Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada

Ovim pravilnikom bliže se propisuju energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojeće objekte. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: zgrade za koje se ne izdaje građevinska dozvola; zgrade koje se grade na osnovu privremene građevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu građevinske dozvole za pripremne radove; radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone).

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje: 1) automatika i kontrola sistema zgrade je skup opreme, softvera i inženjerskih servisa za automatsku kontrolu, nadzor, optimizaciju, intervencije i menadžment tehničkih sistema u zgradi, a u cilju obezbeđivanja energetski efikasnog, ekonomičnog i sigurnog upravljanja instalacijama zgrade; 2) broj izmena vazduha, n [h-1] je časovni broj izmena unutrašnjeg vazduha spoljnim vazduhom, obračunat za zapreminu zgrade unutar termičkog omotača V [m3]; 3) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto građevinsku površinu ne računaju se površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje čine termički omotač zgrade u bruto razvijenu građevinsku površinu ne obračunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada; 4) vazdušni komfor predstavlja uslove kojima se obezbeđuje potrebna količina čistog vazduha u zgradi odnosno kojima se obezbeđuje kvalitet vazduha koji je bez rizika po zdravlje korisnika; 5) godišnja emisija ugljen dioksida, CO2 [kg/a] je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade; 6) godišnja isporučena energija E an,del [kWh/a] je energija dovedena tehničkim sistemima zgrade tokom jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlađenje, ventilaciju, potrošnu toplu vodu, rasvetu i pogon pomoćnih sistema; 7) godišnja potrebna energija za ventilaciju, Q an,V [kWh/a] je računski određena potrebna energija za pripremu vazduha sistemom mehaničke (prinudne) ventilacije, delimične klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za održavanje uslova komfora u zgradi; 8) godišnja potrebna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Q an,W [kWh/a] je računski određena količina energije koju je potrebno obezbediti sistemu za pripremu STV tokom jedne godine; 9) godišnja potrebna energija za hlađenje zgrade, Q an,C [kWh/a] je računski određena potrebna količina toplote koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura; 10) godišnja potrebna energija za osvetljenje, EL [kWh/a] je računski određena količina energije koju treba obezbediti tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi; 11) godišnja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Q an,PR [kWh/a] jeste zbir primarnih energija potrebnih za rad svih ugrađenih tehničkih sistema za KGH i pripremu STV u periodu jedne godine; 12) godišnja potrebna toplotna energija, Q an,tot [kWh/a] je zbir godišnje potrebne toplotne energije i godišnjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu potrošne tople vode u zgradi; 13) godišnja potrebna toplota za grejanje zgrade, Q an,H [kWh/a] je računski određena količina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura; 14) godišnji gubici sistema hlađenja, Q an,Cls [kWh/a] su gubici energije sistema hlađenja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi; 15) godišnji toplotni gubici sistema grejanja, Q an,Hls [kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi; 16) godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Q an,Wls [kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu potrošne tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode; 17) granična površina A [m2] jeste površina termičkog omotača (spoljne mere) preko koga se vrši razmena toplote; 18) grejana zapremina zgrade Ve [m3] je zapremina obuhvaćena termičkim omotačem zgrade; 19) dvostruka fasada predstavlja sistem (u funkciji tehničke instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termičke opne između kojih struji vazduh; 20) elaborat energetske efikasnosti (u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proračune, tekst i crteže, izrađen u skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole; 21) električna snaga uređaja KGH, P el [kW] je zbir nazivnih (priključnih) električnih snaga uređaja za grejanje, hlađenje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom režimu rada, sa indeksom (H - eng. heating), ili letnjem režimu rada, sa indeksom (C - eng. cooling); 22) element zgrade jeste tehnički sistem zgrade ili deo omotača zgrade; 23) energetska sanacija zgrade jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade; 24) energetska svojstva zgrade podrazumevaju proračunatu ili izmerenu količinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobičajenom načinu korišćenja zgrade i koje uključuju pre svega energiju za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje; 25) energetski efikasna zgrada je zgrada koja troši minimalnu količinu energije uz obezbeđenje potrebnih uslova komfora u skladu sa ovim pravilnikom; 26) energetski pasoš zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadržaj i izgled prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o energetskim svojstvima objekata; 27) energija iz obnovljivih izvora predstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao što su energija vetra, Sunčevog zračenja, geotermalna energija, energija podzemnih i površinskih voda, biomasa i ostalo; 28) zapreminski gubici toplote, q V [W/m3] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora zgrade i jednaki su specifičnom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju uređaji za grejanje u prostorijama; 29) zvučni komfor predstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva osećaj neprijatnosti; 30) zgrada je građevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja određenih termičkih parametara sredine, namenjena boravku ljudi, odnosno smeštaju životinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od građevinskih elemenata, tehničkih sistema i uređaja i ugrađene opreme; zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni za zasebno korišćenje i odvojeni termičkim omotačem od ostalih delova zgade; 31) zgrada sa više energetskih zona je zgrada koja ima više posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoše) i to: (1) koja se sastoji od delova koji čine tehničko-tehnološke i funkcionalne celine, koje imaju različitu namenu pa shodno tome imaju mogućnost odvojenih sistema grejanja i hlađenja ili se razlikuju po unutrašnjoj projektnoj temperaturi za više od 4°C, (2) kod koje je više od 10% neto površine zgrade u kojoj se održava kontrolisana temperatura druge namene,  (3) kod koje delovi zgrade, koji su tehničko-tehnološke i funkcionalne celine, imaju različite termotehničke sisteme i/ili bitno različite režime korišćenja termotehničkih sistema; 32) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto građevinske površine izgrađene ili planirane zgrade i ukupne površine građevinske parcele. U indeks izgrađenosti parcele se ne računaju površine pod staklenicima, duplim fasadama, slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proračunom dokumentuje poboljšanje energetskih karakteristika postojeće zgrade primenom mera iz ovog pravilnika; 33) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađene ili planirane zgrade i ukupne površine građevinske parcele izražene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne računaju površine pod staklenicima, duplim fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proračunom dokaže poboljšanje energetskih karakteristika postojeće zgrade primenom ovih mera; 34) koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, H V [W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omotač zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine, određene prema SRPS EN ISO 13790; 35) koeficijent grejanja ε H , (COP - eng. coefficient of performance), predstavlja odnos između dobijene toplotne energije i uložene energije (utrošene električne energije) ((kWh)H/(kWh)E), kada rashladne mašine ili generatori hlađenja rade kao toplotne pumpe (obrnut proces); 36) koeficijent hlađenja ε C je odnos odnos između energije hlađenja i uložene pogonske energije; 37) koeficijent transmisionih gubitaka toplote, H T [W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omotač zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine, određene prema SRPS EN ISO 13790; 38) kratkotrajno korišćenje zgrade podrazumeva korišćenje zgrade kraće od 25% projektovanog perioda korišćenja za grejanje ili hlađenje; 39) nova zgrada je zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom; 40) obimnija obnova jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojećoj zgradi kada je: ukupna predračunska vrednost radova na obnovi veća od 25% vrednosti zgrade, isključujući vrednost zemljišta na kojoj se zgrada nalazi; više od 25% površine omotača zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz poštovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade; 41) omotač zgrade čine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutrašnji od spoljašnjeg prostora; 42) pasivna zgrada je zgrada u kojoj godišnja potrošnja energije za grejanje po jedinici korisne površine ne prelazi 15 kWh/m2; 43) period grejanja, HD (eng. heating days) je broj dana od početka do kraja grejanja zgrade. Početak i kraj grejanja za svaku lokaciju određen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaćena pri određivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days"); 44) pomoćni sistem jeste skup tehničke opreme i uređaja koje koriste termotehnički sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je potrebno napajanje električnom energijom; 45) postojeća zgrada je zgrada izgrađena na osnovu građevinske dozvole ili drugog odgovarajućeg akta, kao i svaka druga zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji; 46) primarna energija predstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces transformacije; 47) referentne vrednosti date ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vrši poređenje izračunatih vrednosti energetskih svojstava zgrada; 48) referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristični za neko geografsko područje; 49) sanitarna topla voda je topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mreže; 50) svetlosni komfor predstavlja uslove koji omogućavaju dobro viđenje, tačno i brzo opažanje uz minimalno naprezanje očiju; 51) spoljna projektna temperatura, θe [°C] je proračunska temperatura spoljnog vazduha za izračunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C); 52) staklenik je zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik sunčeve energije; 53) stvarni klimatski podaci jesu klimatski podaci dobijeni statističkom obradom prema meteorološkoj stanici najbližoj lokaciji zgrade; 54) termička masa predstavlja delove termičkog omotača i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omogućavaju akumulaciju toplote; 55) termički omotač zgrade čine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade sa različitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorišćenja nekog prostora; 56) termotehnički sistem zgrade obuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlađenje (u daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV; 57) termičko zoniranje zgrade obuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za održavanjem određenih termičkih uslova; 58) tehnički sistem zgrade čine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u zgradu ili samostalno izvodi i namenjeni su za grejanje, hlađenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i proizvodnju električne energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi); 59) tehničko-tehnološka i funkcionalna celina zgrade predstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade; 60) toplotni komfor predstavlja psihološko stanje koje odgovara ugodnom osećaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima je postignuta toplotna ravnoteža organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja temperatura zračenja površina, brzina kretanja vazduha i vlažnost vazduha; 61) unutrašnja projektna temperatura, θi [°C] je zadata temperatura unutrašnjeg vazduha za izračunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C); 62) uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termički, vazdušni, vizuelni i zvučni) u kojima se neka osoba oseća ugodno; 63) faktor oblika ƒo = A/Ve, (m-1), je odnos između površine termičkog omotača zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaćene bruto zapremine zgrade; 64) faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor) je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja, izražen u procentima.

Ovaj pravilnik primenjuje se na: 1) izgradnju novih zgrada; 2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojećih zgrada; 3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zaštićenoj okolini sa jasno određenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne baštine i objekata u zaštićenim područjima, u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadležne za poslove zaštite kulturnih dobara; 4) zgrade ili delove zgrada koje čine tehničko-tehnološku ili funkcionalnu celinu, a koje se prodaju ili daju u zakup. II ENERGETSKA SVOJSTVA ZGRADA

Energetska svojstva i načini izračunavanja toplotnih svojstava utvrđuju se za sledeće kategorije zgrada: 1) stambene zgrade sa jednim stanom; 2) stambene zgrade sa dva ili više stanova; 3) upravne i poslovne zgrade; 4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi; 5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti; 6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu; 7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji; 8) zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima; 9) zgrade mešovite namene; 10) zgrade za druge namene koje koriste energiju.

Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledeća svojstva zgrade: 1) obezbeđeni minimalni uslovi komfora sadržani u Prilogu 5 - Uslovi komfora, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo; 2) potrošnja energije za grejanje, hlađenje, pripremu tople sanitarne vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene maksimalne vrednosti po m2 sadržane u Prilogu 6 - Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada: određivanje godišnje potrebne toplote za grejanje, ukupne godišnje finalne i primarne energije, godišnje emisije CO 2 , referentni klimatski podaci i preporučene vrednosti ulaznih parametara za proračun, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Kod obezbeđivanja efikasnog korišćenja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije, položaj i orijentacija zgrade, njena namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotača, ugrađeni tehnički sistemi i uređaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definiše se: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade; 2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika); 3) toplotno zoniranje zgrade; 4) način korišćenja prirodnog osvetljenja i osunčanja; 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije; 6) optimizacija strukture zgrade; 7) uslovi za korišćenje pasivnih i aktivnih sistema; 8) uslovi za korišćenje voda; 9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih i novoprojektovanih zgrada. Parametri iz stava 1. ovog člana sadržani su u Prilogu 4 - Tehnički zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora: 1) vazdušni komfor; 2) toplotni komfor; 3) svetlosni komfor; 4) zvučni komfor. Uslovi iz stava 1. ovog člana sadržani su u Prilogu 5.

Higrotermička svojstva građevinskih materijala sadržana su u Tabeli 3.4.1.2 - Higrotermičke osobine građevinskih materijala i proizvoda Priloga 3 - Toplotna zaštita i difuzija vodene pare, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Za potrebe proračuna difuzije vodene pare može da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456.

Toplotna, parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh građevinskih elemenata sadržana su u Prilogu 3. Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, U max [W/(m2xK)], elemenata termičkog omotača zgrade, odnosno elemenata između dve susedne termičke zone, sadržane su u Tabeli 3.4.1.3 - Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, U max [W/(m2xK)], za elemente termičkog omotača zgrade Priloga 3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje građevinske konstrukcije koje se graniče sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljašnjeg vazduha (period grejanja) niža od 12 °C. Način provere toplotne akumulativnosti sadržan je u Tački 3.2 - Toplotna akumulativnost Priloga 3. Način provere difuzije vodene pare kroz građevinske elemente sadržan je u Tačka 3.3 - Difuzija vodene pare Priloga 3.

Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su: 1) koeficijent transmisionog gubitka toplote, H T [W/K]; 2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote, H V [W/K]; 3) specifični transmisioni toplotni gubitak, H' T [W/(m2xK)]; 4) ukupni zapreminski gubici toplote, q V [W/m3]; 5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade, C [Wh/K]; 6) broj izmena vazduha zgrade, ili dela zgrade, n [1/h].

Pri projektovanju termotehničkih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije sa visokim stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 - Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlađenja u zgradama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućena centralna i lokalna regulacija i merenje potrošnje energije za grejanje. Kotlove i cevnu mrežu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara vrednostima sadržanim u Prilogu 6. Cirkulacione pumpe razgranatih sistema, kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora.

Sistem mehaničke pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućeno korišćenje toplote otpadnog vazduha. Sistem veštačkog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogućnošću promene količine svežeg vazduha prema stvarnim zahtevima prostora, sa ograničenjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije. Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimično hlađenje leti. Kanale za usis svežeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru, u svrhu otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka. Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan, kao i sve delove kanalske mreže gde može doći do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha. Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnošću jednakom ili većom od vrednosti sadržanih u Prilogu 7. Vazdušne klimatizacione uređaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlađenje, sa adijabatskom kontrolom.

U zgrade se ugrađuju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve utvrđene srpskim standardom SRPS EN 15332. Razvodna mreža tople vode mora biti ugrađena unutar termičkog omotača zgrade, po pravilu smeštena u instalacionom kanalu i izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6.

Energetski efikasni tehnički sistemi za osvetljenje koji se ugrađuju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrđene srpskim standardom SRPS EN 15193 - Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje. Efikasno korišćenje energije za rasvetu obezbeđuje se prvenstveno korišćenjem dnevnog svetla, a ako to nije moguće, onda treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajuće elemente. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji. III NAČIN IZRAČUNAVANJA TOPLOTNIH SVOJSTAVA ZGRADA

Utvrđivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vrši se izradom elaborata EE, koji je sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta, kao i energetskoj sanaciji.

Proračun energetskih svojstava zgrade vrši se za sledeće kategorije: 1) godišnja potrebna energija za grejanje; 2) godišnja potrebna energija hlađenja; 3) godišnja potrebna energija za ventilaciju; 4) godišnja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode; 5) godišnja potrebna energija za osvetljenje; 6) godišnji gubici tehničkih sistema; 7) godišnja isporučena energija; 8) godišnja potrebna primarna energija; 9) godišnja emisija CO 2 .

Tehnički i drugi zahtevi za proračune energetskih svojstava zgrade utvrđeni srpskim standardima sadržani su u Prilogu 2 - Metodologija proračuna potrebne energije za grejanje i hlađenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada i monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a fizičke veličine, oznake, jedinice i indeksi koji se koriste u proračunu potrebne energije za grejanje i hlađenje u zgradama sadržani i su u Prilogu 1 - Fizičke veličine, oznake, jedinice i indeksi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Godišnja potrošnja energije za grejanje i hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje računa se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS EN 15193, kao i nacionalnim specifičnostima datim u Prilogu 6. Godišnja potrošnja energije za grejanje, hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade određuje se proračunom uz korišćenje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju. Godišnja potrebna energija koja je osnov za utvrđivanje usklađenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izračunava se za projektovane uslove korišćenja zgrade.

Emisija CO 2 , koja nastaje prilikom rada tehničkih sistema određuje se na osnovu podataka za specifične emisije CO 2 za pojedine energente, tako što se godišnja potrebna primarna energija za rad tehničkih sistema, izračunata za određeni energent, preračunava prema faktorima konverzije za specifične emisije CO 2 , sadržanim u Prilogu 6. Pokazatelji emisije CO 2 , proizašli kao posledica rada tehničkih sistema tretiranih u ovom pravilniku, iskazuju se u obliku godišnjih emisija CO 2 (kg), ili godišnjih emisija CO 2 po jedinici neto površine unutar termičkog omotača zgrade, A N (kg/ m2a).

Elaborat EE se izrađuje primenom Nacionalnog softvera za izračunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade, a na osnovu metodologije sadržane Prilogu 6.

Elaborat EE izrađuje se na osnovu: 1) klimatskih karakteristika lokacije (1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, θ H'e [°C], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3; (2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θ H,mn za mesta u Republici Srbiji Priloga 6; (3) srednje mesečne sume zračenja i srednja mesečna temperatura sadržanih u Tabela 6.9 - Srednje sume Sunčevog zračenja i srednja mesečna temperatura spoljnog vazduha Priloga 6; 2) podataka o lokaciji - situacioni plan zgrade sa položajem zgrada u neposrednom okruženju i prikazom vrsta obrada površina; 3) podataka o građevinskim materijalima, elementima i sistemima potrebnim za proračune sadržanim su u Prilogu 3; 4) podataka o mašinskoj i elektro opremi, uređajima i instalacijama.

Elaborat EE sadrži: 1) podatke navedene u članu 22. ovog pravilnika; 2) tehnički opis primenjenih tehničkih mera i rešenja u projektu usklađenih sa ovim pravilnikom i to: (1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade, (2) primenjene materijale, (3) ugrađene sisteme, (4) vrste izvora energije za grejanje, hlađenje i ventilaciju, (5) termotehničke instalacije, (6) sisteme rasvete, (7) upotrebu i učešće obnovljivih izvora energije; 3) proračune sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kojima se potvrđuje da projektovani građevinski elementi i zgrada, ili deo zgrade kao celina, sa pripadajućim tehničkim sistemima, ispunjavaju zahteve ovog pravilnika; 4) potrebnu godišnju potrošnju energije za rad tehničkih sistema u zgradi (finalna energija) sadržanu u Tabeli 6.1.a - Metodologija za određivanje ukupne godišnje potrebne energije Priloga 6; 5) godišnju vrednost korišćenja ukupne primarne energije sadržane u Tabeli 6.12 - Faktori pretvaranja za proračunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6; 6) vrednosti emisije CO 2 , proračunate preko faktora datih u Tabeli 6.13 - Specifične emisije CO 2 za pojedine vrste energenata Priloga 6. Navedene računske vrednosti se dobijaju korišćenjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu, a rezultati se iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa. IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Do dana izbora programskog paketa iz člana 23. stav 2. ovog pravilnika, proračun i izražavanje energetskog razreda zgrade vrši se na osnovu potrebne energije za grejanje Q H,nd [kWh/(m2a)]. Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog člana, vršiće se proračun potrošnje energije za grejanje, hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje. Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog člana za proračun energetskih svojstava zgrade, odnosno godišnje potrošnje energije, elaborat EE sadrži: 1) karakteristike omotača objekta usklađene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifičnog transmisionog gubitka, sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kao i svim ostalim tehničkim uslovima sadržanim u ovom pravilniku; 2) potrošnju energije za grejanje objekta usklađenu sa vrednostima datim u Tabela 6.11a i Tabela 6.11b i proračunatu prema uputstvima datim u Prilogu 6.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 30. septembra 2012. godine.

FIZIČKE VELIČINE, OZNAKE, JEDINICE I INDEKSI Tabela 1.1 - Fizičke veličine, oznake i jedinice Fizička veličina Oznaka Oznaka Energetski koeficijent uređaja / postrojenja ep - Širina b m Temperatura θ °C Emisivnost, stepen emisivnosti ε - Površina A m2 Korisna površina zgrade AN m2 Dužina ℓ m Linijski koeficijent prolaza toplote ψ W/(m•K) Relativna vlažnost vazduha ø % Broj izmena vazduha n h-1 Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa n 50 h-1 Masa m kg Koeficijent tačkastog prolaza toplote χ W/K Gustina ρ kg/m3 Debljina sloja d m Specifični toplotni kapacitet c J/(kg•K) Štefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67x10-8) σ W/(m2•K4) Temperatura, unutra (vazduh) θi °C Temperatura, unutrašnja površina θ si °C Temperatura, spolja (vazduh) θe °C Temperatura, spoljna površina θ se °C Razlika temperatura Δθ, ΔT K Temperaturski faktor (faktor temperature) f Rsi - Temperaturska provodnost a m2/s Karakteristika toplotne (termičke) provodnosti L W/K Karakteristika toplotne provodnosti, osnovna L0 W/K Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proračun L 2D W/K Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proračun L 3D W/K Termodinamička temperatura (T = θ + 273,15) T K Koeficijent transmisionih gubitaka toplote HT W/K Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote HV W/K Zapremina, neto V m3 Zapremina, bruto Ve m3 Koeficijent prolaza toplote U W/(m2•K) Koeficijent prolaza toplote, prozor UW W/(m2•K) Koeficijent prolaza toplote, okvir prozora Uf W/(m2•K) Koeficijent prolaza toplote, zastakljenje Ug W/(m2•K) Otpor prolazu toplote (= 1/У) RT m2•K/W Otpor prolazu toplote, gornja granična vrednost R' T m2•K/W Otpor prolazu toplote, donja granična vrednost R" T m2•K/W Toplotna otpornost vazdušnog sloja / prostora Rg m2•K/W Toplotna otpornost negrejanog prostora Ru m2•K/W Toplotna provodljivost λ W/(m•K) Količina toplote Q J ≡ W•s ≡ N•m Protok toplote (toplotni fluks) Φ W Specifični toplotni protok (specifični toplotni fluks) q W/m2 Koeficijent prelaza toplote h W/(m2•K) Koeficijent prelaza toplote, unutrašnji hi W/(m2•K) Koeficijent prelaza toplote, spoljni he W/(m2•K) Otpor prelazu toplote, unutrašnji R si m2•K/W Otpor prelazu toplote, spoljašnji R se m2•K/W Vreme t s Tabela 1.2 - Indeksi Indeks Značenje Poreklo značenja (engl.) a Vazduh air an godišnje annual B bruto c karakteristično characteristic C hlađenje cooling del isporučeno delivered e spolja external el električna energija electric f ventilator, okvir fan, frame g tle, staklo ground, glazing h časovna hourly H grejanje, grejano heating, heated i unutrašnje internal j nabrajanje L osvetljenje lighting ls gubici losses m mesečni monthly N neto net P snaga power s solarni solar se spoljašnja površina external surface seas sezonska seasonal sh zasenčenje shading si unutrašnja površina internal surface T transmisija transmission tot ukupno total u negrejano unheated v ventilisano ventilated V ventilacija, zapremina ventilation, volume w prozor window W topla voda hot water x dodatno extra

METODOLOGIJA PRORAČUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAĐENJE U ZGRADAMA, ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA Tabela 2.1 - Definicije i terminologija Oznaka standarda: Naziv standarda / primena: SRPS EN ISO 7345 Toplotna izolacija - Fizičke veličine i definicije Toplotna izolacija - Prenos toplote zračenjem - Fizičke veličine i SRPS EN ISO 9288 definicije Toplotna izolacija - Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala - SRPS EN ISO 9251 Rečnik SRPS EN 12792 Ventilacija zgrada - Simboli, terminologija i grafički simboli Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutrašnjeg vazduha određeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752 (Tehnički izveštaj), kao i standardom SRPS EN 15251. Tabela 2.2 - Ključni standardi Standard Opis: Ukupna potrebna energija za grejanje i hlađenje (uzimajući u obzir SRPS EN ISO 13790 gubitke i dobitke toplote). SRPS EN 15315 Primarna energija i emisija CO 2 . Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski SRPS EN 15217 sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu). Sadržaj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi. SRPS EN 15378 Pregledi (kontrole) uređaja za obezbeđenje tople vode. SRPS EN 15240 Pregledi (kontrole) uređaja za pripremu vazduha za klimatizaciju. SRPS EN 15239 Pregledi (kontrole) uređaja za ventilaciju. SRPS EN 15193 Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje Tabela 2.3 - Standardi podrške ključnim standardima Standard Naziv na engleskom jeziku Naziv na srpskom jeziku Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790 Thermal performance of buildings Toplotne performanse zgrada - - Transmission and ventilation SRPS EN ISO 13789 Transmisioni i ventilacioni heat transfer coefficients - koeficijenti prolaza toplote Calculation method Calculation methods for energy Metodi proračuna za SRPS EN 15232 efficiency improvements by the poboljšavanje energetske application of integrated building efikasnosti primenom integrisanih  automation systems sistema automatike u zgradama Ventilation for buildings - Ventilacija zgrada - Metodi Calculation methods for energy proračuna gubitaka energije SRPS EN 15241 losses due to ventilation and usled ventilacije i infiltracije u infiltration in commercial komercijalnim (poslovnim) buildings zgradama Ventilation for buildings - Ventilacija zgrada - Proračun Calculation of room temperatures temperatura prostorije i SRPS EN 15243 and of load and energy for opterećenja i energije za zgrade buildings with room conditioning sa sistemima za klimatizaciju systems prostorija Heating systems in buildings - Sistemi grejanja u zgradama - Method for calculation of system Metod proračuna energetskih SRPS EN 15316-1 energy requirements and system potreba sistema i efikasnosti efficiencies - Part 1: General sistema Heating systems in buildings - Sistemi grejanja u zgradama - Method for calculation of system Metod proračuna energetskih SRPS EN 15316-2-1 energy requirements and system potreba sistema i efikasnosti efficiencies Part 2-1 Space sistema - Deo 2-1: Sistemi sa heating emission systems zračenjem toplote u prostor Heating systems in buildings - Sistemi grejanja u zgradama - Method for calculation of system Metod proračuna energetskih SRPS EN 15316-4 energy requirements and system potreba sistema i efikasnosti efficiencies Part 4: Space heating sistema - Deo 4: Sistemi koji generation systems generišu toplotu u prostoru Heating systems in buildings - Sistemi grejanja u zgradama - Method for calculation of system Metod proračuna energetskih SRPS EN 15316-3 energy requirements and system zahteva (potreba) sistema i efficiencies - Part 3: Domestic hot efikasnosti sistema - Deo 3: water systems Sistemi za sanitarnu toplu vodu Technical energy systems - Basic Tehnički energestki sistemi - SRPS ISO 13600 concepts Osnovni koncepti Metode za obezbeđivanje podataka o građevinskim elementima i sistemima - PRORAČUNI Masonry and masonry products - Zidane konstrukcije i proizvodi za SRPS EN 1745 Methods for determining design zidanje - Metode određivanja thermal values projektnih toplotnih vrednosti Staklo u zgradarstvu - Glass in building - Determination Određivanje svetlosnih i solarnih SRPS EN 410 of luminous and solar karakteristika zastakljenja characteristics of glazing (ostakljenja, stakla) Staklo u građevinarstvu - Glass in building - Determination Određivanje toplotne SRPS EN 673 of thermal transmittance (U propustljivosti (koeficijenta value) - Calculation method prolaza toplote) (У vrednost) - Metod proračuna Thermal performance of Toplotne performanse prozora, windows, doors and shutters - vrata i zaklona - Proračun SRPS EN ISO 10077-1 Calculation of thermal koeficijenta prolaza toplote - Deo transmittance - Part 1: General 1: Opšte  Thermal performance of Toplotne performanse prozora, windows, doors and shutters - vrata i zaklona - Proračun SRPS EN ISO 10077-2 Calculation of thermal koeficijenta prolaza toplote - Deo transmittance - Part 2: Numerical 2: Numerički metod za okvire method for frames Building components and building elements - Thermal Komponente i elementi zgrade - SRPS EN ISO 6946 resistance and thermal Toplotna otpornost i koeficijent transmittance - Calculation prolaza toplote method Ventilation for buildings - Ventilacija zgrada - Metode Calculation methods for energy proračuna energetskih zahteva SRPS EN 15241 requirements due to ventilation koji proizilaze iz sistema za systems in buildings ventilaciju u zgradama Ventilation for buildings - Ventilacija zgrada - Metode Calculation methods for the proračuna za određivanje nivoa SRPS EN 15242 determination of air flow rates in protoka vazduha u zgradama, buildings including infiltration uključujući infiltraciju Ventilation for buildings - Ventilacija zgrada - Metode Calculation of room temperatures proračuna temperatura u SRPS EN 15243 and of load and energy for prostorijama i opterećenja i buildings with room conditioning energije za zgrade sa sistemima systems za klimatizaciju Thermal bridges in building Toplotni mostovi u konstrukciji construction - Heat flows and zgrade - Toplotni protoci i SRPS EN ISO 10211 surface temperatures - Detailed površinske temperature - Detaljni calculations proračuni Thermal performance of buildings Toplotne karakteristike zgrada - SRPS EN ISO 13370 - Heat transfer via the ground - Prenošenje toplote preko tla - Calculation methods Metode proračuna Thermal performance of curtain Toplotne performanse zid-zavesa SRPS EN 13947 walling - Calculation of thermal - Proračun koeficijenta prolaza transmittance toplote Toplotna tehnika u građevinarstvu - Proračun difuzije vodene pare u SRPS U.J5.520 zgradama Toplotna tehnika u građevinarstvu - Proračun faktora prigušenja SRPS U.J5.530 oscilacija temperature i proračun kašnjenja oscilacija temperature kroz spoljašnje pregrade zgrada u letnjem periodu Metode za obezbeđivanje podataka o građevinskim elementima i sistemima - ISPITIVANJA Thermal performance of Toplotne performanse prozora, windows, doors and shutters - vrata i zaklona - Određivanje SRPS EN 12412-2 Determination of thermal koeficijenta prolaza toplote transmittance by hot box method metodom tople kutije (hot-box - Part 2: Frames metod) Thermal performance of windows Toplotne performanse prozora i and doors - Determination of vrata - Određivanje koeficijenta SRPS EN ISO 12567 thermal transmittance by hot box prolaza toplote metodom tople method kutije SRPS EN 1026 Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Metod ispitivanja Thermal insulation in buildings - Toplotna izolacija u zgradama - Determination of air change in Određivanje izmene vazduha u SRPS EN ISO 12569 buildings - Tracer gas dilution zgradama - Metod sa razređenim method gasnim tragom Thermal performance of buildings Termičke performanse zgrada - - Determination of air Određivanje vazdušne SRPS EN 13829 permeability of buildings - Fan propustljivosti zgrada - Metod pressurization method ventilatora pod pritiskom Thermal insulation - Building Toplotna izolacija - Elementi elements - In-situ measurement zgrade - merenja toplotne SRPS ISO 9869 of thermal resistance and thermal otpornosti i koeficijenta prolaza transmittance toplote na licu mesta Ispitivanje građevinskih materijala - Određivanje koeficijenta SRPS U.A2.020 provodljivosti toplote metodom grejne ploče Toplotna tehnika u građevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare SRPS U.A2.023 malim mernim posudama Toplotna tehnika u građevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare SRPS U.A2.024 pomoću komora Toplotna tehnika u visokogradnji - Laboratorijske metode ispitivanja SRPS U.J5.060 koeficijenta prolaza toplote u građevinskim konstrukcijama zgrada Toplotna tehnika u visokogradnji - Terenske metode ispitivanja SRPS U.J5.062 koeficijenta prolaza toplote u građevinskim konstrukcijama zgrada Toplotna tehnika u građevinarstvu - Merenje specifičnih toplotnih SEPS U.J5.082 gubitaka zgrada ili delova zgrada SRPS U.J5.100(1) Toplotna tehnika u građevinarstvu - Vazdušna propustljivost stana Napomena 1: Ispitivanja mogu da vrše od strane ATS akreditovane laboratorije, u okviru obima akreditacije. Priznavanje stranih dokumenata o usaglašenosti regulišu odgovarajući domaći propisi. (1) Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja, izuzev kriterijuma za ocenu, koji su dati u ovom pravilniku. Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku.

TOPLOTNA ZAŠTITA I DIFUZIJA VODENE PARE U ovom prilogu definisani su osnovni - opšti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zaštitu, toplotnu akumulativnost i difuziju vodene pare, koje treba slediti pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova zgrada. 3.1 Toplotna zaštita i gubici toplote - metodologija Metodologija koja se primenjuje za određivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledećim osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote građevinskih elemenata; koeficijenti transmisionog gubitka toplote; ventilacioni gubici toplote (infiltracija vazduha); specifični transmisioni gubici toplote; ukupni zapreminski gubici toplote. U primeni propisane metodologije neophodno je poznavanje opštih principa fizike zgrade, koji se pre svega odnose na: kontrolu unutrašnjih površinskih temperatura; proračun difuzije vodene pare; proračun toplotne akumulativnosti. Tabela 3.1.1 - Metodologija za određivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade Veličina Način proračuna Opis / kriterijum Ocena: Koeficijent prolaza toplote 1 U ≤ U max građevinskog elementa, U= R [2•K/W] je toplotna otpornost U [W/(m2•K)] R si + R + R se građevinskog elementa, a R si i R se su prelazne otpornosti H T = Σ(F xi • U i • A i ) + H TB Prenos toplote kroz termički omotač Koeficijent transmisionog H TB = ∆U TB • A zgrade (ili dela zgrade); uticaj gubitka toplote, H T [W/K] ∆U TB = 0,10 W/(m2•K) toplotnih mostova H V = ρ a • c p •V • n V - zapremina grejanog Koeficijent ventilacionog prostora [m3] Broj izmena vazduha gubitka toplote, H V [W/K] n - broj izmena vazduha na čas [h-1] Specifični transmisioni HT Ocena: H' T ≤ H' T,max gubitak toplote, H' T H' T = [W/(m2•K)] A[m2] je površina termičkog omotača [W/(m2•K)] A zgrade Ukupni zapreminski gubici HT + HV Ukupni gubici toplote - transmisioni i qV = toplote, q V [W/m3] Ve ventilacioni Proračuni fizičkih veličina navedenih u Tabeli 3.1.1 sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrađuje se u skladu sa važećim standardima i propisima. 3.2 Toplotna akumulativnost Proračun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih građevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi, krovovi) za letnji period vrši se u skladu sa standardom SRPS U.J5.530, korišćenjem sledećih veličina: faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature, η [-]; kašnjenje oscilacije temperature, ν [h]. Ove veličine ograničene su najmanjim dozvoljenim vrednostima, datim u tabeli 3.2.1 i tabeli 3.2.2. Tabela 3.2.1 - Najmanje dozvoljene vrednosti faktora prigušenja amplitude oscilacije temperature, ν min [-] Građevinski element ν min [-] Ravni krovovi 25 Svi spoljni zidovi, osim onih koji su na severnoj strani 15 Spoljni zidovi na severnoj strani 10 Tabela 3.2.2 - Najmanje dozvoljene vrednosti kašnjenja oscilacije temperature, η min [h] Građevinski element η min [h] Ravni krovovi hladnjača 14 Ravni krovovi, osim ravnih krovova hladnjača 10 Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani 8 Spoljni zidovi i kosi krovovi ka južnoj i jugoistočnoj strani 7 Spoljni zidovi i kosi krovovi na istočnoj, severoistočnoj i severozapadnoj strani 6 Ukoliko je za krovove ν > 45, ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h]. Ukoliko je za zidove ν > 35, ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h]. Za spoljne netransparentne ventilisane građevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost ν [-] ukoliko je površinska masa elementa bez obloge veća (ili jednaka) 100 kg/m2. Ukoliko je površinska masa elementa bez obloge manja od 100 kg/m2, koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0,35 W/(m2xK). Sve transparentne (i polutransparentne) površine u boravišnim prostorijama, osim one koje su na severu, severoistoku i severozapadu (pri azimutu: 0 - 45° i 315 - 360°), moraju da imaju netransparentnu zaštitu od direktnog Sunčevog zračenja u letnjem periodu. Orijentacija, j (azimut i nagib), zastakljene površine se, pojednostavljeno, određuje prema tabeli 6.10. Detaljni postupci za proračun toplotne akumulativnosti građevinskih elemenata sadržani su u standardu SRPS EN ISO 13786. Proračuni fizičkih veličina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost građevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrađuje se u skladu sa važećim standardima i propisima. 3.3 Difuzija vodene pare Difuzija vodene pare izračunava se za spoljne građevinske konstrukcije i konstrukcije koje se graniče sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno graniče sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve građevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgrađene na način da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim površinama ne kondenzuje. Zgrada mora biti projektovana i izgrađena na način da se kod namenskog korišćenja vodena para koja zbog difuzije prodire u građevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U slučaju da dođe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon računskog perioda isušivanja mora sasvim osloboditi iz građevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oštećenja građevinskih materijala (na primer korozija, pojava buđi). Za izračunavanje higrotermičkih karakteristika građevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isušenja, kao i opasnosti od površinske kondenzacije (orošavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1) složeni godišnji kumulativni proračun; 2) Glaser-ov postupak. Ukoliko se proračun vrši na osnovu Glaser- ovog postupka, koristi se metod proračuna prema SRPS U.J5.520. Higrotermičke karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3.4.1.2 ovog pravilnika. U tabeli 3.4.1.2 dat je pregled osnovnih higrotermičkih osobina građevinskih materijala. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO 10456, za srednju temperaturu za primenu u građevinarstvu jednaku 23°C i pri praktičnom sadržaju vlage koji odgovara korišćenju građevinskog materijala. Ovo su proračunske - projektne vrednosti, navedene kao prosečne vrednosti za primenu u građevinarstvu. Niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermičke osobine novih materijala dokazuju se ispitivanjima. Ispitivanja se vrše u skladu sa važećim standardima i propisima. Procedure za izdavanje dokaza o usaglašenosti na osnovu stranih isprava i znakova usaglašenosti regulisane su važećim domaćim propisima. Proračuni fizičkih veličina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare građevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrađuje se u skladu sa važećim standardima i propisima. 3.3.1 Dozvoljena temperatura unutrašnje površine Dozvoljena temperatura unutrašnje površine spoljne građevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude veća od temperature tačke rose, θ s [°C], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlažnost vazduha u prostoriji). Minimalna toplotna otpornost za sprečavanje orošavanja unutrašnje površine, R min [m2K/W], građevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo građevinskog elementa) izračunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na sledeći način: θi - θe R min ≥ R si • - (R si - R se ) θi - θs Pri čemu je R se = 0,04 m2K/W, a vrednost R si se, zbog mogućnosti pojave sprečenog strujanja vazduha (nameštaj, zakloni i sl.) usvaja sa (najmanje) R si = 0,25 m2K/W. Za transparentne građevinske elemente primenjuje se uobičajena vrednost: R si = 0,17 m2K/W. Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od orošavanja merodavna je temperature tačke rose, θ s [°C], određena prema tabeli 3.3.1.1 pri vrednosti θ si,crit = θ s . Tabela 3.3.1.1 - Temperature tačke rose, θ s [°C], u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha, φ i [%], i temperature vazduha θ i [°C] θ s [°C] θ i [°C] φ i [%] 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 30 10,5 12,9 14,9 16,8 18,4 20,0 21,4 22,7 23,9 25,1 26,2 27,2 28,2 29,1 29 9,7 12,0 14,0 15,9 17,5 19,0 20,4 21,7 23,0 24,1 25,2 26,2 27,2 28,1 28 8,8 11,1 13,1 15,0 16,6 18,1 19,5 20,8 22,0 23,2 24,2 25,2 26,2 27,1 27 8,0 10,2 12,2 14,1 15,7 17,2 18,6 19,9 21,1 22,2 23,3 24,3 25,2 26,1 26 7,1 9,4 11,4 13,2 14,8 16,3 17,6 18,9 20,1 21,2 22,3 23,3 24,2 25,1 25 6,2 8,5 10,5 12,2 13,9 15,3 16,7 18,0 19,1 20,3 21,3 22,3 23,2 24,1 24 5,4 7,6 9,6 11,3 12,9 14,4 15,8 17,0 18,2 19,3 20,3 21,3 22,3 23,1 23 4,5 6,7 8,7 10,4 12,0 13,5 14,8 16,1 17,2 18,3 19,4 20,3 21,3 22,2 22 3,6 5,9 7,8 9,5 11,1 12,5 13,9 15,1 16,3 17,4 18,4 19,4 20,3 21,2 21 2,8 5,0 6,9 8,6 10,2 11,6 12,9 14,2 15,3 16,4 17,4 18,4 19,3 20,2 20 1,9 4,1 6,0 7,7 9,3 10,7 12,0 13,2 14,4 15,4 16,4 17,4 18,3 19,2 19 1,0 3,2 5,1 6,8 8,3 9,8 11,1 12,3 13,4 14,5 15,5 16,4 17,3 18,2 18 0,2 2,3 4,2 5,9 7,4 8,8 10,1 11,3 12,5 13,5 14,5 15,4 16,3 17,2 17 -0,6 1,4 3,3 5,0 6,5 7,9 9,2 10,4 11,5 12,5 13,5 14,5 15,3 16,2 16 -1,4 0,5 2,4 4,1 5,6 7,0 8,2 9,4 10,5 11,6 12,6 13,5 14,4 15,2 15 -2,2 -0,3 1,5 3,2 4,7 6,1 7,3 8,5 9,6 10,6 11,6 12,5 13,4 14,2 14 -2,9 -1,0 0,6 2,3 3,7 5,1 6,4 7,5 8,6 9,6 10,6 11,5 12,4 13,2 13 -3,7 -1,9 -0,1 1,3 2,8 4,2 5,5 6,6 7,7 8,7 9,6 10,5 11,4 12,2 12 -4,5 -2,6 -1,0 0,4 1,9 3,2 4,5 5,7 6,7 7,7 8,7 9,6 10,4 11,2 11 -5,2 -3,4 -1,8 -0,4 1,0 2,3 3,5 4,7 5,8 6,7 7,7 8,6 9,4 10,2 10 -6,0 -4,2 -2,6 -1,2 0,1 1,4 2,6 3,7 4,8 5,8 6,7 7,6 8,4 9,2 3.3.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage - spoljni završni slojevi Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljašnjeg završnog sloja građevinske konstrukcije - zaštitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, određene preko vrednosti ekvivalentne debljine, r [m], iznose: r = d x µ £ 2, gde je d [m] debljina, a µ [-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanosa. 3.3.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije Ukupna količina kondenzovane vlage ne sme preći da bude veća od: 1 kg/m2 u opštem slučaju; 0,5 kg/m2 ukoliko se kondenzacija dešava u slojevima - materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobađanja vlage; u slučaju kondenzacije u sloju drveta, najveći dopušteni porast sadržaja vlage za 5% u odnosu na početni maseni sadržaj vlage; u slučaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najveći dopušteni porast sadržaja vlage iznosi 3% u odnosu na početni maseni sadržaj vlage. Ukupna masena vlažnost materijala u građevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije, X' uk [%]: X' uk = X' r + X' dif X' r [%] - prosečna računska vlažnost materijala, prema tabeli 3.3.3.1 X' dif [%] - masena vlažnost nastala usled kondenzacije. Mora da bude ispunjen uslov: X' uk 〈 X' max gde je najveća dozvoljena masena vlažnost za sloj materijala u kome se dešava kondenzacija X' max = X' r + X' dif, max q max • 100 X' dif, max = dr • ρ0 ρ 0 [kg/m3] je zapreminska masa materijala, u suvom stanju, prema tabeli 3.3.3.1, ili 3.4.1.2 Računska debljina, d r [m], sloja građevinskog elementa u kome se dešava kondenzacija, za slučaj kondenzne površine ima sledeće vrednosti: za sloj poroćelijastog betona ili betona sa lakim agregatom, d r = 0,02 m; za opeku, d r = 0,05 m; za ostale materijale usvaja se da je d r = d (d je debljina sloja), ali ne veće od 0,07 m. Za slučaj kondenzne zone, d r je jednako širini kondenzne zone. Vrednost q max [kg/m2] predstavlja najveću dozvoljenu količinu kondenzovane vodene pare u građevinskom elementu na završetku razdoblja difuzije vodene pare, koja ima sledeće vrednosti: u opštem slučaju, q max = 1,0 kg/m2; ukoliko kondenzacija nastaje na dodirnim površinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogućnost preuzimanja vlage (npr.: slučaj dodirnih površina vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdušnih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva), q max = 0,5 kg/m2; za drvene konstrukcije, q max = 0,05 x d r x ρ 0 (kg/m2); za materijale na bazi drveta (lake građevinske ploče na bazi drvene vune i višeslojne lake građevinske ploče od penastih sintetičkih izolatora i drvene vune se izuzimaju), q max = 0,03 x d r x ρ 0 (kg/m2). Tabela 3.3.3.1 - Vrednosti ρ 0 [kg/m3] i X' r [%] ρ0 X' r Materijal [kg/m3] [%] Beton 2400 1,8 2200 2,0 Beton sa teškim agregatom 2000 2,2 1800 2,4 1600 9,4 Beton sa lakim agregatom 1400 10,7 1200 12,5 800 - Beton sa dodacima od opeke 3,5 1700 1200 3,3 1000 4,0 800 5,0 Ekspandirani beton, penobeton i gasbeton 600 6,7 500 8,0 400 10,0 800 9,3 Drvobeton (durisol, i sl.) 550 13,5 Opeka 1400 - Puna opeka 1,5 2000  1200 - Šuplja opeka 2,4 1400 Malter 900 - Produžni i cementni 8,0 1500 Toplotnoizolacioni malter 300 - 800 4,5 Drvo i proizvodi od drveta Drvo 500 - 800 15,0 Ploče od drvene vune i trske 200 - 550 14,0 Tvrdo presovane ploče (panel, lepljenica, iverice) - 10,0 Toplotnoizolacioni materijali Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna, kamena vuna) 15 - 200 1,5 Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava, drvo, - 15,0 treset, slama, kokos i sl.) Pluta 100 - 200 10,0 Penasti sintetički materijali Polistiren 10 - 50 5,0 Poliuretanska pena, tvrda, IPN 28 - 55 3,0 3.3.4 Proračun difuzije vodene pare i proračun isušenja Za potrebe pojednostavljenog proračuna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledeće vrednosti: Za period kondenzacije: Zona A - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do θ H'e = -15 °C, temperatura spoljnjeg vazduha za proračun kondenzacije iznosi θ e = -5 °C, relativna vlažnost spoljnjeg vazduha iznosi φ e = 90%, relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošću φ i = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana; Zona B - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) niža od θ H'e = -15 °C, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi θ e = -10 °C, relativna vlažnost spoljnjeg iznosi φ e = 90%, relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošću φ i = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana. Spoljne projektne temperature za period grejanja određene su tabelom 3.3.4.1. Za mesta koja nisu obuhvaćena Tabelom 3.3.4.1, usvajaju se podaci koji su navedeni za najbližu lokaciju. Za period isušenja: dozvoljeno trajanje isušenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne vlažnosti vazduha iznose θ i = θ e = 18 °C, φ i = φ e = 65%. Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, θ H'e [°C], za mesta u Republici Srbiji MESTO θ H'e MESTO θ H'e Banatski Karlovac -13,2 Kopaonik -20,1 Beograd -12,1 Leskovac -17,4 Bečej -15,8 Loznica -13,7 Valjevo -14,4 Niš -14,5 Vranje -15,3 Novi Sad -14,8 Vršac -15,4 Peć -18,1 Veliko Gradište -14,1 Požega -18,3 Dimitrovgrad -15,8 Prizren -18,4 Zaječar -17,5 Priština -19,8 Zlatibor -16,0 Sjenica -23,7 Zrenjanin -14,8 Sombor -15,1 Kikinda -15,3 Sremska Mitrovica -15,0 Kraljevo -14,7 Surčin - Beograd -13,0 Kruševac -16,2 Crni Vrh -18,5 Kragujevac -15,0 Ćuprija -15,2 Za zgrade sa klimatizacijom ili sa većim oslobađanjem vodene pare dozvoljeno vreme isušenja određuje se na osnovu karakteristika procesa - unutrašnjih mikroklimatskih uslova, ali ne sme da bude duže od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 dana (u Zoni B). 3.4 Toplotna zaštita i gubici toplote - metod proračuna 3.4.1 Koeficijent prolaza toplote građevinskog elementa, U [W/(m2K)] Koeficijent prolaza toplote građevinskog elementa, U [W/(m2xK)], proračunava se, u opštem slučaju - za građevinski element jednostavne heterogenosti, saglasno standardu SRPS EN ISO 6946, na sledeći način: Vrednosti R si i R se navedene su u tabeli 3.4.1.1. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti, λ m [ W/(mxK)], m-tog sloja elementa, debljine d [m], usvaja se prema tabeli 3.4.1.2, ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa važećim standardima i propisima. Tabela 3.4.1.1 : Otpor prelazu toplote i F xi vrednosti Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko Otpor prelazu toplote, уm xK/W 2 Faktor korekcije građevinskog elementa određenog tipa R si R se R si + R se temperature, F xi Građevinski elementi koji se graniče sa spoljnim vazduhom Spoljni zid neventilisani 0,13 0,04 0,17 1,0 ventilisani 0,13 0,13 0,26 1,0 Ravni krovovi: neventilisani 0,10 0,04 0,14 1,0 ventilisani 0,10 0,10 0,20 1,0 Međuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza: neventilisani 0,17 0,04 0,21 1,0 ventilisani 0,17 0,17 0,34 1,0 Kosi krovovi: neventilisani 0,10 0,04 0,14 1,0 ventilisani 0,10 0,10 0,20 1,0 Građevinski elementi koji se graniče sa negrejanim prostorima Zid ka negrejanom prostoru 0,13 0,13 0,26 0,5 Međuspratna konstrukcija ka negrejanom 0,10 0,10 0,20 0,8 krovnom prostoru Međuspratna konstrukcija iznad 0,17 0,17 0,34 0,5 negrejanog prostora Zid ka negrejanoj zimskoj bašti (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem zimske bašte: Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m2xK) 0,13 0,13 0,26 0,7 Izolaciono staklo, U ≤ 2,5 W/(m2xK) 0,6 Poboljšano staklo, U ≥ 1,6 W/(m2xK) 0,5 Građevinski elementi u kontaktu sa tlom zid u tlu, ili delimično ukopan 0,13 0,0 0,13 0,6 pod na tlu 0,17 0,0 0,17 0,5 Međuspratna konstrukcija u tlu 0,10 0,0 0,10 0,6 Građevinski elementi između dva grejana prostora različite temperature Zid između zgrada, zid koji razdvaja prostore različitih korisnika, ili zid ka 0,13 0,08 0,21 0,8 grejanom stepeništu Međuspratna konstrukcija koja razdvaja 0,10 0,08 0,18 0,8 prostor između različitih korisnika Tabela 3.4.1.2 - Higrotermičke osobine građevinskih materijala i proizvoda Gustina, Specifična Toplotna Relativni Materijal / proizvod ρ toplota, provodljivost, koeficijent kg/m3 c λ difuzije  J/(kgxK) W/(mxK) vodene pare, μ I ZIDOVI 1 800 920 0,76 12 1. Puna opeka (šupljikavost 0 do 15 %) 1 600 920 0,64 9 1 400 920 0,58 7 1 200 920 0,47 5 2. Šuplji blokovi i i šuplja opeka (gustina 1 400 920 0,61 6 zajedno sa otvorima) 1 200 920 0,52 4 3. Porozna opeka 800 920 0,33 2,5 4. Klinker opeka, puna klinker opeka, 1 900 880 1,05 35 šuplja 1 700 880 0,79 30 5. Blokovi od elektrofilterskog pepela 1 500 920 0,58 5 1 300 920 0,47 4 6. Silikatna puna opeka 2 000 920 1,10 20 1 800 920 0.99 16 1 600 920 0.79 13 7. Silikatna šuplja opeka (gustina 1 400 920 0,70 7 zajedno sa otvorima) 1 200 920 0,56 4 8. Porolit 1 200 920 0,52 4 1 600 920 0,64 4 9. Termo šljakoblok (gustina zajedno sa 1 400 920 0,58 4 otvorima) 1 200 920 0,52 4 440 860 0,13 5 460 860 0,14 5 10. Blokovi od porobetona 500 860 0,16 5 650 860 0,18 5 800 1 050 0,35 7 11. Blokovi od gas betona 600 1 050 0,27 5 12. Puni blokovi od lakog betona 1 000 840 0,47 4 1 200 840 0,52 5 1 400 840 0,64 7 1 600 840 0,80 9 1 000 1 050 0,44 2 13. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona (gustina bez 1 200 1 050 0,49 3 otvora) 1 400 1 050 0,56 4 14. Isto kao 13, otvori u tri reda (gustina 1 400 1 050 0,49 5 bez otvora) 1 600 1 050 0,56 6 15. Zid od prirodnog kamena 2 000 920 1,16 22 16. Betonski šuplji blokovi sa otvorima u 1 600 960 0,74 10 tri reda (gustina zajedno sa otvorima) 17. Porozna opeka 0,22-0,35 II MALTERI 18. Krečni malter 1 600 1 050 0,81 10 19. Podužni krečni malter 1 700 1 050 0,85 15 1 800 1 050 0,87 20 1 900 1 050 0,99 25 20. Cementni malter 2 100 1 050 1,40 30 Cementni estrih 2 200 1 050 1,40 30 21. Pigmentni fasadni malter 1 850 1 050 0,70 15 22. Cementni malter + lateks (sintetički 1 900 1 050 0,70 30 dodaci) 23. Gipsani i krečno gipsani malter 1 500 920 0,70 9 Laki gipsani malter 1 000 920 0,47 4 24. Perlit malter 500 1 050 0,13 4 Toplotnoizolacioni malter 600 920 0,19 6 Gipsani malter na trsci 1 000 920 0.47 3 Gipsani malter na rabic mreži 1 200 920 0,58 4 III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA 2 600 do 25. Granit, kristalasti škriljac 920 3,5 65 2800 2 600 do 26. Gusti krečnjak, dolomit, mermer 920 2,3 do 3,5 65 2 850 27. Peščar, amorfni krečnjak 2 600 920 1,7 50 1 500 do 28. Pesak i sitni šljunak 840 1,2 do 1,7 15 2 000 1 500 do 29. Zaraslo zemljište, humus 840 1,5 do 2,6 50 2 000 IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI 30. Pesak, suvi 1 800 840 0,58 1,4 31. Šljunak, suvi 1 700 840 0,81 1,5 32. Usitnjena opeka 800 840 0,41 1,3 33. Usitnjena pluta 50 840 0,04 1,1 34. Perlit, nasut 100 840 0,05 1,3 35. Keramzit, nasut 400 840 0,22 1,3 36. Piljevina 250 2 090 0,09 1,2 37. Nasuta zemlja (vlažna) 1 700 840 2,1 V BETONI 38. Betoni sa kamenim agregatima 2 500 960 2,33 90 2 400 960 2,04 60 2 200 960 1,51 30 2 000 960 1,16 22 1 800 960 0,93 15 39. Keramzit beton 1 400 1 000 0,58 10 1 200 1 000 0,47 6 1 000 1 000 0,38 4 800 1 000 0,29 3 40. Pareni, gas betoni 800 1 050 0,29 7 600 1 050 0,23 5 500 1 050 0,19 3 400 1 050 0,14 2 41. Beton od usitnjene opeke 1 600 920 0,76 6 1 400 920 0,58 4 1 200 920 0.47 3 42. Šljakobeton 1 600 960 0,76 5 1 400 960 0,58 4 1 200 960 0,47 3 VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA 43. Gips - kartonske ploče - do 15 mm 900 840 0,21 12 - do 18 mm 900 840 0,23 8 44. Pune gipsane ploče 1 400 840 0,70 12 1 200 840 0,58 8,5 1 000 840 0,47 6 45. Gipsane ploče sa punjenjem, 800 840 0,35 4 otvorima ili porozne 600 840 0,29 3 46. Klinker pločice 1 900 920 1,05 100 47. Pločice od opeke 1 800 920 0,79 20 48. Fasadne ploče, glazirane 1 800 920 0,92 300 49. Keramičke pločice - zidne, glazirane 1 700 920 0,87 200 - podne, neglazirane 2 300 920 1,28 200 50. Keramički mozaik  - 50 mm x 50 mm - 16% fuge 140 - 20 mm x 20 mm - 21% fuge 1 900 880 0,99 100 - 12 mm x 12 mm - 26% fuge 90 51. Stakleni mozaik - 20 mm x 20 mm - 20% 2 300 840 0,70 150 šupljina 52. Linoleum 1 200 1 880 0,19 500 53. Guma 1 000 1 470 0,16 10 000 2 500 960 2,33 90 54. Unapred izrađeni betonski elementi 2 400 960 2,04 70 55. Laki betonski elementi 1 200 920 0,47 10 56. Ploče od gustog krečnjaka, dolomita 2 650 do 880 2,33 65 i mermera 2 850 Ploče od peščara 2 600 880 2,33 50 57. Prozorsko staklo 2 500 840 0,81 10 000 58. Armirano staklo 2 600 840 0,44 100 000 59. Šuplji stakleni blokovi 1 100 840 0,44 4 000 60. Drvo 700 do 2 090 do - hrast 0,21 40 do 60 800 2 510 500 do - smreka, bor 2 090 0,14 70 600 61. Vodootporne panelne ploče 600 2 090 0,12 60 - teške, za spoljnje oblaganje 620 2 090 0,13 60 - lakše, za unutrašnje 400 2 090 0,08 30 oblaganje 62. Vodootporne šper ploče 660 2 090 100 - za unutrašnje oblaganje 550 2 090 0,14 60 63. Iverne ploče - tvrde 1 000 1 880 0,12 17 - meke 400 2 090 0,058 6 300 2 090 0,052 3 200 2 090 0,047 2 64. Iverne ploče, presovane 600 2 090 0,099 60 65. Ploče od drvene vune (izolit, heraklit i sl.) - debljine 15 mm 550 2 010 0,140 11 - debljine 25 mm 500 1 670 0,099 8 - debljine 35 mm 450 1 670 0,093 6  - debljine 50 mm 400 1 670 0,081 5 66. Papirnate tapete 600 1 340 0,15 5 - perive 700 1 340 0,15 10 - plastične 700 1 250 0,20 3 000 67. Bitumen 1 100 1 050 0,17 1 200 68. Asfalt 2 100 1 050 0,70 2 500 - asfalt, 20 mm 1 900 1 050 0,70 2 000 69. Bitumenska lepenka 1 100 1 460 0,19 2 000 70. PVC, homogeni 1 400 960 0,23 10 000 71. PVC, na filcu 800 960 0,12 3 000 72. Podne obloge - tepisi - napeti tafting 250 1 230 0,070 1,5 - lepljeni tafting 270 1 230 0,081 10 - iglasti fil, lepljen 300 1 460 0,090 10 73. Daske za pod 520 1 670 0,140 15 74. Parket 700 1 670 0,21 15 75. Tvrde ploče od drvenih vlakana 900 1 670 0,19 70 76. Polietilenske folije 1 000 1 250 0,19 80 000 77. PVC folija, meka 1 200 960 0,19 42 000 78. Bitumenska traka sa uloškom aluminijske folije debljine 900 1 460 0,19 100 000 0,1 mm 0,2 mm 950 1 460 0,19 150 000 79. Bitumenske trake, varene, debljine 5 mm, 1 000 1 460 0,19 140 000 sa aluminijskom folijom 0,2 mm 80. Krovna lepenka 1100 1460 0,19 2000 81. Višeslojni bitumenski premaz, 1 100 1 460 0,17 10 000 armiran u jednom sloju - 10 mm 82. Višeslojna bitumenska hidroizolacija 1 100 1 460 0,19 14 000 debljine 13 do 16 mm Višeslojna bitumenska hidroizolacija na perforiranoj 1 200 1 460 0,19 14 000 lepenki 83. PVC krovne trake, meke 1 200 960 0,19 20 000 84. PIB (poliizobutil) trake 1 600 960 0,26 300 000 85. CR (hloropren-kaučuk) trake 1 300 1 000 0,23 100 000 86. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake 1 500 1 000 0,30 80 000 87. EPDM (etilen-propilen-kaučuk) trake 1 200 1 040 0,30 100 000 88. Crep 1 900 880 0,99 40 89. Ploče od škriljaca 2 800 820 2,90 120 X METALI 90. Čelik 7 800 460 53,5 - liveni čelik 7 200 500 46,5 600 000 91. Aluminijumska folija 600 000 0,10 0,15 2 700 940 203 700 000 0,20 800 000 92. Bakarna folija 700 000 0,10 9 000 380 380 0,15 800 000 93. Olovo 11 500 130 35 94. Cink 7 100 390 110 XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI 14 840 0,038 1 23 840 0,034 1 95. Staklena vuna 30 840 0,032 1 60 840 0,032 1 80 840 0,034 1 30 840 0.038 1 80 840 0.034 1 96. Kamena vuna 100 840 0,033 1 160 840 0,037 1 180 840 0,039 1 97. Staklena pena 145 840 0,056 10 000 120 1 670 0,041 10 98. Pluta, ekspandirana, impregnirana 160 1 670 0,044 22 99. Ploče od prošivene trstike 800 1 260 0,046 2 100. Ploče od presovane slame (stramit) 350 1 470 0,098 3 101. Beton sa dodatkom piljevine 550 1 465 0,14 5 800 1 465 0,24 10 102. Sintetičke ploče od višeslojnog 1 400 1 590 0,19 50 000 poliestera 1 500 1 090 0,23 50 000 103. Ploče od akrilne smole 1 180 1 000 0,19 8 000 104. PVMD i PVC ploče 1 400 960 0,21 16 000 105. Polistirenske ploče (u blokovima) 15 1 260 0,041 25  20 1 260 0,041 35 25 1 260 0,041 40 30 1 260 0,041 45 106. Polistiren, izrađen u kalupina 20 1 260 0,041 40 25 1 260 0,041 50 30 1 260 0,041 60 40 1 260 0,041 35 107. Fenolne ploče, rezane iz blokova 60 1 260 0,041 40 108. Poliuretanske ploče, 30 1 380 0,035 40 Izrezane iz blokova 40 1 380 0,035 50 109. PVC ploče 50 1 260 0,041 200 110. Urea ploče 15 1 260 0,040 3 111. Ekstrudirani polistiren (HPS) Do debljine 80 mm, sa 33 1500 0,035 50 glatkom površinom Do debljine 80 mm, sa 33 1500 0,035 120 brušenom površinom Iznad debljine 80 mm, sa 33 1500 0,038 50 glatkom površinom Iznad debljine 80 mm, sa 33 1500 0,038 120 brušenom površinom 112. Vuna ovce 20 900 0,040 1 113. Kokosova vlakna 100 1600 0,045 1 114. Vlaknaste drvene ploče 190 2000 0,045 10 115. Toplotnoizolacioni malter 0,09-0,25 8-10 116. Celulozna vlakna 85 1800 0,040 1 117. Pamuk 20 840 0,040 1 118. Perlitne ploče 150 1000 0,060 5 119. Duvano staklo 140 1100 0,060 ¥ 15 1500 0,025 30 120. Poliuretanska pena 80 1500 0,040 100 121. Perlitni nasip 90 1000 0,055 3 Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, U max [W/(m2xK)], elemenata termičkog omotača zgrade, odnosno elemenata između dve susedne termičke zone, sadržane su u tabeli 3.4.1.3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje građevinske konstrukcije koje se graniče sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg vazduha (period grejanja) manja od 12 °C. Proračunska vrednost koeficijenta prolaza toplote, U [ W/(m2xK)], mora da bude manja (ili jednaka) U max [W/(m2xK)]: U £ U max [ W/(m2xK)].  Tabela 3.4.1.3 - Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, U ma x [W/(m2xK)], za elemente termičkog omotača zgrade Postojeća Nova zgrada Opis elementa / sistema zgrada U max U max [W/(m2xK)] [W/(m2xK)] Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom 1. Spoljni zid 0,40 0,30 2. Zid na dilataciji (između zgrada) 0,50 0,35 3. Zidovi i međuspratne konstrukcije između grejanih 0.90 0.90 prostorija različitih jedinica, različitih korisnika ili vlasnika 4. Ravan krov iznad grejanog prostora 0,20 0,15 5. Ravan krov iznad negrejanog prostora 0,40 0,30 6. Kosi krov iznad grejanog prostora 0,20 0,15 7. Kosi krov iznad negrejanog prostora 0,40 0,30 8. Međuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza 0,30 0,20 9. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i grejane 1,50 1,50 zimske bašte 10. Stakleni krovovi, izuzimajući zimske bašte, svetlosne 1,50 1,50 kupole 11. Spoljna vrata 1,60 1,60 12. Izlozi 1,80 1,80 13. Staklene prizme 1,60 1,60 Unutrašnje pregradne konstrukcije 14. Zid prema grejanom stepeništu 0,90 0,90 15. Zid prema negrejanim prostorima 0,55 0,40 16. Međuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora 0,40 0,30 17. Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora 0,40 0,30 Konstrukcije u tlu (ukopane, ili delimično ukopane) 18. Zid u tlu 0,50 0,35 19. Pod na tlu 0,40 0,30 20. Ukopana međuspratna konstrukcija 0,50 0,40 Napomena 1: Za elemente - sisteme panelnog (podnog, zidnog, plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajući standardi i tehnički uslovi propisani tim standardima. Napomena 2: Vrednosti navedene za postojeću zgradu odnose se na najveće dopuštene vrednosti posle renoviranja, sanacija, rekonstrukcija. Vrednosti U [W/(m2xK)] proračunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za netransparentne građevinske elemente, izuzev podova i zidova u tlu i zid - zavesa, u skladu sa standardom SRPS EN ISO 6946; za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370; za građevinske elemente tipa prozora, balkonskih vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2; za zid - zavese u skladu sa standardom SRPS EN 13947; za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410; za elemente za zidanje zidanih zidova i zidane zidove, u skladu sa standardom SRPS EN 1745. Koeficijent prolaza toplote transparentnog građevinskog elementa (spoljna građevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni prozori), U w [W/(m2xK)], određuje se proračunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1: A g x Ug + Af x Uf + I g x ψ g Uw = Ag + Af Proračunske vrednosti U g (staklo), U f (okvir) i ψ g (faktor korekcije temperature - spoj staklo/okvir), navedene su u tabelama 3.4.1.4, 3.4.1.5, 3.4.1.6, 3.4.1.7, i 3.4.1.8. Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledeći način: a) proračunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo); b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa važećim standardima i propisima. Vrednosti U g (staklo) i U f (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim građevinskim elementima se dodatno obračunavaju i potiču od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (različita rešenja: aluminijumska spojnica, sintetička spojnica, specijalno termički poboljšana spojnica); spoja staklo - okvir; spoja okvir - građevinska konstrukcija (ugradnja). Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla ("staklopaketi") usvajaju se sa vrednostima: U w = 3,5 W/(m2xK) (za prozore krilo na krilo); U w = 5,0 W/(m2xK) (za prozore sa jednostrukim staklom). Tabela 3.4.1.4 - Toplotna svojstva transparentnih građevinskih elemenata - STAKLO Ug Tip stakla g W/(m2xK) jednostruko, 6 mm 5,8 0,83 2-struko, prozirno, 6-8-6 mm 3,2 0,71 2-struko, prozirno, 4-12-4 mm 3,0 0,71 2-struko, prozirno, 6-12-6 mm 2,9 0,71 2-struko, prozirno, 6-16-6 mm 2,7 0,72 3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 1,9 0,63 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh) 1,6 0,63 2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh) 1,5 0,61 2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar) 1,3 0,61 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr) 1,1 0,62 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe) 0,9 0,62 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 0,7 0,48 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 0,5 0,48 2-struko, reflektujuće, 6-15-6 mm (Ar) 1,3 0,25 - 0,48 2-struko, reflektujuće, 6-12-4 mm (Ar) 1,4 0,27 - 0,44 Tabela 3.4.1.5: Koeficijent prolaza toplote okvira - drveni okvir Uf debljina d f mm W/(m2xK) meko drvo (500 kg/m3), tvrdo drvo (700 kg/m3), λ = 0,13 W/(mxK) λ = 0,18 W/(mxK) 30 2,3 2,7 50 2,0 2,4 70 1,8 2,0 90 1,6 1,8 110 1,4 1,6 Tabela 3.4.1.6: Koeficijent prolaza toplote okvira - PVC-okvir Uf Materijal Tip okvira - profil W/(m2xK) 2-komorni 2,2 3-komorni 1,7 - 1,8 PVC-šuplji profili 5-komorni 1,3 - 1,5 6-komorni 1,2 - 1,3 Tabela 3.4.1.7: Koeficijent prolaza toplote okvira - metalni okvir Uf Vrsta metalnog okvira W/(m2xK) čelični, sa termičkim prekidom 4,0 čelični, bez termičkog prekida 6,0 aluminijumski, sa termičkim prekidom 2,8 - 3,5 aluminijumski, poboljšani 1,4 - 1,5 specijalni sistemi profila za pasivne kuće 0,7 - 0,8 Tabela 3.4.1.8: Koeficijenti korekcije - faktor korekcije temperature za toplotne mostove između okvira i stakla Koeficijent korekcije, ψ g 2-struko i višestruko 2-struko i višestruko staklo, bez sloja za staklo, sa slojem za poboljšanje poboljšanje Drveni i PVC - okviri 0,04 0,06 Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim 0,06 0,08 mostom Metalni okviri, bez prekinutog toplotnog mosta 0,00 0,02 3.4.2 Gubici toplote 3.4.2.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote, H T [W/K] Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H T [W/K], izračunava se po obrascu: H T = Σ (F xi • U i • A i ) + H TB i F xi - faktor korekcije temperature za i-ti građevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 3.4.1.1 ovog pravilnika; U i [W/(m2xK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog građevinskog elementa, površine A i [m2]. Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termičkom omotaču zgrade (ili dela zgrade), H TB [W/K], iznosi: H TB = ∆U TB • A A [m2] - zbirna površina spoljnih građevinskih elemenata (termički omotač objekta - spoljne mere); Usvaja se vrednost ΔU TB = 0,10 W/(m2xK). Ukoliko je uticaj toplotnih mostova već uzet u obzir pri proračunu koeficijenta prolaza toplote U, građevinskog elementa, granična površina kroz koju se toplota prenosi A, kod uvažavanja uticaja toplotnog mosta može se umanjiti za površinu građevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj način određen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, H TB [W/K], tada iznosi: H TB = ΔU TB • A cor A cor [m2] - zbirna površina spoljnih građevinskih elemenata (spoljni omotač objekta), umanjena za površine građevinskih elemenata za koje su izračunati koeficijenti prolaza toplote sa uključenim toplotnim mostovima. 3.4.2.2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H V [W/K] Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H V [W/K], izračunava se po obrascu: HV = ρa • cp • V • n V - zapremina grejanog prostora [m3]; n - broj izmena vazduha na čas [h-1] ρ a • c p = 0,33 [Wh/(m3 • K)] (ρ a • c p = 1200 [J/(m3 • K)]) Tabela 3.4.2.1 - Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Stambene zgrade sa više stanova i prirodnom ventilacijom Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1] Izloženost fasade vetru Više od jedne fasade Samo jedna fasada Zaptivenost Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra Otvoren položaj zgrade 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5 Umereno zaklonjen položaj 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5 Veoma zaklonjen položaj 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 Tabela 3.4.2.2 - Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Pojedinačne porodične kuće sa prirodnom ventilacijom Broj izmena vazduha n [h-1] Zaptivenost Loša Srednja Dobra Otvoren položaj zgrade 1,5 0,8 0,5 Umereno zaklonjen položaj 1,1 0,6 0,5 Veoma zaklonjen položaj 0,76 0,5 0,5 3.4.2.3 Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H' T [W/(m2xK)] Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H' T [W/(m2xK], izračunava se po obrascu: HT H' T = A Najveći dopušteni specifični transmisioni toplotni gubitak kroz termički omotač zgrade, H' T [W/(m2xK)], usvaja se prema tabeli 3.4.2.3.1: Tabela 3.4.2.3.1 - Najveće dopuštene vrednosti specifičnih transmisionih gubitaka toplote, H' T,max [W/(m2xK)], u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade) Nestambene zgrade sa udelom Faktor Nestambene zgrade sa udelom transparentnih oblika transparentnih površina > 30% H' T površina ≤ 30% i stambene zgrade H' T A/V e (m-1) (W/m2K) (W/m2K) ≤ 0.2 1.05 1.55 0.3 0.80 1.15 0.4 0.68 0.95  0.5 0.60 0.83 0.6 0.55 0.75 0.7 0.51 0.69 0.8 0.49 0.65 0.9 0.47 0.62 1.0 0.45 0.59 >1.05 0.44 0.58 3.4.2.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača, q V [W/m3] Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača, q V [W/m3], transmisioni i ventilacioni, izračunavaju se po obrascu: HT + HV qV = [W/m3] Ve

TEHNIČKI ZAHTEVI ZA POSTIZANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA 4.1. Tehničkim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naročito se određuju sledeći parametri: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade: (1) orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce, vetar, zelenilo); (2) postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj urbanistički uslovi to dozvoljavaju. 2) oblik zgrade kojim se obezbeđuje energetski najefikasniji odnos površine i zapremine omotača zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije, okruženje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade; 3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim temperaturnim zahtevima; zone sa višim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije (sunce, vetar, zelenilo); 4) način korišćenja prirodnog osvetljenja i osunčanja: (1) maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omogućavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi odnosno zaštite od pregrevanja leti adekvatnim zasenčenjem (forma objekta ili sistemi zasenčenja); (2) toplotna energija koja kroz zastakljene površine ulazi u prostoriju treba da se ograniči u letnjem danu (kada sem difuznog postoji i direktno sunčevo zračenje). 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije: (1) otvore na zgradi, kao što su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da gubici toplote u zimskom periodu i toplotno opterećenje u letnjem periodu bude što manje; (2) kada god je to moguće, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) noćno hlađenje u letnjem periodu. 6) optimizacija strukture zgrade (1) prema potrebama i nameni zgrade koristiti termičku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu; termička masa treba da povećava termičku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim korišćenjem; (2) primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termičkog omotača; (3) izbegavati toplotne mostove; (4) odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva. 7) korišćenje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade, strukturu i omotač koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zaštita od pregrevanja; 8) korišćenje voda - izvršiti analizu mogućnosti korišćenja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja, spoljnih pranja i dr., kao i za grejanje i hlađenje zgrade; tehničke prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore navedene svrhe, ukoliko su ukopane, ne uračunavaju se u indeks zauzetosti parcele. 4.2. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih zgrada: 1) voditi računa o očuvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade: (1) kada to nije isključeno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno izvođenje spoljne toplotne izolacije zidova; (2) kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji, dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim završnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora; (3) kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 15 cm, uz saglasnost suseda; (4) kada to prostorne okolnosti omogućavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom dokaže poboljšanje energetske efikasnosti zgrade; 2) prilikom energetske sanacije postojećih zgrada, erkeri i drugi istureni delovi kao što su dvostruke fasade, staklenici, zastakljene terase i lođe - staklenici, čija se građevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i to: (1) maksimalno 0,6 m od građevinske linije ako je trotoar manji od 3,5 m i ako je rastojanje do susedne nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na  50% površine ulične fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (2) maksimalno 0,9 m od građevinske linije ukoliko je trotoar veći od 3,5 m, a širina ulice od 12 do 15 m i to maksimalno na 50% površine ulične fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (3) maksimalno 1,2 m ako je trotoar veći od 3,5 m, a širina ulice veća od 15 m i to na maksimalno 50% površine ulične fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (4) veći ispadi nadzemnih etaža u odnosu na građevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni; (5) ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugrožavati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada može biti najviše pod uglom od 45 stepeni od granice parcele objekta. Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj, odnosno, analizirati uticaj postojećih i planiranih susednih zgrada u skladu sa važećom urbanističkom regulativom.

USLOVI KOMFORA Jedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruženje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika koje se tu dešavaju, te u sklopu tehničke dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehnička rešenja za postizanje projektovanih parametara komfora. Vazdušni komfor - kvalitet vazduha u zgradama obezbeđuju: 1) arhitektonske mere (1) zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju, težiti omogućavanju poprečne ventilacije; (2) predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni osećaj promaje. 2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha (1) preporučuje se ugradnja sistema prinudne (veštačke) ventilacije sa propisanim brojem izmena na čas, gde nije moguće postići zahtevane karakteristike vazdušnog komfora prostora prirodnom ventilacijom; (2) dovođenje svežeg vazduha prinudnom ventilacijom reguliše se prema stvarnim potrebama opterećenosti i vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji;  (3) svi objekti preko 500 m2, koji imaju prinudnu ventilaciju, moraju imati ugrađene razmenjivače toplote koji rekuperišu toplotu otpadnog vazduha, a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je: - rekuperatori voda - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, η ≥ 50%; - rekuperatori vazduh - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, η ≥ 70%; (4) ugradnja uređaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300 m³/h i u posebnim slučajevima (npr. izvor toksičnih ili eksplozijskih materija) i u slučajevima kada je dokazano da to nije moguće izvesti; (5) regenerativni razmenjivači toplote mogu se koristiti samo u slučajevima kada otpadni vazduh ne sadrži duvanski dim, neprijatne mirise ili druge štetne zagađivače. Toplotni komfor se obezbeđuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i drugim neophodnim arhitektonsko-građevinskim rešenjima: 1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotača; 2) zaštitom od sunčevog zračenja; 3) korišćenjem termičke mase; 4) pasivnim/prirodnim noćnim hlađenjem; 5) toplotnim zoniranjem zgrade; 6) oblikovanjem zgrade, i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja, sprečiti uticaj direktnog sunčevog zračenja. Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi održavaju u granicama komfora u zavisnosti od namene objekta definisanog ovim pravilnikom. Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi održavaju u granicama definisanim u Prilogu 6 - Tabeli 6.5 - Dobici toplote od ljudi i električnih uređaja koja je štampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Tek pošto su iscrpljene sve arhitektonsko-građevinske mogućnosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama, mogu se uvesti sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju. Svetlosni komfor u zgradi obezbeđuje se uvođenjem prirodnog svetla i veštačkim osvetljenjem. Uvođenjem prirodnog svetla: 1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvođenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korišćenje veštačkog osvetljenja; 2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunčevog zračenja upotrebom senila i zastora; 3) sistemi zaštite od sunčevog zračenja moraju da omoguće dovoljnu količinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korišćenja veštačkog osvetljenja; 4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunčevog zračenja uz zadržavanje propisanog nivoa osvetljenosti; Intenzitet veštačkog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom. Zvučni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postiže se sledećim merama: 1) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka unutrašnjih građevinskih elemenata (zidovi, tavanice, vrata); 2) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka spoljašnjih građevinskih elemenata (spoljašnji zidovi, fasadni otvori, krovni omotači); 3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara; 4) prihvatljivim nivoom zvučnog pritiska zvukova u prostorijama, uključujući i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje preslušavanja; 5) adekvatnim akustičkim odzivom prostorija ili prostora kojim se određuje čujnost i kvalitet korisnih zvukova; 6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da naruše prethodno navedene građevinske i arhitektonske mere za postizanje zvučnog komfora.

METODOLOGIJA ODREĐIVANJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA: ODREĐIVANJE GODIŠNJE POTREBNE TOPLOTE ZA GREJANJE, UKUPNE GODIŠNJE FINALNE I PRIMARNE ENERGIJE, GODIŠNJE EMISIJE CO , REFERENTNI KLIMATSKI 2 PODACI I PREPORUČENE VREDNOSTI ULAZNIH PARAMETARA ZA PRORAČUN 6.1 Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada Tabela 6.1 - Metodologija za određivanje godišnje potrebne toplote za grejanje Veličina Način proračuna Primenjeni granični uslovi 1 2 3 Prema SRPS EN ISO 13790 Prema SRPS EN ISO 13790 *(važi Godišnja potrebna energija Q H,nd = Q H,ht - η H,gn • Q H,gn * za sisteme koji rade bez prekida u za grejanje, Q H,nd [kWh/a] Q H,nd = (Q T + Q v ) - η H,gn • zagrevanju) (Q int + Q sol )  Q H,nd Q H,an = , Specifična godišnja potrebna Af energija za grejanje, Prema SRPS EN ISO 13790 Q H,an [kWh/m2a] A f - korisna površina zgrade [m2] Godišnja potrebna energija Q H,ht = (H T + H V ) • 24 • HDD - broj stepen dana za lokaciju za nadoknadu gubitaka HDD • 10-3 zgrade (tabela 7.3) toplote [kWh/a] H T = Σ (F xi • U i • A i ) + H TB i H TB = ∆U TB • A ∆U TB = 0,10 W/(m2•K) Koeficijent transmisionog Prema SRPS EN ISO 13790 gubitka toplote H T [W/K] Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu: HT HT = W/(m2•K) Af HV = ρa • cp • Σ Vi • ni, i Prema SRPS EN ISO 13789: ρ a • c p Koeficijent ventilacionog V - zapremina grejanog = 1200 [J/(m3K) ], gubitka toplote H V [W/K] prostora [m3]; Broj izmena vazduha prema tabeli 3.4.2.1 i 3.4.2.2 n - broj izmena vazduha na čas [h-1] Primenjeni granični Veličina Način proračuna uslovi 1 2 3 Prema SRPS EN ISO 13790: Q H,gn γH = , , γ H - bezdimenzioni Q H,ht odnos toplotnog bilansa; τ C m / 3600 a H - bezdimenzioni a H =a H,0 + , τ= , numerički Faktor iskorišćenja τ H,0 HT + HV parametar koji dobitaka toplote za zavisi od vrednosti period grejanja η H,gn Prosečne vrednosti (sezonski ili mesečni metod): vremenske η H,gn = 1,00 - Teški tip gradnje; konstante; τ - vremenska η H,gn = 0,98 - Srednje-teški tip gradnje; konstanta [h]; C m - dinamički η H,gn = 0,90 - Laki tip gradnje. toplotni kapacitet [J/K] Godišnja količina Q int = A f • (q p + q E ) Prema SRPS EN energije koja potiče ISO 13790: Dobiti od unutrašnjih toplote od ljudi i dobitaka toplote električnih uređaja Q int [kWh/a] dati u tabeli 7.5 Q sol = F sh • A sol • I sol • τ sol , Prema SRPS EN F sh - Faktor osenčenosti zgrade: ISO 13790: F sh = F hor • F ov • F fin F sh - vrednosti date u tabelama 7.6 do 7.8 Za staklene spoljne površine: I sol • τ sol [kWh/m2] - A sol,gl = g gl • (1 - F F ) • AW , vrednosti date u Godišnja količina tabeli 7.9 g gl - faktor propustljivosti Sunčevog zračenja u g gl - vrednosti date u energije koja potiče zavisnosti od vrste stakla: od dobitaka usled F F - faktor rama; tabeli 7.10 Sunčevog zračenja A W - površina prozora (građevinskog otvora) α s,C = 0,6 - vrednost Q sol [kWh/a] za svetlije boje Za spoljne zidove: fasade i mermer A sol,C = α s,C • R s,C • U C • A C α s,C - emisivnost spoljne površine zida Srednja vrednost: (kratkotalasno zračenje Sunca); 1 2 1 R s,C = mK/W R s,C = otpor prelazu toplote za 25 he spoljnu stranu zida [m2K / W] Prema SRPS EN ISO 13790: α H,red. - bezdimenzijski Godišnja potrebna Q H,nd,interm = α H,red • Q H,nd , faktor redukcije u energija za grejanje zagrevanju; za sisteme koji rade τ H,0 ƒ H,hr - odnos broja sa prekidom, α H,red = 1-3 ( ) • γ H • (1- ƒ H,hr ) Q H,nd,interm [kWh/a] τ sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji. Tabela 6.1a - Metodologija za određivanje ukupne godišnje potrebne energije: Primenjeni granični Veličina Način proračuna uslovi 1 2 3 Prema SRPS EN 15316-3-1 Q w = ρ W • c W • V W • (θ W - θ 0 ) Godišnja potrebna toplota za V W - godišnja potrošnja vode [m3/a] ρ W • c W = 1,16 pripremu sanitarne tople θ W - temperatura vode u rezervoaru [kWh/( m3/K] vode, Q w [kWh/a] [°C] θ 0 - temperatura vode iz vodovoda [°C] Specifična vrednost za različite tipove zgrada data je u tabeli 7.5  Q H,ls = Q H,em,ls + Q H,dis,ls + Q H,st,ls + Q H,gen,ls , Q H,em,ls - gubici toplote pri razmeni u prostoru prema 15316-2-1 [kWh/a] Godišnji toplotni gubici Q H,dis,ls - gubici toplote u cevnoj mreži Prema SRPS EN sistema za grejanje, prema 15316-2-3 [kWh/a] 15316 Q H,ls [kWh/a] Q H,st,ls - gubici toplote pri skladištenju u rezervoaru prema 15316-3-3 [kWh/a], Q H,gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji prema 15316-4-1 [kWh/a] Q W,ls = Q W,dis,ls + Q W,st,ls + Q W, gen,ls Q W,dis,ls - gubici toplote u cevnoj mreži razvoda tople vode prema 15316-3-2 Godišnji toplotni gubici [kWh/a] sistema za pripremu Prema SRPS EN Q W,st,ls - gubici toplote pri skladištenju u sanitarne toplote vode 15316 rezervoaru prema 15316-3-3 [kWh/a], Q W,ls [kWh/a] Q W, gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji ili pripremi tople vode prema 15316-3-3 [kWh/a] Godišnja potrebna toplota Q H = Q H,nd + Q W + Q H,ls + Q W,ls Q H [kWh/a] Q C,nd = (Q int + Q sol ) - η C,ls (Q T + Q V ), Specifična vrednost: Prema SRPS EN ISO 13790 Q C,nd Godišnja potrebna energija Q C,an = [kWh/(m2a)], za hlađenje, Q C,nd [kWh/a] Aƒ η C,ls - faktor iskorišćenja gubitaka toplote [-] Aƒ - korisna površina zgrade [m2] Godišnji gubici sistema za Prema SRPS EN Prema SRPS EN 15243 hlađenje Q C,ls [kWh/a] 15243 Godišnja potrebna energija Q C = Q C,nd + Q C,ls za hlađenje, Q C [kWh/a] Prema Prema Godišnja potrebna energija SRPS EN 15243, SRPS EN 15243, za ventilaciju i klimatizaciju, SRPS EN 15241; SRPS EN 15241; Q Ve [kWh/a] SRPS EN ISO 13790 SRPS EN ISO 13790 Godišnja potrebna energija Prema: Prema: za osvetljenje, E l [kWh/a] SRPS EN 15193 SRPS EN 15193 Ukupna godišnja isporučena energija računa se kao zbir energija potrebnih za grejanje i pripremu sanitarne tople vode, za hlađenje, za ventilaciju i klimatizaciju, za grejanje, za osvetljenje i za rad pomoćnih sistema: E del = Q H + Q c + Q ve + E I + Q aux [kWh/a]. Tabela 6.2 - Stepen korisnosti postrojenja za grejanje Ukupni stepen korisnosti postrojenja za grejanje obuhvata stepen korisnosti kotla, cevne mreže i sistema automatske regulacije: η = η k x η c x η r [-], čime su obuhvaćeni gubici sistema za grejanje Q H,ls .  1. Kotlovi Kotlovi bez regulacije 0,65 Kotlovi do 50 kW sa ručnom regulacijom 0,68 Kotlovi preko 50 kW sa dobrom ručnom 0,72 regulacijom Čvrsto gorivo Kotlovi do 175 kW sa mehaničkom 0,75 regulacijom Kotlovi preko 175 kW sa dobrom 0,83 mehaničkom regulacijom Kotlovi do 50 kW sa ručnom regulacijom 0,81 - 0,83 Tečno gorivo Kotlovi preko 50 kW sa automatskom 0,83 - 0,87 regulacijom Kotlovi do 100 kW sa prirodnom promajom 0,80 - 0,88 Gasovito gorivo Kotlovi preko 100 kW sa prinudnom 0,88 - 0,94 promajom 2. Cevna mreža Neizolovana cevna mreža unutar termičkog omotača zgrade 0,95 Izolovana cevna mreža u delu negrejanog prostora zgrade 0,98 Predizolovane cevi toplovodne mreže daljinskog grejanja 0,88 - 0,92 3. Sistem regulacije bez podele na Način regulacije sa podelom na zone zone Automatska centralna i lokalna 1,0 0,95 regulacija Automatska centralna 0,95 0,92 regulacija Ručna centralna regulacija 0,92 0,90 Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θ H,mn za mesta u Republici Srbiji MESTO HDD HD θ H,mn MESTO HDD HD θ H,mn Aleksinac 2517 176 5,7 Leskovac 2625 181 5,5 Beograd 2520 175 5,6 Požarevac 2588 181 5,7 Bečej 2797 184 4,8 Negotin 2818 183 4,6 Bor 3100 200 4,5 Niš 2613 179 5,4 Valjevo 2784 192 5,5 Novi Sad 2679 181 5,2 Vranje 2675 182 5,3 Pančevo 2712 182 5,1 Vršac 2556 180 5,8 Pirot 2610 180 5,5 Gornji Milanovac 3078 208 5,2 Prokuplje 2604 186 6 Divčibare 3839 243 4,2 Senta 2824 187 4,9 Zaječar 2880 192 5 Smederevo 2610 180 5,5 Zlatibor 3728 239 4,4 Sombor 2850 190 5 Zrenjanin 2748 182 4,9 Sremski Karlovci 2496 177 5,9 Jagodina 2599 178 5,4 Sremska Mitrovica 2738 185 5,2 Kikinda 2763 183 4,9 Užice 3015 201 5 Kopaonik 5349 311 2,8 Čačak 2755 190 5,5 Kragujevac 2610 180 5,5 Ćuprija 2380 163 5,4 Kraljevo 2628 180 5,4 Šabac 2588 181 5,7 Kruševac 2654 183 5,5 Šid 2686 184 5,4 Tabela 6.4 - Potrebna minimalna debljina termičke izolacije cevovoda i rezervoara 219 - 521 Spoljašnji prečnik [mm] 30 - 83 89 - 159 191 - 267 292 - 394 rezervoari Debljina izolacije [mm] 40 50 60 70 80 Tabela 6.5 - Dobici toplote od ljudi i električnih uređaja (SRPS EN ISO 13790) Tip Jedi zgrad 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Ostale zgrade nica e Stam Stam Zgrad bena Sale bena e zgra Posl Trgo Spo za Indust Unut Ulazni zgra name Bol da sa ovna Rest vinsk rtski sasta rijske Skla rašnji podac da sa njene nic jedni zgra orani i cent nke i zgrad dišta baze i više obraz e m da centri ri preze e ni stano ovanj stano ntacije va u m Unutr ašnja projek tna tempe 20 20 20 20 22 20 20 18 20 18 18 28 °C ratura za zimski period Unutr ašnja projek tna tempe 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 28 °C ratura za letnji period Površi na po m2/p osobi 60 40 20 10 30 5 10 20 5 20 100 20 er (zauz etost) Odav anje W/pe toplot 70 70 80 70 80 100 90 100 80 100 100 60 r e po osobi Odav anje toplot e ljudi po 1,2 1,8 4,0 7,0 2,7 20 9,0 5,0 16 5,0 1,0 3,0 W/m2 jedinic i površi ne Prisut nost tokom dana 12 12 6 4 16 3 4 6 3 6 6 4 h (prose čno mese čno) Godiš nja potroš nja elektri čne energi je po kWh/ 20 30 20 10 30 30 30 10 20 20 6 60 jedinic m2 i površi ne grejan og prosto ra Protok sveže g vazdu m3/(h ha po 0,7 0,7 0,7 0,7 1,0 1,2 0,7 0,7 1,0 0,7 0,3 0,7 •m2) jedinic i površi ne grejan og prosto ra Protok sveže g vazdu m3/(h ha po 42 28 14 7 30 6 7 14 5 14 30 14 •per) osobi (obrok po osobi) Toplot a potreb na za pripre mu STV po kWh/ 10 20 10 10 30 60 10 80 10 10 1,4 80 jedinic m2 i površi ne grejan og prosto ra Tabela 6.6 - Faktor osenčenosti zgrade usled okolnih objekata Korekcioni faktor F hor za 45° SGŠ Ugao [o] J I,Z S 0 1,00 1,00 1,00 10 0,97 0,95 1,00 20 0,85 0,82 0,98 30 0,62 0,70 0,94 40 0,46 0,61 0,90 Tabela 6.7 - Faktor osenčenosti zgrade usled nastrešnica Korekcioni faktor F ov za 45° SGŠ Vertikalni presek Ugao [o] J I,Z S 0 1,00 1,00 1,00  30 0,90 0,89 0,91 45 0,74 0,76 0,80 60 0,50 0,58 0,66 Tabela 6.8 - Faktor osenčenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi Korekcioni faktor F fin za 45° SGŠ Horizontalni presek Ugao [o] J I,Z S 0 1,00 1,00 1,00 30 0,94 0,92 1,00 45 0,84 0,84 1,00 60 0,72 0,75 1,00 Faktor zasenčenja, f S Elementi za zasenčenje su elementi koji sprečavaju ili ograničavaju insolaciju: na osnovu topografije (uticaj položaja zgrade u odnosu na profil terena, u odnosu na susedne - zgrade koje je nadvišavaju i sl.); na osnovu konstruktivnog rešenja zgrade - izgleda spoljnjeg omotača (balkoni, lođe, istureni elementi - erkeri, prepusti, i sl.).; na osnovu posebnih (pomerljivih) elemenata za zasenčenje (novija rešenja). Faktor zasenčenja, f S , može se izračunavati na pojednostavljeni način: f S = 0,9 za nezasenčeni (nezaklonjeni) položaj; f S = 0,6 za zasenčeni (zaklonjeni) položaj. Efektivni stepen propustljivosti energije, g w : Ukupan stepen propustljivosti energije transparentnih površina, g, je deo energije Sunčevog zračenja koja se kroz zastakljenje predaje prostoriji, pri toplotnom protoku koji je upravan na površinu (često se ova veličina obeležava sa g⊥, tj. g = g⊥). Računske (projektne) vrednosti za ukupan stepen propustljivosti energije za različita zastakljenja, g, date su u tabeli 3.2.1 ovog priloga. Usled zaprljanosti stakla i odstupanja u odnosu na upadni ugao (različito od 90°), efektivni stepen propustljivosti energije, g w , usvaja se sa vrednošću: g w = 0,9 x g  Zimske bašte Solarni dotoci toplote kroz zimske bašte mogu se određivati primenom pojednostavljenog postupka: uračunava se samo toplotni dotok koji se direktno dobija preko spoljašnjeg zastakljenja zimske bašte i prenosi se preko unutrašnjeg ostakljenja (ostakljenje između zgrade i na nju naslonjene zimske bašte) u prostoriju/-e; pri tome se u proračun uzimaju i eventualna zasenčenja od krova zimske bašte. Transparentne toplotne izolacije Transparentne toplotne izolacije pripadaju grupi novijih materijala. Toplotni dotoci kroz transparentne toplotne izolacije posebno se izračunavaju. Tabela 6.9 - Srednje sume Sunčevog zračenja i srednja mesečna temperatura spoljnog vazduha Zim Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII a Srednja mesečna 0,9 3,0 7,3 12,5 17,6 20,6 22,3 22,0 17,7 12,7 7,2 2,6 5,6 temperatu ra (oC) S HOR 2 42,7 60,3 103,8 133,6 170,4 181,2 192,8 170,4 127,5 88,94 45,5 33,8 398 (kWh/m ) 5 5 6 5 3 3 3 3 8 0 7 u n č e v J 64,2 76,9 96,43 86,73 86,28 81,43 90,31 99,43 107,3 109,2 66,5 52,8 455 o (kWh/m2) 5 8 8 2 2 0 z r a č I, Z 32,5 55,3 112,9 116,7 125,2 114,3 34,6 25,5 e (kWh/m2) 79,80 96,05 91,32 67,21 310 7 5 0 8 2 7 7 3 n j e S 17,4 22,3 17,9 14,3 36,04 44,64 55,69 56,88 58,27 52,83 38,78 29,16 145 (kWh/m2) 2 8 3 1 HDD - 585 458 370 102 0 0 0 0 0 101 373 531 2520 Napomena: Vrednosti srednjih suma Sunčevog zračenja datih u tabeli 6.9 koriste se za proračun dobitaka toplote od Sunčevog zračenja za sve lokacije na teritoriji Republike Srbije. Tabela 6.10 - Orijentacija u horizontalnoj ravni i nagibi kosih površina Orijentacija fasadnih zidova* Uglovi nagiba kosih površina** *Napomena: Orjentacija fasadnih zidova zgrade definiše se prema pretežnoj orjentaciji ka jednoj od četiri strane sveta (istok, zapad, sever i jug) i u zavisnosti od pretežne orjentacije usvajaju se vrednosti srednjih suma Sunčevog zračenja iz tabele 6.9. ** Napomena: Ukoliko se proračun radi za kose fasadne elemente, potrebno je izvršiti korekciju srednjih suma sunčevog zračenja, i to na sledeći način: 1. za ugao nagiba -15°< γ < +15° - ne vrši se korekcija, već se površina tretira kao vertikalna; 2. za ugao nagiba +30°< γ < +75° - korekcija se vrši prema jednačini: q sol = q sol,tab sin(90 - γ); 3. za ugao nagiba +75°< γ < +90° - ne vrši se korekcija, već se površina tretira kao horizontalna. Tabela 6.11 - Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije Zgrade moraju biti projektovane tako da ne premašuju dozvoljenu godišnju potrošnju energije propisanu u Tabeli 6.11. * Napomena: Vrednosti definisane u koloni 2 u tabelama 6.11a i 6.11b privremenog su karaktera i na snazi su do usvajanja Nacionalnog Programskog Paketa za određivanje potrošnje energije. Vrednosti iz kolone br. 3, tabela 6.11a i 6.11b proračunavaće se pomoću Nacionalnog Programskog Paketa za određivanje potrošnje energije, po usvajanju ovog paketa. Tabela 6.11a - Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije - nove zgrade Dozvoljena Dozvoljena godišnja upotreba maksimalna godišnja primarne energije za grejanje, RB. VRSTA ZGRADE potrošnja energije za hlađenje, sanitarnu toplu vodu, grejanje ventilaciju i veštačko osvetljenje [kWh/m2a] [kWh/m2a] 1 2 3 stambene zgrade sa (proračun pomoću Nacionalnog 1. 65 jednim stanom Programskog Paketa) 2. stambene zgrade sa dva 60 (proračun pomoću Nacionalnog  ili više stanova Programskog Paketa) upravne i poslovne (proračun pomoću Nacionalnog 3. 55 zgrade Programskog Paketa) zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 4. 65 obrazovanju Programskog Paketa) zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 5. zdravstvu i socijalnoj 100 Programskog Paketa) zaštiti zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 6. 90 turizmu i ugostiteljstvu Programskog Paketa) zgrade namenjene sportu (proračun pomoću Nacionalnog 7. 80 i rekreaciji Programskog Paketa) zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 8. trgovini i uslužnim 70 Programskog Paketa) delatnostima zgrade za druge namene koje koriste energiju (proračun pomoću Nacionalnog 9. / uključujući i mešovite Programskog Paketa) namene Tabela 6.11b - Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije - postojeće zgrade Dozvoljena Dozvoljena godišnja upotreba maksimalna godišnja PRIMARNE energije za grejanje, RB VRSTA ZGRADE potrošnja energije za hlađenje, sanitarnu toplu vodu, grejanje ventilaciju i veštačko osvetljenje [kWh/m2a] [kWh/m2a] 1 2 3 stambene zgrade sa (proračun pomoću Nacionalnog 1. 75 jednim stanom Programskog Paketa) stambene zgrade sa dva (proračun pomoću Nacionalnog 2. 70 ili više stanova Programskog Paketa) upravne i poslovne (proračun pomoću Nacionalnog 3. 65 zgrade Programskog Paketa) zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 4. 75 obrazovanju Programskog Paketa) zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 5. zdravstvu i socijalnoj 120 Programskog Paketa) zaštiti zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 6. 100 turizmu i ugostiteljstvu Programskog Paketa) zgrade namenjene sportu (proračun pomoću Nacionalnog 7. 90 i rekreaciji Programskog Paketa) zgrade namenjene (proračun pomoću Nacionalnog 8. trgovini i uslužnim 80 Programskog Paketa) delatnostima  zgrade za druge namene koje koriste energiju (proračun pomoću Nacionalnog 9. / uključujući i mešovite Programskog Paketa) namene Tabela 6.12 - Faktori pretvaranja za proračunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote ENERGENT FAKTOR PRETVARANJA ulje za loženje 1,2 gas 1,1 ugalj 1,3 drvena biomasa 0,1 električna energija 2,5 daljinsko grejanje na fosilna goriva 1,8 daljinsko grejanje kogeneracijom 1,0 Godišnja primarna energija za funkcionisanje zgrade određuje se tako što se godišnja dovedena energija za rad sistema u zgradi pomnoži sa faktorom pretvaranja određenim u tabeli 6.12. Tabela 6.13 - Specifične emisije CO 2 za pojedine vrste energenata Energent Po jedinici goriva Po jedinici energije zemni gas 1,9 kg/m3 0,20 kg/kWh tečni naftni gas 2,9 kg/kg 0,215 kg/kWh ekstra lako ulje za loženje 2,6 kg/l 0,265 kg/kWh lako ulje za loženje 3,2 kg/kg 0,28 kg/kWh daljinska toplota 0,33 kg/kWh 0,33 kg/kWh* električna energija 0,53 kg/kWh 0,53 kg/kWh smeđi ugalj (domaći) 1,5 kg/kg 0,32 kg/kWh smeđi ugalj (strani) 1,88 kg/kg 0,40 kg/kWh lignit (domaći) 1,0 kg/kg 0,33 kg/kWh *Napomena: Podaci se koriste u slučaju kada isporučilac energenta ne navede emisiju za svoj izvor energenata, odnosno energije. Proračun emisije CO 2 i pokazatelji: 1) emisije CO 2 , koje nastanu tokom funkcionisanja objekta, određuju se na osnovu podataka specifične emisije CO 2 za pojedine izvore energije, tako što se godišnja potrebna primarna energija za funkcionisanje objekta, prema određenom izvoru energije, pomnoži pripadajućim podatkom specifične emisije CO 2 , koji je dat u tabeli 6.13 ovog pravilnika i vrednosti saberu; 2) pokazatelji emisije CO 2 izražavaju se u obliku godišnjih emisija CO 2 [kg/a] i specifičnih godišnjih emisija na jedinicu površine CO 2 [kg/m2a].

ENERGETSKI POKAZATELJI ZA RASHLADNE AGREGATE KOJI SE KORISTE ZA POTREBE HLAĐENJA U ZGRADAMA Tabela 7.1 - Energetski pokazatelji za različite vrste rashladnih agregata Vrsta rashladnih agregata (RA) EER COP ESEER Euro Proba po: prEN 14511 prEN 14511 vent Vazdušno hlađeni RA 2,90 3,00 3,00 Vazdušno hlađeni RA sa priključnim kanalima 2,50 2,80 3,00 Vazdušno hlađeni RA za površinsko hlađenje/grejanje 3,65 3,90 4,20 Vodeno hlađeni RA - svi do 1500 kW 4,65 4,15 4,25 RA sa klipnim kompresorima Vodeno hlađeni RA - spiralni, vijčani kompr. do 500 kW - - 5,00 Vodeno hlađeni RA - vijčani kompr. 500-1000 kW 5,00 Vodeno hlađeni RA - centrif. kompresor do 5,15 500 kW - - 5,80 500-1000 kW 6,30 iznad 1000 kW Vazdušno hlađeni RA za površinsko hlađenje/grejanje 4,9 4,2 5,00 RA sa udaljenim 3,4 - 3,60 kondenzatorom Absorpcioni - vazdušno/vodeno hlađeni, - - - Jednostepeni - - - Dvostepeni * COP važi za merenja po ARI i ekvivalentan je EER bez uzimanja u obzir dodatne električne snage. * EER i COP važe za pojedinu jedinicu. Vrednosti važe za vazdušno hlađene rashladne agregate do 600 kW i vodeno hlađene do 1500 kW, osim tamo gde su navedene veće snage. U projektu treba navesti podatak o korišćenoj vrednosti. Tabela 7.2 - Faktor energetske efikasnosti EER, vodeno hlađeni sistemi EER Rashladna Prosečna Klipni ili Turbinski Hlađena Vijačni Rashladni voda* temperatura spiralni kompresor voda kompresor medijum ulaz/izlaz isparavanja kompresor od od izlaz °C od 200 kW °C °C 10 kW do 1,5 500 kW do do 2 MW MW 8 MW R134a 27/33 6 0 4,0 4,5 5,2  14 8 4,6 5,3 5,9 6 0 3,1 2,9 4,1 40/45 14 8 3,7 3,7 4,8 6 0 3,8 4,2 - 27/33 14 8 4,4 4,9 - R407c 6 0 3,0 2,7 - 40/45 14 8 3,6 3,3 - 6 0 3,6 - - 27/33 14 8 4,2 - - R410A 6 0 2,8 - - 40/45 14 8 3,3 - - 6 0 - 4,6 - 27/33 14 8 - 5,4 - R717 6 0 - 3,1 - 40/45 14 8 - 3,7 - * suvi sistem: 40/45 * sistem isparavanja: 27/33 Tabela 7.3 - Faktor energetske efikasnosti EER, vazdušno hlađeni sistemi EER Rashladni Hlađena voda Prosečna temperatura Vijčani Klipni ili spiralni medijum izlaz °C isparavanja °C kompresor kompresor 10 kW - 1,5 200 kW - 2 MW MW 6 0 2,8 3,0 R134a 14 8 3,5 3,7 6 0 2,5 2,7 R407c 14 8 3,2 3,4 6 0 2,4 - R410A 14 8 3,1 - 6 0 - 3,2 R717 14 8 - 3,9 Tabela 7.4 - Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne uređaje, vazdušno hlađeni sistemi, čiji je rashladni učinak manji od 12 kW Vrsta rashladnog uređaja EER Kompaktna jedinica montirana na prozoru 2,6 ili zidu Split sistem 2,7 Multi - split sistem 2,9 Tabela 7.5 - Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne uređaje, vazdušno hlađeni sistemi, čiji je rashladni učinak veći od 12 Kw Vrsta rashladne jedinice EER VRF sistem (variable refrigerant flow) 3,5