Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova

Kolika je najmanja svetla visina garaže

220 cm, mereno od kote gotovog poda do najnižeg nivoa konstrukcije, instalacija i opreme.

Svetla visina garaža na površinama koje su predviđene za kretanje motornih vozila, ne sme biti manja od 220 cm, mereno od kote gotovog poda do najnižeg nivoa elemenata konstrukcije, instalacija i opreme

Mera ide do NAJNIŽEG elementa — spuštena instalacija, greda ili kanal ispod ploče uzimaju se u obzir, ne svetla visina do ploče.

Koja je najmanja dimenzija garažnog boksa

270/550 cm (2,70 × 5,50 m). Veći je od običnog PM jer se vrata otvaraju unutar zidova boksa.

a garažnog boksa 270/550 cm

Ko određuje broj parking mesta po stanu

Planski dokument. Opšte pravilo od jednog PM po stanu je minimum — plan sme da traži više i često traži (u Beogradu 1,1 PM/stan).

Broj parking mesta po jednom stanu određuje se u skladu sa planskim dokumentom

Uvek proveriti plan pre nego se primeni 1 PM/stan iz opštih pravila — u Beogradu je 1,1 PM/stan, pa 1 PM/stan nije dovoljno.

Koja je najmanja dimenzija parking mesta za podužno parkiranje

200/550 cm (2,00 × 5,50 m). Uže je od upravnog, ali znatno duže.

parking mesta za podužno parkiranje je 200/550 cm

Koja je najmanja dimenzija običnog parking mesta

230/480 cm (2,30 × 4,80 m) za upravno parkiranje.

Najmanja dimenzija parking mesta za parkiranje je 230/480 cm

Pristupačno PM je znatno šire — 370/480 cm. Vidi pm-osi-dimenzija.

Pešački pristup kod ulaza u zgradu

najmanje 150 cm. Između spoljnog stepeništa i vetrobrana ravna površina u širini stepeništa, dužine najmanje 120 cm.

Пешачки приступ код улаза у зграду мора бити минималне ширине 150 cm.

Kolika su ulazna vrata u stambenu zgradu i na koju stranu se otvaraju?

Minimalne svetle širine 120 cm i otvaraju se prema spoljašnjem prostoru. Spuštanje poda vetrobrana ispod nivoa pristupne površine nije dozvoljeno.

Ulazna vrata u stambenu zgradu su minimalne svetle širine 120 cm i otvaraju se prema spoljašnjem prostoru. Spuštanje poda vetrobrana ispod nivoa pristupne površine nije dozvoljeno.

Šta ulazni prostor stambene zgrade mora da omogući?

Nadzor nad ulazom u objekat, komunikaciju posetilaca sa stanarima interfonom i dostavu pošte. Kod denivelacije pristupne površine i pristupne stanice lifta mora se omogućiti nesmetano kretanje u skladu sa propisima pristupačnosti.

Ulazni prostor u zgradu mora biti projektovan tako da je omogućen nadzor nad ulazom u objekat, komunikacija posetilaca sa stanarima (interfon) i dostava pošte.

Kolika je najmanja dubina i širina vetrobrana glavnog ulaza u stambenu zgradu?

Najmanja dubina 210 cm. Najmanja širina: 180 cm u zgradi do 30 stanova, 240 cm u zgradi do 40 stanova, 300 cm u zgradi sa 40 i više stanova. Najmanja svetla visina prostorije vetrobrana je 240 cm.

Najmanja dubina vetrobrana glavnog ulaza u zgradu iznosi 210 cm, a najmanja širina, u zgradi do 30 stanova iznosi 180 cm, u zgradi do 40 stanova iznosi 240 cm, a u zgradi sa 40 i više stanova iznosi 300 cm.

Kolike su dimenzije prostora za horizontalno kretanje u stambenoj zgradi?

Najmanja svetla širina 140 cm i najmanja svetla visina 240 cm. Za pomoćne ili tehničke prostore za horizontalno kretanje: najmanja svetla širina 120 cm i najmanja svetla visina 220 cm.

Dimenzije prostora za horizontalno kretanje su: - najmanja svetla širina 140 cm; - najmanja svetla visina 240 cm.

Stepenište — visina stepenika i širina gazišta

visina najviše 18 cm, gazište najmanje 28 cm. Za pomoćna stepeništa (podrum, tavan): najviše 20 cm i najmanje 25 cm.

…висина степеника износи највише 18 cm, а ширина газишта износи најмање 28 cm, осим за степенице ка подруму или тавану…

Oznaka tipa 19×18/28 je tačno na granici — proveri da nije 18,x cm.

Stepenište — svetle širine i visine

krak 120 cm · podest 120 cm · prostor ispred ulaza u stan ili lift 150 cm · svetla visina između dva kraka 220 cm

…светла ширина степенишног крака износи 120 cm; светла ширина степенишног подеста износи 120 cm; светла ширина простора испред улаза у друге просторије, станове или лифт износи 150 cm; светла висина између два степенишна крака износи 220 cm.

Kada je lift obavezan

Od četiri nadzemne etaže naviše.

Лифтови одговарајућег капацитета и карактеристика… обавезно се уграђују у сваку стамбену зграду са четири и више надземних етажа.

Koje grupe prostora čine stambenu jedinicu?

Stambeni prostori (dnevna soba, višenamenska soba, trpezarija, kuhinja, soba), pomoćni prostori (kuhinjska i plakarska ostava, kupatilo, WC, prostor za odlaganje, garderoba, prostor za potrebe domaćinstva), prostori za kretanje (ulazni prostor, degažman, hodnik, unutrašnje stepenište) i otvoreni prostori (lođe, balkoni, terase, bašte).

Stambenu jedinicu sačinjavaju sledeće grupe prostora: 1) stambeni prostori; 2) pomoćni prostori; 3) prostori za kretanje; 4) otvoreni prostori.

Šta ako se u stan ulazi iz otvorenog prostora?

Kada se u stan ulazi iz otvorenog prostora (galerija), ulazna zona mora biti projektovana tako da funkcioniše kao vetrobran.

Kada se u stan ulazi iz otvorenog prostora (galerija) ulazna zona mora biti projektovana tako da funkcioniše kao vetrobran.

Sme li dnevna soba biti orijentisana samo prema unutrašnjem dvorištu?

Ne, ako je rastojanje između traktova objekta manje od 12,0 m. Sobe mogu imati fasadne otvore isključivo prema unutrašnjem dvorištu ako je rastojanje između traktova najmanje 6,0 m.

U stambenim zgradama - sklopovima organizovanim oko unutrašnjeg dvorišta (poluatrijum, atrijum, dvotrakt i sl.) ne mogu se postavljati fasadni otvori dnevne sobe isključivo prema unutrašnjem dvorištu ukoliko je rastojanje između traktova objekta manje od 12,0 m.

Za sobe je prag 6 m, za dnevnu sobu 12 m — različiti pragovi u istom članu.

Sme li stan biti u podzemnoj etaži?

Ne, osim kada je najmanje jedan fasadni zid stana u potpunosti iznad nivoa terena, uz uslov da ispred fasadnih otvora nema prepreke (susedni objekat, trakt, potporni zid, ograda) na udaljenosti manjoj od 6,0 m.

Pozicioniranje stambenih jedinica u podzemnim etažama nije dozvoljeno, osim u slučaju kada je najmanje jedan fasadni zid stana u potpunosti iznad nivoa terena, uz uslov da ispred fasadnih otvora ne postoji prepreka (susedni objekat, trakt, potporni zid, ograda i sl.) na udaljenosti manjoj od 6,0 m.

Minimalna površina svetlarnika

0,5 m² po metru visine zgrade, ali ne manje od 6,00 m²

…површина се одређује тако да сваком метру висине зграде одговара 0,5 m² светларника, при чему он не може бити мањи од 6 m².

Minimalna širina svetlarnika

200 cm

Минимална ширина светларника је 200 cm.

Površina lako prođe, a širina padne — svetlarnik uz među je po pravilu uzan potez. Ovo je najčešće mesto gde se greši.

Prirodno osvetljenje prostorija

Zastakljena površina otvora najmanje 15 % neto površine prostorije u osnovi. Kuhinja sme biti posredno osvetljena preko trpezarije, dnevnog boravka ili prostora za kretanje.

Непосредно осветљење је постигнуто ако укупна застакљена површина фасадних односно кровних отвора намењених осветљењу одређеног простора достиже најмање 15 % његове нето површине у основи.

Kako se provetravaju stambeni prostori stana?

Neposredno, prirodnim putem, kroz fasadne odnosno krovne otvore. Kada se kuhinja posredno osvetljava, mora se predvideti veštačko provetravanje. Kupatila i ostave za čuvanje hrane provetravaju se prirodno kroz fasadne odnosno krovne otvore, ili sistemom veštačkog provetravanja.

Stambeni prostori stana provetravaju se neposredno, prirodnim putem, kroz fasadne, odnosno krovne otvore.

Koje prostorije mora imati stan prema strukturi?

Garsonjera: ulazna zona, višenamenska soba sa čajnom kuhinjom i kupatilo. Jednosoban: ulazna zona, kuhinja, višenamenska soba sa prostorom za obedovanje i kupatilo. Jednoiposoban: ulazna zona, kuhinja, dnevna soba, prostor za obedovanje, soba za jednu osobu i kupatilo. Dvosoban: ulazna zona, kuhinja, dnevna soba, prostor za obedovanje, soba i kupatilo. Dvoiposoban i veći: ulazna zona, kuhinja, dnevna soba, prostor za obedovanje, sobe, kupatilo i WC.

1) garsonjera: ulazna zona, višenamenska soba sa prostorom za pripremu hrane (čajna kuhinja) i kupatilo; 2) jednosoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja), višenamenska soba sa prostorom za obedovanje i kupatilo

Od dvoiposobnog stana naviše poseban WC pored kupatila je obavezan, ne opcion.

Minimalne širine soba

Sobe ne mogu biti uže od polovine svoje dužine. Dnevna soba: 320 cm garsonjera i jednosobni · 340 dvosobni · 360 trosobni · 380 četvorosobni i veći.

Дневне собе, вишенаменске собе и собе не могу бити уже од половине своје дужине.

Minimalne površine prostorija u stanu

Dnevna soba 16,00 · soba za dve osobe 11,00 · soba za jednu osobu 7,00 · obedovanje 4,00 · kuhinja 4,00 · kupatilo 3,00 · poseban WC 1,30 · plakarska ostava 0,50 m²

Минималне површине просторија и простора у стану су: 1) дневна соба – 16,00 m²; 2) соба за две особе – 11,00 m²; 3) соба за једну особу – 7,00 m²; 4) простор за обедовање – 4,00 m²; 5) простор за припрему хране (кухиња) – 4,00 m²; 6) плакарска остава – 0,50 m²; 7) купатило – 3,00 m²; 8) WC (посебна просторија) – 1,30 m².

Najmanja svetla visina stambenih prostorija

260 cm (osim u potkrovlju)

Најмања светла висина у свим стамбеним просторијама у стану износи 260 cm, осим у случају поткровља.

Stanarske ostave izvan stanova

minimalna površina poda 2,0 m², minimalna visina 220 cm, obavezna prirodna ili veštačka ventilacija. Grupišu se u podzemnim ili tavanskim etažama.

Станарске оставе су просторије за потребе станара, које се планирају изван станова, а групишу се у подземним или таванским етажама зграде. Минимална површина пода једне станарске оставе износи најмање 2,0 m², а минимална висина износи 220 cm. Станарске оставе морају имати природну или вештачку вентилацију.

Prostorija za pribor za održavanje higijene zgrade

obavezna, minimalno 2,0 m² poda i svetle visine 220 cm, sa točećim mestom i slivnikom u podu; podovi i zidovi moraju omogućiti mokro čišćenje

У згради се мора предвидети просторија за смештај прибора за одржавање хигијене зграде, минималне површине пода 2,0 m² и најмање светле висине 220 cm. У овој просторији се мора предвидети точеће место са сливником у поду, а површине подова и зидова ове просторије морају омогућити мокро чишћење.

Piše „u zgradi se mora predvideti“ bez izuzetka za jednoporodične kuće — proveriti kako to tumači nadležni organ.

Kakvi materijali se koriste za konstrukciju i fasadu stambene zgrade?

Pogodni, atestirani materijali trajnog karaktera — za konstrukciju i za ostale elemente materijalizacije objekta (fasadni zidovi i otvori, krovovi i drugo).

Konstrukcija stambene zgrade, kao i ostali elementi materijalizacije objekta (fasadni zidovi i otvori, krovovi i dr.) moraju biti projektovani od pogodnih, atestiranih materijala trajnog karaktera.

Održavanje zastakljenih površina

Zastakljena površina fasadnih otvora mora biti pristupačna za održavanje.

Распоред, величина и облик фасадних отвора, врата и прозора, положај окова и распоред намештаја и опреме морају омогућити несметано отварање до светле ширине њиховог отвора. Застакљена површина фасадних отвора мора бити приступачна за одржавање.

Fiksno zastakljenje na visini bez pristupa je česta primedba.

Minimalne svetle dimenzije unutrašnjih otvora u stanu

ulazna vrata u stan 90 cm · stambene prostorije 80 cm · kuhinja 70 cm · kupatilo i WC 70 cm. Svi otvori minimalne svetle visine 200 cm.

Минималне светле димензије унутрашњих отвора у стану износе: 1) улазна врата у стан – ширина 90 cm; 2) стамбене просторије – ширина 80 cm; 3) кухиња – ширина 70 cm; 4) купатило и WC – ширина 70 cm. Сви унутрашњи отвори морају имати минималну светлу висину 200 cm.

Kakve moraju biti završne obrade u stanu i zajedničkim prostorijama?

Otporne na habanje i pogodne za održavanje čistoće — i u zajedničkim prostorijama zgrade i u stanu.

Završne površine zidova, plafona i podova u zajedničkim prostorijama zgrade moraju biti otporne na habanje i pogodne za održavanje čistoće.

Kako se štiti spoljašnji omotač stambene zgrade?

Sve površine i spojevi spoljašnjeg omotača moraju biti trajno zaštićeni, u horizontalnom i vertikalnom pravcu, od uticaja vetrova i prodora atmosferskih i podzemnih voda — pravilnim projektantskim rešenjima i ugradnjom odgovarajućih građevinskih materijala.

Sve površine i spojevi spoljašnjeg omotača zgrade moraju biti trajno zaštićeni, u horizontalnom i vertikalnom pravcu, od uticaja vetrova kao i prodora atmosferskih i podzemnih voda, pravilnim projektantskim rešenjima, primenom i ugrađivanjem odgovarajućih, građevinskih materijala.

Zaštita fasadnih otvora od sunca i nepogoda

Fasadni otvori moraju imati predviđenu zaštitu od sunca i pregrevanja u letnjem periodu, kao i zaštitu od oluje i grada.

Фасадни отвори морају имати предвиђену заштиту од сунца и прегревања у летњем периоду као и заштиту од олује и града. Стамбена зграда мора бити пројектована у складу са прописима којима се уређују енергетска својства зграда.

Prostorije sa bučnim postrojenjima

Kotlarnice, hidroforske i toplotne stanice, mašinske prostorije, vozno okno i oprema za provetravanje ne smeju se graničiti sa stambenim prostorijama i moraju biti izolovane od konstrukcije zgrade.

Све просторије у којима су смештена бучна постројења (дизел-агрегати, котларнице, хидрофорске станице, топлотне предајне станице, машинска просторија, возно окно, погонска опрема за проветравање и слично) не могу се граничити са стамбеним просторијама и морају се изоловати од конструкције зграде.

Vozno okno lifta i tehnička soba uz spavaću sobu je česta greška u osnovi.

Parapet prozora u prizemlju kad se poklapaju regulaciona i građevinska linija

Gornja ivica parapeta najmanje 180 cm iznad nivoa okolnog terena.

Код стамбених зграда где се поклапају регулациона и грађевинска линија, најмање одстојање горње ивице прозорског парапета од нивоа околног терена у приземним становима који се налазе у непосредној близини јавне комуникације износи 180 cm.

Lako se previdi. Aktivira se samo kad je objekat na regulacionoj liniji.

Fasadni otvori sa niskim parapetom

Svaki otvor čiji je parapet ili fiksni zastakljeni deo niži od 90 cm od gotovog poda mora imati dodatnu zaštitnu ogradu. Izuzeti su otvori orijentisani na lođe, terase, balkone, bašte i galerije.

Сви фасадни отвори чији је парапет или фиксни застакљени део нижи од 90 cm мерено од нивоа готовог пода, осим фасадних отвора оријентисаних на лође, терасе, балконе, баште или галерије, морају имати додатну заштитну ограду…

Pogađa svaki francuski prozor i staklo do poda.

Otvori u zaštitnoj ogradi

Ne sme proći predmet prečnika većeg od 12 cm, i mora biti onemogućeno penjanje dece.

Отвори у огради морају бити пројектовани тако да се онемогући пролаз предмета пречника већег од 12 cm и пењање деце.

Zabrana penjanja praktično isključuje horizontalne prečke u ogradi.

Visina zaštitne ograde na stepeništima, lođama, balkonima i terasama

110 cm do sedme nadzemne etaže, 120 cm preko sedme. Primenjuje se na površine podignute više od 45 cm nad okolnim terenom, mereno od finalno obrađenog poda.

Висина заштитне ограде на степеништима и отвореним просторима у стану и згради (лођама, балконима, терасама и слично) подигнутим над околним тереном више 45 cm мерено од финално обрађеног пода, до седме надземне етаже износи 110 cm, а преко седме надземне етаже 120 cm.

Parapet kod otvora orijentisanih ka galeriji ili zajedničkoj terasi

najmanje 160 cm od nivoa poda zajedničkog prostora

Код станова чији су фасадни отвори оријентисани ка галерији или заједничкој тераси, најмање одстојање горње ивице прозорског парапета од нивоа пода површине заједничких простора износи 160 cm.

Otvori kod naspramnih stanova na istoj parceli

Ako su stanovi na istoj parceli naspramni na rastojanju manjem od 6,0 m, ne smeju se postavljati fasadni otvori koji ugrožavaju privatnost. Ne smeju se postavljati ni otvori na zidovima koji izlaze na lođu ili balkon drugog stana.

Не могу се постављати фасадни отвори на зидовима стана који излазе на лођу или балкон другог стана. На становима који су у оквиру исте грађевинске парцеле позиционирани наспрамно на међусобном растојању мањем од 6,0 m не могу се постављати фасадни отвори према наспрамним становима на начин који угрожава међусобну приватност.

Odakle mora biti omogućeno čišćenje dimnjaka?

Iz zajedničkih prostorija zgrade. Jedan kanal dimnjaka može imati dva priključka na istoj etaži, ali visinska razlika između njih mora biti najmanje 30 cm.

U slučaju da je u stambenoj zgradi predviđen dimnjak, čišćenje dimnjaka mora biti omogućeno iz zajedničkih prostorija zgrade.

Smeju li vertikalni vodovi gromobranske instalacije biti vidni?

Ne. Vertikalni vodovi gromobranskih instalacija ne mogu biti vidni. Tehnička dokumentacija sadrži proračun o potrebi zaštite od atmosferskih pražnjenja.

Vertikalni vodovi gromobranskih instalacija ne mogu biti vidni.

Mora li se predvideti merenje potrošnje vode po stanu?

Da. Projektom se mora predvideti mogućnost jednovremene ili naknadne ugradnje opreme za merenje potrošnje vode za svaki stan pojedinačno, kao i za svaki prostor druge namene.

Projektom se mora predvideti mogućnost jednovremene ili naknadne ugradnje opreme za merenje potrošnje vode za svaki stan, kao i svaki prostor druge namene (poslovanje, komercijalne delatnosti i dr.) pojedinačno.

Kako se odvode otpadne i atmosferske vode sa stambene zgrade?

Sistemom fekalne i atmosferske kanalizacione mreže — i sanitarne otpadne i fekalne vode iz stana odnosno zgrade, i atmosferske vode sa krovnih površina, terasa, lođa, balkona i dvorišnih površina neposredno oko zgrade.

Odvođenje sanitarnih otpadnih i fekalnih voda iz stana, odnosno stambene zgrade, kao i odvođenje atmosferskih voda sa krovnih površina, terasa, lođa, balkona zgrade i dvorišnih površina neposredno oko zgrade, mora biti obezbeđeno sistemom fekalne i atmosferske kanalizacione mreže.

Kako se izvode glavne kanalizacione vertikale?

Nastavljaju se radi provetravanja iznad krova, terase ili drugog otvora iz prostora za stanovanje, tako da ne utiču na kvalitet stambenog komfora. Više krajeva vertikala iznad najviših odvoda mogu se spajati u jedan zajednički uz srazmerno proširenje i obaveznu ugradnju prinudne ventilacije. Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim kanalima za provetravanje.

Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim kanalima za provetravanje u zgradi.

Mora li stambena zgrada imati definisan sistem grejanja?

Da. Stambena zgrada i pripadajuće stambene jedinice moraju imati definisan osnovni sistem grejanja. Kada se projektuje kotlarnica, obavezno se projektuje i prostor za skladištenje goriva. Kada se stan greje na čvrsto gorivo, obavezno je projektovanje prostora za smeštaj goriva izdvojenog iz celine stana.

Stambena zgrada i pripadajuće stambene jedinice moraju imati definisan osnovni sistem grejanja.

Mora li se predvideti merenje utroška energije po stanu?

Da, za daljinsko i centralno grejanje i centralnu pripremu tople vode — projektom se mora predvideti mogućnost jednovremene ugradnje opreme za merenje utroška energije za svaki stan pojedinačno.

Za daljinsko i centralno grejanje, kao i centralnu pripremu tople vode, projektom se mora predvideti mogućnost jednovremene ugradnje opreme za merenje utroška energije za svaki stan pojedinačno.

Koje temperature se postižu zagrevanjem prostorija u stanu?

Od 20 do 24 stepena Celzijusa, u zavisnosti od namene prostorije.

Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene postižu se vrednosti od 20 do 24

Može li klima uređaj biti jedini sistem grejanja stana?

Ne. Individualni klima uređaji se ne mogu koristiti kao isključivi sistem za zagrevanje stana. Projektom se predviđa pozicija uređaja, elektro priključak i glavne vertikale za odvode, a spoljašnje jedinice moraju biti pozicionirane primereno arhitektonskom izrazu objekta.

Individualni klima uređaji se ne mogu koristiti kao isključivi sistem za zagrevanje stana.

Česta greška u projektima — klima kao jedini izvor toplote ne prolazi.

Za koje prostore u stanu se moraju predvideti instalacije veštačkog provetravanja?

Za kuhinju, kupatilo, WC i kuhinjske ostave.

Instalacije veštačkog provetravanja moraju se predvideti za sledeće prostore u stanu: prostor za pripremanje hrane (kuhinja), kupatilo, WC i kuhinjske ostave.

Kada se veštačko provetravanje planira za stepenišni prostor?

Kada nije planirano prirodno provetravanje — tada se planira i za stepenišni prostor objekta, kao i za tehničke prostore toplotno predajne stanice i prostorije za smeštaj akumulatora, ako postoje.

Kada nije planirano prirodno provetravanje, instalacije veštačkog provetravanja moraju se planirati za stepenišni prostor objekta, kao i za tehničke prostore toplotno predajne stanice i prostorije za smeštaj akumulatora, ukoliko postoje.

Koji tehnički prostori moraju imati veštačko provetravanje?

Prostor za smeštaj elektro-mašinske opreme za lift i liftovska okna, prostorija agregata za proizvodnju električne energije, garaža i kotlarnica.

Instalacije veštačkog provetravanja moraju se planirati za sledeće tehničke prostore: prostor za smeštaj elektro-mašinske opreme za lift i liftovska okna, prostorija agregata za proizvodnju električne energije, garaža i kotlarnica

Mora li stan imati elektronsku komunikacionu mrežu?

Da. Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljeni elektronsko komunikacionom mrežom koja se planira, instalira, koristi i održava u skladu sa propisima koji regulišu oblast elektronskih komunikacija.

Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljeni elektronsko komunikacionom mrežom koja se planira, instalira, koristi i održava u skladu sa važećim propisima koji regulišu oblast elektronskih komunikacija.

Sme li se stambena prostorija graničiti sa trafostanicom?

Ne. Stambene prostorije stana ne mogu se graničiti sa prostorijom u kojoj je smeštena transformatorska stanica. Prostorija trafostanice mora biti izolovana od buke i jonizujućih zračenja.

Stambene prostorije stana ne mogu se graničiti sa prostorijom u kojoj je smeštena transformatorska stanica.

Gde se postavljaju razvodni ormani sa brojilima?

U stepenišnom prostoru ili ulaznom holu zgrade, u za to predviđenim nišama, ili u prostoriji u neposrednoj blizini vertikalnog kanala za usponske vodove. Orman sa brojilima se ne ugrađuje u podrumski prostor, a napojni vodovi ne mogu biti vidni.

Razvodni ormani sa brojilima postavljaju se u stepenišnom prostoru ili ulaznom holu zgrade, u za to predviđenim nišama, ili prostoriji u neposrednoj blizini vertikalnog kanala za usponske vodove. Orman sa brojilima ne ugrađuje se u podrumski prostor.

Mora li svaka prostorna jedinica imati posebno brojilo?

Da — stan, poslovni prostor, kotlarnica i svaki drugi potrošač. Razvodna tabla stana sa automatskim osiguračima postavlja se u ulaznoj zoni stana.

Svaka prostorna jedinica (potrošač) mora imati posebno brojilo (stan, poslovni prostor, kotlarnica, itd.).

Gde se planira protivpanično svetlo u stambenoj zgradi?

U stepenišnom prostoru, kao odvojene, posebno obeležene svetiljke.

Sigurnosno (protivpanično) svetlo planira se u stepenišnom prostoru stambene zgrade, kao odvojene, posebno obeležene svetiljke.

Koliko antenskih priključnica mora imati stan?

Stanovi veličine do dvoiposobnog najmanje jednu, a stanovi veći od dvoiposobnog najmanje dve priključnice za zajednički antenski i/ili kablovski distribucioni sistem — odnosno u svakoj sobi po jednu.

Stanovi veličine do dvoiposobnog moraju imati najmanje jednu priključnicu za zajednički antenski sistem i/ili kablovski distribucioni sistem, dok stanovi veći od dvoiposobnog moraju imati najmanje dve priključnice za zajednički antenski i/ili kablovski distribucioni sistem, odnosno u svakoj sobi po jednu.

Šta mora imati stambena zgrada od interfonske instalacije?

Interfonski sistem koji omogućava komunikaciju i daljinsko otvaranje ulaznih vrata zgrade. Svaki stan mora biti opremljen električnom instalacijom zvučne signalizacije sa ulaza u zgradu i sa ulaza u stan.

U stambenoj zgradi se planira interfonski sistem kojim se omogućava komunikacija i daljinsko otvaranje ulaznih vrata zgrade. Svaki stan mora biti opremljen električnom instalacijom zvučne signalizacije sa ulaza u zgradu i stan.

Mora li stan imati telefonski priključak?

U stambenoj zgradi se planira najmanje jedan sistem telefonije i/ili drugi komunikacioni sistem. Ako je planirana instalacija telefonije, orman telefonske koncentracije se planira u prizemlju ili u podrumu na suvom i dostupnom mestu, a u svakom stanu najmanje jedan priključak za direktnu telefonsku liniju.

U stambenoj zgradi planira se najmanje jedan sistem telefonije i/ili drugi komunikacioni sistem.

Kako se dimenzionišu i provetravaju tehnički prostori zgrade?

Pozicioniraju se i dimenzionišu prema karakteristikama i dimenzijama opreme i prostora za neometan pristup i servisiranje. Obavezno se planira prostor za vertikalne i horizontalne trase svih instalacija, i obavezno prirodna ili veštačka ventilacija tih prostora.

Obavezno se mora planirati prostor za vertikalne i horizontalne trase za vođenje svih predviđenih instalacija u zgradi i to odgovarajućih dimenzija sa karakteristikama i dimenzijama prostora za neometan pristup i servisiranje. Obavezno se mora planirati prirodna ili veštačka ventilacija ovih prostora, u skladu sa tehničkim propisima i standardima.

Minimalne površine stana prema strukturi

garsonjera 26,00 · jednosobni 30,00 · jednoiposobni 40,00 · dvosobni 48,00 · dvoiposobni 56,00 · trosobni 64,00 · troiposobni 77,00 · četvorosobni 86,00 · četvoroiposobni 97,00 m²

Минималне површине стана према структури стана су: 1) гарсоњера – 26,00 m²; 2) једнособни стан – 30,00 m²; 3) једноипособни стан – 40,00 m²;… 4) двособни стан – 48,00 m²; 5) двоипособни стан – 56,00 m²; 6) трособни стан – 64,00 m²; 7) троипособни стан – 77,00 m²; 8) четворособни стан – 86,00 m²; 9) четвороипособни стан – 97,00 m².

Koji je najveći dozvoljeni nagib garažne rampe zaštićene od zaleđivanja ili natkrivene kada se primenjuje pravilnik za stambene zgrade?

Najviše 15% ako je garažna rampa zaštićena od zaleđivanja ili natkrivena, ali samo kada predmet potpada pod obim Pravilnika o stambenim zgradama iz člana 1a.

15% ako je rampa zaštićena od zaleđivanja ili natkrivena

Koji je najveći dozvoljeni nagib otvorene pristupne rampe za garažu stambene zgrade kada se primenjuje ovaj pravilnik?

Najviše 12% za otvorenu garažnu rampu, ali samo kada predmet potpada pod obim Pravilnika o stambenim zgradama iz člana 1a. Za drugi tip objekta ne treba automatski preslikati ovaj procenat.

Najveći nagib pristupne rampe za garažu iznosi 12% ako je rampa otvorena

Koliki je najveći nagib natkrivene ili zaštićene rampe za garažu kada se primenjuje pravilnik za stambene zgrade?

Najviše 15% ako je garažna rampa zaštićena od zaleđivanja ili natkrivena, ali samo kada predmet potpada pod obim Pravilnika o stambenim zgradama iz člana 1a. Bez zaštite važi prag od 12% za otvorenu rampu u istom obimu primene.

odnosno 15% ako je rampa zaštićena od zaleđivanja ili natkrivena

Blaži prag od 15% važi samo uz dokazanu zaštitu od zaleđivanja ili natkrivanje — inače se primenjuje 12%.

Koliki je najveći nagib otvorene pristupne rampe za garažu kada se primenjuje pravilnik za stambene zgrade?

Najviše 12% za otvorenu garažnu rampu, ali samo kada predmet potpada pod obim Pravilnika o stambenim zgradama iz člana 1a. Za drugi tip objekta ne treba automatski preslikati ovaj procenat.

Najveći nagib pristupne rampe za garažu iznosi 12% ako je rampa otvorena