

mora se obezbediti horizontalno prekidno rastojanje u ukupnoj širini od minimum 1 m, i vertikalno prekidno rastojanje dužine najmanje 2 m

Koje sisteme mora napajati rezervni izvor električne energije?

Sigurnosnu rasvetu evakuacionih puteva, uređaje za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži, instalacije i uređaje za automatsko otkrivanje i dojavu požara i instalacije i uređaje za gašenje požara. Napajanje mora trajati koliko je predviđeno za rad tih sistema, ali ne manje od 30 minuta.

1) sigurnosne rasvete evakuacionih puteva (stepeništa, hodnici, natpisi za bržu evakuaciju i sl.); 2) uređaja za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži, ukoliko posebnim propisom nije drugačije uređeno; 3) instalacija i uređaja za automatsko otkrivanje i dojavu požara; 4) instalacija i uređaja za gašenje požara.

Koje sisteme mora napajati sigurnosni izvor?

Vatrogasni odnosno evakuacioni lift u objektima specifične namene, instalacije za odvođenje dima i toplote i sisteme za nadpritisak koji se koriste za bezbedne uslove evakuacije, i druge sisteme koji služe za stvaranje bezbednih uslova prilikom evakuacije. Ne manje od 30 minuta.

1) vatrogasnog odnosno evakuacionog lifta u objektima specifične namene u kojima se predviđa njihova ugradnja; 2) instalacija za odvođenje dima i toplote i sistema za nadpritisak, a koji se koriste za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju

Kakva mora biti prostorija rezervnog izvora napajanja?

Zidovi, međuspratna konstrukcija i vrata otporni prema požaru koliko je predviđeno za rad sistema, ali ne manje od 30 minuta. Rezervni izvor se mora automatski uključivati, a prostorija mora biti dobro provetravana i ne sme biti ugrožena eksplozivnim atmosferama.

Rezervni izvor za snabdevanje električnom energijom uređaja i sistema iz čl. 47. i 48. ovog pravilnika mora se postaviti u prostoriju čiji su zidovi, međuspratna konstrukcija i vrata otporni prema požaru u trajanju predviđenom za rad navedenih sistema, a u skladu sa tehničkim propisima kojima je bliže uređena ta vrsta sistema, ali ne manje od 30 min.

Gde je obavezna sigurnosna rasveta?

Za osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja lica, osvetljenje evakuacionih puteva i osvetljenje prostorija za boravak lica površine veće od 60 m2 (izuzev prostorija za stanovanje), po standardima SRPS EN 1838, SRPS EN 60598-2-22 i SRPS EN 50172.

Sigurnosna rasveta odnosno osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja lica, osvetljenje evakuacionih puteva, osvetljenje prostorija za boravak lica površine veće od 60 m² (izuzev prostorija za stanovanje) mora biti u skladu sa odredbama standarda SRPS EN 1838, SRPS EN 60598-2-22 i SRPS EN 50172, koji bliže uređuju ovu oblast.

Koliko dugo mora funkcionisati električni razvod sistema u režimu požara?

Koliko je definisano tehničkim propisima za tu vrstu sistema, ali ne manje od 30 minuta.

Električni razvod sistema, uređaja i instalacija, koji funkcionišu u režimu požara, mora obezbediti napajanje električnom energijom u periodu koji je definisan tehničkim propisima kojima je bliže uređena ta vrsta sistema, ali ne manje od 30 min.

Gde se smešta pogon lifta?

Električni lift u posebnu mašinsku prostoriju; kod lifta bez mašinske prostorije pogon može biti u voznom oknu, a orman komande se postavlja na najvišoj etaži. Pogon hidrauličnog lifta ide u posebnu prostoriju odvojenu elementima otpornim prema požaru 60 minuta, sa sprečenim isticanjem ulja (prag na vratima, tehnološki sud) i obaveznom ventilacijom.

Pogon hidrauličnog lifta mora biti smešten u posebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena elementima konstrukcije otpornim prema požaru 60min

Zidovi i vrata voznog okna lifta

Zidovi okna najmanje klase reakcije na požar A2s1d0. Ako okno povezuje više požarnih sektora ili je granica sektora — otpornost najmanje 60 min, a vrata voznog okna takođe najmanje 60 min.

Zidovi okna lifta moraju biti izrađeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1. Zidovi okna lifta koji povezuje više požarnih sektora ili predstavljaju granicu požarnog sektora moraju imati otpornost prema požaru najmanje 60 min, a vrata voznog okna lifta moraju biti otporna prema požaru u trajanju najmanje 60 min.

Od kog materijala moraju biti kabina i vrata voznog okna lifta?

Od negorivog materijala; vrata se moraju zatvarati automatski i ispunjavati uslove posebnih propisa za liftove.

Kabina lifta i vrata voznog okna lifta moraju biti od negorivog materijala, vrata se moraju zatvarati automatski i ispunjavati uslove utvrđene posebnim propisima za liftove.

Kada lift mora imati automatsko spuštanje u prizemlje u slučaju požara?

Za objekte klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3 — poslovne i javne objekte visine od 22 do 30 m. Lift mora imati uređaje koji kabinu automatski dovode u prizemlje i, posle izlaska lica, automatski isključuju lift iz rada.

Za objekte klase IP3, NP3, IJ3, NJ3 lift mora biti opremljen uređajima koji omogućavaju da se u slučaju požara kabina automatski dovede u prizemlje i da se, posle izlaska lica lift automatski isključi iz rada.

Kolika mora biti kabina vatrogasnog lifta za nosila?

Najmanje 1,1 m x 2,1 m, ako se lift koristi i za spašavanje povređenih uz pomoć nosila.

Kabina vatrogasnog lifta koji se koristi i za spašavanje povređenih uz pomoć nosila mora da bude najmanje dimenzije 1,1 m x 2,1 m.

Kako se provetrava pretprostor vatrogasnog lifta?

Sistemom koji ostvaruje natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) po SRPS EN 12101-6, ili provetravanjem sa najmanje 20 izmena vazduha na čas. Provetravanje se vrši na svim etažama, a natpritisak na etaži ugroženoj požarom i na dve etaže iznad i jednoj ispod. Dim se odvodi ispod tavanice, a svež vazduh ubacuje pri podu.

Okno vatrogasnog lifta ili njegov pretprostor moraju biti opremljeni sistemom koji ostvaruje natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 12101-6, ili pretprostor vatrogasnog lifta mora biti provetravan sa najmanje 20 izmena vazduha na čas prirodnim ili prinudnim putem.

Kakav pretprostor mora imati vatrogasni lift?

Sopstveno okno i sopstveni pretprostor sa zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h, izvedenim od proizvoda klase najmanje A2s1d0, i vratima otpornim prema požaru najmanje 1 h. Primenjuju se zahtevi standarda SRPS EN 81-72.

Vatrogasni lift mora biti smešten u sopstveno okno i mora imati sopstveni pretprostor, čiji su zidovi otporni prema požaru najmanje 1,5 h, izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.

Kada objekat ne mora imati unutrašnju hidrantsku mrežu?

Stambeni objekat ili lamela visine do 12 m; poslovni ili javni objekat površine do 150 m2 sa specifičnim požarnim opterećenjem do 360 MJ/m2 i konstrukcijom najmanje srednjeg stepena otpornosti; poslovni prostori na nivou terena ukupne površine do 150 m2 sa istim požarnim opterećenjem u koje se ulazi spolja, kada su u sastavu većeg objekta i kada se požar može gasiti spoljnom hidrantskom mrežom.

1) stambeni objekat, lamela, koja ima visinu ≤ 12 m; 2) poslovni ili javni objekat površine ≤ 150 m 2 , specifičnog požarnog opterećenja ≤ 360 MJ/m 2 i čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti prema požaru, ako posebnim propisom nije drugačije određeno

Da li objekat mora imati mobilne uređaje za gašenje požara?

Da. U stambenim, poslovnim i javnim objektima mora se predvideti potreban broj mobilnih uređaja za gašenje požara, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača.

U stambenim, poslovnim i javnim objektima mora se predvideti potreban broj mobilnih uređaja za gašenje požara, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača uređaja i opreme.

Kolika moze biti maksimalna duzina puta evakuacije u stambenom, poslovnom ili objektu javne namene?

Ne postoji jedan broj za ceo put evakuacije. Po Pravilniku 22/2019, od polaznog mesta do prvog izlaza put moze biti najvise 20 m kada postoji jedan prvi izlaz, odnosno najvise 45 m kada ih ima vise. Od prvog do etaznog izlaza put je najvise 30 m u nadzemnim i 25 m u podzemnim etazama. Ako etazni izlaz ne postoji, put od prvog izlaza do stepenista moze biti najvise 20 m. Zato se projekat proverava po segmentima evakuacionog puta, ne jednim univerzalnim limitom.

Dužina puta evakuacije od polaznog mesta do prvog izlaza kod prostorija koje imaju jedan prvi izlaz ne može biti veća od 20 m. … Dužina puta evakuacije od prvog do etažnog izlaza ne može biti veća od 30 m u nadzemnim, a 25 m u podzemnim etažama.