Građevinske konstrukcije

Pravilnik o građevinskim konstrukcijama (Evrokodovi)

Sl. glasnik RS, br. 89/2019, 52/2020 i 122/2020 · cijeli propis po članovima

• Za koja dejstva se rade proračuni nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti konstrukcije? Proračuni se sprovode za sva predvidiva dejstva i uticaje na objekat tokom svih faza izvođenja i upotrebe (čl. 8 st. 1). Dejstva se određuju po standardima iz Priloga… čl. 8
• Kada je probno opterećenje konstrukcije obavezno? Probno opterećenje se vrši kada je predviđeno projektom, a obavezno kod: drumskih i pešačkih mostova raspona 25 m i više, železničkih mostova raspona 15 m i više… čl. 9
• Koje standarde projekat građevinske konstrukcije mora da navede? U projektu moraju biti navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi (čl. 10 st. 2). Za specifične konstrukcije koje standardi iz Priloga 1 ne obuhvataju mogu se… čl. 10
• Šta projekat rekonstrukcije koja menja konstrukciju mora da sadrži o postojećem stanju? Pored obavezne sadržine projekta konstrukcije, projekat rekonstrukcije kojom se menja konstrukcija sadrži podatke o utvrđenim zatečenim tehničkim svojstvima za… čl. 12
• Šta ako je projektovani vek upotrebe građevinskog proizvoda kraći od eksploatacionog veka objekta? Projektom konstrukcije moraju biti definisani zahtevi i način njegove zamene (čl. 13 st. 3). čl. 13
• Gde se određuju zahtevi za izvođenje konstrukcije? Zahtevi za izvođenje određuju se u projektu za izvođenje konstrukcije i programom kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta konstrukcije, najmanje… čl. 15
• Sme li se ugraditi građevinski proizvod za koji nije dokazano da zadovoljava zahteve kontrole? Ne. Nije dozvoljena ugradnja proizvoda za koje nije dokazano da zadovoljavaju zahteve kontrole pre ugradnje; takvi proizvodi moraju biti uklonjeni sa gradilišta (čl. 17… čl. 17
• Kako se označava montažni element izrađen prema projektu konstrukcije? Označava se na otpremnici i na samom elementu u skladu sa oznakom iz projekta građevinske konstrukcije (čl. 18 st. 5). čl. 18
• Za koje konstrukcije investitor mora da obezbedi projektantski nadzor? Za objekte složenih konstrukcija: visoke brane i akumulacije, nuklearne objekte, konstrukcije raspona preko 50 m, konstrukcije visine preko 50 m, stadione kapaciteta… čl. 19
• Šta stručni nadzor proverava neposredno pre ugradnje građevinskog proizvoda u konstrukciju? Proverava da li je dokazana upotrebljivost proizvoda izrađenog po projektu, da li postoji odgovarajuća dokumentacija i oznaka za proizvod izrađen po tehničkoj… čl. 19
• Za koje objekte je monitoring noseće konstrukcije obavezan? Za visoke brane; drumske mostove sa glavnim rasponom 180 m i većim na autoputevima i magistralnim putevima; železničke mostove sa glavnim rasponom 120 m i većim na… čl. 21
• Koliko često se vrše pregledi građevinske konstrukcije? Osnovni pregled konstrukcije mostova, tunela i drugih objekata složenih konstrukcija vrši se svake godine. Vremenski razmak između glavnih pregleda ne sme biti duži od… čl. 22
• Šta se radi ako pregled konstrukcije utvrdi nedostatke u tehničkim svojstvima? Mora se sprovesti naknadno dokazivanje da konstrukcija u zatečenom stanju ispunjava minimalne zahteve propisa po kojima je projektovana i izvedena (čl. 23 st. 5). Ako… čl. 23
• Kada rekonstrukcija nema bitan uticaj na tehnička svojstva konstrukcije? Ako su zatečena svojstva u pogledu nosivosti, stabilnosti, upotrebljivosti i trajnosti zadovoljavajuća ili se ne menjaju za više od 10% (npr. promena mase objekta… čl. 24
• Na koje rekonstrukcije se ne primenjuje pravilo o zatečenim svojstvima (10%)? Pravilo se ne primenjuje na nove delove konstrukcije koji se izvode rekonstrukcijom; višestruke rekonstrukcije koje menjaju zatečena svojstva u pogledu mehaničke… čl. 24
• Po čemu se izvodi rušenje ili uklanjanje građevinske konstrukcije? Rušenje odnosno uklanjanje izvodi se prema projektu rušenja objekta, a uklanjanje ili zamena pojedinih delova konstrukcije pri rekonstrukciji prema projektu… čl. 25
• Šta se radi sa betonskom konstrukcijom čija svojstva se ne mogu utvrditi iz dokumentacije? Tehnička svojstva se dodatno utvrđuju naknadnim ispitivanjima i naknadnim proračunima (čl. 35 st. 1). Ako čvrstoća betona pri pritisku nije potvrđena pre ugradnje… čl. 35
• Koje kontrole se sprovode pri proračunu čelične konstrukcije? Za sve relevantne proračunske situacije: kontrole graničnih stanja nosivosti (nosivost poprečnih preseka, stabilnost globalna i lokalna, čvrstoća na zamor kada je… čl. 40
• Koje kombinacije sredstava spajanja u istom smičućem spoju nisu dozvoljene? Nije dozvoljena kombinacija običnih (nepasovanih) zavrtnjeva i zavarivanja, niti običnih zavrtnjeva i zakivaka (čl. 41 st. 7). Dozvoljeno je zavarivanje i… čl. 41
• Kolika je najmanja debljina elemenata noseće čelične konstrukcije? Debljina elemenata noseće čelične konstrukcije od vruće valjanih profila i limova ne sme biti manja od 4 mm (čl. 41 st. 1). Za hladno oblikovane elemente i limove tanje… čl. 41
• Šta se mora obezbediti za kvalitet zavarenih spojeva čelične konstrukcije? Mehaničke karakteristike materijala zavarenog spoja moraju biti jednake ili bolje od osnovnog materijala i oblik spoja mora obezbediti ispravan i neprekinut tok sila… čl. 42
• Ko i kako definiše zaštitu čelične konstrukcije od korozije? Projektant definiše sistem zaštite od korozije u skladu sa karakteristikama konstrukcije, uslovima okruženja i eksploatacije i zahtevanim stepenom trajnosti; zaštita je… čl. 43
• Kako se određuje klasa izvođenja čelične konstrukcije? Čelična konstrukcija se po SRPS EN 1090-2 svrstava u jednu od četiri klase izvođenja (EXC1–EXC4), a zahtevana klasa obavezno se navodi u programu kontrole i obezbeđenja… čl. 45
• Koje specifične mase i dodatke mase se uzimaju pri obračunu mase čelične konstrukcije? Specifična masa: 7.850 kg/m³ za čelične profile i odlivke, 8.000 kg/m³ za čelične limove (čl. 47 st. 1). Ako ugovorom nije drugačije određeno, dodatak mase za šavove… čl. 47
• Koje organizacione mere zaštite drvene konstrukcije se projektuju? Tehničkim rešenjem objekta treba sprečiti da drvena konstrukcija u zatvorenim prostorima bude izložena vazduhu relativne vlažnosti veće od 80% (stalnim ili povremenim… čl. 64
• Šta izvođač radova proverava pre izvođenja elemenata drvene konstrukcije? Pregleda otpremnice i dokumentaciju drvenih proizvoda, mehaničkih spojnih sredstava, lepkova i zaštitnih sredstava, vizuelno kontroliše proizvode i ambalažu i utvrđuje… čl. 67
• Sme li se lepiti na gradilištu? Lepljenje na gradilištu dozvoljeno je samo u kontrolisanim uslovima prema uputstvu proizvođača lepka i projektu drvene konstrukcije (čl. 68 st. 1); maksimalna razlika… čl. 68
• Šta nije dozvoljeno pri izvođenju drvenih konstrukcija? Nije dozvoljena ugradnja mekog konstrukcijskog drveta klase čvrstoće niže od C18; ugradnja drvenih proizvoda sa sadržajem vlage većim od 22%; ugradnja elemenata koji… čl. 69
• Koliko često se vrše osnovni pregledi drvene konstrukcije? Prema zahtevima projekta, ali ne ređe od šest meseci za delove zaštite koji služe za odvodnjavanje (oluci), zategu, čelične španere, kablove za prethodno naprezanje i… čl. 70
• Kako se povezuju temelji zidane konstrukcije i kada su potrebni serklaži? Temelji se međusobno povezuju veznim gredama, zategama ili armiranobetonskim pločama koje obezbeđuju zajedničko horizontalno pomeranje i dovoljnu krutost radi smanjenja… čl. 76
• Koje su dozvoljene debljine spojnica maltera i najmanji presek serklaža pri zidanju? Spojnice od maltera opšte namene i lakoagregatnih maltera imaju debljinu 6–15 mm, a od tankoslojnih maltera 0,5–3 mm; elementi se po pravilu preklapaju za pola dužine.… čl. 79
• Šta je podloga za izradu građevinskog projekta u pogledu tla? Geotehnički istražni radovi (ispitivanja tla, stene, rastresitog materijala i podzemne vode) su podloga za izradu građevinskog projekta (čl. 82 st. 1). Ako su prethodna… čl. 82
• Mora li projekat konstrukcije imati geotehnički deo? Da. Svaki projekat konstrukcije u kojem se dokazuje ispunjavanje osnovnog zahteva mehaničke otpornosti i stabilnosti mora sadržati i geotehnički deo u obimu primerenom… čl. 85
• Je li zgrada sa krutim podrumom od drugog materijala mešovita konstrukcija u seizmičkom proračunu? Ne. Konstrukcije zgrada koje se sastoje od krutog podruma i gornjeg dela od različitog materijala ne smatraju se mešovitim konstrukcijama (čl. 89 st. 3).… čl. 89
• Koji standard važi za aluminijumske konstrukcije od profila sa prekinutim toplotnim mostom? Primenjuje se SRPS EN 14024; projektant je dužan da odredi minimalne vrednosti čvrstoće pri zatezanju i smicanju profila sa prekinutim toplotnim mostom kategorije CW… čl. 94
• Kako se određuje klasa izvođenja aluminijumske konstrukcije? Aluminijumska konstrukcija se po SRPS EN 1090-3 svrstava u jednu od četiri klase izvođenja (EXC1–EXC4), a zahtevana klasa se navodi u programu kontrole i obezbeđenja… čl. 96
• Koji raniji jugoslovenski pravilnici o konstrukcijama su prestali da važe? Stupanjem na snagu pravilnika prestali su da važe, između ostalih, Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton (SFRJ 11/87), za opterećenja nosećih… čl. 99

Pretraži cijelu bazu pravila