Pravilnik o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva

Koji su zaštitni parametri skloništa dopunske zaštite?

Obim zaštite najmanje 50 kPa natpritiska, funkcionalno rešene prostorije za boravak do 50 lica, ulaz i pomoćni izlaz otporni na udarni talas i višečasovni boravak.

Склоништа допунске заштите су склоништа која штите од ваздушног ударног таласа експлозије и топлотног дејства, имају обим заштите минимум 50 кРа натпритиска, функционално решене просторије опремљене за боравак до 50 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства за заштиту отвора и обезбеђују боравак лица у вишечасовном трајању;

Šta su drugi zaštitni objekti?

Prilagođeni komunalni, saobraćajni i drugi podzemni objekti, podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i zgradama bilo koje druge namene, prilagođene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara.

2) Други заштитни објекти су прилагођени комунални, саобраћајни и други подземни објекти, подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и материјалних добара;

Koji su zaštitni parametri skloništa osnovne zaštite?

Obim zaštite najmanje 100 kPa natpritiska, prostorije za boravak do 300 lica, ulaz i pomoćni izlaz otporni na udarni talas, i zadovoljavanje fizioloških potreba u trajanju od TRI dana.

Склоништа основне заштите су склоништа која штите од ваздушног удара, топлотног и радијационог дејства, имају обим заштите минимум 100 кРа натпритиска, затворене и функционално повезане просторије опремљене за боравак до 300 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства, опрему и уређаје за заштиту отвора и задовољавање неопходних физиолошких потреба лица предвиђених за боравак у склоништу, у трајању од три дана.

Trajanje boravka je promenjeno. Raniji propis iz 1983. tražio je sedmodnevni neprekidni boravak; važeći pravilnik traži tri dana. Takođe: 100 kPa je sada MINIMUM, a ne raspon 100–300 kPa.

Sme li sklonište sa mirnodopskom namenom imati vodovod, kanalizaciju i grejanje?

Skloništa sa mirnodopskom namjenom mogu imati vodovod, kanalizaciju i grijanje za potrebe skloništa. Instalacije se povezuju elastičnim vezama i provode kroz poseban prostor izvan skloništa koji omogućava njihovo isključenje pri osposobljavanju za sklanjanje.

У склоништима основне заштите не могу се налазити инсталације за водовод, канализацију, грејање и гас, електричне инсталације високог напона и друге инсталације, контролни, разводни и други шахтови, димњаци, димоводи, канали за вентилацију и разне одводне цеви (за смеће, кишницу и др.) који не припадају склоништу. Склоништа са мирнодопском наменом могу имати инсталације за водовод, канализацију и грејање за потребе склоништа, тако да су повезане еластичним везама и спроведене кроз посебан простор изван склоништа, који омогућава искључење тих инсталација када је потребно склониште оспособити за склањање становништва.

Smeju li kroz sklonište osnovne zaštite prolaziti instalacije koje mu ne pripadaju?

U skloništima osnovne zaštite ne mogu biti instalacije, šahtovi, dimnjaci, dimovodi, ventilacioni kanali i odvodne cijevi koji ne pripadaju skloništu, navedeni u članu 3 stav 1. Mirnodopske instalacije za potrebe skloništa imaju posebno uređenje iz stava 2.

У склоништима основне заштите не могу се налазити инсталације за водовод, канализацију, грејање и гас, електричне инсталације високог напона и друге инсталације, контролни, разводни и други шахтови, димњаци, димоводи, канали за вентилацију и разне одводне цеви (за смеће, кишницу и др.) који не припадају склоништу. Склоништа са мирнодопском наменом могу имати инсталације за водовод, канализацију и грејање за потребе склоништа, тако да су повезане еластичним везама и спроведене кроз посебан простор изван склоништа, који омогућава искључење тих инсталација када је потребно склониште оспособити за склањање становништва.

Šta ako sklonište ne može da ispuni uslove, a otklanjanje nedostataka nije opravdano?

Snižavanje stepena zaštite moguće je u eksploataciji kada se utvrdi da sklonište ne ispunjava uslove člana 3, uz okolnosti navedene u članu 4: neostvarivost naknadnim prilagođavanjem, ugradnjom/zamjenom opreme ili drugi navedeni nedostatak, odnosno ocjenu da njegovo otklanjanje nije ekonomski opravdano. Član 4 nije opšta dozvola da se nov projekat proizvoljno projektuje sa manjom zaštitom.

Ако се током експлоатације склоништа, утврди да склониште не може да испуни услове из члана 3. овог правилника, а који се не могу остварити накнадним прилагођавањем, уградњом нових или заменом постојећих елемената опреме и уређаја или било ког другог недостатка насталог у току пројектовања, изградње или коришћења, или уколико се процени да отклањање недостатака није економски оправдано, може се извршити снижавање степена заштите таквог склоништа. 1. Функционално решење склоништа Просторије склоништа

Koje prostorije mora imati sklonište kapaciteta do 300 lica?

Uz prostorije skloništa do 50 lica i: predprostor sanitarne prostorije, prostoriju za ventilacione i električne uređaje, prostoriju za vodu, ostavu za hranu, opremu, pribor i alat.

Просторије у склоништу капацитета до 300 лица треба да садрже: просторију за кретање (устава улаза и устава помоћног излаза), просторију за боравак, санитарну просторију (нужник, претпростор, просторија за отпатке и експанзиона комора), просторију за уређаје (просторија за вентилационе и електричне уређаје, просторија за претфилтер и експанзиона комора), просторију за воду, оставу за храну, опрему, прибор и алат.

Koje prostorije mora imati sklonište kapaciteta do 50 lica?

Prostoriju za kretanje (ustava ulaza i ustava pomoćnog izlaza), prostoriju za boravak, sanitarnu prostoriju (nužnik, prostorija za otpatke i ekspanziona komora) i prostoriju za uređaje (prostorija za predfilter i ekspanziona komora).

Просторије у склоништу капацитета до 50 лица треба да садрже: просторију за кретање (устава улаза и устава помоћног излаза), просторију за боравак, санитарну просторију (нужник, просторија за отпатке и експанзиона комора) и просторију за уређаје (просторија за претфилтер и експанзиона комора).

Koje prostorije može imati sklonište za više od 300 lica?

Sklonište kapaciteta preko 300 lica sadrži prostorije kao sklonište do 300 lica, a može imati i prostoriju za dekontaminaciju, kuhinju, prostoriju za rukovodioca skloništa i prostoriju za medicinsku pomoć (čl. 5 st. 3).

Просторије у склоништу капацитета више од 300 лица треба да садрже просторије из става 2. овог члана

Kako se postupa sa posebno izloženim otvorom koji služi samo mirnodopskoj namjeni?

Za otvor iz člana 6 stav 4 obezbjeđuje se hermetičko zatvaranje opremom otpornom na proboj. Pri preuređenju skloništa za sklanjanje taj otvor treba zatvoriti i isključiti iz upotrebe.

Улаз у склониште обезбеђује се тако да врата за затварање улазног отвора буду заштићена од непосредних механичких, топлотних и радијационих дејстава. Улазни ходник склоништа основне заштите, као самостални објекат, обезбеђује се са најмање два хоризонтална залома под углом од 90º. Улазни ходник склоништа допунске заштите, као самостални објекат обезбеђује се са најмање једним хоризонталним или косим заломом (степеништа, рампа). За отвор који се користи само за склоништа за мирнодопску намену и непосредно је изложен механичком, топлотном и радијационом дејству, потребно је омогућити херметичко затварање опремом за затварање отвора отпорном на пробој. Када се склониште са мирнодопском наменом преуреди у склониште за склањање становништва, отвор из става 4. овог члана потребно је затворити и искључити из употребе.

Koliko zaloma mora imati ulazni hodnik skloništa?

Za sklonište osnovne zaštite kao samostalni objekat ulazni hodnik ima najmanje dva horizontalna zaloma od 90°. Za sklonište dopunske zaštite kao samostalni objekat ima najmanje jedan horizontalni ili kosi zalom (stepenište, rampa).

Улаз у склониште обезбеђује се тако да врата за затварање улазног отвора буду заштићена од непосредних механичких, топлотних и радијационих дејстава. Улазни ходник склоништа основне заштите, као самостални објекат, обезбеђује се са најмање два хоризонтална залома под углом од 90º. Улазни ходник склоништа допунске заштите, као самостални објекат обезбеђује се са најмање једним хоризонталним или косим заломом (степеништа, рампа). За отвор који се користи само за склоништа за мирнодопску намену и непосредно је изложен механичком, топлотном и радијационом дејству, потребно је омогућити херметичко затварање опремом за затварање отвора отпорном на пробој. Када се склониште са мирнодопском наменом преуреди у склониште за склањање становништва, отвор из става 4. овог члана потребно је затворити и искључити из употребе.

Kako se izvodi vertikalno okno pomoćnog izlaza?

U vertikalno okno postavljaju se metalne merdevine ili stepenice. Otvor je van ruševina, zaštićen od površinske vode, stranih tijela, životinja i provale. Poklopac se obezbjeđuje protiv kondenzacije i otvara/zatvara samo iznutra. Otvor se zatvara vodoravnim ili vertikalnim poklopcem ili vertikalnom rešetkom.

У вертикално окно постављају се металне мердевине или степенице. Отвор окна налази се изван подручја рушевина и обезбеђује се тако да у њега не могу да продру површинске воде, да га не могу запушити страна тела, да у њега не могу улазити животиње и да има осигурање против провале. Поклопац окна обезбеђује се на начин тако да не дође до кондензације, а поклопац отвора окна на начин да може да се отвори и затвори само са унутрашње стране. Отвор окна се затвара водоравним или вертикалним поклопцем или вертикалном решетком.

Kakva vrata se ugrađuju u ustavu ulaza skloništa?

Ustava ulaza štiti unutrašnjost od mehaničkog, toplotnog i radijacionog dejstva i vezuje se sa boravkom; može se vezati i sa prostorijom za otpatke. Spoljašnji otvor ima VPH vrata koja se otvaraju upolje, a unutrašnji VH vrata koja se otvaraju u prostor ustave.

Уставом улаза потребно је штитити унутрашње просторије склоништа од механичког, топлотног и радијационог дејства. Устава улаза повезана је са просторијом за боравак, а може бити повезана и са просторијом за отпатке (експанзиона просторија). У уставу улаза потребно је обезбедити унутрашња и спољашња средства за затварање отвора за кретање. Спољашњи отвор уставе улаза затвара се вратима отпорним на притисак и херметичким (ВПХ) која се отварају у поље. Унутрашњи отвор уставе затвара се вратима топлотноотпорним и херметичким (ВХ) која се отварају у простор уставе.

Kako se zatvaraju otvori ustave rezervnog izlaza?

Ustava rezervnog izlaza obezbjeđuje se kao ustava ulaza iz člana 9 i povezuje sa prostorijom za boravak, uz mogućnost veze sa prostorijom pješčanog predfiltera. Spoljašnji otvor zatvara se KPH koje se otvara upolje, unutrašnji KH koje se otvara u prostor ustave. Član 10 ne navodi visinsku kotu unutrašnjeg kapka.

Уставу резервног излаза потребно је обезбедити као уставу улаза из члана 9. овог правилника, при чему ју је потребно повезати са просторијом за боравак, с тим да се може повезати и са просторијом за смештај пешчаног предфилтера (експанзиона просторија). У уставу резервног излаза потребно је обезбедити унутрашња и спољашња средства за затварање отвора за кретање. Спољашњи отвор уставе резервног излаза затвара се капцима – вратима, отпорним на притисак и херметичким (КПХ) која се отварају у поље. Унутрашњи отвор уставе резервног излаза затвара се капцима – вратима топлотноотпорним и херметичким (КХ) која се отварају у простор уставе. Просторије за боравак

Kakve pregrade su dopuštene između prostorija za boravak do 100 lica?

Skloništa sa više prostorija za boravak do 100 lica mogu biti razdvojena montažnim zidovima ili paravanima od negorivog materijala. Jedinice u narednim stavovima člana 11 imaju izvornu nejasnoću i nisu nova automatska mjera.

Склоништа са више просторија за боравак која служе за смештај до 100 лица могу бити међусобно раздвојене монтажним зидовима или параванима од негоривог материјала. За склониште, у које се склања до 50 лица и које се принудно не проветрава, потребно је омогућити површину по особи најмање 2 m³. За склониште које се принудно проветрава, а не климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,10 х (6 + n/100) m³ у заузетом склоништу, где је n предвиђен број лица у попуњеном склоништу. За склониште које се принудно проветрава и климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,60 m³. Санитарне просторије

Kolika površina po osobi se traži u skloništu koje se ne provetrava prinudno?

Za sklonište do 50 lica koje se prinudno ne provetrava — najmanje 2 m³ po osobi.

За склониште, у које се склања до 50 лица и које се принудно не проветрава, потребно је омогућити површину по особи најмање 2 m³.

Pravilnik ovde koristi jedinicu m³ iako govori o „површини по особи" — tako stoji u objavljenom tekstu; kod projektovanja proveriti sa nadležnim organom.

Kolika površina po osobi se traži u skloništu koje se prinudno provetrava?

Bez klimatizacije — najmanje 0,10 × (6 + n/100) m³ po osobi, gde je n predviđen broj lica. Sa klimatizacijom — najmanje 0,60 m³ po osobi.

Склоништа са више просторија за боравак која служе за смештај до 100 лица могу бити међусобно раздвојене монтажним зидовима или параванима од негоривог материјала. За склониште, у које се склања до 50 лица и које се принудно не проветрава, потребно је омогућити површину по особи најмање 2 m³. За склониште које се принудно проветрава, а не климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,10 х (6 + n/100) m³ у заузетом склоништу, где је n предвиђен број лица у попуњеном склоништу. За склониште које се принудно проветрава и климатизује, потребно је обезбедити припадајућу површину по особи најмање 0,60 m³. Санитарне просторије

Izvor član 11 koristi riječ „површину” ali vrijednosti označava m³, uključujući 0,10 х (6 + n/100) m³ i 0,60 m³. To je potvrđeno i u originalu 4/2024. Nije izvršena zamjena u m² niti je izvedena automatska projektantska vrijednost.

Kako se provjetrava i zatvara prostorija za otpatke?

Prostorija za otpatke po pravilu služi kao ekspanziona komora. Otpadni vazduh iz sanitarnih prostorija dolazi preko regulacionog ventila, a u spoljašnju sredinu ide preko protivudarnog regulacionog ventila. Otvor ima toplotnootporna i hermetička VH vrata koja se otvaraju u prostoriju za otpatke.

За санитарне просторије, потребно је омогућити нужничке кабине на начин тако да омогуће да 34 лица иду по једној нужничкој кабини, однос женских и мушких 2:1, а у предпростору један умиваоник на највише три нужника. Просторија за отпатке користи се, по правилу, као експанзиона комора, у коју се доводи отпадни ваздух из санитарних просторија преко вентила за регулисање натпритиска, а одводи у спољашњу средину преко противударног вентила за регулисање натпритиска. Отвор се затвара вратима која су отпорна на температурни талас и која се херметички затварају (ВХ), а отварају се у просторију за отпатке. Просторије за уређаје

Koliko nužničkih kabina traži sklonište?

Jedna nužnička kabina na 34 lica, odnos ženskih i muških 2:1, a u predprostoru jedan umivaonik na najviše tri nužnika.

За санитарне просторије, потребно је омогућити нужничке кабине на начин тако да омогуће да 34 лица иду по једној нужничкој кабини, однос женских и мушких 2:1, а у предпростору један умиваоник на највише три нужника.

Kako se određuje broj uređaja za provjetravanje?

U zavisnosti od veličine skloništa postavlja se jedan ili više filtroventilacionih uređaja. Član 13 sam ne daje formulu kapaciteta uređaja.

У зависности од величине склоништа потребно је поставити једанили више филтровентилационих уређаја.

Koje uslove ima prostorija za predfilter?

Prostorije za predfiltere označavaju se prema broju, veličini i rasporedu jedinica. Dno prostorije pješčanog predfiltera ima nagib i odvod kondenzata u ustavu izlaza. Vazdušni prostor služi ekspanziji udara, a komora se prilagođava položaju iza protivudarnog ventila i vazdušnih otvora kako je izvorno napisano. Prostoriju odvaja betonski zid40 cm od prostorije uređaja i boravka; pristup iz ustave pomoćnog izlaza zatvara se KH koje se otvara u prostoriju predfiltera.

Просторије за претфилтере неопходно је означити на начин да се разликују према броју, величини и распореду јединица од којих се ти филтери образују, при чему је дно просторије за пешчане претфилтере под нагибом, а на најнижој тачки просторије је одвод кондензоване воде из пешчаног филтера у уставу излаза, а ваздушни простор у просторији за претфилтере користи се за експанзију ваздушног удара. Експанзиону комору потребно је прилагодити на начин тако да смањи притисак у систему вентилације (иза противударног вентила), а иза отвора за довођење ваздуха и испред отвора за одвођење истрошеног ваздуха. Просторију за претфилтере потребно је прилагодити на начин тако да буде одвојена бетонским зидом дебљине 40 cm од просторије за вентилационе уређаје и просторије за боравак. Приступ у просторију за претфилтере потребно је омогућити из уставе помоћног излаза, при чему се приступ херметички затвара капцима-вратима отпорним на температурни талас (КХ) која се херметички отварају у просторију за претфилтере. Остале просторије

Kada se obezbjeđuju prostor za vodu i prostor za hranu?

U svakom skloništu obezbjeđuje se prostor namijenjen skladištenju vode. U skloništu osnovne zaštite za 300 i više lica obezbjeđuju se prostorije za skladištenje i pripremu hrane.

У сваком склоништу потребно је обезбедити простор намењен за складиштење залиха воде. У склоништу основне заштите за склањање становништва (300 лица и више) потребно је обезбедити просторије за складиштење и припрему хране. 2. Средства за затварање отвора за кретање

Koje funkcionalne uslove imaju sredstva za zatvaranje?

Vrata, kapci i pokretne pregrade funkcijom, konstrukcijom, oblikom i položajem obezbjeđuju zaštitu od rata i drugih opasnosti. Otpornost na proboj izražava se zaštitnom debljinom AB ili ekvivalentom, a na toplotu90 minutnom otpornošću. Za sredstva iz stava3 primjenjuje se najmanje 5 cm prag. Pokretne pregrade mogu biti bez praga ako je garantovana funkcionalnost zatvaranja.

Отворе за кретање у склоништу потребно је обезбедити на начин да се затварају вратима, капцима и покретним преградама који функционалним решењем, конструкцијом, обликом и положајем обезбеђују заштиту од ратних дејстава и других опасности. Заштитна својства средстава за затварање отвора за кретање потребно је обезбедити на начин да су изражена отпорношћу на разне ефекте које опрема за затварање подноси без нарушавања функције склоништа, при чему се отпорност опреме за затварање на пробој парчади изражава заштитном дебљином армираног бетона или еквивалентном дебљином другог материјала, а отпорност опреме за затварање на топлотно оптерећење изражава деведесетминутном топлотном отпорношћу. Средства за затварање отвора за кретање која су отпорна на пробој парчади, на натпритисак ваздушно ударног таласа експлозије, на топлотно дејство и која се херметички затварају прилагођавају се на начин да имају праг, који може да буде стални, покретни или упуштени, при чему је праг на страни на којој належе на крило, висине најмање 5 cm. Покретне преграде могу бити са сталним прагом, покретним прагом, упуштеним прагом или без прага, ако је загарантована функционалност затварања отвора.

Kolika mora biti visina praga sredstava za zatvaranje otvora u skloništu?

Sredstva za zatvaranje otvora koja su otporna na proboj parčadi, na nadpritisak, na toplotno dejstvo i hermetički se zatvaraju imaju prag (stalan, pokretan ili upušten) visine najmanje 5 cm na strani na kojoj naleže na krilo (čl. 16 st. 3).

прилагођавају се на начин да имају праг, који може да буде стални, покретни или упуштени, при чему је праг на страни на којој належе на крило, висине најмање 5 cm.

Koja dokumentacija prati sredstvo za zatvaranje?

Uz svako sredstvo za zatvaranje pridružuje se tehničko uputstvo i garantni list, odnosno druga prateća dokumentacija. Izvorne formulacije prvog i trećeg stava imaju posebno evidentirane nejasnoće; nisu popravljene po smislu.

Механизми за затварање, односно отварање врата и капака треба да омогуће отварање и затварање са спољашње и унутрашње стране врата и капака, где се обезбеђује неконтролисано отварање са спољне стране, при чему су смерови покретања механизма за затварање, односно отварање видно обележени. Заптивку је потребно обезбедити на начин да не буде директно изложена пожарном, односно топлотном оптерећењу, и да се додатно штити термоизолационим средствима, при чему је еластична стишљивост заптивке по висини, у нормалним условима виша од 5 mm. За израду заптивке (заптивне траке) средства за затварање користе се материјали који омогућавају тврдоћу од 40оShA до 50оShA, прекидну чврстоћу најмање 10 MPa и прекидно издужење најмање 350%, при чему су допуштене промене физичко-механичких карактеристика после убрзаног старења у топлом ваздуху на 283 K за време 70 часова: прекидна чврстоћа највише - 15%, прекидно издужење највише - 20% и тврдоћа највише +5оShA, док допуштена трајна деформација може да износи највише 40%. Уз свако средство за затварање придружује се техничко упутство и гарантни лист, односно друга пратећа документација. 1) Покретна опрема

Kakva mora biti zaptivka na vratima i kapcima skloništa?

Zaptivka ne sme biti direktno izložena požarnom odnosno toplotnom opterećenju i dodatno se štiti termoizolacionim sredstvima, uz elastičnu stišljivost po visini u normalnim uslovima višu od 5 mm; materijal zaptivne trake ima tvrdoću 40–50 °ShA, prekidnu čvrstoću najmanje 10 MPa i prekidno izduženje najmanje 350% (čl. 17 st. 2 i 3).

Заптивку је потребно обезбедити на начин да не буде директно изложена пожарном, односно топлотном оптерећењу, и да се додатно штити термоизолационим средствима, при чему је еластична стишљивост заптивке по висини, у нормалним условима виша од 5 mm. … прекидну чврстоћу најмање 10 MPa и прекидно издужење најмање 350%

Koji su opšti uslovi pokretne opreme?

Pokretna oprema mora ispuniti uslove materijala, zaštite od korozije/truljenja/vlage, potresa, montaže, demontaže, skladištenja i pratećih isprava iz člana 18. Sadržaj nepročitanih standarda nije izveden iz ovog upućivanja.

Покретну опрему за склоништа чине: опрема за боравак, санитарна опрема, опрема за воду и опрема за заштиту од пожара и самоспасавање. Покретна опрема у склоништима треба да буде у складу са важећим стандардима, да је заштићена од корозије и труљења, односно да испуњава услове експлоатације у влажним просторијама и да је отпорна на потрес, при чему опрему коју треба прилагодити на начин да је погодна за монтажу/демонтажу и складиштење на што мањем простору, може се несметано уносити/износити кроз отворе за кретање у склоништу и садржи исправе уобичајене у промету робе. Опрема за боравак

Kako se obezbjeđuju gornji ležajevi i pristup?

Gornji ležaj obezbijeđen je pojasom, a pristup stabilnim penjalicama i ljestvama tako da horizontalna projekcija zauzima širinu do 30 cm. Za zaštitu od potresa koriste se elastično prigušni elementi i elastični spojevi koji djeluju u svim pravcima, prema članu 19.

Опрему за боравак чине седишта и лежајеви. Седишта имају наслон за леђа и главу, при чему најмање чисте мере седишта за једно лице: ширина 47,5 – 60 cm, дубина 50 cm и висина од пода 35 – 45 cm. Лежајеви су, по правилу, троспратни, при чему најмање чисте мере лежаја за једно лице: ширина 60 cm, а дужина 190 cm. У склоништу треба омогућити најмање једну трећину лежајева у односу на број лица која се могу сместити у склониште, при чему је горњи лежај обезбеђен појасом, а приступ пењалицама, лествама, које су постављене стабилно, обезбеђен је тако да хоризонтална пројекција заузима ширину до 30 cm. У циљу заштите од потреса потребно је омогућити примену еластично пригушних елемената у виду челично-гумених амортизера и еластичних спојева, који делују у свим правцима. Санитарна опрема

Koliko ležajeva mora imati sklonište?

Najmanje jednu trećinu ležajeva u odnosu na broj lica koja se mogu smestiti u sklonište. Najmanje čiste mere ležaja: širina 60 cm, dužina 190 cm.

У склоништу треба омогућити најмање једну трећину лежајева у односу на број лица која се могу сместити у склониште, при чему је горњи лежај обезбеђен појасом, а приступ пењалицама, лествама, које су постављене стабилно, обезбеђен је тако да хоризонтална пројекција заузима ширину до 30 cm.

Koje najmanje mere imaju sedišta i ležajevi u skloništu?

Sedište za jedno lice ima naslon za leđa i glavu, širinu 47,5–60 cm, dubinu 50 cm i visinu od poda 35–45 cm; ležaj je po pravilu trospratni, širine najmanje 60 cm i dužine 190 cm (čl. 19 st. 2 i 3).

Седишта имају наслон за леђа и главу, при чему најмање чисте мере седишта за једно лице: ширина 47,5 – 60 cm, дубина 50 cm и висина од пода 35 – 45 cm. … Лежајеви су, по правилу, троспратни, при чему најмање чисте мере лежаја за једно лице: ширина 60 cm, а дужина 190 cm.

Koji su uslovi sanitarne opreme osim zapremine posuda?

Sanitarna oprema sadrži suve nužnike, umivaonik sa PVC rezervoarom minimum30 l sa slavinom i PVC posudom za otpadnu vodu30 l na metalnom postolju, te funkcionalne/zaptivene higijenski održive posude za vodu i fekalije. Čvrsti otpad ide u standardne plastične kese. Hemijska sredstva za fekalije namijenjena su toj svrsi u zatvorenim prostorijama; obračun otpadnih voda/fekalija ostaje prema stavu2.

Санитарну опрему чине суви нужници, умиваоници са ПВЦ резервоаром за воду за умивање са славином (минимум канистер 30 l, монтирана славина) и ПВЦ посудом за отпадне воде запремине 30 l са металним постољем, посуде за отпадне воде и посуде за фекалије којима се обезбеђује функционалност и заптивеност и задовољавање хигијенских услова руковања и одржавања. У склоништу је потребно обезбедити да запремина посуда за отпадне воде износи 1 l по једном лицу дневно, а за фекалије 1,3 l по једном лицу дневно, у укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно за три дана у склоништима основне заштите, као и да се чврсти отпаци сакупљају у стандардним пластичним кесама. За дезинфекцију, растварање и дезодорацију фекалних материја у сувим нужницима потребно је користити сва хемијска средства намењена за ту сврху у затвореним просторијама. Опрема за воду

Koje zapremine posuda za otpadne vode i fekalije mora imati sklonište?

Zapremina posuda za otpadne vode iznosi 1 l po licu dnevno, a za fekalije 1,3 l po licu dnevno, u ukupnoj količini za jedan dan u skloništima dopunske zaštite, odnosno za tri dana u skloništima osnovne zaštite; čvrsti otpaci se sakupljaju u standardnim plastičnim kesama (čl. 20 st. 2).

У склоништу је потребно обезбедити да запремина посуда за отпадне воде износи 1 l по једном лицу дневно, а за фекалије 1,3 l по једном лицу дневно, у укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно за три дана у склоништима основне заштите, као и да се чврсти отпаци сакупљају у стандардним пластичним кесама.

Kako se čuva voda u skloništu?

Posude i rezervoari za obavezne zalihe vode imaju rukohvate, poklopce i odgovarajuću vodovodnu armaturu i slavine i odgovaraju propisanim higijensko-tehničkim uslovima. Član 21 ne preuzima sva dodatna rješenja starog pravilnika.

У склоништу треба обезбедити да посуде и резервоари за држање обавезних залиха воде имају рукохвате, поклопце и одговарајућу водоводну арматуру и славине и да одговарају прописаним хигијенско-техничким условима. У склоништу треба обезбедити да залихе воде за пиће у склоништу и залихе воде за хигијенске потребе износе 3 l на дан по једном лицу, у најмањој укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно у најмањој укупној количини за три дана у склоништима основне заштите. Опрема за заштиту од пожара и самоспасавање

Koliko vode za piće i higijenu mora imati sklonište?

Zalihe vode za piće i za higijenske potrebe iznose 3 l na dan po licu, u najmanjoj ukupnoj količini za jedan dan u skloništima dopunske zaštite, odnosno za tri dana u skloništima osnovne zaštite (čl. 21 st. 2).

залихе воде за пиће у склоништу и залихе воде за хигијенске потребе износе 3 l на дан по једном лицу, у најмањој укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно у најмањој укупној количини за три дана у склоништима основне заштите.

Kakvu opremu za gašenje požara i samospasavanje mora imati sklonište?

Sklonište mora imati najmanje dva mobilna uređaja za gašenje požara tipa S6 i CO2 koji se održavaju u ispravnom stanju, i jedan komplet opreme za samospasavanje (lopate, ašov, krampa, ćuskija, uže 10 m, čekići, špic i sekač za beton, testera za metal, sekire, ručna dizalica nosivosti najmanje 100 kN, klešta, kolica za alat) (čl. 22). Kompletne vrste, broj komada i karakteristike opreme dati su u svim redovima priloženog punog citata člana 22; jedan komplet nije sveden na nekoliko primjera alata.

У склоништу треба обезбедити снабдевеност са најмање два мобилнa уређајa за гашење пожара која се одржавају у исправном и функционалном стању, типа S6 и CO2, као и једним комплетом опреме за самоспасавање који треба да садржи: Ред. бр. Назив Бр. комада у комплету 1. Лопата пресована из челичног лима, са дрвеном равном држаљом (дужине 1300 mm), тежина 800 g 2 ком. 2. Ашов пресован из челичног лима, са дрвеном равном држаљом (дужине 1300 mm), тежина 800 g 1 ком. 3. Крамп са пљоснатим и шпицастим делом, са дрвеном држаљом (дужине cca 1000 mm), тежина 2500 g 1 ком. 4. Ћускија од квалитетног челика, лакирана, закошена глава са усеком (дужине 1200 mm), тежина 6000 g 1 ком. 5. Уже водоотпорно (дужине 10 m), дебљине 9 -11 mm 1 ком. 6. Чекић већи – Мацола са дрвеном дршком (димензије L=300 mm), тежина 2000 g 2 ком. Чекић мањи са дрвеном дршком (димензије L=260 mm), тежина 1250 g 2 ком. 7. Шпиц ручни за бетон и камен, осмоугаони (дужине 250 mm), израђен од хром-ванадијум челика са заштитном гумом. 2 ком. 8. Секач ручни за бетон и камен, направљен од хром-ванадијум челика са заштитном гумом, оштро темперован, секач је премазан епоксидним премазом у праху (димензије 18 x 27 mm, дужине 250 mm) 1 ком. 9. Ручна тестера за метал (димензија 300 mm), плочасти лук (димензијe 300mm) 1 ком. 10. Платна за тестеру за метал (димензија 300x22 mm) назубљена са обе стране 10 ком. 11. Секира обична – већа, секира од квалитетног челика наоштрена, са закривљеном држаљом (дужине cca 750 mm), тежина cca 1400 g 1 ком. 12. Секира – мања, тесарска секира од квалитетног челика ручно кованог, наоштрена, са закривљеном држаљом, са прорезом за извлачење ексера (дужине cca 400 mm), тежина cca 1000 g 1 ком. 13. Ручна дизалица, ручна хидраулична дизалица, минимална носивост 100 кН, најмања максимална висина подизања терета 130 mm 1 ком. 14. Изолована комбинована клешта израђена од специјалног челика за алате, површина главе-фино брушена, пластичне ручке (дужине 200 mm) 1 ком. 15. Метални сталак-колица за наведени алат, са кутијом за ситни алат, два гумена точка за једноставно померање и металним ручкама за гурање опреме за самоспасавање 1 ком. 2) Инсталације и уређаји система за проветравање Врсте и начини проветравања

Koji režimi provjetravanja i prelazi se obezbjeđuju?

Obezbjeđuju se normalno i zaštitno provjetravanje, brz prelaz i izolacija prema članu 23. Izuzetak odsustva prinudnog provjetravanja odnosi se na skloništa dopunske zaštite do 50 lica.

Склоништe основне заштите потребно је опремити инсталацијама за принудно проветравање на електрични и ручни погон. Склониште допунске заштите за смештај до 50 лица може бити без инсталација за принудно проветравање. Системом за проветравање обезбеђује се нормално и заштитно проветравање склоништа и брз прелаз с једног начина проветравања на други или у стање изолације склоништа.

Koje skloništa moraju imati instalacije za prinudno provetravanje?

Sklonište osnovne zaštite mora imati instalacije za prinudno provetravanje na električni i ručni pogon; sklonište dopunske zaštite za do 50 lica može biti bez njih (čl. 23 st. 1 i 2).

Склоништe основне заштите потребно је опремити инсталацијама за принудно проветравање на електрични и ручни погон. … Склониште допунске заштите за смештај до 50 лица може бити без инсталација за принудно проветравање.

Koliko vazduha po licu mora da se dovodi u sklonište?

Pri normalnom provetravanju najmanje 6,0 m³/h po licu, pri zaštitnom provetravanju najmanje 2,0 m³/h po licu; u stanju izolacije vreme boravka ograničava se količinom vazduha, uz 1,5 m³ vazdušnog prostora po licu za jedan sat boravka (čl. 24).

При нормалном проветравању, укупна количина ваздуха која се доводи у склониште износи најмање 6,0 m³/h по једном лицу. При заштитном проветравању, укупна количина ваздуха која се доводи у склониште износи најмање 2,0 m³/h по једном лицу. У стању изолације склоништа, време боравка у склоништу треба да се ограничи количином ваздуха у склоништу, тако да је за један час боравка потребно 1,5 m³ ваздушног простора за једно лице.

Kako se vazduh raspodjeljuje po prostorijama?

U prostoriji uređaja obezbjeđuje se10 m³/h po licu koje pokreće uređaj, prostoriji vode jedna izmjena na čas, a prostoriji boravka preostali vazduh srazmjerno broju lica. Nema nove automatske provjere.

Потребно је омогућити да укупна количина ваздуха у: 1) просторији за уређаје – износи 10 m³/h по једном лицу које покреће уређај; 2) просторији за воду – количину која је потребна за једну измену ваздуха на час; 3) просторији за боравак – преостале количине ваздуха, сразмерно броју лица која у тим просторијама бораве.

Kako se pri odvodu iskorišćenog vazduha obezbjeđuje natpritisak?

Između prostorije skloništa i ekspanzione komore koriste se ventili za regulisanje natpritiska, a između komore i spoljašnje sredine protivudarni ventili za regulisanje natpritiska.

При заштитном проветравању у просторијама склоништа потребно је обезбедити натпритисак од 50 Pa до 200 Pa. При одвођењу искоришћеног ваздуха потребно је обезбедити натпритисак вентилима за регулисање натпритиска између просторије склоништа и експанзионе коморе и противударним вентилима за регулисање натпритиска између експанзионе коморе и спољашње средине.

Koliki nadpritisak se obezbeđuje pri zaštitnom provetravanju skloništa?

Pri zaštitnom provetravanju u prostorijama skloništa obezbeđuje se nadpritisak od 50 Pa do 200 Pa (čl. 26 st. 1).

При заштитном проветравању у просторијама склоништа потребно је обезбедити натпритисак од 50 Pa до 200 Pa.

Šta se radi sa mirnodopskim ventilacionim otvorima pri prenamjeni?

Otvori instalacije provjetravanja dijela koji se koristi samo u miru hermetički se zatvaraju pri transformaciji, sredstvima u skladu sa obimom zaštite.

Отвори за довођење и одвођење ваздуха дела инсталације за проветравање склоништа са мирнодопском наменом, приликом коришћења склоништа за другу намену, потребно је херметички затварати засунима, капцима, вратима, монтажно-демонтажним преградама или другим елементима у складу са обимом заштите склоништа.

Kakav mora biti filter za grubu prašinu u skloništu?

Filteri za grubu prašinu moraju da podnose nadpritisak od 10 kPa bez narušavanja funkcije i da zadrže najmanje 80% čestica prašine (čl. 34).

Филтере за грубу прашину потребно је обезбедити на начин да подносе натпритисак од 10 kPa

Kakav pogon mora imati ventilacioni uređaj skloništa?

Sklonište se oprema ventilacionim uređajima koji pored električnog imaju i ručni ili nožni pogon i obezbeđuju neprekidan rad najmanje 400 časova; pogonska snaga na ručici iznosi do 60 W pri 30 do 45 obrtaja u minuti (čl. 35).

Склоништа је неопходно опремити вентилационим уређајима који, поред електричног, имају и ручни или ножни погон и који треба да обезбеди непрекидан рад у трајању од најмање 400 часова, при чему погонска снага на ручици за покретање вентилационог уређаја износи до 60 W при 30 до 45 обртаја у минути.

Kako se ograničava buka ventilacije?

Za prigušenje buke u cjevovode se ugrađuju standardni prigušivači prema članu 36. Sadržaj samog standarda nije ovim pregledom potvrđen.

За пригушивање недозвољене буке, у цевоводима за расподелу ваздуха потребно је користити стандардне пригушиваче.

Koje električne instalacije mora imati sklonište osnovne zaštite?

Sklonište osnovne zaštite mora imati električne instalacije osnovnog osvetljenja i priključnica, pomoćnog osvetljenja, motornog pogona za uređaje na elektromotorni pogon, telefona za vezu sa gradskom TT mrežom i radio-antene (čl. 39).

У склоништу основне заштите потребно је обезбедити електричне инсталације основног електричног осветљења и прикључница, помоћног осветљења, моторног погона за уређаје на електромоторни погон, за телефон за везу са градском ТТ мрежом и за радио-антену.

Odakle se napajaju potrošači u skloništu?

Potrošači se napajaju iz distributivne mreže, a pomoćno osvjetljenje ručnim električnim generatorom. Ako objekat ima rezervni izvor ili se dio njegovih potrošača napaja rezervnim izvorom izvan objekta, i sklonište se može napajati tim rezervnim izvorom.

Напајање електричних потрошача у склоништу потребно је обезбедити из дистрибутивне електричне мреже, а помоћно осветљење ручним електричним генератором. Ако је у објекту, у коме се налази склониште, обезбеђен резервни извор електричне енергије (дизел-електрични агрегат) или се део потрошача у том објекту напаја из резервног извора електричне енергије ван објекта, склониште се може напајати и из тог резервног извора електричне енергије.

Koji se sistem električne zaštite primjenjuje u skloništu u sastavu objekta?

Primjenjuje se isti sistem zaštite od previsokog dodirnog napona kao u objektu u čijem je sastavu sklonište.

У склоништу који је у склопу објекта неопходно је применити исти систем заштите од превисоког додирног напона који је примењен у објекту у чијем је саставу склониште.

Koji posebni uslovi važe za električne prolaze i pomoćno osvjetljenje?

Prolazi vodova između potencijalno kontaminiranih i zaštićenih prostorija ne propuštaju gas pod mogućim pritiskom. Ormar osiguranja pomoćnog osvjetljenja je neposredno uz ručni generator. Pomoćna instalacija odvojena je od ostale, a prekidači se vidljivo razlikuju oblikom ili oznakom.

За регистровање потрошње електричне енергије у склоништу потребно је омогућити посебно бројило, у ормару за електрична бројила објекта, у коме се склониште налази или у посебном ормару, ако је склониште изграђено као посебан објект. Пролазе електричних водова кроз зидове између просторија које могу бити контаминиране и просторија које су заштићене од контаминирања потребно је обезбедити на начин да не пропуштају гасове под притиском који може да се створи на том месту. Разводни ормар са електричном опремом за осигурање струјних кругова помоћног осветљења потребно је обезбедити на начин да буде у непосредној близини ручног генератора. Електричну инсталацију помоћног осветљења потребно је обезбедити на начин да је одвојена од остале електричне инсталације. За прекидаче помоћног осветљења потребно је омогућити да се видно разликују обликом или ознакама од остале електричне опреме.

Treba li sklonište posebno brojilo električne energije?

Da. Za registrovanje potrošnje u skloništu omogućava se posebno brojilo, u ormaru za električna brojila objekta ili u posebnom ormaru ako je sklonište posebni objekat; pomoćno osvetljenje je odvojeno od ostale instalacije (čl. 44).

За регистровање потрошње електричне енергије у склоништу потребно је омогућити посебно бројило, у ормару за електрична бројила објекта, у коме се склониште налази или у посебном ормару, ако је склониште изграђено као посебан објект.

Koliko priključnica mora imati sklonište?

Priključnice se određuju po normativu jedna na svakih 25 lica, a ne manje od dve u prostoriji za boravak (čl. 45).

Електричне прикључнице одређују се по нормативу од један комад на сваких 25 лица, а не мање од два комада у просторији за боравак.

Kolika mora biti osvetljenost u skloništu?

Najmanja prosečna osvetljenost pri osnovnom osvetljenju iznosi 80 lx u prostorijama za boravak i uređaje, a 50 lx u ostalim prostorijama (čl. 46).

За најмању просечну осветљеност при основном осветљењу просторија за боравак и уређаја потребно је омогућити 80 lх, а за остале просторије 50 lх.

Kakvo pomoćno osvetljenje mora imati sklonište?

Kao pomoćno osvetljenje koriste se svetiljke čiji svetlosni izvor ima snagu 0,2 W/m² osnove do 5 W, pri čemu površina koju osvetljava jedna svetiljka iznosi do 50 m²; svetiljke se štite od mehaničkih oštećenja, osnovno osvetljenje se uključuje lokalno, a pomoćno centralno za prostorije za boravak, uređaje i sanitarne prostorije (čl. 47). Za ostale prostorije pomoćno osvjetljenje uključuje se lokalno.

Као помоћно осветљење неопходно је користити светиљке чији светлосни извор има снагу од 0,2W/m² основе до 5 W, при чему је површина основе која се осветљава једном светиљком помоћног осветљења до 50 m². Светиљке основног и помоћног осветљења неопходно је заштити од механичких оштећења, у циљу спречавања повреде лица од поломљених парчади облоге светлосног извора. За светиљке основног осветљења потребно је обезбедити да се укључују локално, а светиљке помоћног осветљења да се укључују централно за просторије за боравак, уређаје и санитарне просторије, а за остале просторије локално.

Kako se izvode telefonska i antenska instalacija?

Telefonska instalacija za mjesnu kablovsku mrežu obezbjeđuje se u prostoriji boravka. Radio-kabl ide od antene do priključaka korisnika u prostoriji boravka; antena je VHF,FM montažna u obliku štapa. Sva oprema pored pravilnika odgovara propisima i standardima važećim u Srbiji, bez pretpostavljanja sadržaja standarda.

Телефонску инсталацију за везу са месном телефонском, кабловском мрежом потребно је обезбедити у просторији за боравак. Кабловску инсталацију за пријем радио сигнала потребно је омогућити од прикључка за антену до прикључака корисника у просторији за боравак, при чему је антена за пријем опсега врло високих фреквенција – VHF, FM монтажног типа, у облику штапа. Сва опрема у склоништу, поред одредаба овог правилника, усклађује се са прописима и стандардима који важе у Републици Србији. 4) Провера и одржавање склоништа

Šta obuhvata održavanje i šta od dokumentacije je obavezno?

Provjeravaju se sve instalacije, oprema i uređaji, evidentiraju i otklanjaju nedostaci, a za složene nedostatke priprema se stručna analiza/nabavka ili angažovanje službe. KPOS je obavezan za svako sklonište. Dodatna dokumentacija u stavu 4 navedena je izrazom „mogu imati”, pa taj spisak nije bezuslovan obavezni komplet.

У поступку одржавања склоништа неопходно је вршити проверу свих инсталација, опреме и уређаја са становишта физичког постојања, општег стања и функционалности уз евидентирање и отклањање недостатака и евидентирање недостатака чије отклањање захтева додатну припрему тј. стручну анализу и набавку адекватних средстава или ангажовање трећих лица (стручних служби) кроз одговарајући поступак (израда хидроизолације, сервис инсталација и сл.). За свако склониште води се Књига провере и одржавања склоништа, у вези са пословима одржавања склоништа у склоповима и у целини. Књига провере и одржавања склоништа дата је у прилогу овог правилника на Обрасцу који чини његов саставни део (Образац ,,КПОСˮ). У Књизи провере и одржавања склоништа евидентира се врста провере, визуелна провера и провера исправности, стање односно функционалност опреме, опис стања са предлогом радова, врста изведених радова. Поред Књиге провере и одржавања склоништа, склоништа могу имати и другу документацију као што су извештаји о извршеним мерењима електричних, машинских, филтровентилационих уређаја и инсталација, потврде о набављеној опреми и средствима, упутство за одржавање склоништа, употребну дозволу, гарантне листове опреме, списак овлашћених сервиса произвођача опреме и уређаја, скицу склоништа и др. Провера и одржавање конструкције и просторија склоништа

Koju evidenciju mora imati svako sklonište?

Za svako sklonište vodi se Knjiga provere i održavanja skloništa (obrazac „KPOS” iz priloga pravilnika), u koju se evidentiraju vrsta provere, vizuelna provera i provera ispravnosti, stanje odnosno funkcionalnost opreme, opis stanja sa predlogom radova i vrsta izvedenih radova (čl. 49 st. 2 i 3).

За свако склониште води се Књига провере и одржавања склоништа, у вези са пословима одржавања склоништа у склоповима и у целини. … У Књизи провере и одржавања склоништа евидентира се врста провере, визуелна провера и провера исправности, стање односно функционалност опреме, опис стања са предлогом радова, врста изведених радова.

Šta se provjerava na konstrukciji i prostorijama pri održavanju?

Vizuelni pregled obuhvata konstrukciju, naprslina/oštećenja/vlagu/dilatacije/koroziju, ulaz i pomoćni izlaz/prohodnost/geometriju, zaštitne slojeve zemlje i površine podova i zidova, prema članu 50.

Провера и одржавање конструкције и просторија у склоништу врши се визуелним прегледом елемената конструкције и просторија у склоништу и подразумева проверу појава напрслина, оштећења, влаге, стања дилатације, корозије видне арматуре, преглед улаза и помоћног излаза (преглед конструкције, нарушеност геометрије, проверу проходности, проверу положаја окна помоћног излаза и сл.), преглед и проверу стања заштитних слојева земље изнад горње плоче и по ободним зидовима склоништа, проверу чистоће и обраде површина подова и зидова и сл. Провера и одржавање средстава за затварање отвора за кретање

Kako se provjeravaju sredstva za zatvaranje?

Vrše se vizuelni pregled oštećenja, korozije i zaptivke i funkcionalna provjera položaja, smjera otvaranja i mehanizama za odgovarajuće vrste sredstava iz člana 51.

Провера и одржавање средстава за затварање отвора за кретање у склоништу врши се визуелним прегледом средстава и провером њихове исправности. Визуелни преглед средстава за затварање отвора за кретање подразумева проверу стања као што је појава видних оштећења, корозије, стање заптивне траке и др. Провера исправности средстава за затварање отвора за кретање врши се провером позиције, смера отварања и покретања механизма за затварање и отварање средстава за затварање отпорних на пробој, средстава отпорних на притисак и средстава отпорних на температурни талас. Провера и одржавање покретне опреме

Kako se provjerava pokretna oprema i aparat za gašenje?

Vrše se vizuelni i funkcionalni pregled, kontrola kompletnosti i opreme ograničenog vijeka. Mobilni uređaj za gašenje ima redovnu provjeru ovlašćenog pravnog lica, ispravu i naljepnicu o potvrdi ispravnosti.

У поступку провере и одржавања покретне опреме у склоништу врши се визуелни преглед покретне опреме и провера њене исправности. Визуелним прегледом опреме проверава се физичко постојање и комплетност опреме, постојање корозије, оштећења, стање опреме чији је век ограниченог трајања (платна на лежајевимa и сл.) и др. Провера исправности покретне опреме врши се провером исправности механизама који обезбеђују функционалност опреме, као и провером мобилних уређаја за гашење пожара са редовном провером исправности од стране овлашћеног правног лица и исправом да је мобилни уређај у исправном стању и обележен налепницом о потврди исправности. Провера и одржавање система за проветравање

Šta obuhvata provjera sistema za provjetravanje?

Pored vizuelne kompletnosti provjeravaju se pogon, natpritisak, protoci u oba režima, prohodnost, ventili, predfilter, spojevi, agregat, ručni pogon i mjerni instrumenti, prema cijelom članu 53.

Провера и одржавање система за проветравање склоништа врши се визуелним прегледом и провером његове исправности. Визуелни преглед система за проветравање врши се прегледом инсталација за проветравање и провером њихове комплетности, прегледом елемената за пречишћавање ваздуха и проверу њихове комплетности, прегледом елемената за проверу система за проветравање и проверу њихове комплетности. Провера исправности система за проветравање врши се провером погонске исправности пуштањем у рад филтровентилационог уређаја, утврђивањем постигнутог натпритиска – очитавањем на мерачу натпритиска, утврђивањем количине ваздуха у нормалном и заштитном режиму – очитавањем на мерачу протока, утврђивањем проходности усисних отвора и канала, утврђивањем функционалности вентила (за натпритисак, комбиновани, противударни), утврђивањем стања пешчаног предфилтера (ППФ-а), провером свих спојева, постојања и рада агрегата, провером ручног погона вентилатора, провером исправности мерних инструмената. Провера и одржавање инсталација јаке и слабе струје

Šta obuhvata provjera električnih instalacija skloništa?

Vrše se vizuelni i funkcionalni pregled instalacija jake/slabe struje i opreme navedene u članu 54. Pojedinačni uređaj, sklop ili postrojenje održava se po uputstvu proizvođača i tehničkim propisima/standardima; nije izmišljena jedna univerzalna vrijednost mjerenja.

Провера и одржавање инсталација јаке и слабе струје врши се визуелним прегледом инсталација, уочавањем недостатака на деловима електричне инсталације и електричним уређајима у склоништу и провером њихове исправности. Визуелним прегледом инсталација јаке и слабе струје проверава се стање разводног ормана, исправност главног прекидача, комплетност инсталација, електричне прикључнице у просторији за боравак, заштићеност светиљки од механичких оштећења, стање каблова, контакти контактора, прекидача, прикључница сијаличних грла, присуство корозије и влаге, јачина помоћног осветљења, стање акумулатора, рад вентилационог уређаја, исправност генератора, отпор уземљења, стање осигурача, биметалних релеја и других уређаја, провера исправности осветљења и рада светиљки, провера исправности ручног генератора (РГ) и сл. Одржавање сваког појединачног уређаја, склопа или постројења врши се у складу са упутствима произвођача, односно спровођењем одредаба техничких прописа и стандарда.

Koji uslov imaju antikorozioni premazi i šta je nejasno u izvoru?

Premazi za metalne djelove poslije sušenja treba da sprečavaju oslobađanje otrovnih materija pri temperaturi koju izvor zapisuje kao363 K(200ºC). Te dvije oznake nisu saglasne. Ovdje se ne bira jedna temperatura i ne uvodi automatska provjera; potrebna je potvrda mjerodavnog izvornog podatka.

Ради заштите од корозије металних делова у склоништу користе се средства за премазивање која после сушења обезбеђују да не долази до ослобађања отровних материја при температури од 363 K (200º C).

Koliko često se sklonište vizuelno pregleda i proverava?

Vizuelni pregled i provera stanja skloništa obavljaju se jednom godišnje, a po potrebi i češće; nedostaci i radovi na njihovom otklanjanju unose se u Knjigu provere i održavanja skloništa (čl. 56).

Визуелни преглед и проверу стања склоништа потребно је обављати једном годишње, а по потреби и чешће. … Недостаци утврђени приликом визуелног прегледа и провере стања склоништа, као и радови на отклањању недостатака уносе се у Књигу провере и одржавања склоништа.

Koji elementi i položaji čine sistem provjetravanja?

Elementi za dovođenje, zaštitu od udarnog talasa, raspodjelu, prečišćavanje, odvođenje i kontrolu raspoređuju se prema čl. 27–28 i uslovima punog citata. Ne pretpostavlja se sadržaj upućenih standarda.

У систему за проветравање склоништа, потребно је обезбедити елементе за довођење ваздуха, за заштиту од ударног таласа, за расподелу ваздуха, за пречишћавање ваздуха, за одвођење ваздуха и за контролу квалитета ваздуха. Отвори за довођење и одвођење ваздуха и елементи за заштиту од ударног таласа … За довођење и одвођење ваздуха и за заштиту од ударног таласа неопходно је користити: 1) усисне отворе и отворе за довођење свежег ваздуха у склониште; 2) отворе за одвођење ваздуха из склоништа; 3) противударне вентиле; 4) противударне вентиле за регулисање натпритиска; 5) експанзионе коморе. Усисне отворе потребно је омогућити у ходнику помоћног излаза или у окну помоћног излаза. Отвор за довођење свежег ваздуха у просторији за уређаје потребно је заштити од дејства натпритиска ударног таласа противударним вентилом и експанзионом комором, а отвор за одвођење ваздуха ван склоништа противударним вентилом за регулисање натпритиска, који се налазе у спољашњем зиду уставе улаза и просторије за одлагање отпадака.

Koje funkcije i uslove imaju protivudarni i regulacioni ventili?

Elementi za zaštitu od udarnog talasa moraju odgovarati obimu zaštite. Protivudarni ventil dovodi svjež vazduh i zatvara dovod pri udarnom/protivudarnom talasu. Regulacioni protivudarni ventil odvodi iskorišćeni vazduh, reguliše natpritisak, zatvara odvod, štiti od povratnog prodora talasa i traži natpritisak za otvaranje do 50 Pa; može biti kombinovan sa zasunom. Odvod u ustave/ekspanzione komore ima regulacione ventile sa funkcijama člana 33.

Елементе за заштиту од ударног таласа (противударни вентили и противударни вентили за регулисање натпритиска) неопходно је прилагодити на начин да буду отпорни у складу са обимом заштите склоништа. … Противударним вентилом потребно је да се обезбеди довођење свежег ваздуха у склониште и затварање отвора за довођење свежег ваздуха у случају ударног или противударног таласа. … Противударним вентилом за регулисање натпритиска потребно је да се обезбеди одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа, регулисање натпритиска у склоништу, затварање отвора за одвођење ваздуха, заштита отвора за одвођење ваздуха од повратног продирања ударног таласа у склониште (потпритисак) и натпритисак потребан за отварање вентила до 50 Pa. Противударни вентил за регулисање натпритиска може бити у комбинацији са засуном за ваздух. … Отворе за одвод ваздуха из просторија склоништа у уставе и експанзионе коморе неопходно је опремити сувентилима за регулисање натпритиска, при чему вентил за регулисање натпритиска обезбеђује одвод ваздуха из просторија склоништа у уставу или експанзиону комору, регулисање натпритиска у склоништу и затварање отвора за одвод ваздуха.

Koje merne instrumente mora imati ventilacioni uređaj skloništa?

Ventilacioni uređaj se oprema mjeračem protoka za kontinuiranu kontrolu u normalnom i zaštitnom provjetravanju. Mjerač natpritiska postavlja se u prostoriju ventilacionog uređaja ili neposredno uz njega, cijevi povezan sa atmosferom i sa hermetičkim zatvaračem priključnog otvora. Važeći član 38 ovdje ne određuje brojčani opseg instrumenta.

Вентилационе уређаје потребно је опремити мерачем протока ваздуха за континуирану проверу протока ваздуха при нормалном и заштитном проветравању. … Мерач натпритиска потребно је обезбедити у просторији за смештај вентилационог уређаја или у његовој непосредној близини, као и да се преко цеви повеже са спољном атмосфером, при је чему за прикључни отвор мерача натпритиска потребно обезбедити херметички затварач (засун). 3) Инсталације јаке и слабе струје

Kako se izvodi zaštitni vod i izjednačenje potencijala u skloništu u sklopu objekta?

Za sklonište u sastavu objekta poseban zaštitni vod priključuje se na zaštitni vod objekta i ne vezuju se sabirnice zaštitnog i nultog voda. Svi provodni dijelovi koji normalno nisu pod naponom povezuju se prema članu 43 sa zaštitnom sabirnicom, odnosno sabirnicom za izjednačenje potencijala.

У саставу напојног вода за склониште потребно је обезбедити посебан заштитни вод прикључен на заштитни вод објекта, ако је склониште у саставу тог објекта. У склоништу које је у склопу објекта не врши се везивање сабирнице заштитног вода и сабирнице нултог вода. … Сви проводни делови уређаја и металне инсталације у склоништу који нормално нису под напоном, повезују се заштитним водом са заштитном сабирницом у разводном ормару склоништа, односно у посебном ормару са сабирницом за изједначавање потенцијала на коју се прикључују сви заштитни водови, вод од уземљивача и вод са заштитне сабирнице у разводном ормару са електричном опремом склоништа.

Ko može planirati prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje?

JLS, privredna društva i druga pravna lica mogu to planirati i organizovati kada nemaju potreban broj mjesta za stanovništvo/zaposlene, uz kapacitet i raspored postojećih skloništa. Ovo je posebna planska i organizaciona pretpostavka člana 57.

Јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у случају да немају обезбеђен потребан броја места за склањање у склоништима за становништво односно запослене, могу да планирају и организују прилагођавање подземних објеката за склањање становништва, водећи рачуна о капацитету и распореду постојећих склоништа. Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише. Услови за прилагођавање објеката

Mogu li se podrumske prostorije nove zgrade koristiti za sklanjanje stanovništva?

Mogu — pri izgradnji stambenih zgrada i zgrada bilo koje druge namene mogu se koristiti podrumske i druge podzemne prostorije, s tim da se nad njima gradi ojačana ploča koja može da izdrži urušavanje objekta.

Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише.

Kako se ojačava ulaz prilagođenog zaštitnog objekta?

Prema izloženosti i ukopanosti primjenjuju se podupiranje, stubovi/grede, sloj zemlje, razupiranje ili AB zid. Za neposredno izložena vrata postoje dodatni zaštitni zidovi i čelična vrata otporna na 50 kPa; uslovi su kumulativno čitljivi iz člana 60.

Улаз у заштитни објекат обезбеђује се тако да врата за затварање улазног отвора нису директно изложена непосредном механичком и топлотном дејству нападних средстава. Приликом прилагођавања просторија погодних за заштитни објекат, светле ширине улазног отвора могу да буду мање до 25% предвиђених светлих ширина улазног отвора за склоништа, при чему је најмања светла висина улазног ходника у заштитни објекат 180 cm. Ојачавање улаза у заштитни објекат врши се на начин да се подупре таваница подупирачима који могу бити комбиновани са подвлакама, при чему се ојачавање врши употребом дрвених, челичних или бетонских стубова и греда, набацивањем слоја земље, разупирањем или израдом армирано бетонског зида, ако зидови улаза нису укопани (заштићени земљом) и ако су изложени директном удару, односно натпритиску ударног таласа. Ако су врата на улазу у заштитни објекат дирекно изложена натпритиску, испред њих је потребно обезбедити још један или више заштитних зидова од армираног бетона, а улазна врата потребно је прилагодити тако да су челична и отпорна на натпритисак од 50 kPa. Таваница

Kolika je najmanja svetla visina ulaznog hodnika u zaštitni objekat?

Pri prilagođavanju prostorija pogodnih za zaštitni objekat najmanja svijetla visina ulaznog hodnika je 180 cm. Svijetla širina ulaznog otvora može biti manja do 25% predviđene širine otvora za skloništa. Član 60 ne navodi tu polaznu širinu.

Улаз у заштитни објекат обезбеђује се тако да врата за затварање улазног отвора нису директно изложена непосредном механичком и топлотном дејству нападних средстава. Приликом прилагођавања просторија погодних за заштитни објекат, светле ширине улазног отвора могу да буду мање до 25% предвиђених светлих ширина улазног отвора за склоништа, при чему је најмања светла висина улазног ходника у заштитни објекат 180 cm. Ојачавање улаза у заштитни објекат врши се на начин да се подупре таваница подупирачима који могу бити комбиновани са подвлакама, при чему се ојачавање врши употребом дрвених, челичних или бетонских стубова и греда, набацивањем слоја земље, разупирањем или израдом армирано бетонског зида, ако зидови улаза нису укопани (заштићени земљом) и ако су изложени директном удару, односно натпритиску ударног таласа. Ако су врата на улазу у заштитни објекат дирекно изложена натпритиску, испред њих је потребно обезбедити још један или више заштитних зидова од армираног бетона, а улазна врата потребно је прилагодити тако да су челична и отпорна на натпритисак од 50 kPa. Таваница

Važeći pravilnik NE daje brojeve za svetle širine ulaznog otvora skloništa, nego se na njih samo poziva. Vrednosti iz ukinutog pravilnika 55/83 (62,5 × 180 cm i 80 × 180 cm) više nemaju izričit osnov — za konkretan predmet traži se uslov nadležnog organa.

Kakva vrata se traže kada su ulazna vrata zaštitnog objekta izložena natpritisku?

Ispred njih se obezbeđuje jedan ili više zaštitnih zidova od armiranog betona, a ulazna vrata moraju biti čelična i otporna na natpritisak od 50 kPa.

Ако су врата на улазу у заштитни објекат дирекно изложена натпритиску, испред њих је потребно обезбедити још један или више заштитних зидова од армираног бетона, а улазна врата потребно је прилагодити тако да су челична и отпорна на натпритисак од 50 kPa.

Kako se obezbjeđuju zaštitna svojstva tavanice pri prilagođavanju?

Moguće su mjere povećanja mase, zatvaranja izloženih otvora, dodatnog podupiranja i potpornih stubova. Razmak i veličine stubova određuju se proračunom. Izvorno upućivanje na nepostojeći član 68 ostaje otvoreno, bez izmišljanja njegove sadržine.

Потребна заштитна својства таванице изнад просторија погодних за прилагођавање у заштитни објекат могу да се осигурају: 1) повећањем масе таванице ради заштите од топлотног оптерећења или затварањем свих отвора у спољним зидовима просторија непосредно поред и изнад таванице заштитног објекта; 2) повећањем носивости додатним подупирањем таванице ради преузимања оптерећења од тежине рушевина; 3) додатним потпорним стубовима који могу бити од облица, тесане или резане грађе или од монтажних елемената. Размак и величине стубова одређују се прорачуном. Ојачавање таваница и зидова врши се на начин прописан чланом 68. овог правилника. У случају потребе заштите од радиоактивног зрачења, потребно је извршити повећање масе спољних зидова и таванице, тако да укупна тежина додатног материјала изложених елемената не сме бити мања од 1000 kg/m2, добетонирање таванице још једним слојем бетона и зидове ојачати насипањем земље, шљунка или песка уз зид до висине таванице склоништа.

Šta se traži pri prilagođavanju podzemnog objekta ako je potrebna zaštita od radioaktivnog zračenja?

Potrebno je povećati masu spoljnih zidova i tavanice tako da ukupna težina dodatnog materijala izloženih elemenata ne bude manja od 1000 kg/m², dobetonirati tavanicu još jednim slojem betona i zidove ojačati nasipanjem zemlje, šljunka ili peska uz zid do visine tavanice (čl. 61 st. 3).

У случају потребе заштите од радиоактивног зрачења, потребно је извршити повећање масе спољних зидова и таванице, тако да укупна тежина додатног материјала изложених елемената не сме бити мања од 1000 kg/m2, добетонирање таванице још једним слојем бетона и зидове ојачати насипањем земље, шљунка или песка уз зид до висине таванице склоништа.

Kada se spoljni zidovi podrumskih prostorija ne proveravaju na opterećenja?

Na opterećenja se po ovom članu ne provjeravaju spoljašnji zidovi podrumskih prostorija koji se dodiruju sa tlom ako su od opeke u cementnom ili produžnom malteru deblji od 40 cm, nabijenog betona deblji od 30 cm ili armiranog betona deblji od 20 cm.

Спољни зидови подрумских просторија који се додирују са тлом, не проверавају се на оптерећења, ако су: 1) од опеке у цементном или продужном малтеру, дебљине веће од 40 cm; 2) од набијеног бетона, дебљине веће од 30 cm; 3) од армираног бетона, дебљине веће од 20 cm. Непотребни отвори

Šta se radi sa nepotrebnim otvorima pri preuređenju prostorija u zaštitni objekat?

Nepotrebni otvori (svi otvori u spoljašnjim zidovima zaštitnog objekta i prostorija neposredno pored i iznad njega, osim ulaznih, izlaznih i usisnih otvora) zatvaraju se odgovarajućim materijalom u skladu sa obimom zaštite; u prizemlju se zatvaraju sa spoljne i unutrašnje strane, a međuprostor se puni sabijenom zemljom ili peskom; nepotrebna svetlosna okna popunjavaju se zemljom (čl. 63). Otvori blizu tla zapitivaju se spolja i zasipaju odgovarajućim materijalom; okna se štite od atmosferske/površinske vode. Zatvaranje se vrši na svim zidovima. Ista otpornost kao ostali zidovi traži se ako je moguće; načini i materijali su u punom članu 63.

У објектима, у којима се просторије преуређују у заштитни објекат, затварају се непотребни отвори просторија одговарајућим материјалом, у складу са обимом заштите заштитног објекта. Непотребни отвори су сви отвори у спољашњим зидовима заштитног објекта, односно у спољашњим зидовима просторија непосредно поред заштитног објекта и изнад њега, осим улазних и излазних отвора или усисних отвора за проветравање заштитног објекта. Непотребни отвори у приземљу објекта затварају се са спољне и унутрашње стране, а међупростор да се пуни сабијеном земљом или песком. Непотребни отвори који су близу површине тла заптивају се са спољне стране и засипају набијеном земљом, песком, шљунком или другим одговарајућим материјалом. Непотребна светлосна окна (шахтови, светларници) попуњавају се земљом и заштићују од атмосферске или површинске воде. Затварање непотребних отвора врши се на свим зидовима. Ако је могуће, отворе затворити на начин да имају исту отпорност на сва деловања као и остали зидови склоништа. За затварање отвора неопходно је користити челичне капке, дрвене, челичне или бетонске греде комбиноване са врећама песка или набаченом набијеном земљом, армирани бетон, али и друге материјале који обезбеђују потребну заштиту.

Primenjuju li se propisi o planiranju i izgradnji pri prilagođavanju objekata za sklanjanje?

Da. Prilikom prilagođavanja pogodnih objekata za sklanjanje primenjuju se propisi kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje (čl. 64).

Приликом прилагођавања погодних објеката за склањање примењују се прописи којима се уређује област планирања и изградње.

Koje uslove mora ispuniti prostorija koja se prilagođava u zaštitni objekat?

Za objekte/prostorije koji se prilagođavaju za sklanjanje član 58 traži čvrst i postojan materijal, normativ 2 m² po licu, armiranobetonske tavanice, najmanje dvije trećine svijetle visine zaklona po pravilu ispod tla i spoljašnje otvore do 10% površine poda. Primjena se vezuje za prilagođavanje iz čl. 57–59; ovo nije opšti normativ površine svih skloništa.

Јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у случају да немају обезбеђен потребан броја места за склањање у склоништима за становништво односно запослене, могу да планирају и организују прилагођавање подземних објеката за склањање становништва, водећи рачуна о капацитету и распореду постојећих склоништа. Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише. Услови за прилагођавање објеката … За прилагођавање објеката из члана 3. став 2. овог правилника употребљава се грађевински материјал који обезбеђује одговарајућа заштитна својства. Објекти и просторије који се могу прилагодити у заштитне објекте потребно је обезбедити: 1) да су грађени од чврстог и постојаног материјала, као што су бетон, армирани бетон, челик, дрво и опека; 2) да је број лица у просторији за боравак одређен према нормативу 2 m² по једном лицу; 3) да су таванице изграђене од армираног бетона; 4) да су најмање до две трећине светле висине заклона, по правилу, испод површине тла; 5) да укупна површина отвора на спољним зидовима није већа од 10% површине пода просторија. … Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва врши се ојачавањем улаза у објекат, ојачавањем таваница и зидова и затварањем непотребних отвора. Прилагођавање објеката из става 1. овог члана подразумева и испуњеност услова из члана 7, члана 57. ст. 1. и 2. и члана 58. став 2. овог правилника. Улаз у заштитни објекат

Član 58 stav 1 izvorno upućuje na član 3 stav 2. Taj izvorni lokator ostaje nerazriješen; nije tiho zamijenjen drugim članom.

Da li još važi Pravilnik o tehničkim normativima za skloništa (Sl. list SFRJ 55/83)?

Stupanjem na snagu pravilnika prestaju da važe stari Pravilnik 55/1983, vojni tehnički propis 13/1998 i sve naredbe o atestiranju tačno navedene u članu 66, uključujući naredbu 24/1990. Član 67 određuje stupanje na snagu osmog dana od objavljivanja. Službeni ELI navodi objavljivanje19.01.2024 i stupanje na snagu27.01.2024, u skladu sa članom 67.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе: – Правилник о техничким нормативима за склоништа („Службени лист СФРЈˮ, број 55/83), – Технички пропис за склоништа и друге заштитне објекте („Службени војни листˮ, број 13/98), – Наредба о обавезном атестирању челичних средстава за затварање отвора за кретање у склоништима и двонаменским објектима („Службени лист СФРЈˮ, број 4/85), – Наредба о обавезном атестирању армирано бетонских средстава за затварање отвора за кретање у склоништима и двонаменским објектима („Службени лист СФРЈˮ, број 13/85), – Наредба о обавезном атестирању профилисаних гумених заптивних трака за врата, капке и покретне преграде склоништа и двонаменских објеката са херметичким затварањем крила („Службени лист СФРЈˮ, број 35/86), – Наредба о обавезном атестирању система за проветравање склоништа и двонаменских објеката („Службени лист СФРЈˮ, брoj 61/87), – Наредба о обавезном атестирању противударних вентила за склоништа и двонаменске објекте и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа („Службени лист СФРЈˮ, брoj 24/90). … Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном глaснику Републике Србије”. 01 број 011-300/23-15 У Београду, 3. јануара 2024. године Министар, Братислав Гашић, с.р.

Svako pravilo ili projekat koji se poziva na SFRJ 55/83 zasnovan je na propisu koji ne važi. Neke vrednosti iz 55/83 (svetli ulazni otvor 62,5 × 180 cm, širine ulaznog hodnika 80/120/180 cm, pod 30 cm iznad podzemne vode, pretvaranje dvonamenske prostorije za 24 časa) NEMAJU naslednika u važećem tekstu.

Šta uređuje novi pravilnik o skloništima?

Uređuje održavanje skloništa i prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje. Član 57 razlikuje postojeće podzemne objekte i mogućnost korišćenja ojačanih podzemnih prostorija novogradnje. Iz ovog teksta ne slijedi da svaka nova kuća mora dobiti klasično sklonište.

Овим правилником прописује се начин одржавања склоништа и прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва. … Појмови употребљени, у смислу овог правилника, имају следеће значење: 1) Склониште је грађевински објекат или део грађевинског објекта намењен за склањање становништва првенствено у рату, а који може имати мирнодопску намену. Према обиму заштите, склоништа могу бити склоништа основне заштите и склоништа допунске заштите. Склоништа основне заштите су склоништа која штите од ваздушног удара, топлотног и радијационог дејства, имају обим заштите минимум 100 кРа натпритиска, затворене и функционално повезане просторије опремљене за боравак до 300 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства, опрему и уређаје за заштиту отвора и задовољавање неопходних физиолошких потреба лица предвиђених за боравак у склоништу, у трајању од три дана. Склоништа допунске заштите су склоништа која штите од ваздушног ударног таласа експлозије и топлотног дејства, имају обим заштите минимум 50 кРа натпритиска, функционално решене просторије опремљене за боравак до 50 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства за заштиту отвора и обезбеђују боравак лица у вишечасовном трајању; 2) Други заштитни објекти су прилагођени комунални, саобраћајни и други подземни објекти, подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и материјалних добара; 3) Одржавање склоништа је скуп мера и поступака који се предузимају и спроводе у циљу очувања технолошке функције склоништа односно провера стања, утврђивање и отклањање уочених недостатака; 4) Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва представља све врсте радова који се обављају да би постојећи објекти испунили услове за потребе склањања становништва и односи се на све објектe чије се целине могу прилагодити за склањање већег броја људи у случају потребе; 5) Функционално решење склоништа је композиција организованих просторија и простора склоништа који образују целину, a која обезбеђује потребне услове, у складу са обимом заштите, својствима, инсталацијама и опремом склоништа; 6) Домет рушевина (d) је вероватно растојање до ког се главне количине рушевина распростиру приликом разарања зграда односно представљају половину висине зграде (H) мерено управно на стране основе зграде од тла до венца зграде у метрима; 7) Просторије за боравак су основне просторије у склоништу, намењене за смештај људи; 8) Санитарне просторије у склоништу обезбеђују основне санитарно-хигијенске услове за смештај људи и састоје се од нужничких кабина, предпростора и просторија за смештај отпадака, отпадних вода као и фекалија; 9) Просторија за уређаје је део склоништа који служи за смештај уређаја за проветравање, ручних генератора и разводних ормана; 10) Нормално проветравање је довођење ваздуха у склониште односно пречишћавање ваздуха одстрањивањем грубе прашине и одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа; 11) Заштитно проветравање је довођење ваздуха у склониште односно пречишћавање ваздуха одстрањивањем грубе прашине и радијационих, биолошких и хемијских контамината и одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа. Додатним елементима може се обезбедити и апсорпција угљен-моноксида; 12) Стање изолације је херметичко затварање свих отвора у склоништу и престанак рада уређаја за проветравање. II. НАЧИН ОДРЖАВАЊА СКЛОНИШТА … Јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у случају да немају обезбеђен потребан броја места за склањање у склоништима за становништво односно запослене, могу да планирају и организују прилагођавање подземних објеката за склањање становништва, водећи рачуна о капацитету и распореду постојећих склоништа. Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише. Услови за прилагођавање објеката

Kako se računa domet ruševina?

Domet ruševina je polovina visine zgrade H, mjereno upravno na strane osnove zgrade, od tla do vijenca zgrade u metrima. Hodnik i okno pomoćnog izlaza i usisni otvor prilagođavaju se tako da vode van tog područja.

Појмови употребљени, у смислу овог правилника, имају следеће значење: 1) Склониште је грађевински објекат или део грађевинског објекта намењен за склањање становништва првенствено у рату, а који може имати мирнодопску намену. Према обиму заштите, склоништа могу бити склоништа основне заштите и склоништа допунске заштите. Склоништа основне заштите су склоништа која штите од ваздушног удара, топлотног и радијационог дејства, имају обим заштите минимум 100 кРа натпритиска, затворене и функционално повезане просторије опремљене за боравак до 300 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства, опрему и уређаје за заштиту отвора и задовољавање неопходних физиолошких потреба лица предвиђених за боравак у склоништу, у трајању од три дана. Склоништа допунске заштите су склоништа која штите од ваздушног ударног таласа експлозије и топлотног дејства, имају обим заштите минимум 50 кРа натпритиска, функционално решене просторије опремљене за боравак до 50 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства за заштиту отвора и обезбеђују боравак лица у вишечасовном трајању; 2) Други заштитни објекти су прилагођени комунални, саобраћајни и други подземни објекти, подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и материјалних добара; 3) Одржавање склоништа је скуп мера и поступака који се предузимају и спроводе у циљу очувања технолошке функције склоништа односно провера стања, утврђивање и отклањање уочених недостатака; 4) Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва представља све врсте радова који се обављају да би постојећи објекти испунили услове за потребе склањања становништва и односи се на све објектe чије се целине могу прилагодити за склањање већег броја људи у случају потребе; 5) Функционално решење склоништа је композиција организованих просторија и простора склоништа који образују целину, a која обезбеђује потребне услове, у складу са обимом заштите, својствима, инсталацијама и опремом склоништа; 6) Домет рушевина (d) је вероватно растојање до ког се главне количине рушевина распростиру приликом разарања зграда односно представљају половину висине зграде (H) мерено управно на стране основе зграде од тла до венца зграде у метрима; 7) Просторије за боравак су основне просторије у склоништу, намењене за смештај људи; 8) Санитарне просторије у склоништу обезбеђују основне санитарно-хигијенске услове за смештај људи и састоје се од нужничких кабина, предпростора и просторија за смештај отпадака, отпадних вода као и фекалија; 9) Просторија за уређаје је део склоништа који служи за смештај уређаја за проветравање, ручних генератора и разводних ормана; 10) Нормално проветравање је довођење ваздуха у склониште односно пречишћавање ваздуха одстрањивањем грубе прашине и одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа; 11) Заштитно проветравање је довођење ваздуха у склониште односно пречишћавање ваздуха одстрањивањем грубе прашине и радијационих, биолошких и хемијских контамината и одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа. Додатним елементима може се обезбедити и апсорпција угљен-моноксида; 12) Стање изолације је херметичко затварање свих отвора у склоништу и престанак рада уређаја за проветравање. II. НАЧИН ОДРЖАВАЊА СКЛОНИШТА … Помоћни излаз из склоништа прилагођава се тако да обезбеди да опрема за затварање излазног отвора буде заштићена од непосредних механичких, топлотних и радијационих дејстава. Ходник помоћног излаза, окно помоћног излаза и усисни отвор прилагођавају се тако да воде ван подручја домета рушевина. Ходник помоћног излаза може да води кроз подрумске и друге адекватне просторије кроз које је могуће безбедно напустити склониште и подручје рушевина и користи се за снабдевање склоништа ваздухом.

Kuda mora voditi pomoćni izlaz iz skloništa?

Hodnik pomoćnog izlaza, okno i usisni otvor vode van područja dometa ruševina. Domet je H/2, uz H prema članu 2 od tla do vijenca zgrade i mjerenje upravno na strane osnove. Prolaz kroz podrumske ili druge adekvatne prostorije dopušten je ako se njima može bezbjedno napustiti sklonište i područje ruševina; hodnik se koristi i za snabdijevanje vazduhom.

Појмови употребљени, у смислу овог правилника, имају следеће значење: 1) Склониште је грађевински објекат или део грађевинског објекта намењен за склањање становништва првенствено у рату, а који може имати мирнодопску намену. Према обиму заштите, склоништа могу бити склоништа основне заштите и склоништа допунске заштите. Склоништа основне заштите су склоништа која штите од ваздушног удара, топлотног и радијационог дејства, имају обим заштите минимум 100 кРа натпритиска, затворене и функционално повезане просторије опремљене за боравак до 300 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства, опрему и уређаје за заштиту отвора и задовољавање неопходних физиолошких потреба лица предвиђених за боравак у склоништу, у трајању од три дана. Склоништа допунске заштите су склоништа која штите од ваздушног ударног таласа експлозије и топлотног дејства, имају обим заштите минимум 50 кРа натпритиска, функционално решене просторије опремљене за боравак до 50 лица, улаз и помоћни излаз који су отпорни на ударни талас експлозије, уграђена средства за заштиту отвора и обезбеђују боравак лица у вишечасовном трајању; 2) Други заштитни објекти су прилагођени комунални, саобраћајни и други подземни објекти, подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и материјалних добара; 3) Одржавање склоништа је скуп мера и поступака који се предузимају и спроводе у циљу очувања технолошке функције склоништа односно провера стања, утврђивање и отклањање уочених недостатака; 4) Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва представља све врсте радова који се обављају да би постојећи објекти испунили услове за потребе склањања становништва и односи се на све објектe чије се целине могу прилагодити за склањање већег броја људи у случају потребе; 5) Функционално решење склоништа је композиција организованих просторија и простора склоништа који образују целину, a која обезбеђује потребне услове, у складу са обимом заштите, својствима, инсталацијама и опремом склоништа; 6) Домет рушевина (d) је вероватно растојање до ког се главне количине рушевина распростиру приликом разарања зграда односно представљају половину висине зграде (H) мерено управно на стране основе зграде од тла до венца зграде у метрима; 7) Просторије за боравак су основне просторије у склоништу, намењене за смештај људи; 8) Санитарне просторије у склоништу обезбеђују основне санитарно-хигијенске услове за смештај људи и састоје се од нужничких кабина, предпростора и просторија за смештај отпадака, отпадних вода као и фекалија; 9) Просторија за уређаје је део склоништа који служи за смештај уређаја за проветравање, ручних генератора и разводних ормана; 10) Нормално проветравање је довођење ваздуха у склониште односно пречишћавање ваздуха одстрањивањем грубе прашине и одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа; 11) Заштитно проветравање је довођење ваздуха у склониште односно пречишћавање ваздуха одстрањивањем грубе прашине и радијационих, биолошких и хемијских контамината и одвођење искоришћеног ваздуха из склоништа. Додатним елементима може се обезбедити и апсорпција угљен-моноксида; 12) Стање изолације је херметичко затварање свих отвора у склоништу и престанак рада уређаја за проветравање. II. НАЧИН ОДРЖАВАЊА СКЛОНИШТА … Помоћни излаз из склоништа прилагођава се тако да обезбеди да опрема за затварање излазног отвора буде заштићена од непосредних механичких, топлотних и радијационих дејстава. Ходник помоћног излаза, окно помоћног излаза и усисни отвор прилагођавају се тако да воде ван подручја домета рушевина. Ходник помоћног излаза може да води кроз подрумске и друге адекватне просторије кроз које је могуће безбедно напустити склониште и подручје рушевина и користи се за снабдевање склоништа ваздухом.

U kom roku se moraju prilagoditi postojeći komunalni i podzemni objekti?

Nadležni organi, privredna društva i druga pravna lica prilagođavaju komunalne, saobraćajne i druge podzemne objekte saglasno čl. 57–64 u roku od pet godina od stupanja pravilnika na snagu27.01.2024, odnosno do 27.01.2029. Pri utvrđivanju konkretnog obuhvata treba čitati član 57, uključujući nedovoljan broj mjesta za sklanjanje. To nije izričita obaveza vlasnika svake kuće da izgradi klasično sklonište.

Јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у случају да немају обезбеђен потребан броја места за склањање у склоништима за становништво односно запослене, могу да планирају и организују прилагођавање подземних објеката за склањање становништва, водећи рачуна о капацитету и распореду постојећих склоништа. Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише. Услови за прилагођавање објеката … Надлежни органи, привредна друштва и друга правна лица прилагодиће комуналне, саобраћајне и друге подземне објекате сагласно одредбама чл. 57–64. овог правилника, у року од пет година од дана ступања на снагу овог правилника. … Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном глaснику Републике Србије”. 01 број 011-300/23-15 У Београду, 3. јануара 2024. године Министар, Братислав Гашић, с.р.

Šta obuhvata prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva?

Prilagođavanje podzemnih objekata vrši se ojačavanjem ulaza, tavanica i zidova i zatvaranjem nepotrebnih otvora. Ono podrazumijeva i uslove člana 7, člana 57 st. 1 i 2 i člana 58 stav 2; samo nabrajanje građevinskih intervencija nije iscrpan uslov.

Помоћни излаз из склоништа прилагођава се тако да обезбеди да опрема за затварање излазног отвора буде заштићена од непосредних механичких, топлотних и радијационих дејстава. Ходник помоћног излаза, окно помоћног излаза и усисни отвор прилагођавају се тако да воде ван подручја домета рушевина. Ходник помоћног излаза може да води кроз подрумске и друге адекватне просторије кроз које је могуће безбедно напустити склониште и подручје рушевина и користи се за снабдевање склоништа ваздухом. … Јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у случају да немају обезбеђен потребан броја места за склањање у склоништима за становништво односно запослене, могу да планирају и организују прилагођавање подземних објеката за склањање становништва, водећи рачуна о капацитету и распореду постојећих склоништа. Прилагођавају се постојећи комунални, саобраћајни и други подземни објекти, а приликом изградње стамбених зграда и зграда било које друге намене, за склањање становништва, могу се користити подрумске и друге подземне просторије, с тим да се над њима гради ојачана плоча која може да издржи урушавање објекта у складу са прописом који то регулише. Услови за прилагођавање објеката … За прилагођавање објеката из члана 3. став 2. овог правилника употребљава се грађевински материјал који обезбеђује одговарајућа заштитна својства. Објекти и просторије који се могу прилагодити у заштитне објекте потребно је обезбедити: 1) да су грађени од чврстог и постојаног материјала, као што су бетон, армирани бетон, челик, дрво и опека; 2) да је број лица у просторији за боравак одређен према нормативу 2 m² по једном лицу; 3) да су таванице изграђене од армираног бетона; 4) да су најмање до две трећине светле висине заклона, по правилу, испод површине тла; 5) да укупна површина отвора на спољним зидовима није већа од 10% површине пода просторија. … Прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва врши се ојачавањем улаза у објекат, ојачавањем таваница и зидова и затварањем непотребних отвора. Прилагођавање објеката из става 1. овог члана подразумева и испуњеност услова из члана 7, члана 57. ст. 1. и 2. и члана 58. став 2. овог правилника. Улаз у заштитни објекат