Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju

Šta su opšta pravila za parcelaciju?

Elementi za određivanje veličine, oblika i površine građevinske parcele koja se formira.

Општа правила за парцелацију су елементи за одређивање величине, облика и површине грађевинске парцеле која се формира. Облик и површина грађевинске парцеле

Oblik građevinske parcele

Po pravilu pravougaonik ili trapez, sa oblikom i površinom koji omogućavaju izgradnju po opštim pravilima.

Грађевинска парцела по правилу има облик правоугаоника или трапеза. Грађевинска парцела има облик и површину, који омогућавају изградњу објекта у складу са општим правилима за парцелацију. Формирање грађевинске парцеле

Kako se formira građevinska parcela?

Deobom ili spajanjem celih ili delova katastarskih parcela, odnosno parcelacijom ili preparcelacijom — do minimuma propisanog ovim pravilnikom.

Грађевинска парцела се формира деобом или спајањем целих или делова катастарских парцела, односно парцелацијом или препарцелацијом до минимума прописаног овим правилником. Исправка граница суседних парцела

Na osnovu čega se vrši ispravka granica susednih parcela?

Na osnovu elaborata geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela — isto važi za spajanje susednih parcela istog vlasnika i spajanje parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac po ranijim propisima. Ispravka se vrši samo ako su ispunjeni uslovi za primenu opštih pravila za parcelaciju.

Исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, као и спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац на основу ранијих прописа, врши се на основу елабората геодетских радова за исправку граница суседних парцела. Исправка граница из става 1. овог члана врши се ако су испуњени услови за примену општих правила за парцелацију. Општа правила за парцелацију за појединачне зоне

Najmanja površina parcele — zona kuća za odmor

500,00 m² za pojedinačne slobodnostojeće objekte za odmor i povremeno stanovanje

Најмања површина грађевинске парцеле за изградњу појединачних слободностојећих објеката за одмор и повремено становање је 500,00 м2. 2. Општа правила за парцелацију у сеоској зони

Najmanja površina i širina parcele — seoska zona

400,00 m², najmanja širina 12,00 m. Izuzetno na parceli ne manjoj od 150,00 m² može se graditi P+1 sa dva stana i indeksom izgrađenosti do 0,8.

Најмања површина грађевинске парцеле за изградњу у насељу је 400,00 м2, а најмања ширина те парцеле у насељима за све врсте изградње износи 12,00 м. На грађевинској парцели чија је површина мања од најмање површине утврђене у ставу 1. овог члана, односно не мања од 150,00 м2, може се утврдити изградња стамбеног објекта спратности П+1, са два стана, индекса изграђености до 0,8. 3. Општа правила за парцелацију у зони ретких насеља и породичне градње

Najmanja površina parcele — zona retkih naselja i porodične gradnje

slobodnostojeći 300,00 m² · dvojni 400,00 m² (dve po 200,00) · neprekinuti niz, atrijumski i poluatrijumski 200,00 m² · prekinuti niz 200,00 m²

Најмања површина грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег објекта је 300,00 м2, двојног објекта је 400,00 м2 (две по 200,00 м2), објеката у непрекинутом низу, атријумских и полуатријумских објеката 200,00 м2, као и објеката у прекинутом низу 200,00 м2. Најмања ширина грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег објекта је 10,00 м, двојних објеката 16,00 (два по 8,00 м) и објеката у непрекинутом низу 5,00 м. 4. Општа правила за парцелацију у општој стамбеној зони, у мешовитој зони, градској стамбеној зони и централној градској зони у насељима средњих и већих густина

Najmanja širina parcele — zona retkih naselja i porodične gradnje

slobodnostojeći 10,00 m · dvojni 16,00 m (dve po 8,00) · neprekinuti niz 5,00 m

Најмања површина грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег објекта је 300,00 м2, двојног објекта је 400,00 м2 (две по 200,00 м2), објеката у непрекинутом низу, атријумских и полуатријумских објеката 200,00 м2, као и објеката у прекинутом низу 200,00 м2. Најмања ширина грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег објекта је 10,00 м, двојних објеката 16,00 (два по 8,00 м) и објеката у непрекинутом низу 5,00 м. 4. Општа правила за парцелацију у општој стамбеној зони, у мешовитој зони, градској стамбеној зони и централној градској зони у насељима средњих и већих густина

Najmanja širina i površina parcele — gradske stambene i centralne zone

širina 12,0 m za višespratne u neprekinutom nizu · 16,0 m za slobodnostojeće višeporodične i poslovne · najmanja površina za novu izgradnju 600 m²

Најмања ширина грађевинске парцеле за вишеспратне стамбене и пословне објекте у непрекинутом низу је 12,0 м, а за слободностојеће вишепородичне стамбене, пословне и друге објекте компатибилних намена је 16,0 м. Најмања површина грађевинске парцеле за нову изградњу за објекте из става 1. овог члана је 600 м2. 5. Општа правила за парцелацију у периферној пословној, привредној и индустријској зони

Najmanja širina i površina parcele — privredni, poslovni, proizvodni i industrijski objekti

najmanja širina 16,0 m, najmanja površina nove parcele 800 m²

Најмања ширина грађевинске парцеле за привредне, пословне, производне и индустријске објекте је 16,0 м, а најмања површина нове парцеле за нову изградњу је 800 м2. 6. Општа правила за парцелацију за објекте у осталим зонама

Najmanja dozvoljena širina pojasa regulacije po vrsti ulice

sabirne ulice 10,00 m · stambene ulice 8,00 m · saobraćajnice u seoskim naseljima 7,00 m · kolski prolazi 5,00 m · privatni prolazi 2,50 m

Регулациона линија утврђује се у односу на осовинску линију (осовину јавног пута) или на граничну линију (кеј, траса пруге, болница и сл.) и обележава за све постојеће и планиране јавне саобраћајне површина. Растојање између регулационих линија (ширина појаса регулације) утврђује се у зависности од функције и ранга саобраћајнице, односно инфраструктуре, као хоризонтална, надземна и подземна регулација. Локацијски услови издају се ако грађевинска парцела има излаз на јавну саобраћајну површину, у складу са рангом и правилима за најмању дозвољену ширину појаса регулације по врстама улица: 1) сабирне улице - 10,00 м; 2) стамбене улице - 8,00 м; 3) саобраћајнице у сеоским насељима - 7,00 м; 4) колски пролази - 5,00 м; 5) приватни пролазе - 2,50 м. Јавне саобраћајне површине

Ovo je uslov ZA IZDAVANJE lokacijskih uslova — ako parcela nema izlaz na saobraćajnicu propisane širine, uslovi se ne izdaju.

Minimalna infrastrukturna opremljenost za izdavanje lokacijskih uslova

Minimalna komunalna opremljenost može biti izgrađena ili planirana, u obimu člana 16. Postojeće priključenje nije jedini slučaj propisan ovom odredbom.

Насељска (примарна и секундарна) мрежа инфраструктуре (водовод, канализација, ТТ мрежа, гасна мрежа, даљинско грејање и друго) поставља се у појасу регулације, у складу с потребама и правилима надлежног јавног односно јавно комуналног предузећа. Локацијски услови издају се ако грађевинска парцела у зони кућа за одмор, сеоској зони и зони ретких насеља и породичне градње, у периферној пословној, привредној и индустријској зони има излаз на јавну саобраћајну површину, у складу са рангом и правилима за најмању дозвољену ширину појаса регулације, у којој је изграђена или је планирана минимално водоводна и електроенергетска мрежа. Локацијски услови издају се ако грађевинска парцела у општој стамбеној зони у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње, у мешовитој зони у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње, у градској стамбеној и општој зони већих густина и централној градској и пословној зони, има излаз на јавну саобраћајну површину, у складу са рангом и правилима за најмању дозвољену ширину појаса регулације, у којој је изграђена или је планирана минимално водоводна, канализациона и електроенергетска мрежа. Грађевинске линије

Položaj objekta u odnosu na građevinsku liniju

Objekat se postavlja prednjom fasadom na građevinsku liniju, odnosno unutar prostora oivičenog građevinskom linijom.

Грађевинска линија се поклапа са регулационом линијом на грађевинској парцели или се налази на растојању које је за појединачне зоне прописано овим правилником. Грађевински објекат поставља се предњом фасадом на грађевинску линију, односно унутар простора оивиченог грађевинском линијом.

Podzemna građevinska linija

Podzemna građevinska linija ne može preći granice građevinske parcele. Za ostale podzemne objekte, dijelove objekata, skloništa, garaže i sl., može se utvrditi i između regulacione i građevinske linije ili u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta ako to ne ometa funkcionisanje objekta ili infrastrukturne i saobraćajne mreže.

Подземна грађевинска линија не може да пређе границе грађевинске парцеле. Подземна грађевинска линија за остале подземне објекте (делови објеката, склоништа, гараже и сл.) може се утврдити и у појасу између регулационе и грађевинске линије, као и у унутрашњем дворишту изван габарита објекта, ако то не представља сметњу у функционисању објекта или инфраструктурне и саобраћајне мреже. IV ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ИЗГРАДЊУ Појам

Podzemni deo ispod dvorišta smanjuje površinu koja se računa u zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom.

Koje su kompatibilne namene uz stanovanje

Kompatibilna namjena može se graditi pod pravilima koja važe za pretežnu namjenu zone. Član 20 nije bezuslovna dozvola za bilo koju kompatibilnu djelatnost u svakom obimu.

У зони кућа за одмор, сеоској зони и зони ретких насеља и породичне градње, у периферној пословној, привредној и индустријској зони у оквиру сваке грађевинске парцеле, а у оквиру дозвољеног процента изграђености парцеле, могу се градити други објекти, као и пратећи и помоћни објекти који су у функцији коришћења главног објекта, чија намена не угрожава главни објекат и суседне парцеле. У општој стамбеној зони у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње, у мешовитој зони у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње, у градској стамбеној и општој зони већих густина и централној градској и пословној зони, у оквиру дозвољеног процента изграђености парцеле, дозвољава се на грађевинској парцели компатибилна намена, у оквиру објекта. На површини основне претежне намене земљишта у зони кућа за одмор, сеоској зони и зони ретких насеља и породичне градње, у општој стамбеној зони у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње, у мешовитој зони у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње, у урбаној стамбеној и општој зони већих густина и централној градској и пословној зони дозвољена је изградња компатибилних намена, и то: 1) пословање; 2) трговина; 3) угоститељство; 4) занатство и услуге; 5) здравство; 6) дечија заштита; 7) образовање; 8) култура; 9) верски објекти. На површини основне претежне намене земљишта, у периферној пословној, привредној и индустријској зони, дозвољена је изградња компатибилних намена: 1) пословање; 2) трговина; 3) угоститељство; 4) занатство и услуге; 5) бензинске станице. Компатибилне намене у оквиру зоне, могу бити и 100% заступљене на појединачној грађевинској парцели у оквиру зоне и на њих се примењују правила за изградњу дефинисана за претежну намену земљишта у зони.

Drugi i pomoćni objekti na parceli

U zoni kuća za odmor, seoskoj, retkih naselja i perifernoj poslovnoj zoni mogu se, u okviru dozvoljenog procenta izgrađenosti, graditi drugi i pomoćni objekti u funkciji glavnog, čija namena ne ugrožava glavni objekat ni susedne parcele.

У зони кућа за одмор, сеоској зони и зони ретких насеља и породичне градње, у периферној пословној, привредној и индустријској зони у оквиру сваке грађевинске парцеле, а у оквиру дозвољеног процента изграђености парцеле, могу се градити други објекти, као и пратећи и помоћни објекти који су у функцији коришћења главног објекта, чија намена не угрожава главни објекат и суседне парцеле. У општој стамбеној зони у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње, у мешовитој зони у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње, у градској стамбеној и општој зони већих густина и централној градској и пословној зони, у оквиру дозвољеног процента изграђености парцеле, дозвољава се на грађевинској парцели компатибилна намена, у оквиру објекта. На површини основне претежне намене земљишта у зони кућа за одмор, сеоској зони и зони ретких насеља и породичне градње, у општој стамбеној зони у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње, у мешовитој зони у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње, у урбаној стамбеној и општој зони већих густина и централној градској и пословној зони дозвољена је изградња компатибилних намена, и то: 1) пословање; 2) трговина; 3) угоститељство; 4) занатство и услуге; 5) здравство; 6) дечија заштита; 7) образовање; 8) култура; 9) верски објекти. На површини основне претежне намене земљишта, у периферној пословној, привредној и индустријској зони, дозвољена је изградња компатибилних намена: 1) пословање; 2) трговина; 3) угоститељство; 4) занатство и услуге; 5) бензинске станице. Компатибилне намене у оквиру зоне, могу бити и 100% заступљене на појединачној грађевинској парцели у оквиру зоне и на њих се примењују правила за изградњу дефинисана за претежну намену земљишта у зони.

Posebne saglasnosti u zonama

Namjena i lokacija mogu zahtijevati saglasnosti po posebnim propisima; opšta urbanistička pravila ne zamjenjuju te postupke.

Ван формираних сеоских насеља и центара, на грађевинским парцелама које имају приступ на јавну саобраћајну површину могу се градити објекти у складу с овим правилима и то индустријски објекти који су у функцији пољопривреде, пословни, сервисно - радни објекти, верски објекти, као и услужни (туризам, трговина и угоститељство, бензинске станице и сл.) и инфраструктурни објекти (као и базне станице мобилне телефоније, кабловска и оптичка мрежа и сл.). На пољопривредном земљишту се могу градити стамбени објекти за пољопривредно домаћинство; економски објекти (за смештај стоке, производни објекти, објекти за прераду пољопривредних производа, производни и сервисно-радни објекти у функцији пољопривреде (хладњаче, магацини, прехрамбени производни погони и сл.); објекти за складиштење пољопривредних производа, као и гараже за пољопривредну механизацију, машине и возила); помоћни објекти који су у функцији пољопривреде (гараже, кошеви, амбари, оставе, настрешнице и сл.); инфраструктурни објекти, уз сагласност надлежног министарства. На шумском земљишту се могу градити објекти за туристичко-рекреативне сврхе; пратећи објекти (шанк-барови, настрешнице, одморишта, просторије за опрему и сл.); и партерно уређење (одморишта, стазе и сл.). Објекти се не могу градити од бетона, већ се препоручује употреба природних материјала (дрво, камен, шиндра) и традиционалних форми, уз сагласност надлежног министарства. Уз воде и водозахватне површине могу се градити објекти за туристичко-рекреативне сврхе; пратећи објекти (шанк-барови, просторије за пресвлачење и сл.); дрвене сојенице и настрешнице; и партерно уређење (спортски терени, опрема, мобилијар, плаже и сл.), уз сагласност надлежног министарства. Класа и намена објеката чија изградња је забрањена у појединачним зонама

Načini postavljanja objekta na parceli

neprekinuti niz — dodiruje obe bočne linije · prekinuti niz — dodiruje jednu · slobodnostojeći — nijednu · poluatrijumski — tri linije · atrijumski — sve četiri. Udaljenost novog objekta od drugog objekta na istoj parceli utvrđuje se po pravilu o udaljenosti od granice susedne parcele.

Објекти могу бити постављени на грађевинској парцели: 1) у непрекинутом низу - објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске парцеле; 2) у прекинутом низу - објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле; 3) као слободностојећи - објекат не додирује ни једну линију грађевинске парцеле; 4) као полуатријумски - објекат додирује три линије грађевинске парцеле, и 5) као атријумски - објекат додирује све четири линије грађевинске парцеле. Удаљеност новог објекта од другог објекта на грађевинској парцели, утврђује се применом правила о удаљености новог објекта од границе суседне парцеле. Висина објекта

Kako se meri visina objekta

Rastojanje od nulte kote do kote venca (najviša tačka fasadnog platna), mereno na fasadi okrenutoj prema ulici odnosno pristupnoj javnoj saobraćajnoj površini. Nulta kota je presek linije terena i vertikalne ose objekta. Za udaljenost od suseda referentna je visina fasade okrenute prema susedu.

Висина новог објекта на грађевинској парцели, утврђује се применом правила о висинској регулацији, односно дозвољеном висином објеката прописаном овим правилником. Висина објекта је растојање од нулте коте објекта до коте венца (највише тачке фасадног платна) и одређује се у односу на фасаду објекта постављеној према улици, односно приступној јавној саобраћајној површини. Нулта кота је тачка пресека линије терена и вертикалне осе објекта. За одређивање удаљења од суседног објекта или бочне границе парцеле, референтна је висина фасаде окренуте према суседу, односно бочној граници парцеле. Сви објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије, ако не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе.

Visina se ne meri do slemena ni do najviše tačke objekta, nego do venca ulične fasade. Za rastojanje od suseda merodavna je DRUGA fasada — ona prema susedu.

Koja se visina uzima kad se računa udaljenje od suseda

Visina fasade okrenute prema susedu odnosno bočnoj granici parcele — NE visina objekta merena prema ulici.

Висина новог објекта на грађевинској парцели, утврђује се применом правила о висинској регулацији, односно дозвољеном висином објеката прописаном овим правилником. Висина објекта је растојање од нулте коте објекта до коте венца (највише тачке фасадног платна) и одређује се у односу на фасаду објекта постављеној према улици, односно приступној јавној саобраћајној површини. Нулта кота је тачка пресека линије терена и вертикалне осе објекта. За одређивање удаљења од суседног објекта или бочне границе парцеле, референтна је висина фасаде окренуте према суседу, односно бочној граници парцеле. Сви објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије, ако не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja. Isti objekat ima DVIJE merodavne visine: prema ulici za visinsku regulaciju, prema susedu za rastojanje. Na strmom terenu ili kod stepenovanog objekta te dvije se bitno razlikuju, pa se rastojanje lako izračuna sa pogrešnom.

Da li je visina nazitka potkrovne etaže ograničena

Nije. Ograničava se samo visina venca objekta. Venac novog objekta se po pravilu usklađuje sa vencem susednog objekta.

Релативна висина објекта је она која се одређује према другим објектима или ширини регулације. Релативна висина је: 1) на релативно равном терену, на стрмом терену са нагибом који прати нагиб саобраћајнице и на стрмом терену са нагибом према улици (навише), једнака је висини објекта; 2) на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), кад је нулта кота нижа од коте јавног или приступног пута - растојање од коте нивелете пута на средини фронта парцеле до коте венца; 3) висина венца новог објекта са венцем усклађује се по правилу са венцем суседног објекта; 4) висина назидка поткровне етаже није ограничена, ограничава се само висина венца објекта.

Ovo je opšte pravilo. Planski dokument može propisati ograničenje nazitka i tada važi plan.

Relativna visina objekta na strmom terenu

Na ravnom terenu i na nagibu prema ulici (naviše) jednaka je visini objekta. Na nagibu od ulice (naniže), kad je nulta kota niža od kote puta — rastojanje od kote nivelete puta na sredini fronta parcele do kote venca.

Релативна висина објекта је она која се одређује према другим објектима или ширини регулације. Релативна висина је: 1) на релативно равном терену, на стрмом терену са нагибом који прати нагиб саобраћајнице и на стрмом терену са нагибом према улици (навише), једнака је висини објекта; 2) на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), кад је нулта кота нижа од коте јавног или приступног пута - растојање од коте нивелете пута на средини фронта парцеле до коте венца; 3) висина венца новог објекта са венцем усклађује се по правилу са венцем суседног објекта; 4) висина назидка поткровне етаже није ограничена, ограничава се само висина венца објекта.

Da li se visina venca usklađuje sa susednim objektom

Po pravilu da — visina venca novog objekta usklađuje se sa vencem susednog objekta.

Релативна висина објекта је она која се одређује према другим објектима или ширини регулације. Релативна висина је: 1) на релативно равном терену, на стрмом терену са нагибом који прати нагиб саобраћајнице и на стрмом терену са нагибом према улици (навише), једнака је висини објекта; 2) на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), кад је нулта кота нижа од коте јавног или приступног пута - растојање од коте нивелете пута на средини фронта парцеле до коте венца; 3) висина венца новог објекта са венцем усклађује се по правилу са венцем суседног објекта; 4) висина назидка поткровне етаже није ограничена, ограничава се само висина венца објекта.

Visina nazitka potkrovne etaže NIJE ograničena — ograničava se samo venac. Potkrovlje se time dobija bez dizanja venca.

Kako se određuje kota prizemlja kod parcele sa privatnim prolazom

Utvrđuje se lokacijskim uslovima, uz primenu odgovarajućih tačaka istog člana.

Кота приземља објеката одређује се у односу на коту нивелете јавног или приступног пута, односно према нултој коти објекта, и то: 1) кота приземља нових објеката на равном терену не може бити нижа од коте нивелете јавног или приступног пута; 2) кота приземља може бити виша од нулте коте највише ½ спратне висине од нулте коте; 3) за објекте на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), када је нулта кота нижа од коте нивелете јавног пута, кота приземља може бити нижа од нулте коте највише ½ спратне висине; 4) за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, кота приземља утврђује се локацијским условима и применом одговарајућих тачака овог члана. Услови за изградњу других објеката на истој грађевинској парцели

Kod parcele koja na put izlazi preko privatnog prolaza kota prizemlja nije stvar izbora — čita se iz lokacijskih uslova. Vidi zpi-pristup-preko-sluzbenosti.

Koliko kota prizemlja sme biti viša od nulte kote

Najviše ½ spratne visine iznad nulte kote.

Кота приземља објеката одређује се у односу на коту нивелете јавног или приступног пута, односно према нултој коти објекта, и то: 1) кота приземља нових објеката на равном терену не може бити нижа од коте нивелете јавног или приступног пута; 2) кота приземља може бити виша од нулте коте највише ½ спратне висине од нулте коте; 3) за објекте на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), када је нулта кота нижа од коте нивелете јавног пута, кота приземља може бити нижа од нулте коте највише ½ спратне висине; 4) за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, кота приземља утврђује се локацијским условима и применом одговарајућих тачака овог члана. Услови за изградњу других објеката на истој грађевинској парцели

Prag nije apsolutan broj nego pola SPRATNE VISINE tog objekta — sa spratnom visinom 2,8 m to je 1,4 m, sa 3,2 m je 1,6 m.

Sme li kota prizemlja biti niža od kote puta na ravnom terenu

Ne. Na ravnom terenu kota prizemlja ne može biti niža od kote nivelete javnog ili pristupnog puta.

Кота приземља објеката одређује се у односу на коту нивелете јавног или приступног пута, односно према нултој коти објекта, и то: 1) кота приземља нових објеката на равном терену не може бити нижа од коте нивелете јавног или приступног пута; 2) кота приземља може бити виша од нулте коте највише ½ спратне висине од нулте коте; 3) за објекте на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), када је нулта кота нижа од коте нивелете јавног пута, кота приземља може бити нижа од нулте коте највише ½ спратне висине; 4) за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, кота приземља утврђује се локацијским условима и применом одговарајућих тачака овог члана. Услови за изградњу других објеката на истој грађевинској парцели

Kolika sme biti kota prizemlja na terenu u padu od ulice

Kada je nulta kota niža od kote nivelete javnog puta, kota prizemlja može biti niža od nulte kote najviše ½ spratne visine.

Кота приземља објеката одређује се у односу на коту нивелете јавног или приступног пута, односно према нултој коти објекта, и то: 1) кота приземља нових објеката на равном терену не може бити нижа од коте нивелете јавног или приступног пута; 2) кота приземља може бити виша од нулте коте највише ½ спратне висине од нулте коте; 3) за објекте на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), када је нулта кота нижа од коте нивелете јавног пута, кота приземља може бити нижа од нулте коте највише ½ спратне висине; 4) за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, кота приземља утврђује се локацијским условима и применом одговарајућих тачака овог члана. Услови за изградњу других објеката на истој грађевинској парцели

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja. Ista polovina spratne visine kao na ravnom terenu, ali u suprotnom smeru — ovde NIŽE od nulte kote, tamo VIŠE.

Koji se pomoćni objekti mogu graditi na istoj parceli

Pomoćni objekti služe glavnom objektu na istoj parceli i grade se pod uslovima člana 27, uključujući uslov da je glavni objekat već izgrađen. Klasifikacija ne zamjenjuje provjeru režima potrebnog akta.

Локацијским условима на истој грађевинској парцели може се утврдити изградња и других објеката исте или компатибилне намене према одређеним условима за зону у којој се налази грађевинска парцела. На истој грађевинској парцели могу се градити и помоћни објекти, односно објекти који су у функцији главног објекта, а граде се на истој парцели на којој је саграђен главни стамбени, пословни или објекат јавне намене (гараже, оставе, септичке јаме, бунари, цистерне за воду, летња кухиња, пољски клозет и сл.). Грађевински елементи објеката

Građevinski elementi u prizemlju preko građevinske ili regulacione linije

izlozi lokala 0,30 m po celoj visini, samo ako je trotoar najmanje 3,00 m · izlozi 0,90 m u pešačkim zonama · transparentne konzolne nadstrešnice 2,00 m na visini iznad 3,00 m · platnene nadstrešnice 1,00 m od ivice trotoara iznad 3,00 m · konzolne reklame 1,20 m iznad 3,00 m

Грађевински елементи на нивоу приземља могу прећи грађевинску, односно регулациону линију (рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада), и то: 1) излози локала - 0,30 м, по целој висини, када најмања ширина тротоара износи 3,00 м, а испод те ширине тротоара није дозвољена изградња испада излога локала у приземљу; 2) излози локала - 0,90 м по целој висини у пешачким зонама; 3) транспарентне браварске конзолне надстрешнице у зони приземне етаже - 2,00 м на целој ширини објекта са висином изнад 3,00 м; 4) платнене надстрешнице са масивном браварском конструкцијом - 1,00 м од спољне ивице тротоара на висини изнад 3,00 м, а у пешачким зонама према конкретним условима локације; 5) конзолне рекламе - 1,20 м на висини изнад 3,00 м.

Ispadi na objektu — erkeri, doksati, balkoni, nadstrešnice

Ne mogu preći građevinsku liniju više od 1,60 m, ni regulacionu više od 1,20 m, i to samo na delu objekta višem od 3,00 m. Ne smeju se graditi bliže od 1,50 m od bočne granice pretežno severne orijentacije, odnosno 2,50 m od pretežno južne.

Испади на објекту (еркери, доксати, балкони, улазне надстрешнице са и без стубова, надстрешнице и сл.) не могу прелазити грађевинску линију више од 1,60 м, односно регулациону линију више од 1,20 м и то на делу објекта вишем од 3,00 м. Испади на објекту не смеју се градити на растојању мањем од 1,50 м од бочне границе парцеле претежно северне оријентације, односно, 2,50 м од бочне границе парцеле претежно јужне оријентације.

Ograničenje prema bočnoj granici zavisi od orijentacije — sever 1,50 m, jug 2,50 m.

Otvorene spoljne stepenice na prednjem delu objekta

Dozvoljene ako je građevinska linija najmanje 3,00 m uvučena od regulacione i ako savlađuju visinu do 0,90 m. Izuzetno i pri manjem rastojanju ako je trotoar preko 3,00 m. Stepenice preko 0,90 m ulaze u gabarit objekta.

Отворене спољне степенице могу се постављати на предњи део објекта, ако је грађевинска линија најмање 3,00 м увучена у односу на регулациону линију и ако савлађују висину до 0,90 м. Изузетно, отворене спољне степенице могу се постављати на предњи део објекта, ако је грађевинска линија на растојању мањем од 3,00 м од регулационе линије, када је ширина тротоара преко 3,00 м. Степенице из става 1. овог члана које савлађују висину преко 0,90 м, изнад површине терена, улазе у габарит објекта. Степенице из става 1. овог члана које се постављају на бочни или задњи део објекта не могу ометати пролаз и друге функције дворишта.

Stepenice više od 0,90 m ulaze u gabarit — dakle i u indeks zauzetosti.

Građevinski elementi ispod kote trotoara

Kad se građevinska i regulaciona linija poklapaju: stope temelja i podrumski zidovi 0,15 m do dubine 2,60 m ispod trotoara, ispod te dubine 0,50 m; šahtovi podrumskih prostorija do nivoa trotoara 1,00 m. Stope temelja ne mogu preći granicu susedne parcele bez saglasnosti vlasnika.

Грађевински елементи испод коте тротоара - подрумске етаже, када се грађевинска и регулациона линија не поклапају, могу прећи грађевинску линију и могу бити постављени на регулациону линију. Грађевински елементи испод коте тротоара - подрумске етаже, када се грађевинска и регулациона линија поклапају, могу прећи грађевинску, односно регулациону линију (рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада), ако тиме нису угрожене трасе и водови инфраструктуре, и то: 1) стопе темеља и подрумски зидови - 0,15 м до дубине од 2,60 м испод површине тротоара, а испод те дубине - 0,50 м; 2) шахтови подрумских просторија до нивоа коте тротоара - 1,00 м. Стопе темеља не могу прелазити границу суседне парцеле, осим уз сагласност власника или корисника парцеле. Услови и начин обезбеђивања приступа парцели и простору за паркирање и гаражирање возила

Stopa temelja preko međe traži pisanu saglasnost suseda — kod uzidanih objekata se redovno previdi.

Pristup novoformirane parcele

Svaka novoformirana građevinska parcela mora imati pristup na javnu saobraćajnu površinu.

Свака новоформирана грађевинска парцела мора имати приступ на јавну саобраћајну површину. Ширина приватног пролаза за парцеле које немају директан приступ јавној саобраћајној површини не може бити мања од 2,50 м. Објекти у привредним и индустријским зонама морају обезбедити противпожарни пут око објеката, који не може бити ужи од 3,5 м, за једносмерну комуникацију, односно 6 м за двосмерно кретање возила.

Da li se garaža računa u indeks izgrađenosti i zauzetosti

Nadzemne garaže se URAČUNAVAJU u indeks izgrađenosti i zauzetosti. Podzemne garaže se NE računaju u indekse.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Ovo direktno menja računicu zauzetosti. Garaža u prizemlju objekta ulazi u indeks; ista garaža ukopana ne ulazi.

Parkiranje za sopstvene potrebe — opšte pravilo

Vlasnici porodičnih i stambenih objekata svih vrsta obezbeđuju po pravilu jedno parking ili garažno mesto po stanu, na sopstvenoj parceli, izvan javne saobraćajne površine.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Normativ se čita prema konkretnoj namjeni i važećem planu. Nema jedinstvene planske vrijednosti 1,1 PM za cijeli Beograd.

Koliko parking mesta traži hotelijerska ustanova

Jedno PM na korisan prostor za 10 kreveta.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Koliko parking mesta traži banka, zdravstvena, poslovna, obrazovna ili administrativna ustanova

Jedno PM na 70 m² korisnog prostora.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Normativ se čita prema konkretnoj namjeni i važećem planu. Nema jedinstvene planske vrijednosti 1,1 PM za cijeli Beograd.

Koliko parking mesta traži pošta

Jedno PM na 150 m² korisnog prostora.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Koliko parking mesta traži pozorište ili bioskop

Jedno PM na korisan prostor za 30 gledalaca.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Koliko parking mesta traži proizvodni, magacinski ili industrijski objekat

Jedno PM na 200 m² korisnog prostora — najblaži normativ od svih.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Koliko parking mesta traži sportska hala

Jedno PM na korisan prostor za 40 gledalaca.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Koliko parking mesta traži trgovina na malo

Jedno PM na 100 m² korisnog prostora.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

PGR Beograda je stroži — 1 PM na 50 m² prodajnog prostora. Vidi parking-normativ.

Koliko parking mesta traži ugostiteljski objekat

Jedno PM na korisan prostor za osam stolica.

За паркирање возила за сопствене потребе, власници породичних и стамбених објеката свих врста по правилу обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине, и то - једно паркинг или гаражно место на један стан. За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката обезбеђују простор на сопственој грађевинској парцели, изван јавне саобраћајне површине. У случају из става 2. овог члана, број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте делатности, и то по једно паркинг или гаражно место (у даљем тексту: ПМ), на следећи начин: 1) банка, здравствена, пословна, образовна или административна установа - једно ПМ на 70 м2 корисног простора; 2) пошта - једно ПМ на 150 м2 корисног простора; 3) трговина на мало - једно ПМ на 100 м2 корисног простора; 4) угоститељски објекат - једно ПМ на користан простор за осам столица; 5) хотелијерска установа - једно ПМ на користан простор за 10 кревета; 6) позориште или биоскоп - једно ПМ на користан простор за 30 гледалаца; 7) спортска хала - једно ПМ на користан простор за 40 гледалаца; 8) производни, магацински и индустријски објекат - једно ПМ на 200 м2 корисног простора. Гараже објеката планирају се подземно у габариту, изван габарита објекта или надземно, на грађевинској парцели. Површине гаража објеката које се планирају надземно на грађевинској парцели урачунавају се при утврђивању индекса изграђености, односно индекса заузетости грађевинске парцеле, а подземне гараже се не урачунавају у индексе. Одводњавање и нивелација

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Odvodnjavanje površinskih voda sa parcele

Slobodnim padom prema rigolama odnosno prema ulici, sa najmanjim padom 1,5%. Površinske vode sa jedne parcele NE mogu se usmeravati prema drugoj parceli.

Површинске воде се одводе са парцеле слободним падом према риголама, односно према улици (код регулисане канализације, односно јарковима) са најмањим падом од 1,5%. Површинске воде са једне грађевинске парцеле не могу се усмеравати према другој парцели. Површинске и друге отпадне воде из економског дворишта у сеоским насељима одводе се регулисано до ђубришне јаме када се економско двориште налази уз јавни пут. Архитектонско обликовање, материјализација, завршне обраде, колорит и друго

Usmeravanje kišnice na susedovu parcelu je čest izvor spora i primedbe.

Čime se utvrđuje spoljni izgled objekta

Idejnim arhitektonskim projektom. U urbanističkoj celini posebnih kulturnih vrednosti usklađuje se sa konzervatorskim uslovima.

Спољни изглед објекта, облик крова, примењени материјали, боје и други елементи утврђују се идејним архитектонским пројектом. Спољни изглед објекта у урбанистичкој целини посебних културних вредности, усклађује се са конзерваторским условима. Општа правила за изградњу за појединачне зоне 1. Индекс изграђености или индекс заузетости

Otvori kod objekata bližih od propisanog rastojanja

Član 42: na bočnom dvorištu slobodnostojeći objekat ima rastojanje do susjedne građevinske parcele 2,50 m, a dvojni i objekat u prekinutom nizu 4,00 m; za izgrađene stambene objekte čije je rastojanje do međe manje od 4,0 m ne mogu se na susjednim stranama predviđati otvori stambenih prostorija. Član 52: kod rekonstrukcije izgrađenih objekata međusobno udaljenih manje od 3,00 m ne mogu se predviđati naspramni otvori stambenih prostorija. Član 56 propisuje 2,5 m do međe; za izgrađene objekte ispod te vrijednosti ne mogu se na susjednim stranama predviđati naspramni otvori stambenih prostorija. To su odvojeni slučajevi pripadajućih zona.

Растојање слободностојећег објекта на делу бочног дворишта и линије суседне грађевинске парцеле је 2,50 м, а двојних и објеката у прекинутом низу 4,00 м. За изграђене стамбене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од 4,0 м не могу се на суседним странама предвиђати отвори стамбених просторија. … За изграђене објекте чија међусобна удаљеност износи мање од 3,00 м, у случају реконструкције не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. За зоне изграђених објеката чије је растојање до границе грађевинске парцеле различито од вредности утврђених у ставу 1. овог члана, могу се нови објекти постављати и на растојањима која су ранијим правилима постављена и то: 1) слободностојећи објекти на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,00 м; 2) слободностојећи објекти на делу бочног дворишта јужне оријентације - 3,00 м. Растојање новог објекта који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, до границе грађевинске парцеле, утврђује се локацијским условима према врсти изградње у складу с овим правилником. 6. Општа правила за изградњу за опште стамбене и мешовите зоне у насељима средњих густина … Најмање дозвољено растојање објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од вредности утврђених у ставу 1. овог члана не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Растојање објекта који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, од границе грађевинске парцеле утврђује се локацијским условима према врсти изградње прописаном овим правилником. 7. Општа правила за изградњу за градске стамбене и опште зоне већих густина

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Rastojanje regulacione i građevinske linije u gradskim zonama

U zonama iz članova 54 i 58 osnovno rastojanje regulacione i građevinske linije je 3 m uz navedene izuzetke. U centralnoj gradskoj zoni član 62 polazi od njihovog poklapanja; ne prenositi tamo automatski 3 m.

Растојање између регулационе и грађевинске линије за објекте осим објеката у низу је 3,0 м, осим кад се локацијски услови издају за регулисани део улице у коме се грађевинска и регулациона линија поклапају. У зони изграђених објеката растојање из става 1. овог члана утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката (преко 50%). За објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, растојање из става 1. овог члана утврђује се локацијским условима. … Растојање између регулационе и грађевинске линије за нове објекте осим објеката у низу је 3,0 м, осим кад се локацијским условима издаје за регулисани део улице у коме се грађевинска и регулациона линија поклапају. У зони изграђених објеката растојање из става 1. овог члана утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката (преко 50%). … Грађевинска и регулациона линија се по правилу поклапају осим кад се локацијским условима издаје за нерегулисани део улице у коме је растојање између регулационе и грађевинске линије за објекте осим објеката у низу 3,0 м. У зони изграђених објеката растојање из става 1. овог члана утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката (преко 50%).

Koje je opšte minimalno bočno rastojanje slobodnostojećeg objekta od susedne parcele u stambenim i gradskim zonama?

U pravilima za srednje i veće gustine, kao i za centralne gradske/poslovne zone, pojavljuje se najmanje 2,50 m za slobodnostojeći objekat. Ovo nije univerzalna zamena za plan: za konkretnu parcelu prvo se čita merodavan planski dokument i lokacijski uslovi.

Најмање дозвољено растојање објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од вредности утврђених у ставу 1. овог члана не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Растојање објекта који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, од границе грађевинске парцеле утврђује се локацијским условима према врсти изградње прописаном овим правилником. 7. Општа правила за изградњу за градске стамбене и опште зоне већих густина … Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од 2,5 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори. 8. Општа правила за изградњу за централне градске и пословне зоне … Најмање дозвољено растојање новог слободностојећег објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене слободностојеће објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од 2,5 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори. 9. Општа правила за изградњу у периферној пословној, привредној и индустријској зони

Najmanje rastojanje objekta od linije susedne parcele — gradske i centralne zone

2,5 m. Kod izgrađenih objekata bližih od toga ne smeju se na susednim stranama predviđati naspramni otvori stambenih prostorija.

Најмање дозвољено растојање објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од вредности утврђених у ставу 1. овог члана не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Растојање објекта који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, од границе грађевинске парцеле утврђује се локацијским условима према врсти изградње прописаном овим правилником. 7. Општа правила за изградњу за градске стамбене и опште зоне већих густина … Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од 2,5 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори. 8. Општа правила за изградњу за централне градске и пословне зоне … Најмање дозвољено растојање новог слободностојећег објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је 2,5 м. За изграђене слободностојеће објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од 2,5 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори. 9. Општа правила за изградњу у периферној пословној, привредној и индустријској зони

Međusobna udaljenost objekata u zonama većih gustina i centralnim zonama

Član 59 za zonu većih gustina propisuje međusobnu udaljenost novih i okolnih objekata 5,0 m, osim objekata u nizu; za izgrađene objekte međusobno udaljene manje od 4,00 m zabranjuje predviđanje naspramnih otvora na susjednim stranama. Član 63 za centralne urbane i poslovne zone propisuje 5,0 m između novih slobodnostojećih i okolnih objekata, osim objekata u nizu; kod izgrađenih slobodnostojećih objekata međusobno udaljenih manje od 5,00 m ne mogu se predviđati naspramni otvori. Ne spajati minimum novogradnje sa pragom zabrane otvora kod postojećih objekata.

Међусобна удаљеност нових и околних објеката, осим објеката у низу, је 5,0 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 4,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори. … Објекти које се по правилу граде у зонама реконструкције и обнове и централним урбаним и пословним зонама су објекти у низу. Међусобна удаљеност нових слободностојећих и околних објеката, осим објеката у низу, је 5,0 м, тако што се положајем новог објекта обезбеђује наведена удаљеност од постојећег објекта. За изграђене слободностојеће објекте који су међусобно удаљени мање од 5,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Najveći dozvoljeni indeks izgrađenosti po zonama

kuće za odmor 0,3 · seoska 0,8 · retka naselja i porodična gradnja 1,2 · opšta stambena srednjih gustina 1,6 · mešovita srednjih gustina 2,0 · gradska stambena i opšta većih gustina 2,8 · centralna gradska i poslovna 3,5 · periferna poslovna i industrijska 1,5

Највећи дозвољени индекс изграђености по зонама изградње је за: 1) зона кућа за одмор - 0,3; 2) сеоска зона - 0,8; 3) зона ретких насеља и породичне градње - 1,2; 4) општа стамбена зона у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње - 1,6; 5) мешовите зоне у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње - 2,0; 6) градске стамбене и опште зоне већих густина - 2.8; 7) централне градске и пословне зоне - 3,5; 8) периферне пословне, привредне и индустријске зоне - 1,5; 9) остале појединачне зоне и посебни објекти, објекти инфраструктуре и друго - у складу са врстом објекта. Највећи дозвољени индекс заузетости по зонама изградње је за: 1) зона кућа за одмор - 25%; 2) сеоска зона - 30%; 3) зона ретких насеља и породичне градње - 40%; 4) општа стамбена зона у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње - 50%; 5) мешовите зоне у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње - 50%; 6) градске стамбене и опште зоне већих густина - 50%; 7) централне градске и пословне зоне - 60%; 8) периферне пословне, привредне и индустријске зоне - 60%; 9) остале посебне зоне и посебни објекти, објекти инфраструктуре и друго - у складу са врстом објекта. 2. Ограђивање по појединачним зонама

Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti po zonama

kuće za odmor 25% · seoska 30% · retka naselja i porodična gradnja 40% · opšta stambena srednjih gustina 50% · mešovita 50% · gradska stambena i opšta većih gustina 50% · centralna gradska i poslovna 60% · periferna poslovna i industrijska 60%

Највећи дозвољени индекс изграђености по зонама изградње је за: 1) зона кућа за одмор - 0,3; 2) сеоска зона - 0,8; 3) зона ретких насеља и породичне градње - 1,2; 4) општа стамбена зона у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње - 1,6; 5) мешовите зоне у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње - 2,0; 6) градске стамбене и опште зоне већих густина - 2.8; 7) централне градске и пословне зоне - 3,5; 8) периферне пословне, привредне и индустријске зоне - 1,5; 9) остале појединачне зоне и посебни објекти, објекти инфраструктуре и друго - у складу са врстом објекта. Највећи дозвољени индекс заузетости по зонама изградње је за: 1) зона кућа за одмор - 25%; 2) сеоска зона - 30%; 3) зона ретких насеља и породичне градње - 40%; 4) општа стамбена зона у насељима средњих густина са два или више типова стамбене изградње - 50%; 5) мешовите зоне у насељима средњих густина са два или више типова нестамбене градње - 50%; 6) градске стамбене и опште зоне већих густина - 50%; 7) централне градске и пословне зоне - 60%; 8) периферне пословне, привредне и индустријске зоне - 60%; 9) остале посебне зоне и посебни објекти, објекти инфраструктуре и друго - у складу са врстом објекта. 2. Ограђивање по појединачним зонама

Ograđivanje parcele — detaljna pravila

zidana do 0,90 m od kote trotoara ili transparentna do 1,40 m · ako je kota parcele viša od susedne za preko 0,90 m, transparentna do 1,40 m na podzidu · ograda, stubovi i kapije moraju biti na parceli koja se ograđuje · zidana neprozirna između parcela do 1,40 m uz saglasnost suseda, stubovi na zemljištu vlasnika ograde · živa zelena ograda se sadi u osovini granice · vrata i kapije na uličnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije · industrijske parcele zidana do 2,20 m

Грађевинске парцеле могу се ограђивати зиданом оградом до висине од 0,90 м (рачунајући од коте тротоара) или транспарентном оградом до висине од 1,40 м. Грађевинске парцеле чија је кота нивелете виша од 0,90 м од суседне, могу се ограђивати транспарентном оградом до висине од 1,40 м која се може постављати на подзид чију висину одређује надлежни општински орган. Зидане и друге врсте ограда постављају се на регулациону линију тако да ограда, стубови ограде и капије буду на грађевинској парцели која се ограђује. Зидана непрозирна ограда између грађевинских парцела подиже се до висине 1,40 м уз сагласност суседа, тако да стубови ограде буду на земљишту власника ограде. Суседне грађевинске парцеле могу се ограђивати живом зеленом оградом која се сади у осовини границе грађевинске парцеле или транспарентном оградом до висине од 1,40 м, која се поставља према катастарском плану и операту, тако да стубови ограде буду на земљишту власника ограде. Врата и капије на уличној огради не могу се отварати ван регулационе линије. У насељима се грађевинске парцеле за изградњу пословних и других нестамбених објеката по правилу не ограђују. У зонама вишепородичне и вишеспратне изградње, грађевинске парцеле се по правилу не ограђују. Грађевинске парцеле за објекте од јавног интереса се не ограђују, осим ако за то не постоји потреба из безбедносниих разлога. Грађевинске парцеле на којима се налазе објекти који представљају непосредну опасност по живот људи, као и грађевинске парцеле специјалне намене, ограђују се на начин који одреди надлежни орган. Грађевинске парцеле на којима се налазе индустријски објекти и остали радни и пословни објекти индустријских зона (складишта, радионице и сл.) могу се ограђивати зиданом оградом висине до 2,20 м. 3. Општа правила за изградњу у зони кућа за одмор

Kapija koja se otvara napolje preko regulacione linije je česta primedba. Zidana ograda između parcela preko 0,90 m traži saglasnost suseda.

Najveća spratnost u zoni kuća za odmor

najviše dve nadzemne etaže

Највећа дозвољена спратност објекта у зони кућа за одмор је највише до две надземне етаже.

Rastojanje regulacione od građevinske linije — zona kuća za odmor

najmanje 5 m

Минимално растојање регулационе линије од грађевинске линије за нови објекат је 5 м. 4. Општа правила за изградњу за сеоске зоне

Najveća spratnost u seoskoj zoni

najviše tri nadzemne etaže

Највећа дозвољена спратност објеката свих врста у сеоској зони је највише до три надземне етаже.

Rastojanje regulacione od građevinske linije — seoska zona

5,0 m, ali se u izgrađenoj zoni utvrđuje prema poziciji većine izgrađenih objekata (preko 50%). Kod indirektne veze sa javnim putem — lokacijskim uslovima.

Растојање регулационе линије од грађевинске линије у сеоској зони је 5,0 м. У сеоској зони растојање из става 1. овог члана утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката (преко 50%). За сеоске стамбене објекте који имају индиректну везу са јавним путем преко приватног пролаза, растојање из става 1. овог члана утврђује се локацијским условима.

Pravilo „prema poziciji većine izgrađenih“ znači da se ne uzima 5,0 m napamet nego se snima postojeće stanje u ulici.

Međusobna udaljenost objekata — seoska zona

spratni 6,00 m · prizemni slobodnostojeći 5,00 m. Kod izgrađenih objekata međusobno udaljenih manje od 3,00 m ne smeju se na susednim stranama predviđati otvori stambenih prostorija.

Међусобна удаљеност нових спратних сеоских објеката је 6,00 м, а приземних слободностојећих 5,00 м. За изграђене сеоске објекте који су међусобно удаљени мање од 3,00 м не могу се на суседним странама предвиђати отвори стамбених просторија. Међусобна удаљеност сеоских објеката који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, утврђује се локацијским условима према врсти изградње.

Šta su ekonomski objekti

Objekti za gajenje životinja, prateći objekti (ispusti, piste za stajnjak, skladištenje osoke), objekti za skladištenje stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda, i drugi na gazdinstvu. Prljavi objekti se postavljaju samo niz dominantni vetar u odnosu na čiste.

Економски објекти су објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви); објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви) и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице, магацини хране и сл.). Међусобна растојања економских објеката из овог члана зависе од организације економског дворишта, с тим да се прљави објекти могу постављати само низ доминантни ветар у односу на чисте објекте.

Rastojanje stambenog objekta od stočne staje i đubrišta

stambeni objekat — stočna staja najmanje 15,00 m · đubrište i poljski klozet najmanje 20,00 m od stambenog objekta, bunara ili živog izvora vode, i to samo na nižoj koti

Позиција економских објеката у односу на грађевинску линију утврђује се локацијским условима и применом најмањих дозвољених растојања за објекте прописаних овим правилником. Међусобно растојање стамбеног објекта и сточне стаје је 15,00 м. Ђубриште и пољски клозет могу бити удаљени од стамбеног објекта, бунара, односно живог извора воде најмање 20,00 м, и то само на нижој коти.

Uslov „samo na nižoj koti“ se lako previdi — nije dovoljno samo rastojanje.

Rastojanje ekonomskih objekata od granice parcele

Kad se ekonomski delovi susednih parcela graniče — najmanje 1,00 m. Kad se ekonomski deo graniči sa stambenim delom druge parcele — primenjuje se čl. 43 (6,00 / 5,00 m).

У случају да се економски делови суседних грађевинских парцела непосредно граниче, растојање нових економских објеката од границе парцеле не може бити мање од 1,00 м. У случају када се економски део једне парцеле непосредно граничи са стамбеним делом друге парцеле, растојање нових економских објеката утврђује се применом одредаба члана 43. овог правилника.

Ekonomsko dvorište na nagnutom terenu

Primijeniti položaj ekonomskog dvorišta i dodatno zeleno rastojanje iz člana 47 prema nagibu i odnosu prema stambenom dijelu.

На парцели са нагибом терена од јавног пута (наниже), у случају нове изградње, стамбено двориште се поставља на највишој коти уз јавни пут, најмања ширина приступног економског пута на парцели износи 3,00 м, а економско двориште се поставља иза стамбеног дворишта (наниже). На парцели са нагибом терена према јавном путу (навише), у случају нове изградње, стамбено двориште се поставља на највишој коти, најмања ширина приступног стамбеног пута је 2,50 м, а економског 3,00 м. Ако су испуњени услови из става 2. овог члана, економско двориште може бити уз јавни пут, а економски објекти на грађевинској линији. Растојање од грађевинске до регулационе линије утврђује се применом општих правила регулације прописаних овим правилником увећаним за најмање 3,00 м зеленог простора.

Organizacija stambenog i ekonomskog dvorišta prema nagibu terena

Nagib od javnog puta (naniže): stambeno dvorište na najvišoj koti uz put, pristupni ekonomski put najmanje 3,00 m, ekonomsko dvorište iza stambenog. Nagib prema putu (naviše): stambeno dvorište na najvišoj koti, stambeni pristup 2,50 m, ekonomski 3,00 m.

На парцели са нагибом терена од јавног пута (наниже), у случају нове изградње, стамбено двориште се поставља на највишој коти уз јавни пут, најмања ширина приступног економског пута на парцели износи 3,00 м, а економско двориште се поставља иза стамбеног дворишта (наниже). На парцели са нагибом терена према јавном путу (навише), у случају нове изградње, стамбено двориште се поставља на највишој коти, најмања ширина приступног стамбеног пута је 2,50 м, а економског 3,00 м. Ако су испуњени услови из става 2. овог члана, економско двориште може бити уз јавни пут, а економски објекти на грађевинској линији. Растојање од грађевинске до регулационе линије утврђује се применом општих правила регулације прописаних овим правилником увећаним за најмање 3,00 м зеленог простора.

Pregrađivanje parcele u seoskom naselju

Dozvoljeno na funkcionalne celine (stambeni deo, ekonomski deo, pristupi, okućnica), s tim da visina unutrašnje ograde ne može biti veća od visine spoljne.

Грађевинске парцела у сеоском насељу може се преграђивати у функционалне целине (стамбени део, економски део, економски приступ, стамбени приступ и окућница), с тим да висина унутрашње ограде не може бити већа од висине спољне ограде. 5. Општа правила за изградњу у зони ретких насеља и породичне градње

Najveća spratnost u zoni retkih naselja i porodične gradnje

najviše četiri nadzemne etaže

Највећа дозвољена спратност објеката свих врста у зони ретких насеља и породичне изградње је највише до четири надземне етаже.

Rastojanje građevinske od regulacione linije — zona retkih naselja

najmanje 3,0 m. U izgrađenoj zoni utvrđuje se prema poziciji većine izgrađenih objekata (preko 50%). Kod indirektne veze preko privatnog prolaza — lokacijskim uslovima.

Минимално растојање између грађевинске и регулационе линије за објекат је 3,0 м. У зони у којој постоје изграђени објекти, растојање из става 1. овог члана утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката (преко 50%). За објекат који има индиректну везу са јавним путем преко приватног пролаза растојање из става 1. овог члана утврђује се локацијским условима.

Koliko dvojni objekat ili objekat u prekinutom nizu mora biti udaljen od granice susedne parcele?

Najmanje 4,00 m, kada se primenjuje opšte pravilo iz člana 51. Posebna pravila merodavnog plana imaju prvenstvo za konkretan predmet.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Da li sama saglasnost suseda automatski dozvoljava da se objekat gradi bliže međi od propisanog minimuma?

Ne kao opšte pravilo iz člana 51. Taj član propisuje minimalna rastojanja i ne propisuje saglasnost suseda kao automatsku zamenu za njih. Drugačiji položaj mora imati pravni osnov u merodavnom planskom dokumentu, lokacijskim uslovima ili posebnom režimu koji se primenjuje na konkretnu parcelu.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Koliko slobodnostojeći objekat mora biti udaljen od južne granice susedne parcele?

Najmanje 2,50 m od granice susedne parcele na južnom delu bočnog dvorišta, kada se primenjuje opšte pravilo iz člana 51. Ako merodavan planski dokument propisuje poseban režim, proverava se taj plan i lokacijski uslovi.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Koliko slobodnostojeći objekat mora biti udaljen od severne granice susedne parcele?

Najmanje 1,50 m od granice susedne parcele na severnom delu bočnog dvorišta, kada se primenjuje opšte pravilo iz člana 51. Ako merodavan planski dokument propisuje poseban režim, proverava se taj plan i lokacijski uslovi.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Koliko dvojni objekat ili objekat u prekinutom nizu mora biti udaljen od granice

4,00 m na bočnom delu dvorišta — najstroži prag od svih tipova.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Razlika prema prvom/poslednjem u NEPREKINUTOM nizu je velika — tamo je 1,50 m, ovde 4,00 m. Oba objekta su uzidana s jedne strane, pa se lako zameni.

Kolika je međusobna udaljenost novih objekata po opštim pravilima

U zoni rijetkih naselja i porodične gradnje međusobna udaljenost novih objekata je 4,00 m, osim poluatrijumskih objekata i objekata u neprekinutom nizu. Član 51 zatim zasebno određuje rastojanja novog objekta do susjedne građevinske parcele prema tipu i orijentaciji. Međusobnih 4 m ne znači da svaki objekat uvijek mora biti udaljen 2 m od međe.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Međusobnih 4 m između objekata razlikovati od rastojanja do granice parcele iz stava2, prema tipu i orijentaciji. Nema univerzalne obaveze da svaki objekat obezbijedi polovinu od 4 m; poluatrijumski objekti i neprekinuti niz izuzeti su od ovog međusobnog minimuma.

Koliko prvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu mora biti udaljen od granice

1,50 m.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Koliko slobodnostojeći objekat mora biti udaljen od granice na južnoj strani

2,50 m — na delu bočnog dvorišta južne orijentacije. Metar više nego na severnoj.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Češća greška nego što izgleda: objekat se centrira na parceli sa istim rastojanjem na obe strane, a južna traži metar više.

Koliko slobodnostojeći objekat mora biti udaljen od granice na severnoj strani

1,50 m — na delu bočnog dvorišta severne orijentacije.

Међусобна удаљеност нових објеката, осим полуатријумских објеката и објеката у непрекинутом низу је 4,00 м, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне парцеле Најмање дозвољено растојање новог објекта и линије суседне грађевинске парцеле, којом се у складу с одредбом става 1. овог члана, обезбеђује међусобна удаљеност објеката, је за: 1) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,50 м; 2) слободностојеће објекте на делу бочног дворишта јужне оријентације - 2,50 м; 3) двојне објекте и објекте у прекинутом низу на бочном делу дворишта - 4,00 м; 4) први или последњи објекат у непрекинутом низу - 1,50 м.

Orijentacija bočnog dvorišta menja prag — severna 1,50 m, južna 2,50 m. Ista parcela ima različite obaveze na dve strane.

Da li rekonstrukcija sme da otvara nove prozore odnosno naspramne otvore stambenih prostorija prema susedu?

Ne postoji univerzalno pravo da se rekonstrukcijom otvore novi prozori prema susedu. Kada se primenjuje Pravilnik o opstim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, za vec izgradjene objekte cija je medjusobna udaljenost manja od 3,00 m u rekonstrukciji se na susednim stranama ne mogu predvidjati naspramni otvori stambenih prostorija. Za druge udaljenosti i zone prvo se proverava merodavni planski dokument i pravila za konkretnu zonu; protivpozarni zahtevi mogu postaviti dodatna ogranicenja.

За изграђене објекте чија међусобна удаљеност износи мање од 3,00 м, у случају реконструкције не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. За зоне изграђених објеката чије је растојање до границе грађевинске парцеле различито од вредности утврђених у ставу 1. овог члана, могу се нови објекти постављати и на растојањима која су ранијим правилима постављена и то: 1) слободностојећи објекти на делу бочног дворишта северне оријентације - 1,00 м; 2) слободностојећи објекти на делу бочног дворишта јужне оријентације - 3,00 м. Растојање новог објекта који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, до границе грађевинске парцеле, утврђује се локацијским условима према врсти изградње у складу с овим правилником. 6. Општа правила за изградњу за опште стамбене и мешовите зоне у насељима средњих густина

Najveća spratnost u stambenim zonama i naseljima srednjih gustina

do pet nadzemnih etaža

Највећа дозвољена спратност објеката свих врста у стамбеним зонама и насељима средњих густина је до пет надземних етажа.

Zaklanjanje direktnog osunčanja susednom objektu

Višespratni slobodnostojeći objekat ne može zaklanjati direktno osunčanje drugom objektu više od polovine trajanja direktnog osunčanja.

Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи по правилу најмање половину висине вишег објекта, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне грађевинске парцеле. Удаљеност се може смањити на четвртину, ако објекти на наспрамним бочним фасадама не садрже наспрамне отворе на просторијама за становање (као и атељеима и пословним просторијама). Удаљеност планираних од околних објеката, осим објеката у низу, по правилу је 5,0 м. а минимум 4,00 м, ако један од зидова објекта садржи отворе за дневно осветљење. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 4,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања. При изградњи објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта.

Traži proveru osenčenja, ne samo rastojanja. Retko se radi, a sused se na to poziva.

Šta sa svetlarnikom pri izgradnji u neprekinutom nizu

Na novom objektu se ostavlja svetlarnik iste veličine i simetričan svetlarniku postojećeg objekta.

Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи по правилу најмање половину висине вишег објекта, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне грађевинске парцеле. Удаљеност се може смањити на четвртину, ако објекти на наспрамним бочним фасадама не садрже наспрамне отворе на просторијама за становање (као и атељеима и пословним просторијама). Удаљеност планираних од околних објеката, осим објеката у низу, по правилу је 5,0 м. а минимум 4,00 м, ако један од зидова објекта садржи отворе за дневно осветљење. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 4,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања. При изградњи објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja. Položaj svetlarnika nije slobodan izbor — diktira ga susedni objekat. Projektovanje svetlarnika po sopstvenoj dispoziciji, pa naknadno usklađivanje, ume da preuredi celu osnovu.

Može li se udaljenost višespratnica smanjiti ispod polovine visine

Da — na četvrtinu visine, ali samo ako naspramne bočne fasade nemaju naspramne otvore na prostorijama za stanovanje, ateljeima i poslovnim prostorijama.

Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи по правилу најмање половину висине вишег објекта, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне грађевинске парцеле. Удаљеност се може смањити на четвртину, ако објекти на наспрамним бочним фасадама не садрже наспрамне отворе на просторијама за становање (као и атељеима и пословним просторијама). Удаљеност планираних од околних објеката, осим објеката у низу, по правилу је 5,0 м. а минимум 4,00 м, ако један од зидова објекта садржи отворе за дневно осветљење. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 4,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања. При изградњи објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja. Olakšica se plaća otvorima — bočna fasada ostaje bez prozora stambenih prostorija. Ateljei i poslovne prostorije se izričito izjednačavaju sa stanovanjem.

Kolika je udaljenost višespratnice od okolnih objekata

Po pravilu 5,0 m, a minimum 4,00 m ako jedan od zidova sadrži otvore za dnevno osvetljenje. Ne odnosi se na objekte u nizu.

Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи по правилу најмање половину висине вишег објекта, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне грађевинске парцеле. Удаљеност се може смањити на четвртину, ако објекти на наспрамним бочним фасадама не садрже наспрамне отворе на просторијама за становање (као и атељеима и пословним просторијама). Удаљеност планираних од околних објеката, осим објеката у низу, по правилу је 5,0 м. а минимум 4,00 м, ако један од зидова објекта садржи отворе за дневно осветљење. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 4,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања. При изградњи објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja.

Kolika je međusobna udaljenost slobodnostojećih višespratnica

Po pravilu najmanje polovina visine višeg objekta. Obezbeđuje se udaljenošću novog objekta od granice susedne parcele.

Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи по правилу најмање половину висине вишег објекта, тако што се обезбеђује удаљеност новог објекта од границе суседне грађевинске парцеле. Удаљеност се може смањити на четвртину, ако објекти на наспрамним бочним фасадама не садрже наспрамне отворе на просторијама за становање (као и атељеима и пословним просторијама). Удаљеност планираних од околних објеката, осим објеката у низу, по правилу је 5,0 м. а минимум 4,00 м, ако један од зидова објекта садржи отворе за дневно осветљење. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 4,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори стамбених просторија. Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања. При изградњи објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта.

Automatska provjera je povučena jer postojeći profil ne dokazuje tačnu namjenu, geometrijski slučaj, izuzetak ili konkretno područje primjene norme. Mjera koja se koristi i u drugim pravilima nije time povučena iz cijelog API-ja. Prag zavisi od visine VIŠEG objekta, ne od visine tvog. Susedna višespratnica podiže obavezu na tvojoj parceli.

Najveća spratnost u gradskim stambenim i opštim zonama većih gustina

do sedam nadzemnih etaža

Спратност објеката свих врста у градским стамбеним и општим зонама већих густина је до седам надземних етажа.

Spratnost u centralnoj urbanoj i poslovnoj zoni

Utvrđuje se lokacijskim uslovima, u skladu sa okolnom postojećom gradnjom.

Спратност објеката свих врста у зони реконструкције и обнове и централној урбаној зони, као и у пословној зони и осталим изграђеним подручјима утврђује се локацијским условима, у складу са околном постојећом градњом.

Tip gradnje u centralnim urbanim i poslovnim zonama

Po pravilu objekti u nizu. Građevinska i regulaciona linija se po pravilu poklapaju.

Објекти које се по правилу граде у зонама реконструкције и обнове и централним урбаним и пословним зонама су објекти у низу. Међусобна удаљеност нових слободностојећих и околних објеката, осим објеката у низу, је 5,0 м, тако што се положајем новог објекта обезбеђује наведена удаљеност од постојећег објекта. За изграђене слободностојеће објекте који су међусобно удаљени мање од 5,00 м не могу се на суседним странама предвиђати наспрамни отвори.

Posebni uslovi poslovnih i privrednih zona

Posebne zone imaju sopstvene uslove spratnosti i visine; vrijednosti se ne prenose na svaku poslovnu namjenu u drugim zonama.

Спратност објеката свих врста у неизграђеној периферној пословној, привредној и индустријској зони ван насеља се утврђује локацијским условима, а у складу с технолошким захтевима. Објекти и пратећи објекти у посебним подручјима, на шумском земљишту и уз воде и водозахватне површине (шанк-барови, одморишта, просторије за опрему и сл.) могу бити спратности највише једна надземна етажа, а највеће дозвољене висине сојеница и надстрешница су 7,0 м. V ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Spratnost u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni

Utvrđuje se lokacijskim uslovima, u skladu sa tehnološkim zahtevima.

Спратност објеката свих врста у неизграђеној периферној пословној, привредној и индустријској зони ван насеља се утврђује локацијским условима, а у складу с технолошким захтевима. Објекти и пратећи објекти у посебним подручјима, на шумском земљишту и уз воде и водозахватне површине (шанк-барови, одморишта, просторије за опрему и сл.) могу бити спратности највише једна надземна етажа, а највеће дозвољене висине сојеница и надстрешница су 7,0 м. V ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ