Zakon o zaštiti prirode

Treba li saglasnost za planove koji obuhvataju zaštićeno područje?

Da. Osnove, planovi i programi koji obuhvataju zaštićeno područje (koje nije deo ekološke mreže) donose se uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za zaštitu životne sredine, a za ekološku mrežu nakon ocene prihvatljivosti; moraju biti usaglašeni sa aktom o proglašenju i planom upravljanja (čl. 8 st. 2 i 3).

Основе, планови и програми из става 1. овог члана који обухватају заштићено подручје, a које није део еколошке мреже доносе се уз претходну сагласност министра … морају бити усаглашени са актом о проглашењу заштићеног подручја, планом управљања заштићеним подручјем

Šta je dužan izvođač radova u prirodi po završetku radova?

Da postupa po merama zaštite prirode iz planova i projektne dokumentacije tako da se oštećenje prirode izbegne ili svede na najmanju meru, a po prestanku radova izvrši sanaciju, odnosno rekultivaciju (čl. 8 st. 5 i 6).

дужно је да поступа у складу са мерама заштите природе утврђеним у плановима, основама и програмима … дужно је да по престанку радова и активности изврши санацију, односно рекултивацију

Kada se pribavlja akt o uslovima zaštite prirode?

U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti; za sve hidroelektrane bez obzira na tip, snagu i lokaciju; izdaje se rešenjem (čl. 9 st. 1, 2 i 7).

прибавља се акт о условима заштите природе. … Акт о условима заштите природе прибавља се за све хидроелектране … Акт о условима заштите природе издаје се решењем.

Ko izdaje stručnu osnovu za akt o uslovima zaštite prirode i šta se prilaže uz zahtev?

Nadležni zavod za zaštitu prirode, u roku od 15 dana od zahteva; uz zahtev se prilažu podaci o nosiocu i investitoru, lokaciji sa kartografskim prilozima, za projekte kopija katastarskog plana i idejno rešenje, i dokaz o uplati takse (čl. 9 st. 5 i 6).

Стручну основу издаје надлежни завод за заштиту природе (у даљем тексту: завод), на захтев надлежног органа за издавање акта о условима заштите природе, у року од 15 дана од достављања тог захтева. … 3) кратак опис циљева због којих се документ израђује, намераваних активности на његовој реализацији и главних очекиваних резултата, а за пројекат идејно решење; … 4) доказ о уплати таксе за издавање стручне основе.

Koliko važi akt o uslovima zaštite prirode ako se radovi ne otpočnu?

Ako podnosilac zahteva u roku od dve godine od dostavljanja akta ne otpočne radove, dužan je da pribavi novi akt (čl. 9 st. 14).

Уколико подносилац захтева у року од две године од дана достављања акта не отпочне радове и активности за које је акт о условима заштите природе издат, дужан је да прибави нови акт.

Kada se sprovodi ocena prihvatljivosti za ekološku mrežu u odnosu na lokacijske uslove?

Pre stavljanja plana u proceduru usvajanja, izdavanja lokacijskih uslova, lokacijske dozvole ili drugog odobrenja za izvođenje; za projekte i planove sa procenom uticaja, odnosno strateškom procenom ocena se sprovodi u okviru tih postupaka (čl. 10 st. 4 i 5).

пре стављања у процедуру усвајања плана, издавања локацијских услова, локацијске дозволе или другог одобрења … оцена прихватљивости спроводи се у оквиру тих поступака.

Šta se pretpostavlja u slučaju sumnje u uticaj na ekološku mrežu?

U slučaju sumnje smatra se da planovi, projekti i radovi mogu imati značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja; ako se uticaj utvrdi, organ odbija saglasnost (čl. 10).

Ако се на основу оцене прихватљивости утврди да планови, основе, програми, пројекти, радови и активности могу имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и негативан утицај на целовитост еколошки значајног подручја, надлежни орган одбија давање сагласности. … У случају сумње сматра се да планови, основе, програми, пројекти, радови и активности, могу имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и негативан утицај на целовитост еколошки значајног подручја.

Član 10 uređuje i poseban izuzetak uz nepostojanje alternativnog rješenja, utvrđen javni interes i kompenzacijske mjere, uz dodatne uslove za prioritetna staništa i vrste. Primjenljivost izuzetka zahtijeva zasebnu ocjenu nadležnog organa.

Šta su kompenzacijske mere i ko ih određuje?

Mere ublažavanja štetnih posledica na zaštićenom području ili ekološkoj mreži, po rešenju Ministarstva na predlog zavoda: novi lokalitet sa istim ili sličnim osobinama, drugi značajan lokalitet ili novčana naknada; prednost ima novi lokalitet, a za NATURA 2000 jedina mera je novi lokalitet (čl. 12).

је да спроведе компензацијске мере у складу са решењем које доноси Министарство на предлог завода. … При одређивању компензацијских мера предност има надокнађивање новим локалитетом

Šta ako je projekat u prirodi izveden bez uslova zaštite prirode ili suprotno njima?

Nosilac projekta je dužan da bez odlaganja i o svom trošku otkloni štetne posledice, po načelu objektivne odgovornosti; ako ne postupi, Ministarstvo ih sprovodi na njegov trošak (čl. 13).

Ако су пројекти или активности у природи изведене без утврђених услова заштите природе или супротно датим условима заштите природе, због чега су настала оштећења природе и заштићених природних добара, носилац пројекта или активности односно, корисник природних ресурса, дужан је да без одлагања и о свом трошку отклони штетне последице свог деловања, по начелима објективне одговорности. … Министарство ће исте спровести на његов трошак

Po kom planu se gradi u zaštićenom području?

Organizacija, korišćenje, uređenje prostora i izgradnja objekata na zaštićenom području vrši se na osnovu prostornog plana područja posebne namene, odnosno urbanističkog plana, usaglašenog sa aktom o proglašenju i planom upravljanja; za izradu plana pribavljaju se uslovi zaštite prirode (čl. 55).

Организација, коришћење, уређење простора и изградња објеката на заштићеном подручју врши се на основу просторног плана подручја посебне намене … надлежни орган за израду плана, дужан је да прибави услове заштите природе

Šta mora da uradi nosilac projekta u zaštićenom području za koji se ne sprovodi procena uticaja?

Da od zavoda pribavi akt o uslovima i merama zaštite prirode i da planirane radove pismeno prijavi upravljaču zaštićenog područja (čl. 57 st. 4 i 5).

извођач радова, односно носилац пројекта, дужан је да од завода прибави акт о условима и мерама заштите природе … носилац пројекта дужан је да писмено пријави управљачу заштићеног подручја

Koji radovi su zabranjeni na zaštićenom području?

Radovi i aktivnosti koji oštećuju, narušavaju i menjaju osobine i vrednosti zbog kojih je područje zaštićeno; Vlada može dozvoliti projekte od opšteg interesa i nacionalnog značaja (energetika, saobraćaj, vodoprivreda i dr.) čije je izvođenje zabranjeno režimima zaštite (čl. 57 st. 1 i 2).

На заштићеном подручју забрањени су радови и активности, односно извођење пројеката, који оштећују, нарушавају и мењају особине и вредности због којих је подручје заштићено. … Влада може, у складу са законом, дозволити радове и активности, односно пројекте на заштићеном подручју

Mora li vlasnik nepokretnosti u zaštićenom području prvo da ponudi prodaju državi ili lokalnoj samoupravi?

Da, organu koji je doneo akt o zaštiti; on se izjašnjava u roku od 30 dana, a ako ponuda nije prihvaćena, vlasnik može prodati po istim ili za njega povoljnijim uslovima; propust daje pravo na poništaj ugovora u roku do 90 dana od saznanja, a najkasnije u roku od pet godina (čl. 60).

дужан је да ту непокретност прво понуди на продају органу који је донео акт о заштити … дужна је да се о понуди изјасни у року од тридесет дана од пријема писане понуде. … у року до деведесет дана од дана сазнања за закључење тог уговора, али најкасније у року од пет година

Kako se izvode radovi na staništima divljih vrsta?

Primenjuju se mere, metode i tehnička sredstva koji ne ugrožavaju vrste i staništa, ili se radovi mogu ograničiti u periodu koji se poklapa sa značajnim fazama životnog ciklusa; to je deo mera i uslova zaštite prirode iz čl. 9 (čl. 72).

примењују се мере, методе и техничка средства која доприносе очувању повољног стања врста … саставни је део мера и услова заштите природе из члана 9. овог закона.

Kako se grade putevi i infrastruktura koji presecaju koridore migracije divljih životinja?

Na način kojim se umanjuju negativni efekti, primenom posebnih konstrukcijskih i tehničko-tehnoloških rešenja (ekološki mostovi, prolazi, tunelski i propusni elementi, riblje staze) tokom izgradnje i eksploatacije (čl. 80).

граде се на начин којим се умањују негативни ефекти и применом посебних конструкцијских и техничко-технолошких решења на самим објектима и у њиховој околини, током изградње и у периоду експлоатације.

Šta važi pri izgradnji visokih objekata u blizini ekološki značajnih područja?

Neophodno je primenjivati tehničko-tehnološke mere, pre svega u pogledu osvetljavanja, da se izbegnu negativni uticaji; zabranjeni su jaki svetlosni izvori usmereni ka nebu, osim za bezbednost vazdušnog saobraćaja (čl. 81 st. 4 i 5).

При изградњи високих објеката (ветрогенератора, стубова, торњева, мостова и др.) у близини еколошки значајних подручја … Није дозвољено коришћење јаких светлосних извора (рекламни ротирајући рефлектори, ласери и слично)