Pravilnik o građevinskim konstrukcijama (Evrokodovi)

Da li se Pravilnik za građevinske konstrukcije primenjuje samo na novogradnju?

Ne. Primjenjuje se na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih konstrukcija, kao i na konstrukcijske i nekonstrukcijske elemente.

izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih građevinskih konstrukcija

Koje Evrokod serije čine osnovni referentni okvir za građevinske konstrukcije u Srbiji?

SRPS EN 1990 i serije SRPS EN 1991 do SRPS EN 1999, prema vrsti konstrukcije i sa pripadajućim nacionalnim prilozima kada ih pravilnik zahtijeva.

SRPS EN 1990 i srpskim standardima iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1993, SRPS EN 1994, SRPS EN 1995, SRPS EN 1996, SRPS EN 1997, SRPS EN 1998 i SRPS EN 1999.

Po čemu se proračunava konstrukcija

Konstrukcija se projektuje po standardima iz Priloga 1, a izvodi i održava po Prilogu 2 pravilnika (serija SRPS EN 1990–1999).

Саставни делови овог правилника, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део су: − Прилог 1 – Списак стандарда за пројектовање грађевинских конструкција, − Прилог 2 – Списак стандарда за извођење и одржавање грађевинских конструкција.

Koje osnovne zahtjeve mora ispuniti građevinska konstrukcija?

Mehaničku otpornost i stabilnost, odgovarajući dio zahtjeva bezbjednosti u slučaju požara i trajnost/održivo korišćenje prirodnih resursa prema pravilniku.

1) mehaničke otpornosti i stabilnosti, 2) dela osnovnog zahteva: bezbednostu slučaja požara i 3) dela osnovnog zahteva: održivo korišćenje prirodnih resursa, koji se odnosi na trajnost objekta.

Da li statički proračun može razmatrati samo stalno i korisno opterećenje, bez drugih očekivanih dejstava?

Ne. Konstrukcija mora tokom proračunskog vijeka prihvatiti sva očekivana dejstva tokom izvođenja i korišćenja, bez rušenja, nedopuštenih deformacija/pukotina, nesrazmjernog oštećenja i neprihvatljivih vibracija.

bude sposobna da sa zadovoljavajućim stepenom sigurnosti prihvati uticaje od svih očekivanih dejstava koja mogu da nastanu tokom izvođenja i korišćenja

Šta propis zahtijeva: celik osnovni materijal oznaka?

Osnovni nosivi čelik bira se po 1993-1-10 i nacionalnom prilogu. U dokumentaciji se daje potpuna oznaka po 10027-1: osnovna, dodatna i po potrebi dopunska; dopušten je brojčani10027-2, naročito kod legiranih čelika.

За челичне конструкције употребљавају се материјали и грађевински производи наведени у српским стандардима из серије SRPS EN 1993, чије перформансе су у складу са одговарајућим техничким спецификацијама на које се позивају ови српски стандарди. Избор основног материјала за носеће челичне конструкције се врши на основу српског стандарда SRPS EN 1993-1-10 и одговарајућег националног прилога. За означавање челика се примењује алфанумерички систем означавања према српском стандарду SRPS EN 10027-1. Приликом означавања челика у техничкој документацији наводи се потпуна ознака која се састоји од основне, додатне и по потреби, допунске ознаке. Уместо начина означавања и става 3. овог члана, посебно код легираних челика, може да се користи и бројчани систем означавања према српском стандарду SRPS EN 10027-2. II. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА Општа правила за пројектовање

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: drvo zavrsne obloge nijesu obuhvat?

Posebna pravila drvenih konstrukcija ne primjenjuju se na završne obloge plafona, podova, zidova ili drvene proizvode za toplotnu, zvučnu i drugu izolaciju. To nije oslobođenje od drugih propisa za te proizvode.

Ова посебна правила се не примењују на завршне облоге конструкцијских и неконструкцијских елемената (облоге плафона, подова, зидова и др.) и дрвене производе који се употребљавају као топлотна, звучна или друга изолација. Избор материјала и грађевинских производа

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: drvo ostali dijelovi i proizvodi?

Spregovi, zatege, temelji i drugi djelovi/proizvodi izvan posebnih drvenih pravila i dalje ispunjavaju ovaj pravilnik i propise o građevinskim proizvodima.

За дрвене конструкције употребљавају се материјали и грађевински производи наведени у српским стандардима SRPS EN 1995-1-1 и SRPS EN 1995-2 (монолитно дрво и материјали на бази дрвета), чијe перформансе су у складу сa одговарајућим техничким спецификацијама на које се ови стандарди позивају. За спајање елемената дрвених конструкција употребљавају се механичка спојна средства (завртњи, завртњи за дрво без навртке, ексери, трнови, спонке, можданици и назубљене металне плоче) и лепкови, наведена у српским стандардима SRPS EN 1995-1-1 и SRPS EN 1995-2, чије су перформансе у складу сa одговарајућим техничким спецификацијама на које се ови стандарди позивају. Саставни делови дрвене конструкције (спрегови, затеге, темељи и сл.) и грађевински производи који се у њих уграђују, а нису обухваћени овим посебним правилима, морају да испуњавају захтеве овог правилника и прописа којим је уређена област грађевинских производа. II. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ КОНСТРУКЦИЈА

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koji standard se koristi za seizmičku otpornost konstrukcija?

Serija SRPS EN 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima i standardima na koje se poziva.

Za projektovanje seizmičke otpornosti građevinskih konstrukcija primenjuje se serija srpskih standarda SRPS EN 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Da li se seizmičko projektovanje po Evrokodu 8 radi za sve objekte?

Da, za sve objekte osim onih koji se prema važećem nacionalnom prilogu SRPS EN 1998-1/NA nalaze u području vrlo niske seizmičnosti.

Projektovanje seizmičke otpornosti građevinskih konstrukcija sprovodi za sve objekte, osim za objekte koji se, prema važećem nacionalnom prilogu SRPS EN 1998-1/NA, nalaze u području vrlo niske seizmičnosti.

Kako se seizmički proračunava zgrada u kojoj različiti materijali zajedno preuzimaju zemljotres?

Pravilnik traži nelinearne metode; dopušta linearan proračun uz najmanji faktor ponašanja odgovarajućih sistema, uz dodatne zahtjeve duktilnosti i detaljisanja.

Proračun konstrukcija zgrada kod kojih se elementi za preuzimanje seizmičkog dejstva izvode od konstrukcija od različitih materijala

Ne tretirati svaki objekat sa npr. AB pločom i zidanom ispunom automatski kao mešovitu seizmičku konstrukciju; profilno polje treba da utvrdi konstruktor/agent prema stvarnom sistemu koji preuzima seizmičko dejstvo.

Šta propis zahtijeva: mjesovita seizmika ogranicenje q?

Linearan proračun mješovite seizmičke konstrukcije koristi najmanji q pojedinačnog sistema i ne smije preći q klase M za zastupljene AB/čelične/spregnute tipove. Ti elementi se dimenzionišu/detaljišu po M bez obzira na izabran q; model uzima različito ponašanje materijala.

Прорачун конструкција зграда код којих се елементи за преузимање сеизмичког дејства изводе од конструкција од различитих материјала (на пример: армиранобетонски елементи у комбинацији са (зиданим) зидовима, армиранобетонски елементи у комбинацији са челичним или спрегнутим елементима од челика и бетона и друге комбинације) спроводи се применом нелинеарних метода прорачуна. За конструкције из става 1. овог члана, допушта се спровођење линеарног прорачуна на сеизмичко дејство уз најмањи фактор понашања који одговара поједином конструкцијском систему. Конструкције зграда које се састоје од крутог подрума и горњег дела конструкције од различитог материјала од којег је изведена конструкција крутог подрума, не сматрају се мешовитим конструкцијама у смислу става 1. овог члана. Без обзира на вредност фактора понашања из става 2. овог члана, армиранобетонски, челични и спрегнути конструкцијски елементи од челика и бетона морају да се пројектују (димензионисање, локална дуктилност и детаљи) по правилима која важе за класу дуктилности М утврђену у српском стандарду SRPS EN 1998-1. Није дозвољено узимање фактора понашања конструкција из става 2. овог члана већег од фактора понашања за класу дуктилности M армиранобетонских, челичних или спрегнутих конструкција од челика и бетона, зависно од тога које су од наведених врста конструкција заступљене у конструкцији зграде. Прорачунски модел конструкције мора да узме у обзир различито понашање конструкција од различитих материјала у мешовитим конструкцијама из става 1. овог члана. ДЕО ДЕВЕТИ ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА АЛУМИНИЈИМСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Дефиниција алуминијумске конструкције

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Je li zgrada sa krutim podrumom od drugog materijala mešovita konstrukcija u seizmičkom proračunu?

Ne. Konstrukcije zgrada koje se sastoje od krutog podruma i gornjeg dela od različitog materijala ne smatraju se mešovitim konstrukcijama (čl. 89 st. 3). Armiranobetonski, čelični i spregnuti elementi u mešovitim konstrukcijama projektuju se po pravilima klase duktilnosti M iz SRPS EN 1998-1 (čl. 89 st. 4).

Конструкције зграда које се састоје од крутог подрума и горњег дела конструкције од различитог материјала од којег је изведена конструкција крутог подрума, не сматрају се мешовитим конструкцијама у смислу става 1. овог члана. … армиранобетонски, челични и спрегнути конструкцијски елементи од челика и бетона морају да се пројектују

Šta propis zahtijeva: istrazni radovi i privremene konstrukcije?

Istražni radovi prethode projektu, a odgovorni projektant daje saglasnost na obim/vrstu/raspored/faze. PZI sadrži dokaze nosivosti/stabilnosti privremenih i pomoćnih konstrukcija koje obezbjeđuju konstrukciju, okolne objekte ili tlo; projekat određuje potrebna probna opterećenja.

Пројектовањем грађевинских конструкција морају да се предвиде сва дејства на грађевинску конструкцију која су последица начина и редоследа грађења, предвидивих утицаја окружења (климатских и сеизмичких) који могу да се јаве током извођења и током прорачунског експлоатационог века објекта. Пројектовањем грађевинске конструкције доказује се, у складу са овим правилником, да ће објекат током извођења и прорачунског експлоатационог века да испуњава основне захтеве из члана 5. став 2. овог правилника и друге основне захтеве за објекат у складу са посебним прописима. Ако стандардом на који се позива овај правилник или другим прописом није другачије прописано, експлоатациони век из става 1. овог члана је најмање 50 година. Основни захтеви за објекте из члана 5. став 2. овог правилника испуњавају се верификацијом носивости, стабилности, употребљивости, трајности и отпорности грађевинске конструкције на пожар, применом одговарајућих прорачуна за сва предвиђена дејства и утицаје на објекат и све прорачунске ситуације у складу са стандардима из Прилога 1. Изузетно од става 4. овог члана, отпорност на пожар не мора да се доказује ако посебним прописом није одређено време очувања носивости конструкције у случају избијања пожара за ту врсту објекта. Прорачуни из става 4. овог члана израђују се применом одговарајућих прорачунских поступака који се по потреби допуњавају испитивањима, при чему морају да буду узети у обзир сви меродавни параметри. Методе прорачуна и модели морају да одговарају понашању грађевинске конструкције током грађења и употребе односно коришћења, узимајући у обзир поузданост улазних података и тачност прорачунског модела. Када је, у циљу испуњавања захтева овог правилника потребна додатна заштита грађевинске конструкције, та заштита се сматра саставним делом техничког решења грађевинске конструкције. За потребе пројектовања грађевинске конструкције неопходно је да се претходно спроведу истражни радови. На обим, врсту, просторни распоред и фазе потребних истражних радова сагласност даје одговорни пројектант грађевинске конструкције. Пројекат за извођење грађевинске конструкције мора да садржи одговарајуће доказе о носивости и стабилности привремених и помоћних конструкција које током извођења осигуравају стабилност грађевинске конструкције која се изводи и конструкција околних објеката и/или тла. У пројекту грађевинске конструкције се одређују потребна испитивања објекта пробним оптерећењем како би се пре употребе објекта утврдило и оценило понашање грађевинске конструкције у односу на пројектом предвиђене претпоставке. *Службени гласник РС, број 122/2020 Дејства на грађевинске конструкције

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Kada ne mora da se dokazuje otpornost konstrukcije na požar?

Samo u izuzetku člana7stav5: ako posebnim propisom nije određeno vrijeme očuvanja nosivosti pri požaru za tu vrstu objekta. To nije opšte oslobođenje od zaštite od požara, drugih dokaza konstrukcije ili mjerodavnog posebnog propisa. Nedostajući podatak o posebnom propisu ne dokazuje izuzetak.

Изузетно од става 4. овог члана, отпорност на пожар не мора да се доказује ако посебним прописом није одређено време очувања носивости конструкције у случају избијања пожара за ту врсту објекта.

Koji je podrazumevani minimalni proračunski eksploatacioni vijek konstrukcije ako drugi propis ili standard ne kaže drugačije?

Eksploatacioni vijek je najmanje 50 godina ako standard na koji se pravilnik poziva ili drugi propis ne određuje drugačije. Utvrditi mjerodavni standard i propis prije zaključka; drugačiji zahtjev može biti i stroži.

Ако стандардом на који се позива овај правилник или другим прописом није другачије прописано, експлоатациони век из става 1. овог члана је најмање 50 година.

Da li konstrukcijski projekat mora uzeti u obzir faze i redosled građenja, klimu i zemljotres?

Da. Moraju se predvidjeti dejstva koja proizlaze iz načina i redosleda građenja i predvidivih uticaja okruženja, uključujući klimatske i seizmičke uticaje.

moraju da se predvide sva dejstva na građevinsku konstrukciju koja su posledica načina i redosleda građenja, predvidivih uticaja okruženja (klimatskih i seizmičkih)

Za koja dejstva se rade proračuni nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti konstrukcije?

Proračuni se sprovode za sva predvidiva dejstva i uticaje na objekat tokom svih faza izvođenja i upotrebe (čl. 8 st. 1). Dejstva se određuju po standardima iz Priloga 1; za dejstva koja oni ne obuhvataju mogu se koristiti nacionalni standardi drugih država ili reference koje nisu u suprotnosti sa serijom standarda iz Priloga 1 (čl. 8 st. 2 i 3).

Прорачуни носивости, стабилности и употребљивости грађевинских конструкција морају да буду спроведени за сва предвидива дејства и утицаје на објекат током свих фаза извођења и употребе односно коришћења.

Kada je probno opterećenje konstrukcije obavezno?

Probno opterećenje se vrši kada je predviđeno projektom, a obavezno kod: drumskih i pešačkih mostova raspona 25 m i više, železničkih mostova raspona 15 m i više, tribina u objektima sa predviđenim zadržavanjem 1.000 ili više ljudi, konstrukcija raspona 50 m i više i nosača kranskih staza raspona 15 m i više ili za krane nosivosti 20 t i više (čl. 9 st. 2).

Пробно оптерећење се врши када је то предвиђено пројектом грађевинске конструкције, а обавезно код: 1) друмских и пешачких мостова распона 25 m и више, 2) железничких мостова распона 15 m и више, 3) трибина у објектима на којима је пројектом предвиђено задржавање 1.000 или више људи, 4) конструкција распона 50 m и више и 5) носача кранских стаза распона 15 m и више или за кранове носивости 20 t и више.

Koje standarde projekat građevinske konstrukcije mora da navede?

U projektu moraju biti navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi (čl. 10 st. 2). Za specifične konstrukcije koje standardi iz Priloga 1 ne obuhvataju mogu se primeniti nacionalni standardi drugih država ili druge reference, ako nisu u suprotnosti sa suštinskim principima tih standarda; odgovorni projektant navodi korišćene standarde i obrazlaže njihovu primenu uz izvorne dokumente (čl. 10 st. 3 i 4).

У пројекту грађевинске конструкције морају да буду наведени сви датирани српски стандарди који су примењени. … У случају из става 3. овог члана, одговорни пројектант је дужан да наведе коришћене стандарде (референце) и образложи њихову примену

Šta projekat rekonstrukcije koja menja konstrukciju mora da sadrži o postojećem stanju?

Pored obavezne sadržine projekta konstrukcije, projekat rekonstrukcije kojom se menja konstrukcija sadrži podatke o utvrđenim zatečenim tehničkim svojstvima za postojeće stanje (čl. 12 st. 1); utvrđuju se obaveznim pregledom objekta, uvidom u dokumentaciju, uzimanjem i ispitivanjem uzoraka i delova konstrukcije, proračunima ili na drugi primeren način (čl. 12 st. 2).

Осим обавезнe садржине пројекта грађевинске конструкције из члана 11. овог правилника, пројекат реконструкције објекта, којом се мења грађевинска конструкција, обавезно садржи и податке о утврђеним затеченим техничким својствима … утврђују се обавезним прегледом објекта, увидом у документацију објекта, узимањем узорака, испитивањем узорака и делова грађевинске конструкције, прорачунима или на други примерен начин.

Šta ako je projektovani vek upotrebe građevinskog proizvoda kraći od eksploatacionog veka objekta?

Projektom konstrukcije moraju biti definisani zahtevi i način njegove zamene (čl. 13 st. 3).

Ако је прорачунски експлоатациони век објекта дужи од пројектованог века употребе грађевинског производа, пројектом грађевинске конструкције морају да буду дефинисани захтеви и начин његове замене.

Šta propis zahtijeva: proizvod konkretni objekat uslovi?

Za proizvod pravljen na gradilištu ili van njega za konkretan objekat projektom se definišu ugradnja, upotreba i održavanje. Stavljanje na tržište slijedi zasebne propise o građevinskim proizvodima.

Када се грађевински производ израђује на градилишту или у погону изван градилишта, а у циљу уградње у конкретан објекат, захтеви за уградњу, употребу и одржавање таквих грађевинских производа дефинишу се у пројекту грађевинске конструкције. Стављање на тржиште односно чињење доступним на тржишту грађевинских производа намењених уградњи у грађевинску конструкцију спроводи се у складу са прописом којим је уређена област грађевинских производа и посебним прописима који се примењују у складу са њим. III. ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ КОНСТРУЦИЈА Захтеви за извођење грађевинских конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Gde se određuju zahtevi za izvođenje konstrukcije?

Zahtevi za izvođenje određuju se u projektu za izvođenje konstrukcije i programom kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta konstrukcije, najmanje u skladu sa posebnim pravilima ovog pravilnika (čl. 15 st. 3 i 4). U projektu moraju biti navedeni svi primenjeni datirani srpski standardi za izvođenje (čl. 15 st. 7).

Захтеви за извођење грађевинске конструкције одређују се програмом контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта конструкције … У пројекту грађевинске конструкције морају да буду наведени сви примењени датирани српски стандарди за извођење.

Šta propis zahtijeva: podobnost tehnicka svojstva podaci?

Za podobnost konstrukcije utvrđuju se tehnička svojstva i pribavljaju podaci dovoljni za ocjenu svih relevantnih osnovnih zahtjeva. Dokazivanje se sprovodi u postupku tehničkog pregleda po posebnom pravilniku.

Приликом утврђивања подобности грађевинске конструкције за употребу неопходно је да се утврде техничка својства грађевинске конструкције и прикупе одговарајући подаци о грађевинској конструкцији у обиму и мери који омогућавају процену испуњености основних захтева за објекат из члана 5. став 2. овог правилника и других основих захтева за објекат према одредбама посебних прописа. Доказивање подобности грађевинске конструкције за употребу спроводи се у складу са посебним прописом којим се уређује начин вршења техничког прегледа објекта. Грађевински производи

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Sme li se ugraditi građevinski proizvod za koji nije dokazano da zadovoljava zahteve kontrole?

Ne. Nije dozvoljena ugradnja proizvoda za koje nije dokazano da zadovoljavaju zahteve kontrole pre ugradnje; takvi proizvodi moraju biti uklonjeni sa gradilišta (čl. 17 st. 9). Neposredno pre ugradnje sprovode se kontrolna ispitivanja po programu kontrole i obezbeđenja kvaliteta (st. 6).

Није дозвољена уградња производа за које није доказано да задовољавају захтеве контроле пре уградње. Такви производи морају да буду уклоњени са градилишта.

Kako se označava montažni element izrađen prema projektu konstrukcije?

Označava se na otpremnici i na samom elementu u skladu sa oznakom iz projekta građevinske konstrukcije (čl. 18 st. 5).

Монтажни елемент израђен према пројекту грађевинске конструкције означава се на отпремници и на самом елементу у складу са ознаком из пројекта грађевинске конструкције.

Za koje konstrukcije investitor mora da obezbedi projektantski nadzor?

Investitor obezbjeđuje projektantski nadzor složenih konstrukcija: kategorije iz svih osam tačaka člana 19stav3, uključujući brane/akumulacije, nuklearne objekte, raspon/visinu preko 50 m, silose20000 m³ i više, termoelektrane/toplane preko 10 MW i specifične/nestandardne sisteme. Za stadione izvor doslovno navodi „20.000 хиљада и више гледалаца”; prije primjene broj mora biti razjašnjen.

Стручни надзор над извођењем грађевинских конструкција спроводи се у складу са посебним прописом којим се уређује стручни надзор. За објекте сложених конструкција инвеститор обезбеђује спровођење пројектантског надзора над извођењем радова. Под сложеним конструкцијама из става 2. овог члана подразумевају се: 1) конструкције високих брана и акумулација, 2) конструкције нуклеарних објеката, 3) конструкције распона преко 50 m, 4) конструкције висине преко 50 m, 5) конструкције стадиона капацитета 20.000 хиљада и више гледалаца, 6) конструкције силоса капацитета 20.000 m3 и више, 7) конструкције термоелектрана и топлана снаге преко 10 МW и 8) конструкције са специфичним и нестандардним конструкцијским системима. Лице које врши стручни надзор, поред обавеза утврђених посебним прописом којим се уређује стручни надзор, непосредно пре уградње грађевинског производа у грађевинску конструкцију мора да: 1) провери да ли је за грађевински производ израђен према пројекту грађевинске конструкције доказана његова употребљивост у складу са пројектом, 2) провери да ли за грађевински производ произведен према српској техничкој спецификацији или техничком пропису постоји одговарајућа пратећа документација и ознака у складу са прописом којим се уређује област грађевинских производа, као и да ли је грађевински производ усаглашен са захтевима из пројекта конструкције, 3) провери да ли је грађевински производ постављен/уграђен у складу са пројектом грађевинске конструкције или упутством, односно техничким упутством за уградњу и употребу, 4) провери да ли грађевински производ за који услови за стављање на тржиште или чињење доступним на тржишту нису прописани домаћим техничким прописом, прати документација прописана законом којим је уређена област грађевинских производа преведенa на српски језик и 5) документује налазе свих спроведених радњи уписом у грађевински дневник. IV. ОДРЖАВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА Општа правила за одржавање грађевинских конструкција

Prethodni odgovor prećutno je prepravio izvor u 20000gledalaca. Ne prenosi se očigledan tipfeler kao nova numerička norma niti se iz njega izvodi20000000; tačka zahtijeva originalnu/pravnu provjeru.

Šta stručni nadzor proverava neposredno pre ugradnje građevinskog proizvoda u konstrukciju?

Proverava da li je dokazana upotrebljivost proizvoda izrađenog po projektu, da li postoji odgovarajuća dokumentacija i oznaka za proizvod izrađen po tehničkoj specifikaciji, da li je proizvod postavljen prema projektu ili uputstvu, da li dokumentacija za proizvod bez domaćeg propisa postoji na srpskom jeziku, i dokumentuje nalaze upisom u građevinski dnevnik (čl. 19 st. 4).

Лице које врши стручни надзор, поред обавеза утврђених посебним прописом којим се уређује стручни надзор, непосредно пре уградње грађевинског производа у грађевинску конструкцију мора да: 1) провери да ли је за грађевински производ израђен према пројекту грађевинске конструкције доказана његова употребљивост у складу са пројектом, 2) провери да ли за грађевински производ произведен према српској техничкој спецификацији или техничком пропису постоји одговарајућа пратећа документација и ознака у складу са прописом којим се уређује област грађевинских производа, као и да ли је грађевински производ усаглашен са захтевима из пројекта конструкције, 3) провери да ли је грађевински производ постављен/уграђен у складу са пројектом грађевинске конструкције или упутством, односно техничким упутством за уградњу и употребу, 4) провери да ли грађевински производ за који услови за стављање на тржиште или чињење доступним на тржишту нису прописани домаћим техничким прописом, прати документација прописана законом којим је уређена област грађевинских производа преведенa на српски језик и 5) документује налазе свих спроведених радњи уписом у грађевински дневник.

Šta propis zahtijeva: odrzavanje ranije izvedene konstrukcije?

Ranije izvedena konstrukcija održava se uz očuvanje tehničkih svojstava i zahtjeva projekta/propisa po kojima je izvedena; nije automatski nametnut novi proračun svakom održavanju. Primjenjuju se odgovarajuća pravila održavanja i datirani standardi navode se u projektu.

Грађевинска конструкција одржава се на начин да током експлоатационог века буду очувана њена техничка својства, да испуњава захтеве дефинисане пројектом објекта и овим правилником као и друге основне захтеве које објекат мора да испуњава у складу са посебним прописима. Грађевинска конструкција која је изведена у складу са раније важећим прописима одржава се на начин да током трајања објекта буду очувана његова техничка својства и испуњени захтеви одређени пројектом објекта и прописима у складу са којима је грађевинска конструкција изведена. Одржавање грађевинских конструкција мора да се спроводи у складу са овим правилником и посебним прописом који уређује одржавање објеката. За одржавање грађевинских конструкција примењују се правила дефинисана српским стандардима из Прилога 2 овог правилника, односно посебна правила прописана овим правилником за поједине врсте грађевинских конструкција или друга одговарајућа правила. Друга одговарајућа правила из става 4. овог члана представљају техничке спецификације које утврђују једнаке или строжије захтеве од оних дефинисаних стандардом на који упућује овај правилник. У пројекту грађевинске конструкције морају да буду наведени сви примењени датирани српски стандарди који се односе на одржавање грађевинске конструкције. Прегледи грађевинских конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Za koje objekte je monitoring noseće konstrukcije obavezan?

Za visoke brane; drumske mostove sa glavnim rasponom 180 m i većim na autoputevima i magistralnim putevima; železničke mostove sa glavnim rasponom 120 m i većim na magistralnim prugama; industrijske objekte sa tehnologijama koje u slučaju havarije mogu prouzrokovati gubitak ljudskih života, značajnu materijalnu štetu i ugrožavanje životne sredine (čl. 21 st. 5).

Мониторинг носеће конструкције је обавезан за: 1) високе бране, 2) друмскe мостовe са главним распоном већим или једнаким 180 m на аутопутевима и магистралним путевима, 3) железничке мостове са главним распоном већим или једнаким 120 m на магистралним пругама, 4) индустријске објекте са технологијама које у случају хаварије могу проузроковати губитак људских живота, значајну материјалну штету и угрожавање животне средине.

Šta propis zahtijeva: pregledi plan dokumentacija vlasnika?

Za mostove, tunele i složene konstrukcije19stav3 vlasnik obezbjeđuje plan/program koji izrađuje odgovorni projektant i čuva kontinuirano numerisanu/datiranu dokumentaciju pregleda/radova/proizvoda/ispitivanja/odgovornih lica/projekata. Poslije vanrednih događaja slijede vanredni pregled/održavanje po posebnom propisu.

У оквиру одржавања грађевинске конструкције спроводе се редовни прегледи чији је циљ утврђивање и оцена стања конструкције. У зависности од временског интервала у ком се врше и обима радњи које се спроводе редовни прегледи могу бити: 1) основни прегледи који обухватају минимално радње из члана 23. став 1. овог правилника, 2) главни прегледи који обухватају минимално радње из члана 23. став 2. овог прaвилника и 3) мониторинг (континуално осматрање понашања конструкције објеката). Ванредни прегледи и ванредно одржавање грађевинске конструкције спроводе се после ванредних догађаја (нпр.: елементарних непогода, земљотреса, пожара, експлозија...) у складу са одредбама посебног прописа који уређује одржавање објеката. За мостове, тунеле и објекте са сложеним конструкцијама из члана 19. став 3. овог правилника власник објекта је дужан да обезбеди израду и спровођење плана и програма одржавања који дефинише које радње чине редовно одржавање, узимајући у обзир специфичности објекта. План и програм одржавања израђује одговорни пројектант грађевинске конструкције. За мостове, тунеле и објекте са сложеним конструкцијама из члана 19. став 3. овог правилника, власник објекта мора да обезбеди израду и чување документације о одржавању у континуитету редних бројева и датума обављених радњи, која садржи све податке о извршеним прегледима и изведеним радовима, податке о перформансама грађевинских производа који су уграђени у грађевинску конструкцију током одржавања, радовима на уградњи, извештајима о испитивањима која су спроведена током одржавања, одговорним лицима која су спроводила одржавање, пројектима који су израђени у сврху одржавања објекта и осталој документацији којом је током одржавања грађевинске конструкције било потребно доказати употребљивост те грађевинске конструкције. Код објеката са сложеним конструкцијама из члана 19. став 3. овог правилника, власник објекта може да организује мониторинг. Мониторинг носеће конструкције је обавезан за: 1) високе бране, 2) друмскe мостовe са главним распоном већим или једнаким 180 m на аутопутевима и магистралним путевима, 3) железничке мостове са главним распоном већим или једнаким 120 m на магистралним пругама, 4) индустријске објекте са технологијама које у случају хаварије могу проузроковати губитак људских живота, значајну материјалну штету и угрожавање животне средине. Учесталост редовних прегледа грађевинске конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koliko često se vrše pregledi građevinske konstrukcije?

Osnovni pregled konstrukcije mostova, tunela i drugih objekata složenih konstrukcija vrši se svake godine. Vremenski razmak između glavnih pregleda ne sme biti duži od 5 godina za mostove, tunele i druge složene objekte i 15 godina za ostale objekte, osim objekata kategorije A, za koje ne postoji obaveza redovnog pregleda (čl. 22).

Основни преглед грађевинске конструкције мостова, тунела и других објеката сложених конструкција из члана 19. став 3. овог правилника врши се сваке године. … 2) 15 година за остале објекте, осим објеката категорије А, за које не постоји обавеза вршења редовног прегледа.

Šta propis zahtijeva: glavni pregled puni obuhvat?

Glavni pregled obavezno pokriva svih 11stavki člana 23: temelje(uključujući podvodno po potrebi), nosive elemente, geometriju, ležišta/oslonce, koroziju, požarnu zaštitu, drenažu, priključke, zaptivanje/provjetravanje sandučastih elemenata, bezbjednosne elemente i monitoring. Osnovni pregled sa uočenim značajnim nedostacima traži dodatne kontrole/ispitivanja.

Основни прегледи грађевинских конструкција из члана 21. став 1. тачка 1) овог правилника, којима је сврха утврђивање општег стања конструкције, обухватају увид у расположиву документацију и визуелни преглед стања главних елемената грађевинске конструкције који су битни за носивост, стабилност и отпорност на пожар грађевинске конструкције и за правилно функционисање објекта, чијим отказивањем може бити угрожена сигурност корисника објекта и/или изазвана значајна материјална штета. Главни прегледи грађевинских конструкција из члана 21. став 1. тачка 2) овог правилника, којима је сврха утврђивање стања грађевинске конструкције, обавезно обухватају контролу: 1) темеља – преглед стања доступних делова темеља, а за темеље у води и подводни преглед, као и посредну контролу путем провере исправности геометрије осталих делова објекта, 2) стања елемената носеће конструкције – детаљан преглед је обавезан за елементе грађевинске конструкције који су битни за носивост грађевинске конструкције, као и за правилно функционисање објекта (главни носећи елементи, везе главних носећих елемената, стубови, затеге итд.) чијим отказивањем може бити угрожена безбедност корисника објекта и/или проузрокована значајна материјална штета, 3) геометрије грађевинске конструкције, која је обавезна за све оне делове чија би промена облика или димензија у односу на изведено стање могла да утиче на сигурност или функционалност објекта, 4) стања лежишта и ослонаца – правилност положаја, притегнутост, чистоћа, оштећења и функционалност, 5) стања заштите од корозије, 6) стања система за заштиту од пожара (премази, заштитне облоге, заштитни слојеви и сл.), 7) стања система за одводњавање и дренажу, 8) стања прикључака инсталација и опреме на елементе конструкције, 9) заптивања, односно, проветравања код сандучастих елемената, 10) стања елемената за осигурање конструкције и људи, као што су ограде, пењалице, леђобрани, вођице и 11) стања уграђене опреме за опажање и мерење понашања грађевинске конструкције (система за мониторинг). Код спровођења основних прегледа из става 1. овог члана, уколико се утврде недостаци који могу да имају утицаја на испуњавање основних захтева из члана 5. став 2. овог правилника као и правилног функционисања објекта, потребно је спрoвести додатне контроле и испитивања. Код спровођења главних прегледа грађевинске конструкције, утврђивање чињеница из става 2. овог члана спроводи се визуелним прегледом, мерењима, испитивањима и увидом у документацију објекта, уређаја и опреме (техничка документација, грађевински дневник, изјаве, потврде, извештаји, фотодокументација, налози, записници, отпремнице и сл.) као и на други прикладан начин. Ако се прегледом утврде недостаци у техничким својствима грађевинске конструкције, мора да се спроведе накнадно доказивање да грађевинска конструкција у затеченом стању испуњава минималне захтеве прописа и правила у складу са којима је пројектована и изведена. У случају да се покаже да затечена техничка својства грађевинске конструкције не задовољавају захтеве прописа и правила у складу са којима је грађевинска конструкција пројектована и изведена, потребно је спровести мере (поправке, санације, реконструкције) којима се техничка својства грађевинске конструкције доводе на ниво који задовољава минимум захтева тих прописа и правила, или је срушити односно уклонити. За спровођење мера из става 6. овог члана израђује се одговарајући пројекат. V. РЕКОНСТРУКЦИЈА И РУШЕЊЕ ОДНОСНО УКЛАЊАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ Реконструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta se radi ako pregled konstrukcije utvrdi nedostatke u tehničkim svojstvima?

Mora se sprovesti naknadno dokazivanje da konstrukcija u zatečenom stanju ispunjava minimalne zahteve propisa po kojima je projektovana i izvedena (čl. 23 st. 5). Ako ne zadovoljava, sprovode se mere (popravke, sanacije, rekonstrukcije) kojima se svojstva dovode na taj nivo, ili se konstrukcija ruši odnosno uklanja, a za mere se izrađuje odgovarajući projekat (čl. 23 st. 6 i 7).

Ако се прегледом утврде недостаци у техничким својствима грађевинске конструкције, мора да се спроведе накнадно доказивање … За спровођење мера из става 6. овог члана израђује се одговарајући пројекат.

Kada rekonstrukcija nema bitan uticaj na tehnička svojstva konstrukcije?

Ako su zatečena svojstva u pogledu nosivosti, stabilnosti, upotrebljivosti i trajnosti zadovoljavajuća ili se ne menjaju za više od 10% (npr. promena mase objekta, položaja centra masa ili centra krutosti, proračunskih vrednosti presečnih sila), što mora biti dokazano u projektu rekonstrukcije; tada konstrukcija mora imati najmanje zatečena tehnička svojstva (čl. 24 st. 3 i 4). Izuzetak ne važi za šest grupa stava 5, uključujući nove djelove, određene višestruke/opasno oštećene konstrukcije, produženje vijeka i navedene osjetljive/javne objekte.

Пре реконструкције грађевинске конструкције у целини или само неког њеног дела, одговорни пројектант грађевинске конструкције претходно оцењује примереност објекта за реконструкцију, као и обим и врсту потребних претходних истраживања која ће бити подлога за израду пројекта реконструкције. Након реконструкције објекта, грађевинска конструкција која је његов саставни део мора да поседује техничка својства прописана овим правилником. Изузетно од става 2. овог члана, након реконструкције објекта којом се не утиче битно на техничка својства постојеће грађевинске конструкције, грађевинска конструкција мора да има најмање техничка својства која је имала пре реконструкције (у даљем тексту: затечена техничка својства). Реконструкција објекта нема битан утицај на техничка својства грађевинске конструкције ако су затечена техничка својства у погледу носивости, стабилности, употребљивости и трајности задовољавајућа, или ако се не мењају за више од 10% (на пример: промена масе објекта, промена положаја центра маса или центра крутости, промена прорачунских вредности пресечних сила и сл.), што треба да буде доказано у пројекту реконструкције. Одредбе става 3. овог члана не примењују се на: 1) нове делове (елементе) грађевинске конструкције који се изводе реконструкцијом објекта, 2) вишеструке реконструкције објекта којима се мењају затечена техничка својства грађевинске конструкције у целини, односно, њених појединих делова, која су везана за механичку отпорност и стабилност објекта, 3) реконструкцију објекта чија је грађевинска конструкција оштећена тако да постоји опасност по живот и здравље људи, животну средину, друге објекте и добра, или стабилност тла околног земљишта, 4) реконструкцију објекта која према пројектном задатку има за циљ продужавање експлоатационог века објекта, 5) реконструкцију енергетских објеката, објеката за складиштење запаљивих течности, гасова и токсичних материјала, објеката радија и телевизије, телекомуникационих објеката, објеката у којима се окупља већи број људи (на пример: биоскопи, позоришта, спортски и изложбени објекти, факултети, школе, здравствени објекти и сл.), објеката интервентних служби (ватрогасне, хитне помоћи, јавне и националне безбедности и сл.), објекте са више од десет етажа и сл. и 6) реконструкцију објеката јавне намене за који је пројекат израђен пре ступања на снагу Правилника о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64). Овакав објекат након рекострукције мора да има отпорност на сеизмичка дејства према овом правилнику. Рушење односно уклањање грађевинске конструкције

Prag10% nije samostalna dozvola da svaki objekat zadrži stari nivo; provjeriti sve kategorije stava 5 i dokazati zaključak u projektu.

Na koje rekonstrukcije se ne primenjuje pravilo o zatečenim svojstvima (10%)?

Pravilo se ne primenjuje na nove delove konstrukcije koji se izvode rekonstrukcijom; višestruke rekonstrukcije koje menjaju zatečena svojstva u pogledu mehaničke otpornosti i stabilnosti; oštećene konstrukcije sa opasnošću po život i zdravlje, okolinu ili stabilnost tla; rekonstrukcije radi produženja veka objekta; energetske objekte, objekte za skladištenje zapaljivih tečnosti i gasova, objekte u kojima se okuplja veći broj ljudi (bioskopi, pozorišta, sportski objekti, škole, zdravstveni objekti), objekte interventnih službi i objekte sa više od deset etaža; objekte javne namene projektovane pre propisa o seizmičkoj gradnji SFRJ 39/64 (čl. 24 st. 5). Izričito su obuhvaćeni i skladišta toksičnih materijala, radio/televizijski i telekomunikacioni objekti. Javni objekat projektovan prije SFRJ39/64 poslije rekonstrukcije ima seizmičku otpornost po ovom pravilniku.

Пре реконструкције грађевинске конструкције у целини или само неког њеног дела, одговорни пројектант грађевинске конструкције претходно оцењује примереност објекта за реконструкцију, као и обим и врсту потребних претходних истраживања која ће бити подлога за израду пројекта реконструкције. Након реконструкције објекта, грађевинска конструкција која је његов саставни део мора да поседује техничка својства прописана овим правилником. Изузетно од става 2. овог члана, након реконструкције објекта којом се не утиче битно на техничка својства постојеће грађевинске конструкције, грађевинска конструкција мора да има најмање техничка својства која је имала пре реконструкције (у даљем тексту: затечена техничка својства). Реконструкција објекта нема битан утицај на техничка својства грађевинске конструкције ако су затечена техничка својства у погледу носивости, стабилности, употребљивости и трајности задовољавајућа, или ако се не мењају за више од 10% (на пример: промена масе објекта, промена положаја центра маса или центра крутости, промена прорачунских вредности пресечних сила и сл.), што треба да буде доказано у пројекту реконструкције. Одредбе става 3. овог члана не примењују се на: 1) нове делове (елементе) грађевинске конструкције који се изводе реконструкцијом објекта, 2) вишеструке реконструкције објекта којима се мењају затечена техничка својства грађевинске конструкције у целини, односно, њених појединих делова, која су везана за механичку отпорност и стабилност објекта, 3) реконструкцију објекта чија је грађевинска конструкција оштећена тако да постоји опасност по живот и здравље људи, животну средину, друге објекте и добра, или стабилност тла околног земљишта, 4) реконструкцију објекта која према пројектном задатку има за циљ продужавање експлоатационог века објекта, 5) реконструкцију енергетских објеката, објеката за складиштење запаљивих течности, гасова и токсичних материјала, објеката радија и телевизије, телекомуникационих објеката, објеката у којима се окупља већи број људи (на пример: биоскопи, позоришта, спортски и изложбени објекти, факултети, школе, здравствени објекти и сл.), објеката интервентних служби (ватрогасне, хитне помоћи, јавне и националне безбедности и сл.), објекте са више од десет етажа и сл. и 6) реконструкцију објеката јавне намене за који је пројекат израђен пре ступања на снагу Правилника о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64). Овакав објекат након рекострукције мора да има отпорност на сеизмичка дејства према овом правилнику. Рушење односно уклањање грађевинске конструкције

Po čemu se izvodi rušenje ili uklanjanje građevinske konstrukcije?

Rušenje odnosno uklanjanje izvodi se prema projektu rušenja objekta, a uklanjanje ili zamena pojedinih delova konstrukcije pri rekonstrukciji prema projektu rekonstrukcije (čl. 25 st. 1).

Рушење односно уклањање грађевинске конструкције изводи се према пројекту рушења објекта, а уклањање или замена појединих делова грађевинске конструкције код реконструкције објекта изводи се према пројекту реконструкције објекта.

Koje standarde treba koristiti za projektovanje betonske/AB konstrukcije?

SRPS EN 1990 i serije SRPS EN 1991, 1992, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima i standardima na koje upućuju.

Za projektovanje betonskih konstrukcija primenjuje se srpski standard SRPS ЕN 1990 i srpski standardi iz serija SRPSEN 1991, SRPSEN 1992, SRPSEN 1997 i SRPSEN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Da li klasa izloženosti i uticaj sredine moraju biti razmotreni kod AB konstrukcije?

Da. Kada postoji opasnost od korozije armature, betonska konstrukcija projektuje se u skladu sa SRPS EN 206 i SRPS U.M1.206.

Betonska konstrukcija koja je izložena uticajima sredine, usled čega postoji opasnost od korozije armature, projektuje se u skladu sa srpskim standardima SRPSEN 206 i SRPSU.М1.206.

Šta propis zahtijeva: beton izvodjenje kontrole en13670?

Ugradnja betona/armature/prefabrikovanih elemenata slijedi SRPS EN 13670; beton se prije ugradnje kontroliše i po 206/U.M1.206, a čelici/armatura/prefabrikovani elementi po 13670 i pravilniku. Performanse se čuvaju prema uputstvima; sadržaj standarda se zasebno pribavlja.

Употребљивост грађевинских производа који се уграђују у бетонску конструкцију доказује се у складу са захтевима из чл. 17. и 18. овог правилника. Перформансе грађевинских производа у току извођења бетонске конструкције одржавају се уградњом у складу са упутством односно техничким упутством за уградњу и употребу грађевинског производа. Уградња бетона, арматуре и префабрикованих бетонских елемената у бетонску конструкцију врши се према српскoм стандарду SRPS EN 13670. Контрола бетона пре уградње у бетонску конструкцију, врши се у складу са српским стандардима SRPS ЕN 206, SRPSU.М1.206, SRPS EN 13670 и овим правилником. Контрола челика за армирање, челика за претходно напрезање, арматуре и префабрикованих бетонских елемената, пре уградње врши се у складу са српским стандардом SRPS EN 13670 и овим правилником. Накнадно доказивање техничких својстава бетонске конструкције

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta se radi sa betonskom konstrukcijom čija svojstva se ne mogu utvrditi iz dokumentacije?

Tehnička svojstva se dodatno utvrđuju naknadnim ispitivanjima i naknadnim proračunima (čl. 35 st. 1). Ako čvrstoća betona pri pritisku nije potvrđena pre ugradnje, naknadno se ispituje čvrstoća u konstrukciji po seriji SRPS EN 12504 i ocenjuje po SRPS EN 13791 (čl. 35 st. 2).

За бетонску конструкцију која нема пројектом предвиђена техничка својства или због недостатка потребне документације техничка својства не могу да се утврде, осим захтева из члана 16. овог правилника, додатно се накнадним испитивањима и накнадним прорачунима утврђују техничка својства бетонске конструкције. … додатно се на делу конструкције у који је уграђен такав бетон врши накнадно испитивање чврстоће бетона при притиску у конструкцији

Koje Evrokodove treba koristiti za čeličnu konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1993, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1993, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Koje kontrole se sprovode pri proračunu čelične konstrukcije?

Za sve relevantne proračunske situacije: kontrole graničnih stanja nosivosti (nosivost poprečnih preseka, stabilnost globalna i lokalna, čvrstoća na zamor kada je relevantan, sigurnost protiv prevrtanja, klizanja i odizanja sa oslonaca) i kontrole svih relevantnih graničnih stanja upotrebljivosti (čl. 40 st. 1).

При прорачуну носивости, стабилности и употребљивости челичних конструкција, за све релевантне прорачунске ситуације, спроводе се следеће контроле: 1) контроле граничних стања носивости: (1) контроле носивости попречних пресека, (2) контроле стабилности (глобалне и локалне), (3) контроле чврстоће на замор (када је релевантан) и (4) контроле сигурности против превртања, клизања и одизања конструкције са ослонаца (лежишта). 2) контроле свих релевантних граничних стања употребљивости.

Kolika je najmanja debljina elemenata noseće čelične konstrukcije?

Debljina elemenata noseće čelične konstrukcije od vruće valjanih profila i limova ne sme biti manja od 4 mm (čl. 41 st. 1). Za hladno oblikovane elemente i limove tanje od 4 mm važe posebna pravila po SRPS EN 1993-1-3, a kod zavarenih veza minimalna debljina lima je 3 mm (čl. 41 st. 2).

Дебљина елемената носеће челичне конструкције израђене од врућеваљаних профила и лимова не сме бити мања од 4 mm. … У случају хладнообликованих елемената чије се везе остварују заваривањем (суоченим или угаоним шавовима) минимална дебљина лима је 3 mm.

Koje kombinacije sredstava spajanja u istom smičućem spoju nisu dozvoljene?

Nije dozvoljena kombinacija običnih (nepasovanih) zavrtnjeva i zavarivanja, niti običnih zavrtnjeva i zakivaka (čl. 41 st. 7). Dozvoljeno je zavarivanje i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, a pasovani zavrtnjevi ili zakivci sa zavarivanjem samo kod statički opterećenih konstrukcija.

У истом смичућем споју није допуштена комбинација: 1) обичних (неупасованих) завртњева и заваривања, 2) обичних (неупасованих) завртњева и закивака.

Šta se mora obezbediti za kvalitet zavarenih spojeva čelične konstrukcije?

Mehaničke karakteristike materijala zavarenog spoja moraju biti jednake ili bolje od osnovnog materijala i oblik spoja mora obezbediti ispravan i neprekinut tok sila (čl. 42 st. 1); u projektu se definiše zahtevani kvalitet šavova po SRPS EN 1090-2 (st. 2).

механичке карактеристике материјала завареног споја буду једнаке или боље од механичких карактеристика основног материјала … У пројекту челичне конструкције дефинише се захтевани квалитет шавова у складу са SRPS EN 1090-2.

Ko i kako definiše zaštitu čelične konstrukcije od korozije?

Projektant definiše sistem zaštite od korozije u skladu sa karakteristikama konstrukcije, uslovima okruženja i eksploatacije i zahtevanim stepenom trajnosti; zaštita je sastavni deo tehničkog rešenja čelične konstrukcije (čl. 43 st. 4 i 5).

Пројектант дефинише систем заштите челичне конструкције од корозије у складу са карактеристикама конструкције, условима окружења, условима експлоатације и захтеваним степеном трајности заштите од корозије. … Заштита челичне конструкције од корозије сматра се саставним делом техничког решења челичне конструкције.

Kako se određuje klasa izvođenja čelične konstrukcije?

Čelična konstrukcija se po SRPS EN 1090-2 svrstava u jednu od četiri klase izvođenja (EXC1–EXC4), a zahtevana klasa obavezno se navodi u programu kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta čelične konstrukcije (čl. 45 st. 2 i 3).

Челична конструкција се, у складу са SRPS EN 1090-2 и одговарајућом техничком спецификацијом за техничке захтеве за челичне конструкције, сврстава у једну од четири класе извођења … Захтевана класа извођења се обавезно наводи у програму контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта челичне конструкције.

Šta propis zahtijeva: celik kontrole zavarivanja sve faze?

Kontrole zavarivanja pokrivaju opremu, kvalifikaciju, varioce, uslove, žljebove, položaj, elektrode, struju, redoslijed, korijen, ponovno zavarivanje, predgrijavanje, popravke i završnu obradu. Izvedeni spoj kontroliše se po obimu/metodi tehničke specifikacije i standardimaPriloga2.

При извођењу заварених спојева спроводе се све контролне радње прописане стандардима из Прилога 2 овог правилника, у свим фазама извођења заварених спојева, што обухвата пре свега контролу: опреме за заваривање, квалификација заваривача, радних услова, припреме жљебова, положаја заваривања, електрода, карактеристика струје за заваривање, редоследа заваривања, проверивања корена, поновног заваривања, предгревања елемената, поправке шавова и завршне обраде. Контрола изведених заварених спојева спроводи се на начин и у обиму у складу са одговарајућом техничком спецификацијом за техничке захтеве за челичне конструкције и осталим стандардима из Прилога 2 овог правилника. Обрачун масе челичне конструкције – Додатак масе за спојна средства

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koje specifične mase i dodatke mase se uzimaju pri obračunu mase čelične konstrukcije?

Specifična masa: 7.850 kg/m³ za čelične profile i odlivke, 8.000 kg/m³ za čelične limove (čl. 47 st. 1). Ako ugovorom nije drugačije određeno, dodatak mase za šavove, zavrtnjeve, navrtke i podložne pločice zavarenih konstrukcija sa montažnim spojevima zavrtnjevima iznosi 2,0% za obične i 2,5% za visokovredne zavrtnjeve, za šavove sa montažnim spojevima zavarivanjem 1,5%, a za zakivke u zakovanoj izradi 3% (čl. 47 st. 3–5). Dodaci spojnica računaju se samo ako njihove mase već nijesu uzete u obzir u projektu/specifikacijama; ne računati dva puta.

Радионичке спецификације материјала и производа израђују се на основу радионичких цртежа челичне конструкције и садрже димензије и масe елемената. За специфичну масу челика, приликом обрачуна узима се: – 7.850 kg/m3 за челичне профиле и одливке, – 8.000 kg/m3 за челичне лимове. Ако масе спојних средстава нису узете у обзир у пројекту односно у спецификацијама материјала и производа, масe спојних средстава додају се у складу са ст. 3 до 5. овог члана на масу челичне конструкције срачунату према спецификацијама. Ако уговором није другачије одређено, додатак масе за шавове, завртњеве, матице и подложне плочице за заварене конструкције са монтажним спојевима изведеним завртњевима узима се у следећем проценту: – 2.0% за обичне завртњеве, – 2,5% за високовредне завртњеве. Ако уговором није другачије одређено, додатак масе за шавове за заварене конструкције са монтажним спојевима изведеним заваривањем узима се у износу од 1,5%. Ако уговором није другачије одређено, додатак масе за закивке за конструкције у закованој изради узима се у износу од 3%. IV. ОДРЖАВАЊЕ ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА

Koje Evrokodove treba koristiti za spregnutu čelik-beton konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1992, 1993, 1994, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1993, SRPS EN 1994, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Šta propis zahtijeva: spregnuta nestandardni mozdanici?

Za sredstva sprezanja van1994-1-1/1994-2 i njihovih nacionalnih priloga sprovode se odgovarajuća eksperimentalna ispitivanja nosivosti i duktilnosti poPriloguB1994-1-1; ne pretpostavljati da svako nenavedeno sredstvo ima dokazanu nosivost.

Као средства за спрезање у смичућим спојевима спрегнутих конструкција употребљавају се: 1) можданици са главом, 2) крути – блок можданици, 3) високовредни завртњеви (преднапрегнути или непреднапрегнути), 4) и друга механичка средства којима се спречава подужно померање у контакту између челика и бетона. У случају да средства за спрезање нису обухваћена стандардима SRPS EN1994-1-1 и SRPS EN1994-2 и припадајућим националним прилозима, потребно је да се спроведу одговарајућа експериментална испитивања за одређивање носивости и дуктилности средства за спрезање – можданика. Испитивања из става 2. овог члана спроводе се у складу са Прилогом Б стандарда SRPS EN 1994-1-1. Спрегнуте плоче

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: spregnute ploce eksperiment alternative?

Projektovanje spregnutih ploča može koristiti eksperimentalne rezultate poPriloguB1994-1-1. Bez sopstvenih ispitivanja smiju se koristiti vrijednosti tehničkih specifikacija samo unutar ograničenja tog standarda.

Пројектовање спрегнутих међуспратних плоча може да се спроводи тако што се за одређене величине користе резултати експерименталних испитивања. Испитивања из става 1. овог члана спроводе се у складу са Прилогом Б српског стандарда SRPS EN1994-1-1. У недостатку сопствених експерименталних испитивања узорака спрегнутих плоча, могу да се користе вредности из одговарајућих техничких спецификација али само у оквиру ограничења дефинисаних стандардом SRPS EN1994-1-1. III. ИЗВОЂЕЊЕ СПРЕГНУТИХ КОНСТРУКЦИЈА

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: spregnuta posebni uslovi gradjenja?

Program kontrole kvaliteta projekta određuje uslove izvođenja. Za tehničko rješenje ili okolnosti izvođenja vanstandardnog obuhvata programom se definišu posebni uslovi građenja; primjenjuju se i čelična/betonska pravila.

За извођење спрегнутих конструкција, поред посебних правила за челичне и бетонске конструкције, примењују се и додатни захтеви. Захтеви за извођење спрегнуте конструкције одређују се програмом контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта спрегнуте конструкције. Ако је примењено техничко решење спрегнуте конструкције такво да није обухваћено стандардима из Прилога 1 овог правилника, односно ако су услови у којима се изводе радови и друге околности које могу утицати на техничка својства спрегнуте конструкције такви да нису обухваћени стандардима из Прилога 2 овог правилника, програмом контроле и осигурања квалитета дефинишу се посебни услови грађења којима се испуњава захтев из става 2. овог члана. IV. ОДРЖАВАЊЕ СПРЕГНУТИХ КОНСТРУКЦИЈА

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koje Evrokodove treba koristiti za drvenu konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1993, 1995, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1993, SRPS EN 1995, SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Šta propis zahtijeva: drvo zastita svih elemenata?

Zaštita osigurava ravnotežnu vlagu, zaštitu od truleži/stabilnost dimenzija i obuhvata sve drvene, metalne i druge djelove i konstrukciju u cjelini, bez štete drugim elementima. Metalni djelovi imaju odgovarajuću antikorozivnu zaštitu prema navedenim standardima.

Техничке карактеристике заштите дрвене конструкције, зависно од класе употребљивости дрвене конструкције одређене према српском стандарду SRPS EN 335, морају да осигурају испуњавање захтева из члана 6. овог правилника. Такође, морају да осигурају равнотежни садржај влаге током прорачунског експлоатационог века објекта, с тим да је садржај влаге увек такав да осигура заштиту од гљивица као узрочника трулежи и омогући стабилност димензија, без појаве трајних деформација. Заштита дрвене конструкције у смислу ових посебних правила обухвата грађевинске, конструктивне, организационе и хемијске мере заштите од атмосферских утицаја, утицаја унутрашње климе, утицаја процедних и других вода, као и биолошких утицаја и дејства пожара, ради очувања механичке отпорности и стабилности и отпорности на пожар објекта. Ако је заштита изведена и према стандардима на које упућује Прилог 2 овог правилника сматра се да је осигурано постизање карактеристика заштите из става 1. овог члана. Заштита дрвене конструкције мора да обухвати заштиту свих појединачних елемената дрвене конструкције (дрвених, металних и других), као и заштиту дрвене конструкције у целини. Заштитом појединих елемената дрвене конструкције не сме неповољно да се утиче на заштиту других елемената. Антикорозивна заштита металних делова који су саставни део дрвене конструкције спроводи се према српском стандарду SRPS EN ISO 2081 и у складу са одговарајућим одредбама српских стандарда из серије SRPS EN 1992 и SRPS EN 1993, као и примерима минималне антикорозивне заштите металних делова у зависности од класe употребљивости дате у српском стандарду SRPS EN 1995-1-1. Пројектовање заштите дрвене конструкције

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koje organizacione mere zaštite drvene konstrukcije se projektuju?

Tehničkim rešenjem objekta treba sprečiti da drvena konstrukcija u zatvorenim prostorima bude izložena vazduhu relativne vlažnosti veće od 80% (stalnim ili povremenim provetravanjem) i definisati način popravke zaštite oštećene pri transportu, obradi, skladištenju i montaži (čl. 64 st. 3). Prednost se daje građevinskim i konstruktivnim merama, a hemijske se primenjuju kada one ne daju propisani nivo zaštite (st. 5). Za hemijske mjere član 64stav5 traži i da klimatske/ostale prilike posebno pogoduju biotičkoj razgradnji; navedena su dva kumulativna uslova, uz provjeru nepovoljnog uticaja zaštite.

При пројектовању грађевинских мера заштите дрвене конструкције потребно је: 1) свести на најмању могућу меру утицај падавина или влажење елемената дрвене конструкције из атмосфере или од суседних елемената конструкција (стрехама, надстрешницама, зидним препустима и сл.), 2) онемогућити контакт елемената дрвене конструкције са земљом, подлогом или другим материјалима који могу да проузрокују прекомерно влажење (на пример: одизањем елемента дрвене конструкције од тла, облагањем и сл.), 3) дугорочно заштитити од временских утицаја оне елементе дрвене конструкције који су изложени атмосферским утицајима и омогућити њихову једноставну замену, 4) омогућити што већи проток ваздуха и доступност елементима дрвене конструкције ради обављања контролних прегледа. При пројектовању конструктивних мера заштите дрвене конструкције потребно је: 1) осигурати отицање воде с дрвених површина и што је могуће краће задржавање воде и снега на изложеним дрвеним елементима (обрадом површине, заобљавањем крајева носача и сл.), 2) спречити продор атмосферске воде у попречне пресеке (покривањем, премазивањем, тесањем и сл.), 3) обезбедити, што је могуће боље циркулисање ваздуха и исушивање свих делова конструкције. При пројектовању организационих мера заштите дрвене конструкције потребно је: 1) дати такво техничко решење објекта којим ће се током његовог коришћења, сталним или повременим проветравањем спречити да дрвена конструкција буде изложена ваздуху релативне влажности веће од 80% у затвореним просторима, 2) дефинисати начин поправке заштите дрвене конструкције која се оштети током транспорта, обраде, међускладиштења, монтаже и др. При пројектовању хемијских мера заштите дрвене конструкције потребно је нарочито: 1) спречити пропадање површине услед влажења и сунчевог зрачења, површинским премазима, 2) дефинисати поступак наношења завршног премаза елемената дрвене конструкције када су ти елементи превентивно заштићени у производном погону, ако је техничким решењем дрвене конструкције предвиђено да ће се завршни слој наносити на градилишту. Приликом пројектовања мера заштите потребно је предност дати грађевинским и конструктивним мерама заштите, док се хемијске мере заштите примењују ако: 1) се грађевинским и конструктивним мерама заштите не постиже прописани ниво заштите и 2) климатске и остале прилике посебно доприносе развоју биотичких узрочника разградње. При пројектовању заштите дрвене конструкције треба узети у обзир и евентуални неповољни учинак примењених мера заштите и/или заштитних средстава на испуњавање техничких својстава дрвене конструкције. Перформансе заштитних средстава

Šta propis zahtijeva: drvo zastitna sredstva projekat?

Performanse zaštitnih sredstava u vezi sa bitnim karakteristikama definišu se projektom drvene konstrukcije prema odgovarajućim tehničkim specifikacijama.

Перформансе заштитних средстава у вези са њиховим битним карактеристикама дефинишу се у пројекту дрвене конструкције. Перформансе заштитних средстава дефинишу се према одговарајућим техничким спецификацијама за заштитна средства. III. ИЗВОЂЕЊЕ ДРВЕНИХ КОНСТРУКЦИЈА

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: drvo izvodjenje stabilnost ukrucenja?

Izvođenje obuhvata sve tačke 67, uključujući provjeru čvorova/rupa, zabranu oštećenih djelova, projektovano nadvišenje, stabilnost tokom transporta/montaže i zadržavanje privremenih ukrućenja dok nije bezbjedno njihovo uklanjanje. Sama početna kontrola vlage ne pokriva ove obaveze.

Пре извођења елемената дрвене конструкције извођач радова: 1) прегледа сваку отпремницу и документацију која прати дрвене производе, механичка спојна средства, лепкове, заштитна средства и друге грађевинске производе који се уграђују у дрвену конструкцију, 2) визуелно контролише дрвене производе, амбалажу механичких спојних средстава, лепкова, заштитних средстава и амбалажу осталих грађевинских производа како би се утврдила могућа оштећења, 3) утврђује садржај влаге дрвених елемената, односно монтажних производа. Садржај влаге дрвених производа утврђује се непосредно пре извођења елемената дрвене конструкције у складу са српским стандардима из серије SRPS EN 13183. Пре почетка извођења елемената дрвене конструкције спроводе се контролна испитивања грађевинских производа у случају сумње у њихове перформансе. Елементи дрвене конструкције означавају се планом монтаже, ако то није јасно видљиво из њиховог облика. Елементи дрвене конструкције и други производи који се уграђују у дрвену конструкцију морају да буду транспортовани и ускладиштени до тренутка уградње на начин како је то одређено пројектом дрвене конструкције, односно техничким упутством произвођача. Приликом транспорта до градилишта и на градилишту, као и приликом монтаже потребно је у свему се придржавати захтева из пројекта дрвене конструкције и осигурати да се дрвени производи и монтажни елементи не доведу у положај који није у складу са пројектом, који би могао да проузрокује прекорачење напрезања у односу на напрезања у експлоатацији, губитак стабилности елемената или њихово превртање. Кројење дрвених производа ради се на за то припремљеној и наткривеној подлози односно столу, на којој је нацртана конструкција са свим детаљима и надвишењима у природној величини уз примену прецизних алата. Код решеткастих носача потребно је преконтролисати крајеве појединих елемената решетке на присуство кврга и распуклина а елементе који не задовољавају захтеве за уградњу одбацити. Засеци, рупе и зарези за спојна средства морају да буду изведени с таквом прецизношћу да се осигурају пројектом предвиђена својства споја. Сматра се да је услов из става 9. овог члана испуњен ако се рупе за спојна средства изводе истовремено на свим елементима везе привремено сложеним у коначни положај. Уградња спојних средстава изводи се у таквом привременом положају елемената конструкције којим се осигурава пројектовано надвишење. Дрвена конструкција током извођења мора да буде осигурана од оптерећења проузрокованих самим извођењем (укључујући оптерећења од опреме која се користи при извођењу или самих поступака извођења), од дејства ветра или услед недовршености конструкције, у складу с пројектом дрвене конструкције. Сва привремена укрућења и придржавања морају да се оставе у дрвеној конструкцији док она не буде изведена до оног степена који допушта њихово сигурно уклањање. Извођење дрвених конструкција лепљењем

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta izvođač radova proverava pre izvođenja elemenata drvene konstrukcije?

Pregleda otpremnice i dokumentaciju drvenih proizvoda, mehaničkih spojnih sredstava, lepkova i zaštitnih sredstava, vizuelno kontroliše proizvode i ambalažu i utvrđuje sadržaj vlage drvenih elemenata, neposredno pre izvođenja po seriji SRPS EN 13183 (čl. 67 st. 1 i 2).

Пре извођења елемената дрвене конструкције извођач радова: 1) прегледа сваку отпремницу и документацију која прати дрвене производе, механичка спојна средства, лепкове, заштитна средства и друге грађевинске производе који се уграђују у дрвену конструкцију, 2) визуелно контролише дрвене производе, амбалажу механичких спојних средстава, лепкова, заштитних средстава и амбалажу осталих грађевинских производа како би се утврдила могућа оштећења, 3) утврђује садржај влаге дрвених елемената, односно монтажних производа. … Садржај влаге дрвених производа утврђује се непосредно пре извођења елемената дрвене конструкције

Sme li se lepiti na gradilištu?

Lepljenje na gradilištu dozvoljeno je samo u kontrolisanim uslovima prema uputstvu proizvođača lepka i projektu drvene konstrukcije (čl. 68 st. 1); maksimalna razlika sadržaja vlage drvenog proizvoda na mestu spoja ne sme biti veća od 2% u odnosu na projektom definisan sadržaj vlage (st. 5).

Лепљење на градилишту допуштено је само у контролисаним условима … Максимална разлика садржаја влаге дрвеног производа на месту споја не сме да буде већа од 2%

Šta propis zahtijeva: drvo lijepljenje puna kontrola?

Lijepe se samo pripremljene površine; nije dopušteno popravljati neravnine brusnim papirom. Vlaga se provjerava neposredno prije, pomjeranje tokom vezivanja je zabranjeno, a lamelirani nosači koriste ljepilo istog porijekla. Poslije lijepljenja rade se odgovarajuća ispitivanja uzoraka u istim uslovima ili iz konstrukcije.

Лепљење на градилишту допуштено је само у контролисаним условима у складу са техничким упутством произвођача лепка, захтевима из пројекта дрвене конструкције и одредбама овога члана. Само елементи чија је површина претходно припремљена (осушена, очишћена, одмашћена и сл.) смеју да се лепе у складу с пројектом дрвене конструкције и техничким упутством произвођача. При извођењу лепљених спојева није дозвољено поправљање неравних површина брусним папиром. При извођењу лепљених спојева садржај влаге дрвених производа на местима спојева мора да се контролише непосредно пре лепљења. Максимална разлика садржаја влаге дрвеног производа на месту споја не сме да буде већа од 2% у односу на пројектом дефинисан садржај влаге. У случају лепљених ламелираних носача, сви спојеви морају да буду изведени лепком истог порекла као лепак којим је изведено међусобно лепљење ламела. У току везивања лепка није дозвољено померање елемената. Контрола лепљеног споја и чврстоћа лепка у лепљеној конструкцији морају да се контролишу и после завршетка лепљења, што се постиже испитивањем пробних узорака израђених у истим условима и идентичним околностима као код основне лепљене конструкције или узимањем пробних узорака из основне конструкције одговарајућом применом српских стандарда из серија SRPS EN 15416 и SRPS EN 302. Забране при извођењу дрвених конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta nije dozvoljeno pri izvođenju drvenih konstrukcija?

Zabrane svih osam tačaka69 uključuju: meko konstrukcijsko drvo ispodC18; nedopuštene početne imperfekcije; vlagu preko 22%; odsustvo preventivne zaštite; tretiranje eksera/zavrtnjeva u lijepljenom spoju kao nosivih umjesto pomoćnih; lijepljenje van12%±3% odnosno projektovanog sadržaja iz uputstva proizvođača uz međusobnu razliku do±2%; različite ljepkove u istoj konstrukciji i opasno zavarivanje uz drvo.

При извођењу дрвених конструкција није дозвољено: 1) уградња меког конструкцијског дрвета класе чврстоће нижег од С18, 2) уградња дрвених елемената од монолитног дрвета и лепљеног ламелираног дрвета за које се утврди да почетна инперфекција у средини елемента прелази вредности утврђене у српском стандарду SRPS EN 1995-1-1, 3) уградња дрвених производа чији је садржај влаге већи од 22%, 4) уградња дрвених елемената који нису превентивно заштићени организационим мерама заштите на начин да се спречи влажење дрвене грађе током транспорта, обраде, међускладиштења, монтаже и употребе, избегавањем директног контакта са водом и тлом, исправним слагањем елемента и наткривањем, 5) уградња механичких спојних средстава при изради лепљеног споја на начин да се она сматрају носећим спојним средствима. Ако се при изради лепљеног споја примењују ексери, завртњи или завртњи за дрво без навртке они се сматрају само притезним (помоћним) спојним средствима, 6) лепљење дрвеног производа чији је садржај влаге различит од 12% ±3% односно од дефинисаног садржаја влаге који одговара техничком упутству произвођача лепка, с тим да највећа разлика садржаја влаге елемената који се лепе не прелази ±2%, 7) упoтреба различитих врста лепкова за извођење једне лепљене дрвене конструкције, 8) варење, на градилишту или у фабрици, челичних елемената који су у контакту или таквој близини дрвених елемената да топлота варења и/или варнице могу да оштете дрвене елементе или њихов заштитни премаз. IV. ОДРЖАВАЊЕ ДРВЕНИХ КОНСТРУКЦИЈА

Proizvođačeva alternativa vlage nije izostavljena; vrijednost12%±3% nije jedini dopušten režim svih ljepkova.

Šta propis zahtijeva: drvo rekonstrukcija istrazni obuhvat?

Prije rekonstrukcije drvene konstrukcije istraživanja obavezno obuhvataju vizuelni pregled glavnih elemenata/veza/pukotina/biološke zaraze, utvrđivanje vlage, zaštitnih premaza i drugih bitnih oštećenja; opšti pregled se ne može svesti samo na interval održavanja.

Осим општих правила за одржавање грађевинских конструкција прописаних чл. 20. до 23. овог правилника, код одржавања дрвених конструкција примењују се и правила прописана ст. 2. и 3. овог члана. Основни прегледи у сврху одржавања дрвене конструкције спроводе се у временском размаку сагласно захтевима из пројекта дрвене конструкције, али не ређе од: 1) шест месеци за делове заштите дрвене конструкције који служе за одводњавање (олуци и сл.), за контролу притегнутости затега, челичних шпанера, контролу силе у кабловима за претходно напрезање и контролу заштите дрвене конструкције од пожара (премазе, облоге и сл.), 2) једне године за делове дрвене конструкције који су изложени учесталим променама садржаја влаге, као за делове дрвене конструкције који се налазе у простору где је отежано струјање ваздуха. Приликом реконструкције дрвене конструкције, претходна истраживања из члана 24. став 1. овог правилника морају обавезно да обухвате: 1) визуeлни преглед стања главних елемената дрвене конструкције који су битни за носивост конструкције у целини и за правилно функционисање објекта (спојеви главних носећих елемената, потпорни елементи, главни носачи, затеге, положај и величина пукотина, настанак биолошке заразе дрвета (гљивама и/или инсектима)), 2) утврђивање садржаја влаге, 3) утврђивање стања слоја заштитног премаза елемената дрвене конструкције и 4) утврђивање других оштећења битних за очување механичке отпорности и стабилности објекта, а чијим отказивањем може бити угрожена сигурност корисника објекта и/или проузрокована значајна материјална штета. ДEО ШЕСТИ ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА ЗИДАНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Дефиниција зидане конструкције

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koliko često se vrše osnovni pregledi drvene konstrukcije?

Prema zahtevima projekta, ali ne ređe od šest meseci za delove zaštite koji služe za odvodnjavanje (oluci), zategu, čelične španere, kablove za prethodno naprezanje i zaštitu od požara, i jedne godine za delove izložene čestim promenama sadržaja vlage ili u prostoru sa otežanim strujanjem vazduha (čl. 70 st. 2).

Основни прегледи у сврху одржавања дрвене конструкције спроводе се у временском размаку сагласно захтевима из пројекта дрвене конструкције, али не ређе од: 1) шест месеци за делове заштите дрвене конструкције који служе за одводњавање (олуци и сл.), за контролу притегнутости затега, челичних шпанера, контролу силе у кабловима за претходно напрезање и контролу заштите дрвене конструкције од пожара (премазе, облоге и сл.), 2) једне године за делове дрвене конструкције који су изложени учесталим променама садржаја влаге, као за делове дрвене конструкције који се налазе у простору где је отежано струјање ваздуха.

Koje Evrokodove treba koristiti za zidanu konstrukciju?

SRPS EN 1990 i serije 1991, 1992, 1996, 1997 i 1998 sa pripadajućim nacionalnim prilozima.

primenjuje se srpski standard SRPS EN 1990 i srpski standardi iz serija SRPS EN 1991, SRPS EN 1992, SRPS EN 1996,SRPS EN 1997 i SRPS EN 1998, sa pripadajućim nacionalnim prilozima

Mogu li montažni zidani zidovi biti nearmirani?

Ne. Odredba se odnosi na montažne zidane zidove definisane članom75: elementi iste vrste postavljeni i povezani malterom ili betonom van konačnog mjesta u objektu. Ne proširuje se automatski na svaki prefabrikovani zid drugog materijala.

Монтажни зидови, у смислу овога правилника, су зидови израђени или произведени од исте врсте елемената за зидање постављених на унапред одређен начин и повезаних малтером или бетоном на месту различитом од коначног места у објекту. Монтажни зидови не могу да буду неармирани. Монтажни зидови израђују се односно производе за: 1) конструкцијске елементе (елементе делимично монтажне зидане конструкције, елементе монтажне зидане конструкције или засебне објекте), 2) неконструкцијске елементе (преградне, парапетне, фасадне, обложне, везне, зидове испуне и пожарне зидове). Посебна правила за зидане конструкције

Kako se povezuju temelji zidane konstrukcije i kada su potrebni serklaži?

Temelji se međusobno povezuju veznim gredama, zategama ili armiranobetonskim pločama koje obezbeđuju zajedničko horizontalno pomeranje i dovoljnu krutost radi smanjenja uticaja nejednakog sleganja (čl. 76 st. 1). Noseći zidovi čiji vrh nije pridržan upravno na svoju ravan moraju biti uokvireni armiranobetonskim serklažima (čl. 76 st. 3).

Темељи зидане конструкције међусобно се повезују везним гредама, затегама или армиранобетонским плочама на начин који осигурава заједничко хоризонтално померање и пренос хоризонталних сила и као такви морају да имају довољну крутост којом се умањује утицај неједнаког слегања објекта. … Носећи зидови којима врх није придржан управно на своју раван морају бити уоквирени армиранобетонским серклажима.

Šta propis zahtijeva: zidana veza poprecnih nenosivih zidova?

Pregradni, obložni, zidovi ispune i požarni zidovi povezuju se upravno na svoju ravan sa nosivim zidovima/djelovima zidane konstrukcije prema projektu; nepridržani vrh nosivog zida zahtijeva AB serklaž.

Темељи зидане конструкције међусобно се повезују везним гредама, затегама или армиранобетонским плочама на начин који осигурава заједничко хоризонтално померање и пренос хоризонталних сила и као такви морају да имају довољну крутост којом се умањује утицај неједнаког слегања објекта. Преградни и обложни зидови, зидови испуне и пожарни зидови, морају управно на своју раван да се повежу са носећом зидовима, односно носећим деловима зидане конструкције, у складу са пројектом зидане конструкције. Носећи зидови којима врх није придржан управно на своју раван морају бити уоквирени армиранобетонским серклажима. *Службени гласник РС, број 52/2020 Пројектовање зиданих конструкција са другим врстама конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: zidana kombinovana vjetar upotrebljivost?

Kombinacija zidanih i betonskih zidova na vjetar/druga horizontalna opterećenja računa se po posebnim pravilima svakog tipa, a za upotrebljivost su mjerodavni nepovoljniji kriterijumi. Seizmički q izuzetak ne zamjenjuje ove provjere.

При пројектовању нових или реконструкцији постојећих објеката у којима се комбинују зидане конструкције са другим врстама конструкција доказ граничног стања носивости спроводи се у складу са посебним правилима прописаним овим правилником за поједине врсте конструкција. За доказ граничног стања носивости конструкција у којима се комбинују зидане конструкције са другим врстама конструкција на дејство земљотреса, потребно је узети јединствени фактор понашања (q), који одговара мањој вредности фактора понашања анализирајући поједине врсте конструкција независно, а прорачун и разрада детаља за осигурање дуктилности спроводе се у складу са посебним правилима прописаним овим правилником за поједине врсте конструкција. Изузетно од става 2. овог члана, за доказ граничног стања носивости конструкција у којима су темељ и једна етажа изнад темеља, у вертикалном континуитету, пројектоване као бетонска конструкција од бетонских зидова и плоча на коју се наставља зидана конструкција, узима се фактор понашања за примењену врсту зиданих зидова према српском стандарду SRPS EN 1998. За доказ граничног стања носивости конструкција у којима се комбинују зидови зиданих конструкција с бетонским конструкцијама, на дејство ветра и осталих хоризонталних оптерећења, прорачун се проводи у складу са посебним правилима прописаним овим правилником за поједине врсте конструкција. За доказ граничног стања употребљивости конструкција, у којима се комбинују зидови зиданих конструкција с бетонским конструкцијама, меродавни су неповољнији критеријуми за одређену врсту конструкције. III. ИЗВОЂЕЊЕ ЗИДАНИХ КОНСТРУКЦИЈА Захтеви за извођење зиданих конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Kako se bira faktor ponašanja q kada se zidana konstrukcija kombinuje sa drugim konstrukcijskim sistemom?

Za seizmičko dejstvo kombinovane zidane i druge konstrukcije u pravilu se bira jedinstveni q prema manjoj vrijednosti pojedinačnih sistema, uz odgovarajuće detaljisanje. Izuzetak člana 77 stav 3: kada su temelj i jedna etaža iznad temelja u vertikalnom kontinuitetu betonski zidovi i ploče, a nastavlja se zidana konstrukcija, koristi se faktor za primijenjenu vrstu zidanih zidova prema SRPS EN 1998. Svi uslovi izuzetka moraju biti ispunjeni; konkretna brojčana vrijednost q utvrđuje se iz standarda.

За доказ граничног стања носивости конструкција у којима се комбинују зидане конструкције са другим врстама конструкција на дејство земљотреса, потребно је узети јединствени фактор понашања (q), који одговара мањој вредности фактора понашања анализирајући поједине врсте конструкција независно, а прорачун и разрада детаља за осигурање дуктилности спроводе се у складу са посебним правилима прописаним овим правилником за поједине врсте конструкција. Изузетно од става 2. овог члана, за доказ граничног стања носивости конструкција у којима су темељ и једна етажа изнад темеља, у вертикалном континуитету, пројектоване као бетонска конструкција од бетонских зидова и плоча на коју се наставља зидана конструкција, узима се фактор понашања за примењену врсту зиданих зидова према српском стандарду SRPS EN 1998.

Koje su dozvoljene debljine spojnica maltera i najmanji presek serklaža pri zidanju?

Spojnice od maltera opšte namene i lakoagregatnih maltera imaju debljinu 6–15 mm, a od tankoslojnih maltera 0,5–3 mm; elementi se po pravilu preklapaju za pola dužine. Vertikalni i horizontalni serklaži zidova uokvirenih serklažima imaju najmanju dimenziju preseka 150 mm. Temperatura svežeg maltera ne sme biti niža od +5 °C niti viša od +35 °C (čl. 79).

Хоризонталне и вертикалне спојнице малтера израђене од малтера опште намене и лако агрегатних малтера треба да имају дебљину од 6 mm до 15 mm … који треба да имају најмању димензију попречног пресека од 150 mm. … Температура свежег малтера не сме да буде нижа од +5 °С нити виша од +35 °С.

Šta propis zahtijeva: zidanje kontrole izvodjaca nadzora?

Izvođač prije zidanja kontroliše dokumentaciju/oznake, performanse, oštećenja, kategoriju elemenataI/II i klasu kontrole1/2/3 prema projektu. Nadzor utvrđuje osposobljenost izvođača za tu klasu; kontrolišu se skladištenje, zaštita i malteri, ne samo dimenzije spojnica.

Елементи за зидање на градилишту морају да буду сложени по типовима, групама и категорији и осигурани од утицаја атмосферилија (кише, снега, леда). Елементи за зидање не смеју током грађења да буду постављени на међуспратне конструкције на начин да проузрокују трајну деформацију међуспратне конструкције. Малтер за зидање мора да буде транспортован до градилишта и складиштен на начин да је заштићен од утицаја влаге и других штетних утицаја на његове перформансе. Малтери морају да буду разврстани по врстама и класама. Малтер опште намене мора да се меша машински и не сме да се уграђује ако је започео процес очвршћавања. Малтери не смеју да се уграђују односно употребе након истека рока употребе без претходних контролних испитивања. Са грађевинским производима који се уграђују у зидану конструкцију поступа се у складу са техничким упутством произвођача. Пре зидања зида извођач радова мора да: 1) провери документацију која прати грађевински производ и ознаке грађевинских производа сагласно пропису којим је уређена област грађевинских производа, 2) провери усклађености исказаних перформанси грађевинског производа у вези са његовим битним карактеристикама са захтевима из пројекта зидане конструкције, 3) изврши визуелну контролу елемената за зидање, малтера и осталих грађевинских производа због утврђивања могућих одступања од перформанси, 4) и и/или појаве оштећења, 5) утврди категорије елемената за зидање (I или II), 6) утврди класе (категорије) контроле извођења радова (1, 2 или 3), односно оспособљености извођача за поједину класу (категорију)контроле извођења радова, а у складу са захтевима из пројекта зидане конструкције. Стручни надзор контролише и утврђује да ли постоји оспособљеност извођача радова за спровођење пројектом прописане класе (категорије) контроле извођења радова. Елементи за зидање морају да буду повезани малтером у складу са правилима струке и техничким упутствима произвођача. Хоризонталне и вертикалне спојнице малтера израђене од малтера опште намене и лако агрегатних малтера треба да имају дебљину од 6 mm до 15 mm, а спојнице малтера од танкослојних малтера треба да имају дебљину од 0,5 mm до 3 mm. Када се елементи за зидање полажу у слој малтера, попречне спојнице се могу сматрати испуњеним ако је малтер присутан у пуној дебљини спојнице на минимум 40% ширине елемента за зидање. При зидању, елементи за зидање се, по правилу, преклапају за пола дужине елемента, а изузетно на дужини од 0,4 висине зидног елемента, али не мање од 4 cm. Зидови уоквирени армиранобетонским серклажима морају да имају вертикалне и хоризонталне армиранобетонске или армиране зидане серклаже, који треба да имају најмању димензију попречног пресека од 150 mm. Вертикални серклажи поједине етаже бетонирају се након извођења зидова те етаже. Обавезно је осигурати везу зидова и вертикалних серклажа (осим у случају извођења вертикалних серклажа префабрикованим зидним елементима), било начином градње (везом на „зуб”) или механичким спојним средствима у складу сa пројектом зидане конструкције. Хоризонтални серклажи у нивоу међуспратне конструкције бетонирају се заједно сa извођењем међуспратне конструкције. Током грађења мора да се осигура општа стабилност конструкције и појединих зидова. Новоизведени зид, који је директно изложен падавинама треба заштитити од квашења како би се спречило испирање малтера, успорило очвршћивање и да би се избегли могући циклуси замрзавања и одмрзавања и тиме ослабио зид. Заштиту је потребно поставити што је пре могуће након завршеног зидања. Новоизведени зид треба одржавати влажним и заштитити од исушивања због високих температура и ветра док цемент у малтеру не хидратише и по потреби на одговарајући начин придржати до повезивања у коначно пројектовано стање. Приликом извођења жљебова и удубљења у зидовима важно је водити рачуна да се не угрози стабилност зида. Жљебови и удубљења не смеју да пролазе кроз надвоје или друге конструкцијске елементе. Температура свежег малтера не сме да буде нижа од +5 °С нити виша од +35 °С. Када је средња дневна температура ваздуха мања од +5 °С или виша од +35 °С, зидање зидова треба да се изводи под посебним условима у складу са пројектом зидане конструкције. *Службени гласник РС, број 52/2020 Доказивање употребљивости зидова

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: zidanje serklazi veze zljebovi klima?

Vertikalni serklaži betoniraju se poslije zidova te etaže i vežu zubom ili mehanički prema projektu, uz izuzetak prefabrikovanih zidnih elemenata; horizontalni se betoniraju zajedno sa tavanicom. Čuva se stabilnost/zaštita od kiše/isušivanja; žljebovi ne idu kroz nadvoje/konstruktivne elemente. Van+5do+35 °C srednje dnevne temperature zidanje je pod posebnim projektovanim uslovima.

Елементи за зидање на градилишту морају да буду сложени по типовима, групама и категорији и осигурани од утицаја атмосферилија (кише, снега, леда). Елементи за зидање не смеју током грађења да буду постављени на међуспратне конструкције на начин да проузрокују трајну деформацију међуспратне конструкције. Малтер за зидање мора да буде транспортован до градилишта и складиштен на начин да је заштићен од утицаја влаге и других штетних утицаја на његове перформансе. Малтери морају да буду разврстани по врстама и класама. Малтер опште намене мора да се меша машински и не сме да се уграђује ако је започео процес очвршћавања. Малтери не смеју да се уграђују односно употребе након истека рока употребе без претходних контролних испитивања. Са грађевинским производима који се уграђују у зидану конструкцију поступа се у складу са техничким упутством произвођача. Пре зидања зида извођач радова мора да: 1) провери документацију која прати грађевински производ и ознаке грађевинских производа сагласно пропису којим је уређена област грађевинских производа, 2) провери усклађености исказаних перформанси грађевинског производа у вези са његовим битним карактеристикама са захтевима из пројекта зидане конструкције, 3) изврши визуелну контролу елемената за зидање, малтера и осталих грађевинских производа због утврђивања могућих одступања од перформанси, 4) и и/или појаве оштећења, 5) утврди категорије елемената за зидање (I или II), 6) утврди класе (категорије) контроле извођења радова (1, 2 или 3), односно оспособљености извођача за поједину класу (категорију)контроле извођења радова, а у складу са захтевима из пројекта зидане конструкције. Стручни надзор контролише и утврђује да ли постоји оспособљеност извођача радова за спровођење пројектом прописане класе (категорије) контроле извођења радова. Елементи за зидање морају да буду повезани малтером у складу са правилима струке и техничким упутствима произвођача. Хоризонталне и вертикалне спојнице малтера израђене од малтера опште намене и лако агрегатних малтера треба да имају дебљину од 6 mm до 15 mm, а спојнице малтера од танкослојних малтера треба да имају дебљину од 0,5 mm до 3 mm. Када се елементи за зидање полажу у слој малтера, попречне спојнице се могу сматрати испуњеним ако је малтер присутан у пуној дебљини спојнице на минимум 40% ширине елемента за зидање. При зидању, елементи за зидање се, по правилу, преклапају за пола дужине елемента, а изузетно на дужини од 0,4 висине зидног елемента, али не мање од 4 cm. Зидови уоквирени армиранобетонским серклажима морају да имају вертикалне и хоризонталне армиранобетонске или армиране зидане серклаже, који треба да имају најмању димензију попречног пресека од 150 mm. Вертикални серклажи поједине етаже бетонирају се након извођења зидова те етаже. Обавезно је осигурати везу зидова и вертикалних серклажа (осим у случају извођења вертикалних серклажа префабрикованим зидним елементима), било начином градње (везом на „зуб”) или механичким спојним средствима у складу сa пројектом зидане конструкције. Хоризонтални серклажи у нивоу међуспратне конструкције бетонирају се заједно сa извођењем међуспратне конструкције. Током грађења мора да се осигура општа стабилност конструкције и појединих зидова. Новоизведени зид, који је директно изложен падавинама треба заштитити од квашења како би се спречило испирање малтера, успорило очвршћивање и да би се избегли могући циклуси замрзавања и одмрзавања и тиме ослабио зид. Заштиту је потребно поставити што је пре могуће након завршеног зидања. Новоизведени зид треба одржавати влажним и заштитити од исушивања због високих температура и ветра док цемент у малтеру не хидратише и по потреби на одговарајући начин придржати до повезивања у коначно пројектовано стање. Приликом извођења жљебова и удубљења у зидовима важно је водити рачуна да се не угрози стабилност зида. Жљебови и удубљења не смеју да пролазе кроз надвоје или друге конструкцијске елементе. Температура свежег малтера не сме да буде нижа од +5 °С нити виша од +35 °С. Када је средња дневна температура ваздуха мања од +5 °С или виша од +35 °С, зидање зидова треба да се изводи под посебним условима у складу са пројектом зидане конструкције. *Службени гласник РС, број 52/2020 Доказивање употребљивости зидова

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta propis zahtijeva: zidani zidovi dokaz upotrebljivosti?

Dokaz upotrebljivosti zidova uključuje kategoriju elementa i klasu kontrole izvođenja. Ako naknadno nijesu potvrđene sve pretpostavke projekta, potreban je dokaz graničnih stanja nosivosti i upotrebljivosti.

Доказивање употребљивости зидова спроводи се према пројекту зидане конструкције и одредбама овог правилника, а укључује: 1) категорију зидног елемента, 2) класу (категорију) контроле извођења радова. Када се накнадно докаже да нису остварене све претпоставке из пројекта зидане конструкције из става 1. овог члана, потребан је доказ граничних стања носивости и граничних стања употребљивости. IV. ОДРЖАВАЊЕ ЗИДАНИХ КОНСТРУКЦИЈА

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Šta je podloga za izradu građevinskog projekta u pogledu tla?

Geotehnički istražni radovi (ispitivanja tla, stene, rastresitog materijala i podzemne vode) su podloga za izradu građevinskog projekta (čl. 82 st. 1). Ako su prethodna saznanja o temeljnom tlu nedovoljna za planiranje istraživanja, izvode se odgovarajući prethodni istražni radovi (čl. 82 st. 9).

Испитивања тла, стене, растреситог материјала и подземне воде и с њима повезани поступци (у даљем тексту: геотехнички истражни радови) су подлога за израду грађевинског пројекта. … Ако су претходна сазнања о темељном тлу недовољна за исправно планирање геотехничких истражних радова довољних за геотехничко пројектовање, потребно је извести одговарајуће претходне геотехничке истражне радове.

Šta ako nema dovoljno podataka o temeljnom tlu da se isplanira geotehničko istraživanje?

Potrebno je izvesti odgovarajuće prethodne geotehničke istražne radove prije geotehničkog projektovanja.

Испитивања тла, стене, растреситог материјала и подземне воде и с њима повезани поступци (у даљем тексту: геотехнички истражни радови) су подлога за израду грађевинског пројекта. Геотехнички истражни радови спроводе се непосредно на терену и на узорцима у лабораторију или посредно опажањем деформација конструкција под пробним оптерећењем, опажањем деформација суседних објеката, другим опажањима и мерењима на терену као и увидом у резултате других истражних радова спроведених у непосредној близини будућег градилишта. Геотехнички истражни радови спроводе се према српским стандардима и српским техничким спецификацијама из Прилога 2. oвог правилника. За геотехничке истражне радове допуштена је примена и других националних стандарда или других поступака према правилима струке мимо оних из става 3. овог члана, у случају када не постоје одговарајући српски стандард и српске техничке спецификације. Врсте, обим, просторни распоред и фазе испитивања утврђују се програмом геотехничких истражних радова у складу с правилима геотехничког пројектовања и правилима струке узимајући у обзир: 1) сложеност грађевинске конструкције и грађевинског захвата, 2) услове у темељном тлу, стени и подземној води (услојеност, хетерогеност, анизотропија, величина зрна тла, крутост, чврстоћа, ниво подземне воде, водопропусност, могућност дренирања, стабилност на клизање, стабилност на цикличко оптерећење и друго), 3) утицаје који грађевински захват (на пример: ископ, засек, усек, снижење нивоа подземне воде итд.) и грађевинска конструкција као и спољашња оптерећења имају на темељно тло, стену, подземну воду или околне објекте, 4) подручје тла у којем грађевински захват има битан утицај, 5) применљивост поједине врсте испитивања на врсту тла или стене која се испитује и 6) захтеве да је пожељно одредити или проценити величину параметра тла или стене на основу барем две разнородне врсте испитивања тла или стене. За сва теренска испитивања, укључујући и теренска бушења, потребно је: 1) спровести висинско и положајно снимање места испитивања, 2) забележити датум и време испитивања као и временске прилике у тренутку испитивања, 3) измерити дубину воде на месту испитивања ако се испитивање спроводи под водом, 4) измерити или проценити удаљеност до мерног места ако се испитивања спроводе на даљину и 5) назначити стандард према којем је испитивање спроведено или описати поступак испитивања ако одговарајући стандард не постоји. За сва лабораторијска испитивања потребно је забележити положај и дубину из које је узет испитни узорак тла, стене или подземне воде као и назначити стандард у складу са којим је испитивање спроведено или описати поступак испитивања ако одговарајући стандард не постоји. Ако су претходна сазнања о темељном тлу недовољна за исправно планирање геотехничких истражних радова довољних за геотехничко пројектовање, потребно је извести одговарајуће претходне геотехничке истражне радове. Поступци и резултати геотехничких истражних радова приказују се у извештају о истраживању темељног тла или извештају о геотехничким истражним радовима према правилима геотехничког пројектовања и правилима струке. Геотехничко пројектовање и геотехнички подаци

Geotehničko projektovanje nije isključeno za aluminijumsku konstrukciju. Obim/izuzetak geotehničkog dijela pri rekonstrukciji provjerava se po 85, nezavisno od pretežnog materijala.

Šta propis zahtijeva: geotehnika terenski laboratorijski zapisi?

Program istraživanja uzima sve kriterijume82. Za teren se bilježe položaj/visina, datum/vrijeme/vremenske prilike, dubina vode kada relevantna, udaljenost daljinskog mjerenja i standard/postupak. Za laboratoriju se bilježe položaj/dubina uzorka i standard/postupak; rezultati se prikazuju u izvještaju.

Испитивања тла, стене, растреситог материјала и подземне воде и с њима повезани поступци (у даљем тексту: геотехнички истражни радови) су подлога за израду грађевинског пројекта. Геотехнички истражни радови спроводе се непосредно на терену и на узорцима у лабораторију или посредно опажањем деформација конструкција под пробним оптерећењем, опажањем деформација суседних објеката, другим опажањима и мерењима на терену као и увидом у резултате других истражних радова спроведених у непосредној близини будућег градилишта. Геотехнички истражни радови спроводе се према српским стандардима и српским техничким спецификацијама из Прилога 2. oвог правилника. За геотехничке истражне радове допуштена је примена и других националних стандарда или других поступака према правилима струке мимо оних из става 3. овог члана, у случају када не постоје одговарајући српски стандард и српске техничке спецификације. Врсте, обим, просторни распоред и фазе испитивања утврђују се програмом геотехничких истражних радова у складу с правилима геотехничког пројектовања и правилима струке узимајући у обзир: 1) сложеност грађевинске конструкције и грађевинског захвата, 2) услове у темељном тлу, стени и подземној води (услојеност, хетерогеност, анизотропија, величина зрна тла, крутост, чврстоћа, ниво подземне воде, водопропусност, могућност дренирања, стабилност на клизање, стабилност на цикличко оптерећење и друго), 3) утицаје који грађевински захват (на пример: ископ, засек, усек, снижење нивоа подземне воде итд.) и грађевинска конструкција као и спољашња оптерећења имају на темељно тло, стену, подземну воду или околне објекте, 4) подручје тла у којем грађевински захват има битан утицај, 5) применљивост поједине врсте испитивања на врсту тла или стене која се испитује и 6) захтеве да је пожељно одредити или проценити величину параметра тла или стене на основу барем две разнородне врсте испитивања тла или стене. За сва теренска испитивања, укључујући и теренска бушења, потребно је: 1) спровести висинско и положајно снимање места испитивања, 2) забележити датум и време испитивања као и временске прилике у тренутку испитивања, 3) измерити дубину воде на месту испитивања ако се испитивање спроводи под водом, 4) измерити или проценити удаљеност до мерног места ако се испитивања спроводе на даљину и 5) назначити стандард према којем је испитивање спроведено или описати поступак испитивања ако одговарајући стандард не постоји. За сва лабораторијска испитивања потребно је забележити положај и дубину из које је узет испитни узорак тла, стене или подземне воде као и назначити стандард у складу са којим је испитивање спроведено или описати поступак испитивања ако одговарајући стандард не постоји. Ако су претходна сазнања о темељном тлу недовољна за исправно планирање геотехничких истражних радова довољних за геотехничко пројектовање, потребно је извести одговарајуће претходне геотехничке истражне радове. Поступци и резултати геотехничких истражних радова приказују се у извештају о истраживању темељног тла или извештају о геотехничким истражним радовима према правилима геотехничког пројектовања и правилима струке. Геотехничко пројектовање и геотехнички подаци

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koji Evrokod važi za geotehničko projektovanje i istražne podatke?

SRPS EN 1997-1 sa nacionalnim prilogom za geotehničko projektovanje, a SRPS EN 1997-2 sa nacionalnim prilogom za planiranje i tumačenje laboratorijskih i terenskih opita.

За геотехничко пројектовање се, поред основних правила из чл. 7. до 14. овог правилника, примењују и посебна правила за геотехничко пројектовање прописана овим правилником. За геотехничко пројектовање примењује се српски стандард SRPS EN 1997-1 са припадајућим националним прилогом и други стандарди на које се овај стандард позива. За планирање и тумачење геотехничких лабораторијских и теренских опита, који се користе за утврђивање геотехничких података за геотехничко пројектовање, примењује се српски стандард SRPS EN 1997-2 са припадајућим националним прилогом и други стандарди на које се овај стандард позива.

Geotehničko projektovanje nije isključeno za aluminijumsku konstrukciju. Obim/izuzetak geotehničkog dijela pri rekonstrukciji provjerava se po 85, nezavisno od pretežnog materijala.

Šta propis zahtijeva: geotehnika podaci program obuhvat?

Odgovorni projektant bira/utvrđuje geotehničke podatke i ocjenjuje vrstu/obim istraživanja. Projektovanje obuhvata program istraživanja, ocjenu postojećih podataka, izbor podataka, dokaz osnovnog zahtjeva, program kvaliteta, održavanja i posebne tehničke uslove u djelu uticaja tla, stijene, rastresitog materijala i podzemne vode.

Геотехничким пројектовањем се доказује да ће грађевинска конструкција с околним тлом, стеном и суседним објектима (у даљем тексту: грађевинска конструкција) током њеног грађења и трајања да испуњава основни захтев из члана 5. став 2. тачка 1) овог правилника у делу у којем тло, стена и одземна вода утичу на ту грађевинску конструкцију. Геотехничко пројектовање обухвата и пројектовање грађевинских конструкција чији је основни материјал за грађење тло, насипани камен или други насипани материјал као што је растресити отпад и слично (даље у тексту: растресити материјал). Геотехничко пројектовање спроводи се на основу геотехничких података који су скуп изабраних и утврђених података о величини и просторној расподели механичких својстава темељног тла, темељне стене, растреситог материјала и подземне воде. Геотехничке податке бира и утврђује одговорни пројектант интерпретацијом резултата геотехничких истражних радова као и других истражних радова и подлога (на пример: геолошких, инжењерско-геолошких, хидро-геолошких, хидролошких, и сл.) у склопу и према правилима геотехничког пројектовања. Оцену врсте, обима и примерености геотехничких и других истражних радова који служе или су послужили за утврђивања геотехничких података, а с обзиром на услове у тлу и стени, врсту и сложеност објекта као и ризике присутне при грађењу, даје одговорни пројектант у склопу геотехничког пројектовања. Геотехничко пројектовање обухвата: 1) израду програма геотехничких истражних радова, 2) утврђивање задовољавајућег обима постојећих геотехничких истражних радова за избор геотехничких података, 3) избор и утврђивање геотехничких података, 4) доказивање испуњености основног захтева из члана 5. став 2. тачка 1) овог правилника у делу у којем тло, стена и подземна вода утичу на ту грађевинску конструкцију, укључујући мере чијим предузимањем би тај захтев био испуњен, 5) израду програма контроле и осигурања квалитета, 6) израду програма одржавања објекта и 7) израду посебних техничких услова грађења, све у делу који се односи на утицај тла, стене, растреситог материјала и подземне воде. Геотехнички део грађевинског пројекта

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Mora li projekat konstrukcije imati geotehnički deo?

Da. Svaki projekat konstrukcije u kojem se dokazuje ispunjavanje osnovnog zahteva mehaničke otpornosti i stabilnosti mora sadržati i geotehnički deo u obimu primerenom složenosti konstrukcije (čl. 85 st. 2). Izuzetno ga ne mora sadržati projekat rekonstrukcije bez zahvata u okolnom tlu, uz dokaz da rekonstrukcija nema bitan uticaj na nosivost, stabilnost i upotrebljivost temelja (čl. 85 st. 3).

Сваки пројекат грађевинске конструкције у којем се доказује испуњавање основног захтева из члана 5. став 2. тачка 1) овог правилника мора да садржи и геотехнички део у обиму примереном сложености грађевинске конструкције. … Ако при реконструкцији објекта нису предвиђени грађевински захвати у околном тлу, стени или делу грађевинске конструкције изграђене од растреситог материјала и ако се докаже да реконструкција нема битан утицај на носивост, стабилност и употребљивост темеља или дела грађевинске конструкције изграђене од растреситог материјала, а све у смислу члана 24. став 4. oвог правилника, грађевински пројекат не мора да садржи геотехнички део.

Šta propis zahtijeva: geotehnika specijalni radovi?

Posebni geotehnički radovi poput šipova, sidara, dijafragmi i injektiranja izvode se po standardimaPriloga2,a pravila struke koriste se kada odgovarajući standard ne postoji.

Извођење посебних геотехничких радова (бушени и побијени шипови, сидра, дијафрагме, ињектирање и др.) спроводи се у складу са српским стандардима из Прилога 2 овог правилника и правилима струке када не постоје одговарајући стандарди. ДEO ОСМИ ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ СЕИЗМИЧКИ ОТПОРНИХ КОНСТРУКЦИЈА I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Пројектовање сеизмички отпорних конструкција

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koji standard važi za aluminijumske konstrukcije od profila sa prekinutim toplotnim mostom?

Primenjuje se SRPS EN 14024; projektant je dužan da odredi minimalne vrednosti čvrstoće pri zatezanju i smicanju profila sa prekinutim toplotnim mostom kategorije CW (čl. 94).

За пројектовање алуминијумских конструкција израђених од профила са прекинутим топлотним мостом примењује се српски стандард SRPS EN14024. … Пројектант је дужан да одреди минималне вредности чврстоће при затезању и смицању профила

Kako se određuje klasa izvođenja aluminijumske konstrukcije?

Aluminijumska konstrukcija se po SRPS EN 1090-3 svrstava u jednu od četiri klase izvođenja (EXC1–EXC4), a zahtevana klasa se navodi u programu kontrole i obezbeđenja kvaliteta koji je sastavni deo projekta (čl. 96 st. 3 i 4).

у једну од четири класе извођења: ЕXС1, ЕXС2, ЕXС3 или ЕXС4 у складу са одговарајућом техничком спецификацијом за алуминијумске конструкције и српским стандардом SRPS EN 1090-3. … Захтевана класа извођења наводи се у програму контроле и осигурања квалитета

Šta propis zahtijeva: aluminijum nestandardni uslovi?

Kod rješenja ili uslova izvođenja van obuhvata navedenih standarda programom kvaliteta projekta definišu se posebni uslovi građenja; izbor EXC klase ne zamjenjuje ovu obavezu.

Услови за извођење алуминијумских конструкција одређују се програмом контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта алуминијумске конструкције, најмање у складу са одредбама наведеним у стандардима из Прилога 2 овог правилника. При извођењу алуминијумских конструкција морају да буду испуњени захтеви из одговарајуће техничке спецификације за извођење алуминијумских конструкција, захтеви из стандарда на које ова спецификација упућује и захтеви из осталих стандарда који се односе на њихово извођење наведени у Прилогу 2 овог правилника. Алуминијумска конструкција се у зависности од захтеваног нивоа извођења сврстава у једну од четири класе извођења: ЕXС1, ЕXС2, ЕXС3 или ЕXС4 у складу са одговарајућом техничком спецификацијом за алуминијумске конструкције и српским стандардом SRPS EN 1090-3. Захтевана класа извођења наводи се у програму контроле и осигурања квалитета који је саставни део пројекта алуминијске конструкције. Ако је примењено техничко решење алуминијумске конструкције такво да није обухваћено стандардима из Прилога 1 овог правилника, односно ако су услови у којима се изводе радови и друге околности које могу утицати на техничка својства алуминијумске конструкције такви да нису обухваћени стандардима из Прилога 2 овог правилника, програмом контроле и осигурања квалитета дефинишу се посебни услови грађења којима се испуњава захтев из става 1.овог члана. IV. ОДРЖАВАЊЕ АЛУМИНИЈСКИХ КОНСТРУКЦИЈА

Ovo je obaveza/upućivanje iz samog pravilnika; sadržaj upućenog standarda i tehničke specifikacije nije pretpostavljen.

Koje izdanje važi za nedatirani srpski standard iz priloga konstrukcijskog pravilnika?

Najnovije izdanje sa izmjenama, za nedatirane srpske standarde iz Priloga1i2. Ovo je pravilo upućivanja, a ne tvrdnja da je sadržaj svakog novog izdanja pregledan.

За недатиране српске стандарде наведене у Прилогу 1 и 2 овог правилника, примењује се њихово најновије издање укључујући и њихове измене. Важење прописа

Koji raniji jugoslovenski pravilnici o konstrukcijama su prestali da važe?

Stupanjem na snagu pravilnika prestali su da važe, između ostalih, Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton (SFRJ 11/87), za opterećenja nosećih konstrukcija (26/88), za temeljenje (15/90), za zidane zidove (87/91), za nosive čelične konstrukcije (61/86) i za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima (31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90) (čl. 99 st. 1). Za SFRJ11/87 izričito ostaju odredbe proizvodnje betona. Za ranije blagovremeno započete predmete provjeriti osnovnu i samostalne prelazne odredbe52/2020 i122/2020; ovo nije tvrdnja da nijedna ranija dokumentacija više ne smije biti korišćena.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе: 1) Правилник о Привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64); 2) Правилник о техничким прописима за заварене челичне конструкције код носећих челичних конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 41/64); 3) Правилник о Техничким прописима за толеранцију мера и облика код носећих челичних конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 41/64); 4) Правилник о Техничким прописима за једноставне конструкције зграда код носећих челичних конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 6/65); 5) Правилник о техничким прописима за лаке челичне грађевине код носећих челичних конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 6/65); 6) Правилник о техничким прописима за преглед и испитивање носећих челичних конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 6/65); 7) Правилник о техничким прописима за одржавање челичних конструкција за време експлоатације код носећих челичних конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 6/65); 8) Правилник о техничким мерама и условима за преднапрегнути бетон („Службени лист СФРЈ”, број 51/71); 9) Правилник о техничким нормативима и условима за пројектовање и градњу железничких тунела („Службени лист СФРЈ”, број 55/73); 10) Правилник о техничким нормативима и условима за пројектовање и градњу тунела на путевима („Службени лист СФРЈ”, број 59/73); 11) Правилник о техничким нормативима за санацију, ојачавање и реконструкцију објеката високоградње оштећених земљотресом и за реконструкцију објеката високоградње („Службени лист СФРЈ”, број 52/85); 12) Правилник о техничким мерама и условима за заштиту челичних конструкција од корозије („Службени лист СФРЈ”, број 32/86); 13) Правилник о техничким нормативима за носеће челичне конструкције („Службени лист СФРЈ”, број 61/86); 14) Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон („Службени лист СФРЈ”, број 11/87), осим одредби које се односе на производњу бетона; 15) Правилник о техничким нормативима за оптерећења носећих грађевинских конструкција („Службени лист СФРЈ”, број 26/88); 16) Правилник о техничким нормативима за пројектовање, производњу и извођење конструкција од префабрикованих елемената од неармираног и армираног ћелијастог бетона („Службени лист СФРЈˮ, број 14/89); 17) Правилник о техничким нормативима за темељење грађевинских објеката („Службени лист СФРЈ”, брoj 15/90); 18) Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон справљен са природном и вештачком лакоагрегатном испуном („Службени лист СФРЈ”, број 15/90); 19) Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90); 20) Правилник о техничким нормативима за одређивање величина оптерећења мостова („Службени лист СФРЈˮ, број 1/91); 21) Правилник о техничким нормативима за зидане зидове („Службени лист СФРЈ”, број 87/91); 22) Правилник о техничким нормативима за пројектовање, грађење, реконструкцију и санацију железничких мостова и пропуста („Службени лист СРЈ”, бр. 4/92 и 16/92); 23) Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон у објектима изложеним агресивном дејству средине („Службени лист СРЈ”, број 18/92); 24) Правилник о техничким нормативима за експлоатацију и редовно одржавање мостова („Службени лист СРЈ”, број 20/92); 25) Правилник о техничким нормативима за одређивање величине оптерећења и категоризације железничких мостова, пропуста и осталих објеката на железничким пругама: („Службени лист СФРЈˮ, број 23/92). Техничка документација израђена у складу са прописима из става 1. овог члана може да се користи за издавање грађевинске дозволе или решења за извођење радова, односно другог акта на основу ког се одобрава извођење грађевинских радова, у складу са Законом о планирању и изградњи, ако је захтев поднет надлежном органу у року од три месеца од дана ступања на снагу овог правилника. Ступање на снагу

Može li ranija tehnička dokumentacija za određene objekte iz člana 133 biti korišćena i poslije početnog prelaznog roka?

Da pod kumulativnim uslovima samostalnog člana 2izmjena122/2020: dokumentacija je po ranijim propisima, izrađuje se za objekat133,pribavljen je izvještaj stručne kontrole te dokumentacije i zahtjev za reviziju/stručnu kontrolu podnijet je u roku od godine od stupanja tih izmjena na snagu. Početni18mjesečni rok nije novo otvoren za nove zahtjeve; uslovno očuvani predmeti nijesu automatski isključeni njegovim protekom.

Техничка документација, израђена у складу са раније важећим прописима за пројектовање, извођење и одржавање објеката, може се користити за издавање грађевинске дозволе или решења за извођење радова, односно другог акта на основу ког се одобрава извођење грађевинских радова, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, ако је захтев поднет надлежном органу у року од осамнаест месеци од дана ступања на снагу овог правилника. Техничка документација из става 1. овог члана може се користити за издавање грађевинске дозволе или решења за извођење радова, односно другог акта на основу ког се одобрава извођење грађевинских радова, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња и након рока утврђеног у ставу 1. овог члана, ако се израђује за објекте из члана 133. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон и 9/20), за које је прибављен извештај стручне контроле техничке документације израђене у складу са прописима из става 1. овог члана под условом да је захтев за ревизију (стручну контролу) поднет у року од годину дана од дана ступања на снагу овог правилника.

PISprečišćeni tekst potvrđuje samostalnu odredbu; zasebni original122/2020 nije ponovo potvrđen u ovom nastavku. Ne pretpostaviti da svaki projekat iz tog perioda ispunjava uslove.