Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

Šta ako poseban pravilnik (npr. za garaže ili visoke objekte) drugačije uređuje hidrantsku mrežu?

Kada su posebni zahtevi za instalaciju hidrantske mreže utvrđeni posebnim pravilnicima, primenjuju se odredbe tih pravilnika, a u svemu ostalom zahtevi ovog pravilnika. Pravilnik se ne odnosi na stabilne sisteme za gašenje požara (čl. 1 st. 3 i 4).

Kada su posebni zahtevi za instalaciju hidrantske mreže za gašenje požara utvrđeni posebnim pravilnicima, primenjivaće se odredbe tih pravilnika, a u svemu ostalom primenjivaće se zahtevi utvrđeni ovim pravilnikom. … Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na stabilne sisteme za gašenje požara.

Šta je sa stalnim mjestom zavarivanja i objektom van kategorija K1–K5/K1E?

Unutrašnja mreža obavezna je i za stalna mjesta zavarivanja/rezanja iz posebnog propisa koja se nalaze u objektu. Stav 4 posebno uređuje objekte koji se ne mogu razvrstati u K1–K5/K1E: ne moraju se štititi unutrašnjom mrežom ako posebnim propisom nije drugačije uređeno. Odsustvo podatka o kategoriji nije dokaz da objekat ne pripada kategoriji.

Унутрашњом хидрантском мрежом за гашење пожара морају се штитити: 1) објекти и простори за које се то захтева посебним прописима; 2) објекти и простори за које је се то захтева локацијским условима који се прибављају у поступку изградње објеката; 3) објекти који су разврстани у категорију технолошког процеса према угрожености од пожара К1 до К5 и K1E према члану 11. став 2. овог правилника; 4) стална места за заваривање и резање која су дефинисана посебним прописом, а налазе се у објекту. Изузетно од става 1. тачка 3) овог члана, унутрашњом хидрантском мрежом за гашење пожара не морају се штитити: 1) стамбени објекат, ламела, која има висину ≤12 m; 2) пословни или јавни објекат површине ≤150 m², специфичног пожарног оптерећења ≤360 МЈ/m² и чија је конструкција најмање средњег степена отпорности према пожару, ако посебним прописом није другачије одређено; 3) пословни простори на нивоу околног терена укупне површина ≤150 m² и појединачног специфичног пожарног оптерећења ≤360 МЈ/m² у које се улази са спољне стране, када су у саставу пословног, јавног или стамбеног објекта чија је конструкција најмање средњег степена отпорности, ако посебним прописом није другачије одређено и ако се пожари у таквим просторијама могу гасити употребом спољне хидрантске мреже; 4) складишни објекат који има најмање средњи степен отпорности према пожару, површину ≤150 m² и специфично пожарно оптерећење ≤360 МЈ/m², ако посебним прописом није другачије одређено; 5) индустријски објекат који има површину ≤150 m² и прорачунско пожарно оптерећење ≤100 kWh/m² утврђено посебним прописом; 6) гараже регулисане посебним прописом чија је површина ≤150 m². Унутрашња хидрантска мрежа се не сме поставити у производним погонима и складиштима у којима коришћење воде може створити запаљив гас и изазвати експлозију, пожар и ширење пожара. Унутрашњом хидрантском мрежом за гашење пожара не морају се штитити објекти који се не могу разврстати у категорију технолошког процеса према угрожености од пожара К1 до К5 и К1Е према члану 11. став 2. овог правилника ако то посебним прописом није другачије уређено.

Koji objekti ne moraju imati unutrašnju hidrantsku mrežu?

Izuzeci člana 3 stav 2 odstupaju samo od stava 1 tačke 3 (kategorije K1–K5/K1E), a ne od zahtjeva posebnog propisa, lokacijskih uslova ili stalnih mjesta zavarivanja/rezanja. Obuhvataju: stambenu lamelu visine do 12 m; poslovni/javni objekat do 150 m² sa opterećenjem do 360 MJ/m² i najmanje srednjim stepenom otpornosti, ako poseban propis ne određuje drugačije; poslovne prostore na okolnom terenu ukupno do 150 m², svaki do 360 MJ/m², sa spoljnim ulazom u takvom objektu, uz iste uslove i mogućnost gašenja spoljnom hidrantskom mrežom; skladište do 150 m², do 360 MJ/m² i najmanje srednjeg stepena otpornosti uz isti uslov posebnog propisa; industrijski objekat do 150 m² i do 100 kWh/m² prema posebnom propisu; te garaže po posebnom propisu do 150 m². Svi uslovi odgovarajuće tačke moraju biti ispunjeni.

Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara ne moraju se štititi: 1) stambeni objekat, lamela, koja ima visinu ≤12 m; 2) poslovni ili javni objekat površine ≤150 m2, specifičnog požarnog opterećenja ≤360 MJ/m2 i čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti prema požaru, ako posebnim propisom nije drugačije određeno; 3) poslovni prostori na nivou okolnog terena ukupne površina ≤150 m2 i pojedinačnog specifičnog požarnog opterećenja ≤360 MJ/m2 u koje se ulazi sa spoljne strane, kada su u sastavu poslovnog, javnog ili stambenog objekta čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti, ako posebnim propisom nije drugačije određeno i ako se požari u takvim prostorijama mogu gasiti upotrebom spoljne hidrantske mreže; 4) skladišni objekat koji ima najmanje srednji stepen otpornosti prema požaru, površinu ≤150 m2 i specifično požarno opterećenje ≤360 MJ/m2, ako posebnim propisom nije drugačije određeno; 5) industrijski objekat koji ima površinu ≤150 m2 i proračunsko požarno opterećenje ≤100 kWh/m2 utvrđeno posebnim propisom; 6) garaže regulisane posebnim propisom čija je površina ≤150 m2.

Sama mala površina ili visina ne dokazuje oslobođenje. Provjeriti i zasebne osnove obaveze iz člana 3 stav 1 tač.1,2 i 4.

Gde se unutrašnja hidrantska mreža ne sme postaviti?

Unutrašnja hidrantska mreža se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i širenje požara (čl. 3 st. 3).

Unutrašnja hidrantska mreža se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i širenje požara.

Kada je potrebna unutrasnja hidrantska mreza za gasenje pozara?

Obaveza se ne odredjuje jednim univerzalnim pravilom samo po nameni objekta. Clan 3 Pravilnika 3/2018 trazi unutrasnju hidrantsku mrezu, izmedju ostalog, kada to zahteva poseban propis, kada je zahtevana lokacijskim uslovima i za objekte razvrstane u kategorije tehnoloskog procesa K1-K5 i K1E. Isti clan propisuje i izuzetke, pa se za konkretan objekat moraju proveriti kategorija, namena, povrsina/pozarno opterecenje i poseban propis koji uredjuje tu vrstu objekta.

Unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi

Za stambene, poslovne i javne objekte proveriti i cl. 57 Pravilnika 22/2019, koji daje posebne izuzetke od unutrasnje mreze.

Koji objekti i naselja moraju biti zaštićeni spoljnom hidrantskom mrežom?

Spoljnom hidrantskom mrežom moraju se štititi: objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima; objekti i prostori za koje se to zahteva lokacijskim uslovima ili planskim dokumentima; objekti razvrstani u kategorije K1 do K5 i K1E; naseljena mesta u kojima postoji javna vodovodna mreža (čl. 4 st. 1).

Spoljašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi: 1) objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima; 2) objekti i prostori za koje se to zahteva lokacijskim uslovima koji se pribavljaju u postupku izgradnje objekata ili kada je to zahtevano kroz planske dokumente; 3) objekti koji su razvrstani u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5 i K1E prema članu 11. stav 2; 4) naseljena mesta u kojima postoji javna vodovodna mreža.

Da li objekat van K1–K5/K1E automatski zahtijeva spoljnu mrežu?

Član 4 stav 2 navodi da se spoljnom mrežom ne moraju štititi objekti koji se ne mogu razvrstati u K1–K5/K1E ako posebnim propisom nije drugačije uređeno. Potrebno je dokazati razvrstavanje i provjeriti druge zahtjeve člana 4 i posebne propise; nepoznata kategorija nije oslobođenje.

Спољашњом хидрантском мрежом за гашење пожара морају се штитити: 1) објекти и простори за које се то захтева посебним прописима; 2) објекти и простори за које се то захтева локацијским условима који се прибављају у поступку изградње објеката или када је то захтевано кроз планске документе; 3) објекти који су разврстани у категорију технолошког процеса према угрожености од пожара К1 до К5 и K1E према члану 11. став 2; 4) насељена места у којима постоји јавна водоводна мрежа. Спољашњом хидрантском мрежом за гашење пожара не морају се штитити објекти који се не могу разврстати у категорију технолошког процеса према угрожености од пожара К1 до К5 и К1Е према члану 11. став 2. ако то посебним прописом није другачије уређено. II. ПОУЗДАНИ ИЗВОРИ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ ВОДОМ И ПОТРЕБНА КОЛИЧИНА ВОДЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Šta dokumentuje pouzdan izvor vode za hidrantsku mrežu iz javnog vodovoda?

Javna ili lokalna mreža mora imati pouzdane izvore. Parametri javne mreže dokumentuju se uslovima projektovanja/priključenja imaoca javnog ovlašćenja: prečnik, minimalni pritisak i raspoloživa količina vode na priključku. Za lokalnu mrežu dokazuju se prema usvojenom izvoru, npr. elaborat izdašnosti bunara ili karakteristike rezervoara sa pumpnom stanicom. Oba skupa uslova su osnova projektovanja.

Za snabdevanje instalacije hidrantske mreže vodom može se koristiti samo ona javna ili lokalna vodovodna mreža koja ima pouzdane izvore. … Parametri pouzdanih izvora javne vodovodne mreže iz stava 1. ovog člana dokumentuju se uslovima za projektovanje i priključenje, koje izdaje imalac javnih ovlašćenja i koji sadrže podatke o prečniku cevovoda, minimalnom pritisku i raspoloživoj količini vode na mestu priključenja.

Kako se dokazuje bunarski izvor vode i obezbjeđuje crpljenje za hidrante?

Priliv podzemne vode dokazuje se probnim crpljenjem u najnepovoljnije vrijeme poslije sušnog perioda. Ako jedan ili više bunara ne daju potrebnu količinu, potreban je rezervoar. Pumpa se ugrađuje prema uputstvu proizvođača i obezbjeđuje rezervna pumpa; rezervoari i slični objekti štite se od zamrzavanja. Kod javne mreže dozvoljeno je razdvajanje hidrantske i pitke vode zasebnim vodomjerima.

Када је за поуздан извор за снабдевање инсталације хидрантске мреже водом употребљена јавна водоводна мрежа може се извршити раздвајање хидрантске инсталације и инсталације воде за пиће преко засебних водомера. Када је за поуздан извор за снабдевање инсталације хидрантске мреже водом употребљена и подземна вода из копаних или бушених бунара, прилив воде у бунар мора се доказати пробним црпљењем воде у најнеповољније време после сушног периода. Ако се потребна количина воде не може обезбедити из једног или више бунара из става 2. овог члана, тада је потребна изградња резервоара. Када се за црпљење воде (из бунара или базена, резервоара и сл.) користи пумпа oна се уграђује према упутству произвођача пумпе, тако да се не угрозе вредности дате од стране произвођача. У погледу сигурности рада система потребно је обезбедити резервну пумпу. Када се за складиштење воде користе резервоари или други слични објекти они се морају заштити од замрзавања.

Kakve pristupe i pumpe mora imati stanica za zahvatanje protivpožarne vode?

Putevi i platoi stanice/privremene stanice moraju imati potrebnu nosivost, omogućiti zahvatanje vode bez obzira na nivo vode i vremenske uslove i biti obilježeni. Stanica mora imati najmanje radnu i rezervnu pumpu.

Прилазни путеви станици и привременој станици, платои у саставу станице и привремене станице, који су намењени за ватрогасна возила и ватрогасне пумпе морају имати потребну носивост и морају бити изведени тако да је увек могуће захватање воде, без обзира на ниво воде, метеоролошке услове и сл. и морају бити обележени и означени. Станица за захватање воде мора имати најмање две пумпе, односно радну и резервну.

Na kojim hidrološkim podacima se projektuje stanica i kada treba rezervno napajanje?

Stanica se izrađuje prema hidrološkim podacima za najmanje 15 godina. Stanica javne vodovodne mreže naselja sa više od 2000 stanovnika mora imati rezervni izvor električne energije. To je uslov konkretne stanice, a ne opšta zabrana manjeg naselja.

Станица се израђује на основу хидролошких података узетих за период од најмање 15 година. Свака станица јавне водоводне мреже насељеног места са више од 2000 становника мора имати резервни извор за снабдевање електричном енергијом.

Na kojoj dubini se ukopava cevovod spoljne hidrantske mreže?

Spoljna hidrantska mreža mora biti izvedena tako da se onemogući zamrzavanje vode, što se postiže ukopavanjem cevovoda na dubini najmanje 0,80 m, mereno od kote terena do kote vrha cevi, ili na drugi adekvatan način (čl. 9).

Instalacija spoljne hidrantske mreže sa spoljnim hidrantima mora biti izvedena tako da se onemogući zamrzavanje vode, što se postiže ukopavanjem cevovoda u zemlju na dubini minimum 0,80 m mereno od kote terena do kote vrha cevi, ili na drugi adekvatan način.

Kolika količina vode za gašenje požara se predviđa u javnoj vodovodnoj mreži naselja?

Javna vodovodna mreža naseljenog mesta mora se predvideti i za gašenje požara, a količina vode određuje se prema broju stanovnika i računskom broju istovremenih požara iz Tabele 1 (npr. do 5 hiljada stanovnika: 1 požar, najmanje 10 l/s; 101–200 hiljada: 3 požara, 40 l/s; 1001–2000 hiljada: 4 požara, 90 l/s) (čl. 10).

Јавна водоводна мрежа насељеног места се мора предвидети и за гашење пожара, а потребна количина воде за гашења пожара одређује се према броју становника у зависности од рачунског броја истовремених пожара из Tабеле 1. Табела 1. Број становника [10³] Рачунски број истовремених пожара Најмања количина воде по једном пожару, без обзира на отпорност објекта према пожару [l/s] до 5 1 10 6 до 10 1 15 11 до 25 2 20 26 до 50 2 25 51 до 100 2 35 101 до 200 3 40 201 до 300 3 45 301 до 400 3 50 401 до 500 3 55 501 до 600 3 60 601 до 700 3 65 701 до 800 3 70 801 до 1000 3 80 1001 до 2000 4 90 Ако је насеље подељено у зоне према изворима за напајање водом за гашење пожара који нису међу собом повезани, рачунски број истовремених пожара и количина воде за гашење пожара одређују се према броју становника који припадају одговарајућој зони.

Kako se računa istovremeni požar kada su zone naselja nepovezane?

Ako izvori vode za požar pojedinih zona nisu međusobno povezani, računski broj istovremenih požara i količina vode određuju se prema broju stanovnika odgovarajuće zone.

Јавна водоводна мрежа насељеног места се мора предвидети и за гашење пожара, а потребна количина воде за гашења пожара одређује се према броју становника у зависности од рачунског броја истовремених пожара из Tабеле 1. Табела 1. Број становника [10³] Рачунски број истовремених пожара Најмања количина воде по једном пожару, без обзира на отпорност објекта према пожару [l/s] до 5 1 10 6 до 10 1 15 11 до 25 2 20 26 до 50 2 25 51 до 100 2 35 101 до 200 3 40 201 до 300 3 45 301 до 400 3 50 401 до 500 3 55 501 до 600 3 60 601 до 700 3 65 701 до 800 3 70 801 до 1000 3 80 1001 до 2000 4 90 Ако је насеље подељено у зоне према изворима за напајање водом за гашење пожара који нису међу собом повезани, рачунски број истовремених пожара и количина воде за гашење пожара одређују се према броју становника који припадају одговарајућој зони.

Kojoj kategoriji ugroženosti od požara (K2, K3, K4) pripada objekat prema visini i broju lica?

K2 obuhvata, između ostalog, objekte visine preko 30 m i objekte u kojima boravi više od 500 lica; K3 srednje i velike garaže, objekte visine od 22 m do 30 m i objekte sa 200–500 lica; K4 male garaže, objekte sa 100–200 lica, objekte u kojima borave deca, stara lica i nepokretni bolesnici i objekte visine do 22 m; K5 objekte sa negorivim i hladnim mokrim materijalima i objekte do 100 lica (čl. 11).

Количина воде у инсталацији спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара једног објекта који се штити зависи од: 1) степена отпорности конструкције објекта према пожару; 2) категорије технолошког процеса према угрожености од пожара у коју се сврстава тај објекат (К1 до К5 и К1Е); 3) запремине објекта. Симболи за категорију технолошког процеса према угрожености од пожара дати у Табели 2. имају следећа значења: К1 – погони за производњу или прераду запаљивих гасова, запаљивих течности категорије 1 и категорије 2 и горивих прашкастих материја, производни погони у којима постоји присуство трајних или примарних извора опасности, производни погони у којима експлозивна смеша у нормалном раду може прећи вредност од 10% ДГЕ, производни погони експлозивних материја, производни погони за прераду и обраду материја у којима се развијају запаљиви гасови, запаљиве течности, фине прашине (пудери) са температуром тињања до 350 ºС или температуром паљења до 450 ºС, погони за производњу вискозних влакана, екстракцију бензином, хидрирање, рекуперацију и ректификацију органских растварача и складишта запаљивих и горивих течности и запаљивих гасова, угљен-дисулфида, етра, ацетона и сл. погони у којима се користе јаки оксиданси, неоргански и органски пероксиди, хлорати, перхлорати, јодати, перјодати, бромати, пербромати, хромати, бихромати и сл., као и складишта ових материја са количинама таквим да би пожар без ватрогасне интервенције трајао више од 30 min. К1Е – погони у којима се користе јаки оксиданси, неоргански и органски пероксиди, хлорати, перхлорати, јодати, перјодати, бромати, пербромати, хромати, бихромати и сл. као и складишта ових материја са великим количинама, када прети опасност од експлозије и пожара, таквим да би пожар без ватрогасне интервенције трајао више од 90 min. К2 – погони у којима се користе, производе или прерађују запаљиве течности категорије 3, погони у којима се прерадом стварају експлозивне прашине са темепературом тињања преко 350 ºС или температуром паљења преко 450 ºС, пумпна постројења за течне материје чија је тачка паљења између 60 ºC и 100 ºC, погони у којима се стварају угљена прашина, дрвене струготине, брашно, шећер у праху, синтетички каучук у праху и сл., велика складишта, средња складишта производа од гуме, објекти висине преко 30 m, објекти у којима борави више од 500 лица и сл. К3 – погони у којима се користе, производе или прерађују течности са тачком паљења од 100 ºC до 300 ºC, гориве чврсте материје температуре паљења до 300 ºC, погони за механичку прераду дрвета и производњу хартије, погони за производњу текстила, погони за регенерацију уља за подмазивање, складишта мазива, средства за транспорт угља, затворена складишта угља, пумпне постројења за течне материје чија је тачка паљења 100 ºC до 300 ºC, средње и велике гараже, средња складишта, објекти висине од 22 m до 30 m, објекти у којима борави од 200 до 500 лица. К4 – погони у којима се користе, производе или прерађују негориве материје, погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300 ºС, чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300 ºC и материјама које се прерађују у загрејаном, размекшаном или растопљеном стању, при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном, погони за топљење, ливење и прераду метала, гасно-генераторскa постројења, одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем, котларнице, командне зграде у електроенергетским постројењима, погони у којима сагорева чврсто, течно и гасовито гориво, мале гараже, мала складишта, објекти у којима борави од 100 до 200 лица, објекти у којима бораве деца, стара лица, непокретни болесници, и сл. и објекти висине до 22 m. К5 – представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјалима и хладним мокрим материјалом, на пример: погони за механичку обраду метала, компресорске станице, погони за производњу негоривих гасова, мокра одељења индустрије текстила и хартије, погони за добијање и хладну обраду минерала, азбеста и соли, објекти за прераду рибе, меса и млечних производа, водне станице и објекти који могу да приме до 100 лица.

Kolika je potrebna količina vode za hidrantsku mrežu objekta kategorije K4/K5 (stambeni i poslovni objekti)?

Količina vode zavisi od stepena otpornosti prema požaru (SOP), kategorije K i zapremine objekta (Tabela 2). Za K4 i K5 objekte SOP IV i V: 10, 10, 10, 15, 20, 25 odnosno 30 l/s za zapremine do 2, 2–5, 5–20, 20–50, 50–200, 200–400 i preko 400 hiljada m³ (čl. 12 st. 1).

Количина воде спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара за један објекат [l/s] у зависности од степена отпорности објекта према пожару, категорије технолошког процеса према угрожености од пожара и запремине објекта, дата је у Tабели 2. Табела 2. Категорија технолошког процеса према угрожености од пожара Степен отпорности објекта на пожар Запремина објекта који се штити [103 m3] до 2 од 2 до 5 од 5 до 20 од 20 до 50 од 50 до 200 од 200 до 400 више од 400 Количина воде инсталације спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара потребне за један објекат [l/s] K1, K1E V 10 10 15 20 30 35 40 IV 10 15 20 25 30 35 40 K1, K1E, K2 III 10 15 20 25 30 35 40 K2 IV, V 10 10 15 20 30 35 35 I, II 15 15 20 25 30 35 40 K3 IV, V 10 10 15 20 30 35 35 III 10 15 20 25 30 35 40 I, II 15 20 25 30 35 35 40 K4, K5 IV, V 10 10 10 15 20 25 30 III 10 10 15 20 25 30 35 I, II 10 15 20 25 30 35 40 Изузетно од става 1. овог члана, када је извршена подела објекта у пожарне сегменте, количина воде спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара за објекат може се утврдити на основу запремине највећег пожарног сегмента. За објекте за које је посебним прописима утврђена отпорност према пожару елемената грађевинске конструкције, али није дефинисан СОП објекта, потребна количина воде за гашење пожара из Табеле 2. утврђује се на основу еквивалентног СОП-а који се усваја на бази најниже вредности пројектоване отпорности према пожару носећих елемената конструкције и елемената конструкције на границама пожарних сектора, а у складу са SRPS U.Ј1.240:1995. За гашење пожара објеката сврстаних у категорије технолошког процеса према угрожености од пожара (К1 до К5 и К1Е) мора се обезбедити укупна количина воде за гашење пожара у времену од најмање 120 min коришћењем јавне односно локалне водоводне мреже. У случају када се потребне количине воде не могу обезбедити коришћењем само једног поузданог извора воде, могу се предвидети техничка решења којима се обезбеђује комбиновано коришћење јавне и локалне водоводне мреже. У случају када се са истог извора воде напајају и други системи за гашење пожара, тада се укупна количина воде потребна за гашење пожара утврђује као збир укупне количине воде за гашење пожара употребом инсталације хидрантске мреже у трајању најмање 120 min и укупне количине воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе. III. СПОЉНА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

Za druge kategorije i SOP vidi Tabelu 2 u članu 12; ovdje je citiran samo red K4,K5 — SOP IV,V.

Može li se za hidrante koristiti zapremina požarnog segmenta i kako se bira SOP?

Kod podjele objekta u požarne segmente, potrebna količina može se utvrditi prema najvećem segmentu. Ako poseban propis određuje otpornost elemenata, ali ne SOP, ekvivalentni SOP bira se prema najnižoj projektovanoj otpornosti nosivih elemenata i granica sektora, u skladu sa SRPS U.J1.240:1995. Ako jedan pouzdan izvor ne daje potrebnu količinu, moguća su tehnička rješenja kombinovanog javnog i lokalnog vodovoda. Segment nije automatski isto što i proizvoljno izdvojena prostorija.

Количина воде спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара за један објекат [l/s] у зависности од степена отпорности објекта према пожару, категорије технолошког процеса према угрожености од пожара и запремине објекта, дата је у Tабели 2. Табела 2. Категорија технолошког процеса према угрожености од пожара Степен отпорности објекта на пожар Запремина објекта који се штити [103 m3] до 2 од 2 до 5 од 5 до 20 од 20 до 50 од 50 до 200 од 200 до 400 више од 400 Количина воде инсталације спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара потребне за један објекат [l/s] K1, K1E V 10 10 15 20 30 35 40 IV 10 15 20 25 30 35 40 K1, K1E, K2 III 10 15 20 25 30 35 40 K2 IV, V 10 10 15 20 30 35 35 I, II 15 15 20 25 30 35 40 K3 IV, V 10 10 15 20 30 35 35 III 10 15 20 25 30 35 40 I, II 15 20 25 30 35 35 40 K4, K5 IV, V 10 10 10 15 20 25 30 III 10 10 15 20 25 30 35 I, II 10 15 20 25 30 35 40 Изузетно од става 1. овог члана, када је извршена подела објекта у пожарне сегменте, количина воде спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара за објекат може се утврдити на основу запремине највећег пожарног сегмента. За објекте за које је посебним прописима утврђена отпорност према пожару елемената грађевинске конструкције, али није дефинисан СОП објекта, потребна количина воде за гашење пожара из Табеле 2. утврђује се на основу еквивалентног СОП-а који се усваја на бази најниже вредности пројектоване отпорности према пожару носећих елемената конструкције и елемената конструкције на границама пожарних сектора, а у складу са SRPS U.Ј1.240:1995. За гашење пожара објеката сврстаних у категорије технолошког процеса према угрожености од пожара (К1 до К5 и К1Е) мора се обезбедити укупна количина воде за гашење пожара у времену од најмање 120 min коришћењем јавне односно локалне водоводне мреже. У случају када се потребне количине воде не могу обезбедити коришћењем само једног поузданог извора воде, могу се предвидети техничка решења којима се обезбеђује комбиновано коришћење јавне и локалне водоводне мреже. У случају када се са истог извора воде напајају и други системи за гашење пожара, тада се укупна количина воде потребна за гашење пожара утврђује као збир укупне количине воде за гашење пожара употребом инсталације хидрантске мреже у трајању најмање 120 min и укупне количине воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе. III. СПОЉНА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

Za koliko minuta mora biti obezbeđena ukupna količina vode za hidrantsku mrežu?

Za gašenje požara objekata kategorija K1 do K5 i K1E mora se obezbediti ukupna količina vode u trajanju od najmanje 120 min korišćenjem javne odnosno lokalne vodovodne mreže (čl. 12). Ako se sa istog izvora napajaju i drugi sistemi za gašenje, ukupna količina je zbir potreba hidrantske mreže za najmanje 120 min i potreba drugih sistema u trajanju predviđenom za te sisteme.

Количина воде спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара за један објекат [l/s] у зависности од степена отпорности објекта према пожару, категорије технолошког процеса према угрожености од пожара и запремине објекта, дата је у Tабели 2. Табела 2. Категорија технолошког процеса према угрожености од пожара Степен отпорности објекта на пожар Запремина објекта који се штити [103 m3] до 2 од 2 до 5 од 5 до 20 од 20 до 50 од 50 до 200 од 200 до 400 више од 400 Количина воде инсталације спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара потребне за један објекат [l/s] K1, K1E V 10 10 15 20 30 35 40 IV 10 15 20 25 30 35 40 K1, K1E, K2 III 10 15 20 25 30 35 40 K2 IV, V 10 10 15 20 30 35 35 I, II 15 15 20 25 30 35 40 K3 IV, V 10 10 15 20 30 35 35 III 10 15 20 25 30 35 40 I, II 15 20 25 30 35 35 40 K4, K5 IV, V 10 10 10 15 20 25 30 III 10 10 15 20 25 30 35 I, II 10 15 20 25 30 35 40 Изузетно од става 1. овог члана, када је извршена подела објекта у пожарне сегменте, количина воде спољне и унутрашње хидрантске мреже за гашење пожара за објекат може се утврдити на основу запремине највећег пожарног сегмента. За објекте за које је посебним прописима утврђена отпорност према пожару елемената грађевинске конструкције, али није дефинисан СОП објекта, потребна количина воде за гашење пожара из Табеле 2. утврђује се на основу еквивалентног СОП-а који се усваја на бази најниже вредности пројектоване отпорности према пожару носећих елемената конструкције и елемената конструкције на границама пожарних сектора, а у складу са SRPS U.Ј1.240:1995. За гашење пожара објеката сврстаних у категорије технолошког процеса према угрожености од пожара (К1 до К5 и К1Е) мора се обезбедити укупна количина воде за гашење пожара у времену од најмање 120 min коришћењем јавне односно локалне водоводне мреже. У случају када се потребне количине воде не могу обезбедити коришћењем само једног поузданог извора воде, могу се предвидети техничка решења којима се обезбеђује комбиновано коришћење јавне и локалне водоводне мреже. У случају када се са истог извора воде напајају и други системи за гашење пожара, тада се укупна количина воде потребна за гашење пожара утврђује као збир укупне количине воде за гашење пожара употребом инсталације хидрантске мреже у трајању најмање 120 min и укупне количине воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе. III. СПОЉНА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

Kako se obezbjeđuje rad prstena hidrantske mreže pri kvaru?

Cijevni zatvarači moraju omogućiti zatvaranje samo pokvarene grane prstena bez uticaja na protok ostalih grana. Neukopani cjevovodi spoljne hidrantske mreže izvode se od negorivog materijala.

Спољна хидрантска мрежа се изводи као јавна водоводна мрежа насељеног места у надлежности јавног предузећа на јавном земљишту (пешачке зоне, паркови, тротоари др.), или као локална водоводна мрежа комплекса у власништву привредног субјекта или другог правног или физичког лица. За спољну хидрантску мрежу израђује се прстенасти систем цевовода, чији се пречник утврђује прорачуном, али не сме бити мањи од Ø 100 mm. Изузетно од става 2. овог члана дозвољава се изградња слепог цевовода пречника не мањег од Ø 80 mm и дужине ≤ 80 m, у случају када je потребна количина воде < 10 l/s. Прстенасти цевовод из става 2. овог члана има опрему се цевним затварачима тако да се у случају квара на једној грани прстена може остварити затварање само те гране, а да се не утиче на проток у осталим гранама прстена. У случају када цевоводи спољне хидрантске мреже нису укопани у земљу изводе се од негоривог материјала.

Kakav i kolikog prečnika mora biti cevovod spoljne hidrantske mreže?

Za spoljnu hidrantsku mrežu izrađuje se prstenasti sistem cevovoda čiji se prečnik utvrđuje proračunom, ali ne sme biti manji od Ø100 mm. Izuzetno se dozvoljava slepi cevovod prečnika ne manjeg od Ø80 mm i dužine do 80 m kada je potrebna količina vode manja od 10 l/s (čl. 13 st. 2 i 3).

Спољна хидрантска мрежа се изводи као јавна водоводна мрежа насељеног места у надлежности јавног предузећа на јавном земљишту (пешачке зоне, паркови, тротоари др.), или као локална водоводна мрежа комплекса у власништву привредног субјекта или другог правног или физичког лица. За спољну хидрантску мрежу израђује се прстенасти систем цевовода, чији се пречник утврђује прорачуном, али не сме бити мањи од Ø 100 mm. Изузетно од става 2. овог члана дозвољава се изградња слепог цевовода пречника не мањег од Ø 80 mm и дужине ≤ 80 m, у случају када je потребна количина воде < 10 l/s. Прстенасти цевовод из става 2. овог члана има опрему се цевним затварачима тако да се у случају квара на једној грани прстена може остварити затварање само те гране, а да се не утиче на проток у осталим гранама прстена. У случају када цевоводи спољне хидрантске мреже нису укопани у земљу изводе се од негоривог материјала.

Koliko je najveće rastojanje između spoljnih hidranata?

Rastojanje između spoljnih hidranata može biti najviše 80 m. Izuzetno, u naseljima u kojima su planskim dokumentima predviđeni pretežno stambeni objekti najviše 150 m, a u celinama sa slobodnostojećim porodičnim stambenim objektima najviše 300 m (čl. 14).

Rastojanje između spoljnih hidranata na javnoj vodovodnoj mreži naseljenog mesta i lokalnoj vodovodnoj mreži kompleksa može biti najviše 80 m. … Izuzetno, rastojanje između spoljnih hidranata na javnoj vodovodnoj mreži naseljenog mesta u kojima su planskim dokumentima predviđeni pretežno stambeni objekti može biti najviše 150 m, a u celinama sa slobodnostojećim porodičnim stambenim objektima rastojanje može biti najviše 300 m.

Da li je dovoljan samo dozvoljeni razmak spoljnih hidranata?

Broj i raspored određuju se prema namjeni, veličini i drugim karakteristikama objekta tako da se štiti cio objekat. Za neposredno gašenje član 15 stav 1 zahtijeva najmanje dva spoljna hidranta, uz rastojanje od zida 5–80 m.

Растојање спољнoг хидранта, намењеног за непосредно гашење, од зида објекта који се штити је најмање 5 m, а највише 80 m, с тим да се пожар на сваком објекту мора гасити са најмање два спољна хидранта. Потребан број и распоред спољних хидраната одређује се у зависности од намене, величине и сличних карактеристика објекта, који се постављају тако да се целокупан објекат штити.

Na kom rastojanju od objekta se postavlja spoljni hidrant i koliko hidranata gasi svaki objekat?

Rastojanje spoljnog hidranta namenjenog za neposredno gašenje od zida objekta koji se štiti je najmanje 5 m, a najviše 80 m, s tim da se požar na svakom objektu mora gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta (čl. 15 st. 1).

Rastojanje spoljnog hidranta, namenjenog za neposredno gašenje, od zida objekta koji se štiti je najmanje 5 m, a najviše 80 m, s tim da se požar na svakom objektu mora gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta.

Da li spoljni hidranti mogu biti podzemni?

Na vodovodnu mrežu postavljaju se nadzemni hidranti. Izuzetno mogu biti podzemni, ako nadzemni ometaju saobraćaj i ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara (čl. 16 st. 1 i 2). Podzemni hidrant se mora uočljivo označiti (čl. 18 st. 1).

На водоводну мрежу (цевоводе спољње хидрантске мреже) постављају се надземни хидранти. Изузетно од става 1. овог члана, спољни хидранти могу бити подземни, ако надземни хидранти ометају саобраћај и ако то одобри надлежни орган за заштиту од пожара. Надземни и подземни хидранти морају бити постављени тако да је омогућено сигурно и ефикасно руковање и њихова употреба. Према протоку који треба остварити, уграђују се хидранти Ø 80 или Ø 100. Хидранти морају бити постављени тако да се не смеју замрзнути или оштетити, или се морају додатно заштитити од замрзавања и оштећења. Сматра се да су услови из става 3. овога члана испуњени ако су надземни хидранти произведени према SRPS EN 14384, а подземни према SRPS EN 14339, што се доказује одговарајућом исправом о усаглашености у складу са посебним прописом којим је уређена ова област и ако су изабрани и постављени у складу са Правилником.

Kako se dokazuju izbor i zaštita spoljnog hidranta?

Prema protoku se bira Ø80 ili Ø100. Mora biti omogućeno sigurno i efikasno rukovanje, bez zamrzavanja ili oštećenja odnosno uz dodatnu zaštitu. Uslov rukovanja smatra se ispunjenim za nadzemne po SRPS EN 14384 i podzemne po SRPS EN 14339 uz odgovarajuću ispravu o usaglašenosti i izbor/postavljanje prema pravilniku.

На водоводну мрежу (цевоводе спољње хидрантске мреже) постављају се надземни хидранти. Изузетно од става 1. овог члана, спољни хидранти могу бити подземни, ако надземни хидранти ометају саобраћај и ако то одобри надлежни орган за заштиту од пожара. Надземни и подземни хидранти морају бити постављени тако да је омогућено сигурно и ефикасно руковање и њихова употреба. Према протоку који треба остварити, уграђују се хидранти Ø 80 или Ø 100. Хидранти морају бити постављени тако да се не смеју замрзнути или оштетити, или се морају додатно заштитити од замрзавања и оштећења. Сматра се да су услови из става 3. овога члана испуњени ако су надземни хидранти произведени према SRPS EN 14384, а подземни према SRPS EN 14339, што се доказује одговарајућом исправом о усаглашености у складу са посебним прописом којим је уређена ова област и ако су изабрани и постављени у складу са Правилником.

Koliki je najmanji pritisak na spoljnom hidrantu?

Najmanji pritisak na priključku bilo kog nadzemnog ili podzemnog hidranta spoljne mreže pri propisanom protoku ne sme biti manji od 2,5 bar (čl. 17 st. 1). Za neposredno gašenje protok na hidrantu sa najnepovoljnijim položajem ne sme biti manji od 5 l/s uz pritisak ne manji od 2,5 bar (čl. 17 st. 2).

Najmanji pritisak na priključku bilo kog nadzemnog ili podzemnog hidranta spoljne hidrantske mreže za gašenje požara kod propisanog protoka vode ne sme biti manji od 2,5 bar. … tako da protok vode na hidrantu nije manji od 5 l/s i pritisak ne sme biti manji od 2,5 bar.

Šta mora stajati uz spoljni hidrant predviđen za neposredno gašenje?

U neposrednoj blizini spoljnog hidranta za neposredno gašenje mora se nalaziti orman sa vatrogasnim crevima potrebne dužine, mlaznicama i ostalim vatrogasnim armaturama (čl. 18 st. 3).

U neposrednoj blizini spoljnog hidranta predviđenog za neposredno gašenje požara mora se nalaziti orman sa vatrogasnim crevima potrebne dužine, mlaznicama i ostalim vatrogasnim armaturama.

Može li unutrašnja hidrantska mreža biti zajednička sa pitkom vodom?

U stambenim, poslovnim, javnim objektima i proizvodnim pogonima može biti zasebna ili zajednička sa mrežom vode za piće. U zasebnoj hidrantskoj mreži može se koristiti voda upotrijebljena u tehnološkom procesu. Ovo nije dozvola za zagađivanje mreže pitke vode.

Унутрашња хидрантска мрежа у стамбеним, пословним и јавним објектима и производним погонима може бити засебна или заједничка са мрежом воде за пиће. У засебној унутрашњој хидрантској мрежи може се користити и вода употребљена у технолошком процесу.

Koliki su najmanji protok i pritisak, i najveći statički pritisak, na unutrašnjem hidrantu?

Unutrašnja mreža je stalno pod pritiskom i ispunjena vodom, uz izuzetak suvog voda po članu 28. Minimalni protok na najnepovoljnijem mjestu je: visina do uključivo 22 m — 5 l/s; preko 22 do uključivo 40 m — 7,5 l/s; preko 40 do uključivo 75 m — 10 l/s; preko 75 m — 12,5 l/s. Najniži pritisak na mlaznici je 2,5 bar pri protoku iz Tabele 3, a najveći statički pritisak bilo kog unutrašnjeg hidranta 7 bar. Zvjezdica tabele uključuje gornju graničnu vrijednost.

Цевовод унутрашње хидрантске мреже од места прикључења па до било ког вентила унутрашњег хидранта, мора бити под притиском и стално испуњен водом. Унутрашња хидрантска мрежа мора имати минимални проток воде на најнеповољнијем месту у складу са Tабелом 3. Табела 3. Висина објекта [m] до 22* од 22 до 40* од 40 до 75* изнад 75 Количина воде [l/s] 5 7,5 10 12,5 Напомена: * означава да је укључена и та вредност Најнижи притисак на млазници за гашење пожара, на најнеповољнијем месту не сме бити мањи од 2,5 bar при протоку воде датом у Табели 3. Максимални статички притисак на било ком унутрашњем хидранту не сме бити већи од 7 bar.

Kojim standardom moraju odgovarati unutrašnji hidranti i gde se smeštaju?

Koriste se unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema po standardu SRPS EN 671-2, što se dokazuje ispravom o usaglašenosti. Izuzetno, u stambenim i poslovnim objektima kategorije K3 sa manje od 5 nadzemnih etaža mogu se koristiti hidranti po SRPS EN 671-1, uz još jedan slobodan standardni priključak Ø52 mm. Hidranti i oprema smeštaju se u hidrantske ormare (čl. 21).

Za unutrašnju hidrantsku mrežu koriste se unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema koji odgovaraju standardu SRPS EN 671-2, što se dokazuje odgovarajućom ispravom o usaglašenosti. … Unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema moraju se smeštati u hidrantske ormare.

Od kog materijala i kog prečnika su cevi unutrašnje hidrantske mreže?

Moraju se koristiti pocinkovane čelične cevi najmanjeg unutrašnjeg prečnika Ø52 mm (čl. 22 st. 1). Cevovodi izloženi udaru ili zamrzavanju moraju biti zaštićeni (st. 2), a ne postavljaju se kroz prostorije ugrožene eksplozijom, osim dela koji se neposredno odnosi na tu prostoriju (st. 3).

Za unutrašnju hidrantsku mrežu moraju se koristiti pocinkovane čelične cevi najmanjeg unutrašnjeg prečnika Ø52 mm.

Koje izuzetke pokrivenosti imaju hidranti EN 671-1 i prostorije više od 12 m?

Za opremu SRPS EN 671-1 računa se crijevo 30 m i mlaz 5 m. U prostoriji višoj od 12 m svaka tačka poda mora biti pokrivena uz crijevo 15 ili 20 m i mlaz 5 m, sa hidrantima na obimnim zidovima na nivou poda, prizemlja, galerije, balkona i slično. Ako na obimnim zidovima nema galerija/balkona, hidranti mogu biti samo u prizemlju, odnosno 1,5 m iznad poda prostorije koja se gasi.

Унутрашња хидрантска мрежа изводи се тако да се непосредним гашењем мора обухватити свака просторија објекта. Приликом употребе унутрашњих хидраната и припадајуће опреме према стандарду SRPS EN 671-2 међусобно растојање зидних хидраната одређује се тако да се целокупан простор штити најмање једним млазом воде, урачунавајући дужину ватрогасног црева од 15 m односно 20 m и дужину млаза од 5 m. Изузетно од става 2. овог члана приликом употребе унутрашњих хидраната и припадајуће опреме према стандарду SRPS EN 671-1 међусобно растојање зидних хидраната одређује се тако да се целокупан простор штити најмање једним млазом воде, урачунавајући дужину ватрогасног црева од 30 m и дужину млаза од 5 m. Просторијa са високим пожарним оптерећењем и површином већом од 500 m² мора имати онолико зидних хидраната колико је потребно да се једновремено може штитити млазом из најмање два хидранта, при чему се може користити и оближњи хидрант из ходника. Сматра се да је у просторијама са висином већом од 12 m (бине позоришта, спортске хале и др.) испуњен захтев из става 2. овог члана, ако је свака тачка пода ове просторије покривена млазом воде са унутрашњег хидранта урачунавајући дужину ватрогасног црева од 15 m односно 20 m и дужину млаза од 5 m, а унутрашњи хидранти су распоређени на обимним зидовима просторије на нивоу пода, приземља, галерије, балкона и сл. Изузетно од става 5. овог члана када на обимним зидовима просторије нема галерија, балкона и сл. унутрашњи хидранти се могу поставити само на нивоу приземља (односно 1,5 m од нивоа пода) просторије која се гаси.

Kako se rasporeduju unutrašnji hidranti da pokriju prostor?

Svaka prostorija objekta mora biti obuhvaćena neposrednim gašenjem (čl. 23 st. 1). Pri hidrantima po SRPS EN 671-2 rastojanje se određuje tako da se prostor štiti najmanje jednim mlazom, uračunavajući crevo od 15 odnosno 20 m i mlaz od 5 m (st. 2). Prostorija sa visokim požarnim opterećenjem i površinom većom od 500 m² mora imati toliko zidnih hidranata da se istovremeno može štititi mlazom iz najmanje dva hidranta (st. 4).

Унутрашња хидрантска мрежа изводи се тако да се непосредним гашењем мора обухватити свака просторија објекта. Приликом употребе унутрашњих хидраната и припадајуће опреме према стандарду SRPS EN 671-2 међусобно растојање зидних хидраната одређује се тако да се целокупан простор штити најмање једним млазом воде, урачунавајући дужину ватрогасног црева од 15 m односно 20 m и дужину млаза од 5 m. Изузетно од става 2. овог члана приликом употребе унутрашњих хидраната и припадајуће опреме према стандарду SRPS EN 671-1 међусобно растојање зидних хидраната одређује се тако да се целокупан простор штити најмање једним млазом воде, урачунавајући дужину ватрогасног црева од 30 m и дужину млаза од 5 m. Просторијa са високим пожарним оптерећењем и површином већом од 500 m² мора имати онолико зидних хидраната колико је потребно да се једновремено може штитити млазом из најмање два хидранта, при чему се може користити и оближњи хидрант из ходника. Сматра се да је у просторијама са висином већом од 12 m (бине позоришта, спортске хале и др.) испуњен захтев из става 2. овог члана, ако је свака тачка пода ове просторије покривена млазом воде са унутрашњег хидранта урачунавајући дужину ватрогасног црева од 15 m односно 20 m и дужину млаза од 5 m, а унутрашњи хидранти су распоређени на обимним зидовима просторије на нивоу пода, приземља, галерије, балкона и сл. Изузетно од става 5. овог члана када на обимним зидовима просторије нема галерија, балкона и сл. унутрашњи хидранти се могу поставити само на нивоу приземља (односно 1,5 m од нивоа пода) просторије која се гаси.

Gde se postavlja hidrantski ormar i na kojoj visini ventil hidranta?

Ormari su u hodnicima, prolazima, stepeništima i evakuacionim putevima kod ulaznih vrata ugroženih prostorija, lako uočljivi i bez ometanja evakuacije. Za velike prostorije postavljaju se na unutrašnjem zidu prostorije blizu ulaznih vrata. Ventil unutrašnjeg hidranta mora biti 1,5 m iznad poda.

Хидрантски ормари се постављају у ходнике објекта, пролазе, степенишне просторе и евакуациионе путеве, у непосредној близини улазних врата просторија које могу бити угрожене пожаром, и то на лако уочљивом месту тако да не ометају евакуацију, а ако се ради о великим просторијама хидрантски ормари се постављају на зид са унутрашње стране просторије у близини улазних врата. Хидрантски ормар се поставља тако да вентил унутрашњег хидранта мора бити на висини 1,5 m од пода. V. УРЕЂАЈ ЗА ПОДИЗАЊЕ ПРИТИСКА ВОДЕ У ХИДРАНТСКОЈ МРЕЖИ

Kada je potreban uređaj za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži i kakva mu je prostorija?

Ako pri propisanoj količini vode na hidrantu nije moguće postići minimalni pritisak, mora se ugraditi uređaj za podizanje pritiska (čl. 25 st. 1). Uređaj se smešta u posebnu, požarno izdvojenu prostoriju sa zidovima i tavanicom otpornim prema požaru najmanje 120 min i vratima otpornim najmanje 90 min (čl. 25 st. 3).

Уколико у хидрантској мрежи за гашење пожара при прописаној количини воде, на хидранту није могуће постићи минимални прописани притисак, тада се мора уградити одговарајући уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи. Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи из става 1. овог члана може да служи за подизање притиска воде у хидрантској мрежи само за један објекат или за комплекс објеката. Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи мора бити смештен у посебну просторију, која је пожарно издвојена од осталих делова објекта, са зидовима и таваницом отпорним према пожару најмање 120 min и вратима отпорним према пожару најмање 90 min. У просторију из става 3. овог члана може бити смештена и опрема других система намењених за гашење пожара.

Kako se kontroliše neelektrični uređaj i previsok pritisak hidrantske mreže?

Uređaj čije tehničko rješenje ne zahtijeva struju kontroliše se vizuelno svakodnevno i ručnim uključivanjem svakih 15 dana, prema uputstvu proizvođača. Ako je pritisak instalacije iznad dozvoljenog, ugrađuju se uređaji koji ga umanjuju.

Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи мора имати радну и резервну пумпу, обилазни вод, растеретни вод у функцији контроле рада пумпи, аутоматски старт, као и могућност ручног активирања из просторије самог уређаја. Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи који се напаја електричном енергијом мора имати могућност свакодневне аутоматске контроле рада свих пумпи (тест рад), сигнализацију квара и визуелне свакодневне контроле уређаја. Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи који функционише на бази техничких решења за које се не захтева електрична енергија, контролише се визуелно свакодневно и ручним укључивањем сваких петнаест дана, а у складу са упутством произвођача. Уколико је притисак у инсталацији хидрантске мреже изнад дозвољеног притиска потребно је уградити уређаје који ће овај притисак умањити.

Šta mora imati uređaj za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži?

Uređaj mora imati radnu i rezervnu pumpu, obilazni vod, rasteretni vod u funkciji kontrole rada pumpi, automatski start i mogućnost ručnog aktiviranja iz prostorije uređaja (čl. 26 st. 1). Uređaj na električnu energiju mora imati svakodnevnu automatsku kontrolu pumpi i signalizaciju kvara (st. 2).

Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи мора имати радну и резервну пумпу, обилазни вод, растеретни вод у функцији контроле рада пумпи, аутоматски старт, као и могућност ручног активирања из просторије самог уређаја. Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи који се напаја електричном енергијом мора имати могућност свакодневне аутоматске контроле рада свих пумпи (тест рад), сигнализацију квара и визуелне свакодневне контроле уређаја. Уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи који функционише на бази техничких решења за које се не захтева електрична енергија, контролише се визуелно свакодневно и ручним укључивањем сваких петнаест дана, а у складу са упутством произвођача. Уколико је притисак у инсталацији хидрантске мреже изнад дозвољеног притиска потребно је уградити уређаје који ће овај притисак умањити.

Koliko često se provjerava rezervno napajanje hidrantskog uređaja?

Rezervni izvor električne energije kontroliše se ručnim uključivanjem svakih 15 dana, prema uputstvu proizvođača.

Када се у објектима поставља уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи који се напаја електричном енергијом, тада тај уређај мора имати резервни извор за снабдевање електричном енергијом и мора се аутоматски укључивати. Изузетно од става 1. овог члана у објектима категорије технолошког процеса угрожености од пожара К4 и К5, уређај за подизање притиска може да се снабдева електричном енергијом преко посебног кабла из посебне кућне прикључне кутије која се налази на фасади објекта код улаза и означена је црвеном дијагоналном цртом. Ако су елементи електричног развода за напајање електричних компоненти уређаја за подизање притиска воде у хидрантској мрежи изложени условима пожара, они морају имати такве карактеристике да могу функционисати у условима пожара најмање 120 min и морају имати исправу о усаглашености у складу са посебним прописом којим је уређена ова област. Резервни извор за снабдевање електричном енергијом контролише се ручним укључивањем сваких петнаест дана, а у складу са упутством произвођача. VI. СУВИ ВОД МОКРО-СУВЕ УНУТРАШЊЕ ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ

Treba li uređaj za podizanje pritiska rezervno električno napajanje?

Da. Uređaj koji se napaja električnom energijom mora imati rezervni izvor koji se automatski uključuje (čl. 27 st. 1). Elementi razvoda izloženi uslovima požara moraju funkcionisati najmanje 120 min i imati ispravu o usaglašenosti (čl. 27 st. 3). Izuzetno, u objektima K4 i K5 napajanje može ići posebnim kablom iz posebne kućne priključne kutije na fasadi kod ulaza, označene crvenom dijagonalnom crtom (čl. 27 st. 2).

Када се у објектима поставља уређај за подизање притиска воде у хидрантској мрежи који се напаја електричном енергијом, тада тај уређај мора имати резервни извор за снабдевање електричном енергијом и мора се аутоматски укључивати. Изузетно од става 1. овог члана у објектима категорије технолошког процеса угрожености од пожара К4 и К5, уређај за подизање притиска може да се снабдева електричном енергијом преко посебног кабла из посебне кућне прикључне кутије која се налази на фасади објекта код улаза и означена је црвеном дијагоналном цртом. Ако су елементи електричног развода за напајање електричних компоненти уређаја за подизање притиска воде у хидрантској мрежи изложени условима пожара, они морају имати такве карактеристике да могу функционисати у условима пожара најмање 120 min и морају имати исправу о усаглашености у складу са посебним прописом којим је уређена ова област. Резервни извор за снабдевање електричном енергијом контролише се ручним укључивањем сваких петнаест дана, а у складу са упутством произвођача. VI. СУВИ ВОД МОКРО-СУВЕ УНУТРАШЊЕ ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ

Kada se unutrašnja hidrantska mreža može izvesti kao suvi vod?

Delovi cevovoda mogu biti suvi vod ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara, na mestima gde može doći do zamrzavanja (čl. 28 st. 1 i 2). Ispunjavanje cevovoda vodom do najnepovoljnijeg hidranta mora biti automatsko i ne može trajati duže od 60 s (čl. 28 st. 4); ventil na prelasku u suvi vod mora biti na vidnom i pristupačnom mestu, sa tablom upozorenja (čl. 28 st. 3).

Изузетно од члана 20. став 1. овог правилника, делови цевовода унутрашње хидрантске мреже могу бити изграђени као суви вод (мокро-сува хидрантска мрежа), ако то одобри надлежни орган за заштиту од пожара. Суви вод на унутрашњој хидрантској мрежи која је под сталним притиском воде може да се изведе на местима где може доћи до замрзавања воде и поред тога што су цевоводи термички изоловани или узидани. Вентил на преласку цевовода у суви вод мора бити на лако видном и приступачном месту, тамо где не може доћи до замрзавања воде и поред њега мора да се постави табла са лако читљивим упозорењем „Вентил за пуштање воде у суви вод унутрашње хидрантске мреже”. Испуњавање цевовода водом до унутрашњег хидранта са најнеповољнијим положајем мора се вршити аутоматски и не може бити дуже од 60 s, при чему се мора омогућити несметано испуштање ваздуха као и лако пражњење воде после коришћења или контроле сувог вода. VII. ПРИКЉУЧАК ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Pri automatskom ispunjavanju do najnepovoljnijeg hidranta u najviše 60 s mora biti omogućeno nesmetano ispuštanje vazduha i lako pražnjenje vode poslije upotrebe ili kontrole. Ventil je u prostoru u kojem ne može doći do zamrzavanja.

Gde se i na kojoj visini postavlja priključak za vatrogasna vozila na fasadi?

U objektima u kojima se, pored pouzdanog izvora, predviđa priključak za vatrogasna vozila, on se smješta u lako uočljiv orman na fasadi bliže glavnom ulazu, na 60–120 cm od terena. Mora odgovarati standardu za potisna crijeva, otvarati se ključem za spoljni hidrant i biti označen tablom „Priključak za vatrogasno vozilo”. Član 29 uređuje izvedbu predviđenog priključka; sam ne nalaže priključak svakom objektu.

У објектима у којима се, поред поузданог извора снабдевања водом, предвиђа прикључак за ватрогасна возила, прикључак се мора сместити у лако уочљивом орману на фасади објекта ближе главном улазу у објекат, на висини од 60 cm до 120 cm од терена. Прикључак из става 1. овог члана мора бити у складу са стандардом за потисна црева ватрогасних возила и отвара се кључем намењеним за коришћење спољног хидранта. Поред ормана из става 1. овог члана мора да се постави табла са лако читљивим упозорењем „Прикључак за ватрогасно возило”. VIII. КОНТРОЛИСАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ

Kako se kontroliše hidrantska mreža i po čemu se održava?

Pritisak i protok se mere na kontrolnoj mlaznici, na hidrantu sa najnepovoljnijim položajem, pri istovremenom radu svih hidranata koji daju potrebnu količinu vode; na spoljne hidrante se postavljaju mlaznice sa usnikom 16 mm, a na unutrašnje 12 mm (čl. 30 st. 1). Održavanje i kontrolisanje vrši se po pravilniku, standardu SRPS EN 671-3 i uputstvima proizvođača (čl. 30 st. 3).

Притисак и проток воде у инсталацији хидрантске мреже се мери на контролној млазници, на хидранту са најнеповољнијим положајем у односу на прикључни шахт или пумпну станицу. Притисак и проток воде у хидрантској мрежи се мери при истовременом раду свих спољних и унутрашњих хидраната који дају потребну количину воде за гашење пожара на том објекту. На спољне хидранте постављају се млазнице са усником пречника 16 mm, а на унутрашње хидранте постављају се млазнице са усником пречника 12 mm. Притисак и проток се мери при истицању воде у пуном млазу из свих хидраната из става 1. овог члана у времену потребном да се установи поуздан параметар мерења, које се наводи у исправи о контролисању инсталација хидрантске мреже за гашење пожара утврђену посебним прописом. Одржавање и контролисање инсталације хидрантске мреже, спољних и унутрашњих хидраната и припадајуће опреме врши се у складу са одредбама овог правилника, стандардом SRPS EN 671-3 и упутствима произвођача. Отклањање недостатака утврђених у току контролисања потребно је извршити одмах након контролисања, али се мора водити рачуна да се у току ових радова омогући коришћење хидрантске инсталације за непосредно гашење пожара.

Kada se otklanjaju nedostaci hidrantske mreže i šta mora ostati dostupno?

Pritisak/protok mjere se u punom mlazu svih propisanih hidranata dok se ne utvrdi pouzdan parametar, a vrijeme se navodi u ispravi o kontrolisanju. Nedostaci se otklanjaju odmah poslije kontrolisanja, uz omogućeno korišćenje instalacije za neposredno gašenje tokom tih radova.

Притисак и проток воде у инсталацији хидрантске мреже се мери на контролној млазници, на хидранту са најнеповољнијим положајем у односу на прикључни шахт или пумпну станицу. Притисак и проток воде у хидрантској мрежи се мери при истовременом раду свих спољних и унутрашњих хидраната који дају потребну количину воде за гашење пожара на том објекту. На спољне хидранте постављају се млазнице са усником пречника 16 mm, а на унутрашње хидранте постављају се млазнице са усником пречника 12 mm. Притисак и проток се мери при истицању воде у пуном млазу из свих хидраната из става 1. овог члана у времену потребном да се установи поуздан параметар мерења, које се наводи у исправи о контролисању инсталација хидрантске мреже за гашење пожара утврђену посебним прописом. Одржавање и контролисање инсталације хидрантске мреже, спољних и унутрашњих хидраната и припадајуће опреме врши се у складу са одредбама овог правилника, стандардом SRPS EN 671-3 и упутствима произвођача. Отклањање недостатака утврђених у току контролисања потребно је извршити одмах након контролисања, али се мора водити рачуна да се у току ових радова омогући коришћење хидрантске инсталације за непосредно гашење пожара.

Mora li hidrant biti stalno dostupan?

Da. Svaki hidrant mora biti stalno dostupan, a prostor oko hidranta namenjen za njegovu upotrebu mora biti slobodan; svaki hidrant za neposredno gašenje mora imati pripadajuću opremu (čl. 31).

Svaki hidrant mora biti stalno dostupan, a prostor oko hidranta koji je namenjen za upotrebu hidranta mora biti slobodan.

Kako se kontroliše suvi vod mokro-suve mreže?

Ispunjava se vodom i kontroliše kao hidrantska mreža koja je stalno ispunjena vodom.

Суви вод мокро-суве хидрантске мреже за гашење пожара испуњава се водом и контролише исто као хидрантска мрежа која је стално испуњена водом. IX. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Primenjuje li se pravilnik 3/2018 na ranije izgrađenu ili rekonstruisanu hidrantsku mrežu?

Ne, osim čl. 30 i 31 o periodičnom kontrolisanju hidrantske mreže (čl. 33 st. 1).

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na hidrantsku mrežu koja je izgrađena ili rekonstruisana pre stupanja na snagu ovog pravilnika, osim odredbi čl. 30. i 31. ovog pravilnika koje se odnose na periodično kontrolisanje hidrantske mreže.

Po kom propisu se periodično kontroliše ranije izgrađena suva mreža?

Suva hidrantska mreža izgrađena ili rekonstruisana prije stupanja pravilnika 3/2018 na snagu periodično se kontroliše prema propisu koji je važio u vrijeme njene izgradnje ili rekonstrukcije.

Одредбе овог правилника не примењују се на хидрантску мрежу која је изграђена или реконструисана пре ступања на снагу овог правилника, осим одредби чл. 30. и 31. овог правилника које се односе на периодично контролисање хидрантске мреже. Периодично контролисање суве хидрантске мреже изграђене или реконструисане пре ступања на снагу овог правилника врши се у складу са одредбама прописа који је важио у време изградње или реконструкције ове инсталације.

Da li važi raniji Pravilnik o hidrantskoj mreži („Sl. list SFRJ” 30/91)?

Ne. Danom stupanja na snagu pravilnika 3/2018 prestao je da važi Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara („Sl. list SFRJ” 30/91) (čl. 34).

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ", broj 30/91).