Nauči propis

Član 88b — Zakon o državnom premeru i katastru

Tekst člana i 4 izdvojenih pravila sa doslovnim citatom.

Tekst člana 88b

(1) Ако исправа за упис не испуњава опште услове за упис имаоца права из чл. 83–88. овог закона, може се извршити упис имаоца права, у следећим случајевима: 1) ако исправа за упис не садржи означење непокретности према подацима катастра непокретности, а приложен је уз исправу елаборат геодетских радова о идентификацији непокретности из исправе; 2) ако је површина објекта, односно посебног дела објекта наведена у исправи издатој, односно сачињеној до 1. августа 1992. године, која је основ за упис, мања или већа од површине уписане у катастру непокретности, а уз исправу је приложен налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство да је разлика у површини резултат различитих начина мерења исте непокретности; 3) ако уз правноснажну грађевинску дозволу, издату до 1. августа 1992. године, није достављена правноснажна употребна дозвола, а достављен је налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство којим се констатује да је објекат, односно посебан део објекта изграђен у складу са техничком документацијом на основу које је издата грађевинска дозвола; 4) ако одлука надлежног органа која је основ за упис не садржи клаузулу правноснажности, а од дана доношења одлуке до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 5) ако је упис у исправи условљен давањем посебне изјаве о дозволи уписа (clausula intabulandi) или је дозвола уписа условљена потврдом о исплати купопродајне цене, које нису приложене уз исправу или нису приложене у одговарајућој форми, а од дана настанка исправе до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 6) ако је предмет правног посла пренос права коришћења грађевинског земљишта у државној својини, од стране физичког лица, који је у време закључења правног посла био законом ограничен; 7) ако се не слажу подаци о лицу из исправа о стицању непокретности које су приложене као доказ о континуитету са уписаним претходником, а истоветност тог лица су потврдила најмање два сведока изјавама овереним код јавног бележника; 8) ако лице означено у решењу о изузимању, експропријацији, преносу или одузимању земљишта из поседа корисника није уписано у катастар непокретности, а уписи промене имаоца права који су вршени у катастру од дана доношења тог решења нису засновани на теретном правном послу. (2) Тач. 1), 4), 5) и 7) овог члана не односе се на исправе о стицању пољопривредног и шумског земљишта, као и на непокретности уписане као јавна, односно државна својина. *Службени гласник РС, број 91/2025 3.3. Забрана уписа у катастар непокретности
Propis
Zakon o državnom premeru i katastru
Glasilo
72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015, 96/2015, 47/2017, 113/2017, 27/2018, 41/2018, 9/2020, 92/2023, 91/2025
Cio propis
Svi članovi, pretraga i učenje
Zvanični izvor
Službeni tekst propisa ↗

Tekst je iz lokalnog korpusa i služi za pretragu i učenje. Mjerodavan je tekst u službenom glasilu; provjerite i da li je član izmijenjen kasnijim izmjenama propisa.

Pravila izdvojena iz ovog člana

  • Kada razlika u površini stare isprave nije prepreka posebnom upisu? Za ispravu izdatu ili sačinjenu do 1. avgusta 1992. koja je osnov upisa, uz razliku površine objekta ili posebnog dijela u odnosu na katastar, potreban je nalaz i mišljenje stalnog sudskog vještaka za građevinarstvo da razlika potiče od različitog mjerenja iste nepokretnosti. Ovo nije opšta dozvola da se svako odstupanje izvedene površine zanemari.
    „(1) Ако исправа за упис не испуњава опште услове за упис имаоца права из чл. 83–88. овог закона, може се извршити упис имаоца права, у следећим случајевима: 1) ако исправа за упис не садржи означење непокретности према подацима катастра непокретности, а приложен је уз исправу елаборат геодетских радова о идентификацији непокретности из исправе; 2) ако је површина објекта, односно посебног дела објекта наведена у исправи издатој, односно сачињеној до 1. августа 1992. године, која је основ за упис, мања или већа од површине уписане у катастру непокретности, а уз исправу је приложен налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство да је разлика у површини резултат различитих начина мерења исте непокретности; 3) ако уз правноснажну грађевинску дозволу, издату до 1. августа 1992. године, није достављена правноснажна употребна дозвола, а достављен је налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство којим се констатује да је објекат, односно посебан део објекта изграђен у складу са техничком документацијом на основу које је издата грађевинска дозвола; 4) ако одлука надлежног органа која је основ за упис не садржи клаузулу правноснажности, а од дана доношења одлуке до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 5) ако је упис у исправи условљен давањем посебне изјаве о дозволи уписа (clausula intabulandi) или је дозвола уписа условљена потврдом о исплати купопродајне цене, које нису приложене уз исправу или нису приложене у одговарајућој форми, а од дана настанка исправе до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 6) ако је предмет правног посла пренос права коришћења грађевинског земљишта у државној својини, од стране физичког лица, који је у време закључења правног посла био законом ограничен; 7) ако се не слажу подаци о лицу из исправа о стицању непокретности које су приложене као доказ о континуитету са уписаним претходником, а истоветност тог лица су потврдила најмање два сведока изјавама овереним код јавног бележника; 8) ако лице означено у решењу о изузимању, експропријацији, преносу или одузимању земљишта из поседа корисника није уписано у катастар непокретности, а уписи промене имаоца права који су вршени у катастру од дана доношења тог решења нису засновани на теретном правном послу. (2) Тач. 1), 4), 5) и 7) овог члана не односе се на исправе о стицању пољопривредног и шумског земљишта, као и на непокретности уписане као јавна, односно државна својина. *Службени гласник РС, број 91/2025 3.3. Забрана уписа у катастар непокретности”
  • Može li stara građevinska dozvola omogućiti upis bez priložene upotrebne dozvole? Po članu 88б stav 1. tačka 3. moguća je posebna ruta za pravnosnažnu građevinsku dozvolu izdatu do 1. avgusta 1992, kada nema priložene pravnosnažne upotrebne dozvole, uz nalaz i mišljenje stalnog sudskog vještaka za građevinarstvo da je objekat ili dio izgrađen prema dokumentaciji na osnovu koje je građevinska dozvola izdata. Time se ne tvrdi da je izdata posebna upotrebna dozvola ili provjeren svaki uslov bezbjednosti.
    „(1) Ако исправа за упис не испуњава опште услове за упис имаоца права из чл. 83–88. овог закона, може се извршити упис имаоца права, у следећим случајевима: 1) ако исправа за упис не садржи означење непокретности према подацима катастра непокретности, а приложен је уз исправу елаборат геодетских радова о идентификацији непокретности из исправе; 2) ако је површина објекта, односно посебног дела објекта наведена у исправи издатој, односно сачињеној до 1. августа 1992. године, која је основ за упис, мања или већа од површине уписане у катастру непокретности, а уз исправу је приложен налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство да је разлика у површини резултат различитих начина мерења исте непокретности; 3) ако уз правноснажну грађевинску дозволу, издату до 1. августа 1992. године, није достављена правноснажна употребна дозвола, а достављен је налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство којим се констатује да је објекат, односно посебан део објекта изграђен у складу са техничком документацијом на основу које је издата грађевинска дозвола; 4) ако одлука надлежног органа која је основ за упис не садржи клаузулу правноснажности, а од дана доношења одлуке до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 5) ако је упис у исправи условљен давањем посебне изјаве о дозволи уписа (clausula intabulandi) или је дозвола уписа условљена потврдом о исплати купопродајне цене, које нису приложене уз исправу или нису приложене у одговарајућој форми, а од дана настанка исправе до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 6) ако је предмет правног посла пренос права коришћења грађевинског земљишта у државној својини, од стране физичког лица, који је у време закључења правног посла био законом ограничен; 7) ако се не слажу подаци о лицу из исправа о стицању непокретности које су приложене као доказ о континуитету са уписаним претходником, а истоветност тог лица су потврдила најмање два сведока изјавама овереним код јавног бележника; 8) ако лице означено у решењу о изузимању, експропријацији, преносу или одузимању земљишта из поседа корисника није уписано у катастар непокретности, а уписи промене имаоца права који су вршени у катастру од дана доношења тог решења нису засновани на теретном правном послу. (2) Тач. 1), 4), 5) и 7) овог члана не односе се на исправе о стицању пољопривредног и шумског земљишта, као и на непокретности уписане као јавна, односно државна својина. *Службени гласник РС, број 91/2025 3.3. Забрана уписа у катастар непокретности”
  • Da li posebni rok od 30 godina za staru ispravu teče do današnjeg zahtjeva? Ne. Za tač. 4. i 5. člana 88б starost odluke ili isprave računa se do stupanja izmjene 91/2025 na snagu. Početak primjene 1. januara 2026. i datum kasnijeg zahtjeva ne zamjenjuju taj događaj. Ove tačke ne primjenjuju se na navedeno poljoprivredno ili šumsko zemljište niti javnu ili državnu svojinu.
    „(1) Ако исправа за упис не испуњава опште услове за упис имаоца права из чл. 83–88. овог закона, може се извршити упис имаоца права, у следећим случајевима: 1) ако исправа за упис не садржи означење непокретности према подацима катастра непокретности, а приложен је уз исправу елаборат геодетских радова о идентификацији непокретности из исправе; 2) ако је површина објекта, односно посебног дела објекта наведена у исправи издатој, односно сачињеној до 1. августа 1992. године, која је основ за упис, мања или већа од површине уписане у катастру непокретности, а уз исправу је приложен налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство да је разлика у површини резултат различитих начина мерења исте непокретности; 3) ако уз правноснажну грађевинску дозволу, издату до 1. августа 1992. године, није достављена правноснажна употребна дозвола, а достављен је налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство којим се констатује да је објекат, односно посебан део објекта изграђен у складу са техничком документацијом на основу које је издата грађевинска дозвола; 4) ако одлука надлежног органа која је основ за упис не садржи клаузулу правноснажности, а од дана доношења одлуке до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 5) ако је упис у исправи условљен давањем посебне изјаве о дозволи уписа (clausula intabulandi) или је дозвола уписа условљена потврдом о исплати купопродајне цене, које нису приложене уз исправу или нису приложене у одговарајућој форми, а од дана настанка исправе до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 6) ако је предмет правног посла пренос права коришћења грађевинског земљишта у државној својини, од стране физичког лица, који је у време закључења правног посла био законом ограничен; 7) ако се не слажу подаци о лицу из исправа о стицању непокретности које су приложене као доказ о континуитету са уписаним претходником, а истоветност тог лица су потврдила најмање два сведока изјавама овереним код јавног бележника; 8) ако лице означено у решењу о изузимању, експропријацији, преносу или одузимању земљишта из поседа корисника није уписано у катастар непокретности, а уписи промене имаоца права који су вршени у катастру од дана доношења тог решења нису засновани на теретном правном послу. (2) Тач. 1), 4), 5) и 7) овог члана не односе се на исправе о стицању пољопривредног и шумског земљишта, као и на непокретности уписане као јавна, односно државна својина. *Службени гласник РС, број 91/2025 3.3. Забрана уписа у катастар непокретности”
  • Koji posebni slučajevi starih isprava omogućavaju upis? Član propisuje osam posebnih slučajeva kada isprava ne zadovoljava opšte uslove: identifikacioni elaborat; razlike mjerenja uz staru ispravu; stara građevinska dozvola uz odgovarajući nalaz vještaka; određene stare odluke ili izostala clausula intabulandi; ranije ograničen prenos prava korišćenja; identitet lica potvrđen sa dva ovjerena svjedočenja; i određena rješenja o oduzimanju zemljišta. Tačke 1, 4, 5. i 7. ne primjenjuju se na isprave o sticanju poljoprivrednog ili šumskog zemljišta ni na nepokretnosti upisane kao javna ili državna svojina. Rokovi i dodatni dokazi iz punog citata moraju se ispuniti za konkretan slučaj.
    „(1) Ако исправа за упис не испуњава опште услове за упис имаоца права из чл. 83–88. овог закона, може се извршити упис имаоца права, у следећим случајевима: 1) ако исправа за упис не садржи означење непокретности према подацима катастра непокретности, а приложен је уз исправу елаборат геодетских радова о идентификацији непокретности из исправе; 2) ако је површина објекта, односно посебног дела објекта наведена у исправи издатој, односно сачињеној до 1. августа 1992. године, која је основ за упис, мања или већа од површине уписане у катастру непокретности, а уз исправу је приложен налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство да је разлика у површини резултат различитих начина мерења исте непокретности; 3) ако уз правноснажну грађевинску дозволу, издату до 1. августа 1992. године, није достављена правноснажна употребна дозвола, а достављен је налаз и мишљење сталног судског вештака за област грађевинарство којим се констатује да је објекат, односно посебан део објекта изграђен у складу са техничком документацијом на основу које је издата грађевинска дозвола; 4) ако одлука надлежног органа која је основ за упис не садржи клаузулу правноснажности, а од дана доношења одлуке до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 5) ако је упис у исправи условљен давањем посебне изјаве о дозволи уписа (clausula intabulandi) или је дозвола уписа условљена потврдом о исплати купопродајне цене, које нису приложене уз исправу или нису приложене у одговарајућој форми, а од дана настанка исправе до дана ступања на снагу овог закона је протекло најмање 30 година; 6) ако је предмет правног посла пренос права коришћења грађевинског земљишта у државној својини, од стране физичког лица, који је у време закључења правног посла био законом ограничен; 7) ако се не слажу подаци о лицу из исправа о стицању непокретности које су приложене као доказ о континуитету са уписаним претходником, а истоветност тог лица су потврдила најмање два сведока изјавама овереним код јавног бележника; 8) ако лице означено у решењу о изузимању, експропријацији, преносу или одузимању земљишта из поседа корисника није уписано у катастар непокретности, а уписи промене имаоца права који су вршени у катастру од дана доношења тог решења нису засновани на теретном правном послу. (2) Тач. 1), 4), 5) и 7) овог члана не односе се на исправе о стицању пољопривредног и шумског земљишта, као и на непокретности уписане као јавна, односно државна својина. *Службени гласник РС, број 91/2025 3.3. Забрана уписа у катастар непокретности”

Pravila se razlikuju po uslovima primjene; provjerite cijeli član i da li se odnose na vaš objekat.

Pretraži bazu pravila

Portal prikazuje informativne nalaze iz lokalnog pravnog korpusa. Ne predstavlja pravno mišljenje niti zamjenjuje službeno glasilo, lokacijske uslove ili provjeru konkretnog projekta. Portal

PRETRAGA
Izaberite jezik