Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti

Koje tri grupe obaveznih elemenata pristupačnosti postoje?

Elementi za savladavanje visinskih razlika, elementi kretanja i boravka u prostoru (stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje) i elementi pristupačnosti javnog saobraćaja.

Обавезни елементи приступачности су: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење; 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Обавезни елементи приступачности примењују се одабиром најповољнијег решења у односу на намену, ако није другачије предвиђено међународним стандардима који уређују област јавног саобраћаја (ИАТА, УИЦ и сл.). 1. Елементи приступачности за савладавање висинских разлика Прилази до објекта

Na kom delu objekta se predviđa pristupačan prilaz?

Na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili izdignut najviše 5 cm u odnosu na pešačku površinu.

Прилаз до објекта предвиђа се на делу објекта чији је приземни део у нивоу терена или је издигнут до 5 cm у односу на пешачку површину. Савладавање висинске разлике између пешачке површине и прилаза до објекта врши се: 1) рампама за пешаке и кориснике инвалидских колицима, за висинску разлику до 76 cm; 2) спољним степеницама, рампама, степеништем и подизним платформама, за висинску разлику већу од 76 cm. Рампе за пешаке

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Do koje visinske razlike se prilaz rešava rampom, a od koje stepeništem ili platformom?

Rampa je jedno od rješenja visinske razlike do 76 cm; to nije apsolutna zabrana rampe za veći uspon. Član 7 tačka 17 posebno uređuje rampe za razlike veće od 76 cm.

Прилаз до објекта предвиђа се на делу објекта чији је приземни део у нивоу терена или је издигнут до 5 cm у односу на пешачку површину. Савладавање висинске разлике између пешачке површине и прилаза до објекта врши се: 1) рампама за пешаке и кориснике инвалидских колицима, за висинску разлику до 76 cm; 2) спољним степеницама, рампама, степеништем и подизним платформама, за висинску разлику већу од 76 cm. Рампе за пешаке

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Kolika je najmanja čista širina dvokrake pristupačne rampe?

Najmanje 150 cm čiste širine dvokrake pristupačne rampe. Podest ima zasebne dimenzione zahtjeve iz člana 7.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

P1: metrika je razdvojena od automobilske garažne rampe da specialist routing ne bi mešao dve različite vrste rampi.

Koliki sme biti nagib rampe za pešake?

Nagib je do 5%; izuzetno, ako nema uslova za 5%, do 8,3% za kratka rastojanja do 6 m. Pročitati zajedno sve uslove rampe iz člana 7.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti. 8,3% je izuzetak vezan za dužinu do 6 m, ne opšta alternativa.

Koliki je podest na dvokrakoj rampi?

Najmanje 150 x 170 cm, da bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Kako se rampa štiti sa spoljnih strana?

Ivičnjacima visine 5 cm i širine 5-10 cm sa spoljnih strana, i dvovisinskim rukohvatima sa obe strane na visinama 70 cm i 90 cm.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Kolika je najveća dozvoljena ukupna dužina rampe?

15 m u posebnom slučaju. Rampe duže od 6 m, a najviše do 9 m ako su manjeg nagiba, razdvajaju se odmorištima dužine najmanje 150 cm.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Kolikog je prečnika rukohvat?

4 cm, oblikovan tako da se može obuhvatiti dlanom, boje u kontrastu sa pozadinom, postavljen na dve visine 70 cm i 90 cm.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Koliko se rukohvat produžava izvan rampe?

Rukohvati moraju biti neprekidni i protezati se sa obe strane rampe najmanje 30 cm ispred početka i iza završetka rampe, sa zaobljenim završetkom okrenutim prema zidu ili nosaču.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Kolika je najmanja čista širina rampe?

90 cm za jednosmeran prolaz. Dvokraka rampa ima čistu širinu najmanje 150 cm, sa podestom od najmanje 150 cm.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Osnovni minimum 90 cm ne potvrđuje strožiju širinu dvokrake rampe150 cm niti dimenzije podesta; provjeriti konkretan raspored i zasebnu strožiju granu.

Koliki nagib sme da ima pristupačna pešačka rampa?

Najveći dozvoljeni nagib je 5% (1:20). Ako to nije moguće, može biti do 8,3% (1:12) na kratkom rastojanju do 6 m.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Kolika mora biti širina pristupačne rampe i odmorišta?

Čista širina rampe za jednosmeran prolaz je najmanje 90 cm. Kod dvokrake rampe čista širina je najmanje 150 cm, a odmorište između krakova najmanje 150 cm.

Савладавање висинских разлика до 76 cm између две пешачке површине и на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да: 1) нагиб рампе није већи од 5% (1:20), а ако нема услова за рампу нагиба од 5% може износити 8.3% (1:12) за кратка растојања (до 6 m); 2) највећа дозвољена укупна дужина рампе у посебном случају износи 15 m; 3) рампе дуже од 6 m, а највише до 9 m у случају да су мањег нагиба, раздвајају се одмориштима најмање дужине 150 cm; 4) најмања чиста ширина рампе за једносмеран пролаз износи 90 cm, а уколико је двокрака чиста ширина рампе износи мин 150 cm, са подестом од мин. 150 cm; 5) рампе су заштићене са спољних страна ивичњацима висине 5 cm, ширине 5–10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима подесног облика за прихватање на висини од 70 cm, односно 90 cm; 6) рукохвати треба да буду непрекидни и да се протежу са обе стране рампе најмање 30 cm испред почетка и иза завршетка рампе; 7) рукохват треба да буде добро причвршћен за зид (носач), а завршеци рукохвата да буду окренути према зиду, односно према носачу; 8) боја шипке треба да буде у контрасту са бојом позадине; 9) рукохвати су пречника 4 cm, обликовани на начин да се могу обухватити дланом; 10) рукохвати су постављени на две висине, од 70 cm и од 90 cm, продужени у односу на наступну раван рампе за 30 cm, са заобљеним завршетком; 11) на огради рампе која се налази у спољном простору, рукохват је изведен од материјала који није осетљив на термичке промене; 12) ограду са испуном од стакла потребно је уочљиво обележити; 13) површина рампе је чврста, равна и отпорна на клизање; 14) површине рампи могу бити у бојама које су у контрасту са подлогом; 15) за савладавање већих висинских разлика могу у посебним случајевима из тачке 1) овог члана применити двокраке рампе са одмориштем између супротних кракова, обезбеђене оградом, рукохватима или зидовима; 16) подести на двокраким рампама морају бити минимум 150 cm са 170 cm како би се обезбедио простор за окретање инвалидских колица; 17) изузетно, уколико постоје услови, рампа може савладавати и висинске разлике веће од 76 cm – Слика 4. Рампе. Степенице и степеништа

Koliki su najmanje gazište i najveća visina stepenika?

Gazište najmanje 33 cm, visina stepenika najviše 15 cm. Čela stepenika su blago zakošena, bez izbočina i zatvorena.

Приступачност степеница и степеништа пројектује се и изводи тако да: 1) најмања ширина степенишног крака буде 120 cm; 2) најмања ширина газишта буде 33 cm, а највећа дозвољена висина степеника буде 15 cm; 3) чела степеника у односу на површину газишта буду благо закошена, без избочина и затворена; 4) површина чела и руб степеника у контрасту је у односу на газиште; 5) између одморишта и степеника на дну и врху степеништа постоји контраст у бојама; 6) приступ степеништу, заштитне ограде са рукохватима и површинска обрада газишта испуњавају услове предвиђене за рампе из члана 7. овог правилника; 7) површина пода на удаљености од најмање 50 cm од почетка силазног крака степеништа има различиту тактилну и визуелну обраду у односу на обраду подеста; 8) степеник у дну степенишног крака буде увучен у односу на површину којом се крећу пешаци испред споменутог крака; 9) рукохвати су изведени у складу са чланом 7. став 1. тач. 5–11) овог правилника – Слика 5. Степенице и степеништа. Лифт

Kolika je najmanja širina stepenišnog kraka?

120 cm.

Приступачност степеница и степеништа пројектује се и изводи тако да: 1) најмања ширина степенишног крака буде 120 cm; 2) најмања ширина газишта буде 33 cm, а највећа дозвољена висина степеника буде 15 cm; 3) чела степеника у односу на површину газишта буду благо закошена, без избочина и затворена; 4) површина чела и руб степеника у контрасту је у односу на газиште; 5) између одморишта и степеника на дну и врху степеништа постоји контраст у бојама; 6) приступ степеништу, заштитне ограде са рукохватима и површинска обрада газишта испуњавају услове предвиђене за рампе из члана 7. овог правилника; 7) површина пода на удаљености од најмање 50 cm од почетка силазног крака степеништа има различиту тактилну и визуелну обраду у односу на обраду подеста; 8) степеник у дну степенишног крака буде увучен у односу на површину којом се крећу пешаци испред споменутог крака; 9) рукохвати су изведени у складу са чланом 7. став 1. тач. 5–11) овог правилника – Слика 5. Степенице и степеништа. Лифт

Šta se izvodi ispred silaznog kraka stepeništa?

Površina poda na udaljenosti najmanje 50 cm od početka silaznog kraka mora imati različitu taktilnu i vizuelnu obradu u odnosu na obradu podesta.

Приступачност степеница и степеништа пројектује се и изводи тако да: 1) најмања ширина степенишног крака буде 120 cm; 2) најмања ширина газишта буде 33 cm, а највећа дозвољена висина степеника буде 15 cm; 3) чела степеника у односу на површину газишта буду благо закошена, без избочина и затворена; 4) површина чела и руб степеника у контрасту је у односу на газиште; 5) између одморишта и степеника на дну и врху степеништа постоји контраст у бојама; 6) приступ степеништу, заштитне ограде са рукохватима и површинска обрада газишта испуњавају услове предвиђене за рампе из члана 7. овог правилника; 7) површина пода на удаљености од најмање 50 cm од почетка силазног крака степеништа има различиту тактилну и визуелну обраду у односу на обраду подеста; 8) степеник у дну степенишног крака буде увучен у односу на површину којом се крећу пешаци испред споменутог крака; 9) рукохвати су изведени у складу са чланом 7. став 1. тач. 5–11) овог правилника – Слика 5. Степенице и степеништа. Лифт

Ako zgrada ima više liftova, moraju li svi biti pristupačni?

Ne. Najmanje jedan lift mora ispuniti sve uslove pristupačnosti i označava se znakom pristupačnosti.

Савладавање етажних висинских разлика у стамбеним зградама где постоји могућност за пројектовање једноставно прилагодљивих станова и објектима за јавно коришћење, врши се путем лифтова, тако да: 1) прилаз лифту на нивоу улаза у зграду има слободан простор димензија најмање 150 x 200 cm, при чему је подна површина на удаљености од најмање 50 cm од врата лифта различите тактилне и визуелне обраде у односу на околну подну површину; 2) унутрашње димензије кабине лифта износе најмање 110 x 140 cm; 3) врата кабине лифта, која су смичућа или се отварају према спољној страни, имају ширину чистог отвора најмање 80 cm и обојена су контрастном бојом у односу на боју околног зида; 4) преклопно седиште у кабини поставља се на висини од 50 cm, а лифт је опремљен са три стране рукохватом на висини од 90 cm; 5) команде (дугмад) постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода, а унутар кабине на удаљености 40 cm од угла кабине. Све команде су изведене са рељефним ознакама и контрастним бојама у односу на подлогу, с тим што је команда нивоа улаза у зграду различита по додиру и боји од осталих команди на контролној табли; 6) лифт има звучну и визуелну сигнализацију за означавање спрата на који лифт стиже; 7) подешено довољно трајање отварања врата у пуној ширини и могућност контроле отварања врата помоћу одговарајућег уређаја, ако је предвиђено аутоматско отварање и затварање врата; 8) под кабине лифта треба да буде отпоран на клизање као и да осветљење кабине омогућава задовољавајућу видљивост без рефлексије. Када се савладавање висинске разлике решава уз употребу више лифтова, тада најмање један лифт мора испунити услове из става 1. овог члана и означава се знаком приступачности – Слика 6. Лифт.

Kolike su najmanje unutrašnje dimenzije kabine pristupačnog lifta?

110 x 140 cm.

Савладавање етажних висинских разлика у стамбеним зградама где постоји могућност за пројектовање једноставно прилагодљивих станова и објектима за јавно коришћење, врши се путем лифтова, тако да: 1) прилаз лифту на нивоу улаза у зграду има слободан простор димензија најмање 150 x 200 cm, при чему је подна површина на удаљености од најмање 50 cm од врата лифта различите тактилне и визуелне обраде у односу на околну подну површину; 2) унутрашње димензије кабине лифта износе најмање 110 x 140 cm; 3) врата кабине лифта, која су смичућа или се отварају према спољној страни, имају ширину чистог отвора најмање 80 cm и обојена су контрастном бојом у односу на боју околног зида; 4) преклопно седиште у кабини поставља се на висини од 50 cm, а лифт је опремљен са три стране рукохватом на висини од 90 cm; 5) команде (дугмад) постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода, а унутар кабине на удаљености 40 cm од угла кабине. Све команде су изведене са рељефним ознакама и контрастним бојама у односу на подлогу, с тим што је команда нивоа улаза у зграду различита по додиру и боји од осталих команди на контролној табли; 6) лифт има звучну и визуелну сигнализацију за означавање спрата на који лифт стиже; 7) подешено довољно трајање отварања врата у пуној ширини и могућност контроле отварања врата помоћу одговарајућег уређаја, ако је предвиђено аутоматско отварање и затварање врата; 8) под кабине лифта треба да буде отпоран на клизање као и да осветљење кабине омогућава задовољавајућу видљивост без рефлексије. Када се савладавање висинске разлике решава уз употребу више лифтова, тада најмање један лифт мора испунити услове из става 1. овог члана и означава се знаком приступачности – Слика 6. Лифт.

Na kojoj visini se postavljaju komande u kabini lifta?

Na visini od 90 cm do 120 cm od poda, a unutar kabine na udaljenosti 40 cm od ugla kabine, sa reljefnim oznakama i kontrastnim bojama; komanda nivoa ulaza razlikuje se po dodiru i boji od ostalih.

Савладавање етажних висинских разлика у стамбеним зградама где постоји могућност за пројектовање једноставно прилагодљивих станова и објектима за јавно коришћење, врши се путем лифтова, тако да: 1) прилаз лифту на нивоу улаза у зграду има слободан простор димензија најмање 150 x 200 cm, при чему је подна површина на удаљености од најмање 50 cm од врата лифта различите тактилне и визуелне обраде у односу на околну подну површину; 2) унутрашње димензије кабине лифта износе најмање 110 x 140 cm; 3) врата кабине лифта, која су смичућа или се отварају према спољној страни, имају ширину чистог отвора најмање 80 cm и обојена су контрастном бојом у односу на боју околног зида; 4) преклопно седиште у кабини поставља се на висини од 50 cm, а лифт је опремљен са три стране рукохватом на висини од 90 cm; 5) команде (дугмад) постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода, а унутар кабине на удаљености 40 cm од угла кабине. Све команде су изведене са рељефним ознакама и контрастним бојама у односу на подлогу, с тим што је команда нивоа улаза у зграду различита по додиру и боји од осталих команди на контролној табли; 6) лифт има звучну и визуелну сигнализацију за означавање спрата на који лифт стиже; 7) подешено довољно трајање отварања врата у пуној ширини и могућност контроле отварања врата помоћу одговарајућег уређаја, ако је предвиђено аутоматско отварање и затварање врата; 8) под кабине лифта треба да буде отпоран на клизање као и да осветљење кабине омогућава задовољавајућу видљивост без рефлексије. Када се савладавање висинске разлике решава уз употребу више лифтова, тада најмање један лифт мора испунити услове из става 1. овог члана и означава се знаком приступачности – Слика 6. Лифт.

Šta lift mora imati od signalizacije?

Zvučnu i vizuelnu signalizaciju za označavanje sprata na koji lift stiže, preklopno sedište na 50 cm i rukohvat sa tri strane na 90 cm.

Савладавање етажних висинских разлика у стамбеним зградама где постоји могућност за пројектовање једноставно прилагодљивих станова и објектима за јавно коришћење, врши се путем лифтова, тако да: 1) прилаз лифту на нивоу улаза у зграду има слободан простор димензија најмање 150 x 200 cm, при чему је подна површина на удаљености од најмање 50 cm од врата лифта различите тактилне и визуелне обраде у односу на околну подну површину; 2) унутрашње димензије кабине лифта износе најмање 110 x 140 cm; 3) врата кабине лифта, која су смичућа или се отварају према спољној страни, имају ширину чистог отвора најмање 80 cm и обојена су контрастном бојом у односу на боју околног зида; 4) преклопно седиште у кабини поставља се на висини од 50 cm, а лифт је опремљен са три стране рукохватом на висини од 90 cm; 5) команде (дугмад) постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода, а унутар кабине на удаљености 40 cm од угла кабине. Све команде су изведене са рељефним ознакама и контрастним бојама у односу на подлогу, с тим што је команда нивоа улаза у зграду различита по додиру и боји од осталих команди на контролној табли; 6) лифт има звучну и визуелну сигнализацију за означавање спрата на који лифт стиже; 7) подешено довољно трајање отварања врата у пуној ширини и могућност контроле отварања врата помоћу одговарајућег уређаја, ако је предвиђено аутоматско отварање и затварање врата; 8) под кабине лифта треба да буде отпоран на клизање као и да осветљење кабине омогућава задовољавајућу видљивост без рефлексије. Када се савладавање висинске разлике решава уз употребу више лифтова, тада најмање један лифт мора испунити услове из става 1. овог члана и означава се знаком приступачности – Слика 6. Лифт.

Koliki je slobodan prostor ispred lifta na nivou ulaza?

Najmanje 150 x 200 cm, pri čemu je podna površina najmanje 50 cm od vrata lifta različite taktilne i vizuelne obrade.

Савладавање етажних висинских разлика у стамбеним зградама где постоји могућност за пројектовање једноставно прилагодљивих станова и објектима за јавно коришћење, врши се путем лифтова, тако да: 1) прилаз лифту на нивоу улаза у зграду има слободан простор димензија најмање 150 x 200 cm, при чему је подна површина на удаљености од најмање 50 cm од врата лифта различите тактилне и визуелне обраде у односу на околну подну површину; 2) унутрашње димензије кабине лифта износе најмање 110 x 140 cm; 3) врата кабине лифта, која су смичућа или се отварају према спољној страни, имају ширину чистог отвора најмање 80 cm и обојена су контрастном бојом у односу на боју околног зида; 4) преклопно седиште у кабини поставља се на висини од 50 cm, а лифт је опремљен са три стране рукохватом на висини од 90 cm; 5) команде (дугмад) постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода, а унутар кабине на удаљености 40 cm од угла кабине. Све команде су изведене са рељефним ознакама и контрастним бојама у односу на подлогу, с тим што је команда нивоа улаза у зграду различита по додиру и боји од осталих команди на контролној табли; 6) лифт има звучну и визуелну сигнализацију за означавање спрата на који лифт стиже; 7) подешено довољно трајање отварања врата у пуној ширини и могућност контроле отварања врата помоћу одговарајућег уређаја, ако је предвиђено аутоматско отварање и затварање врата; 8) под кабине лифта треба да буде отпоран на клизање као и да осветљење кабине омогућава задовољавајућу видљивост без рефлексије. Када се савладавање висинске разлике решава уз употребу више лифтова, тада најмање један лифт мора испунити услове из става 1. овог члана и означава се знаком приступачности – Слика 6. Лифт.

Kolika je najmanja širina vrata kabine lifta?

Čist otvor najmanje 80 cm; vrata su smičuća ili se otvaraju prema spoljnoj strani i obojena su kontrastno u odnosu na okolni zid.

Савладавање етажних висинских разлика у стамбеним зградама где постоји могућност за пројектовање једноставно прилагодљивих станова и објектима за јавно коришћење, врши се путем лифтова, тако да: 1) прилаз лифту на нивоу улаза у зграду има слободан простор димензија најмање 150 x 200 cm, при чему је подна површина на удаљености од најмање 50 cm од врата лифта различите тактилне и визуелне обраде у односу на околну подну површину; 2) унутрашње димензије кабине лифта износе најмање 110 x 140 cm; 3) врата кабине лифта, која су смичућа или се отварају према спољној страни, имају ширину чистог отвора најмање 80 cm и обојена су контрастном бојом у односу на боју околног зида; 4) преклопно седиште у кабини поставља се на висини од 50 cm, а лифт је опремљен са три стране рукохватом на висини од 90 cm; 5) команде (дугмад) постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода, а унутар кабине на удаљености 40 cm од угла кабине. Све команде су изведене са рељефним ознакама и контрастним бојама у односу на подлогу, с тим што је команда нивоа улаза у зграду различита по додиру и боји од осталих команди на контролној табли; 6) лифт има звучну и визуелну сигнализацију за означавање спрата на који лифт стиже; 7) подешено довољно трајање отварања врата у пуној ширини и могућност контроле отварања врата помоћу одговарајућег уређаја, ако је предвиђено аутоматско отварање и затварање врата; 8) под кабине лифта треба да буде отпоран на клизање као и да осветљење кабине омогућава задовољавајућу видљивост без рефлексије. Када се савладавање висинске разлике решава уз употребу више лифтова, тада најмање један лифт мора испунити услове из става 1. овог члана и означава се знаком приступачности – Слика 6. Лифт.

Kada se primenjuju podizne platforme?

Kada u stambenim i stambeno poslovnim zgradama i objektima za javno korišćenje nije moguća primena stepenica, stepeništa ili rampi. Između spratova stambenih objekata izuzetno se mogu primeniti i eskaliftovi — sedišta ili platforme koje se kreću po šinama preko krakova stepeništa.

За савладавање висинских разлика у стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење, ако није могућа примена степеница и степеништа или рампи, примењују се подизне платформе. За савладавање висинских разлика у стамбеним објектима између спратова могу се изузетно примењивати посебни лифтови у облику седишта или платформе, који се крећу по шинама преко кракова степеништа, тзв. „ескалифтови”. Вертикално подизне платформе

Kolika je vertikalno podizna platforma?

Plato veličine najmanje 110 do 140 cm, sa pogonskim mehanizmom, ograđen zaštitnom ogradom do visine 120 cm, presvučen materijalom koji ne klizi, sa prekidačima za poziv i sigurnosnim uređajem.

Савладавање висинских разлика, у случају када не постоји могућност савлађивања ове разлике рампама, степеницама и степеништем, врши се подизним платформама. Подизна платформа предвиђа се као плато величине најмање 110 cm до 140 cm са погонским механизмом, ограђена заштитном оградом до висине од 120 cm, пресвучена и опремљена материјалом који не клизи, опремљена прекидачима за позив и сигурносним уређајем. Косо подизна склопива платформа

Gde se sme koristiti koso podizna sklopiva platforma?

Isključivo u stambenim jedinicama, za savladavanje visinske razlike veće od 120 cm, u unutrašnjem ili spoljašnjem prostoru. Ploča platforme je najmanje 90 x 100 cm, sa bočnom podnom preklopnom zaštitom visine 20 cm, preklopnim zaštitnim rukohvatom i sklopivim sedištem.

Косо подизна склопива платформа користи се као елемент приступачности за потребе савладавања висинске разлике веће од 120 cm у унутрашњем или спољашњем простору, искључиво у стамбеним јединицама. Косо подизна склопива платформа поставља се на бочне зидове степеница или степенишну ограду, која се води дужином целог степеништа, а мора имати: плочу платформе величине најмање 90 х 100 cm, бочну подну преклопну заштиту висине 20 cm и преклопни заштитни рукохват, и опремљена је склопивим седиштем – Слика 7. Платформе. 2. Елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене зграде и објекти за јавно коришћење Кретање у зградама

U objektu za javno korišćenje ovo rešenje nije dozvoljeno — tamo idu lift ili vertikalna platforma.

Ako zgrada ima više spoljnih ulaza, moraju li svi biti pristupačni?

Ne. Najmanje jedan ulaz mora ispuniti sve uslove pristupačnosti i označava se znakom pristupačnosti osobama sa invaliditetom.

Улазни простор у грађевину је улаз до којег се долази директно с јавне пешачке површине или уз помоћ елемената приступачности за савладавање висинских разлика. Приступачан улаз у зграду пројектује се и изводи тако да: 1) испред улазних врата буде раван пешачки плато димензија најмање 150 x 150 cm; 2) светла ширина улазних врата најмање 90 до 210 cm, а код јавних објеката најмање 183 cm; најмања дубина ветробранског простора, ако се овакав простор предвиђа за случај да се спољна и унутрашња врата отварају у истом смеру износи 240 cm, а за случај да се и једна и друга врата отварају према простору ветробрана износи најмање 300 cm; 3) ветробрански простор се продужава према унутрашњем делу зграде за најмање 90 cm од равни унутрашњих врата; 4) омогућава се аутоматско отварање врата помоћу „контакт” тепиха постављеног с обе стране врата у дужини од по 152 cm, ако је предвиђен такав начин отварања врата; 5) под ветробрана је у нивоу улазног хола, односно степенишног простора зграда, а уколико се висинске разлике подова не могу избећи, оне се савладавају помоћу равног подеста у нивоу пода ветробрана који је дугачак најмање 150 cm и рампе, односно степеница. Подлога мора бити отпорна на клизање, а отирачи су од чврстог материјала, постављени тако да њихова површина буде у нивоу пода; 6) све стаклене преграде су од неломљивог стакла и обезбеђене физичком запреком на висини од 90 cm и означене на висини од 140 до 160 cm; 7) улаз у зграду буде наткривен увлачењем у објекат или помоћу надстрешнице, и довољно уочљив. Ако зграда има више спољних улаза, услове из става 2. овог члана мора испуњавати најмање један улаз, који се означава знаком приступачности особама са инвалидитетом у простору – Слика 8: Улазни простор.

Koliki je ravan plato ispred ulaznih vrata?

Najmanje 150 x 150 cm.

Улазни простор у грађевину је улаз до којег се долази директно с јавне пешачке површине или уз помоћ елемената приступачности за савладавање висинских разлика. Приступачан улаз у зграду пројектује се и изводи тако да: 1) испред улазних врата буде раван пешачки плато димензија најмање 150 x 150 cm; 2) светла ширина улазних врата најмање 90 до 210 cm, а код јавних објеката најмање 183 cm; најмања дубина ветробранског простора, ако се овакав простор предвиђа за случај да се спољна и унутрашња врата отварају у истом смеру износи 240 cm, а за случај да се и једна и друга врата отварају према простору ветробрана износи најмање 300 cm; 3) ветробрански простор се продужава према унутрашњем делу зграде за најмање 90 cm од равни унутрашњих врата; 4) омогућава се аутоматско отварање врата помоћу „контакт” тепиха постављеног с обе стране врата у дужини од по 152 cm, ако је предвиђен такав начин отварања врата; 5) под ветробрана је у нивоу улазног хола, односно степенишног простора зграда, а уколико се висинске разлике подова не могу избећи, оне се савладавају помоћу равног подеста у нивоу пода ветробрана који је дугачак најмање 150 cm и рампе, односно степеница. Подлога мора бити отпорна на клизање, а отирачи су од чврстог материјала, постављени тако да њихова површина буде у нивоу пода; 6) све стаклене преграде су од неломљивог стакла и обезбеђене физичком запреком на висини од 90 cm и означене на висини од 140 до 160 cm; 7) улаз у зграду буде наткривен увлачењем у објекат или помоћу надстрешнице, и довољно уочљив. Ако зграда има више спољних улаза, услове из става 2. овог члана мора испуњавати најмање један улаз, који се означава знаком приступачности особама са инвалидитетом у простору – Слика 8: Улазни простор.

Kako se obeležavaju staklene pregrade u ulaznom prostoru?

Sve staklene pregrade su od nelomljivog stakla, obezbeđene fizičkom zaprekom na visini 90 cm i označene na visini od 140 do 160 cm.

Улазни простор у грађевину је улаз до којег се долази директно с јавне пешачке површине или уз помоћ елемената приступачности за савладавање висинских разлика. Приступачан улаз у зграду пројектује се и изводи тако да: 1) испред улазних врата буде раван пешачки плато димензија најмање 150 x 150 cm; 2) светла ширина улазних врата најмање 90 до 210 cm, а код јавних објеката најмање 183 cm; најмања дубина ветробранског простора, ако се овакав простор предвиђа за случај да се спољна и унутрашња врата отварају у истом смеру износи 240 cm, а за случај да се и једна и друга врата отварају према простору ветробрана износи најмање 300 cm; 3) ветробрански простор се продужава према унутрашњем делу зграде за најмање 90 cm од равни унутрашњих врата; 4) омогућава се аутоматско отварање врата помоћу „контакт” тепиха постављеног с обе стране врата у дужини од по 152 cm, ако је предвиђен такав начин отварања врата; 5) под ветробрана је у нивоу улазног хола, односно степенишног простора зграда, а уколико се висинске разлике подова не могу избећи, оне се савладавају помоћу равног подеста у нивоу пода ветробрана који је дугачак најмање 150 cm и рампе, односно степеница. Подлога мора бити отпорна на клизање, а отирачи су од чврстог материјала, постављени тако да њихова површина буде у нивоу пода; 6) све стаклене преграде су од неломљивог стакла и обезбеђене физичком запреком на висини од 90 cm и означене на висини од 140 до 160 cm; 7) улаз у зграду буде наткривен увлачењем у објекат или помоћу надстрешнице, и довољно уочљив. Ако зграда има више спољних улаза, услове из става 2. овог члана мора испуњавати најмање један улаз, који се означава знаком приступачности особама са инвалидитетом у простору – Слика 8: Улазни простор.

Kolika je svetla širina pristupačnih ulaznih vrata?

Član 13 navodi širinu najmanje 90 do 210 cm, a za vrata javnih objekata najmanje 183 cm. Taj neobičan izvorni izraz nije pretvoren u izmišljenu visinu ili gornju dozvoljenu širinu. Ako ima više ulaza, najmanje jedan ispunjava uslove i označava se.

Улазни простор у грађевину је улаз до којег се долази директно с јавне пешачке површине или уз помоћ елемената приступачности за савладавање висинских разлика. Приступачан улаз у зграду пројектује се и изводи тако да: 1) испред улазних врата буде раван пешачки плато димензија најмање 150 x 150 cm; 2) светла ширина улазних врата најмање 90 до 210 cm, а код јавних објеката најмање 183 cm; најмања дубина ветробранског простора, ако се овакав простор предвиђа за случај да се спољна и унутрашња врата отварају у истом смеру износи 240 cm, а за случај да се и једна и друга врата отварају према простору ветробрана износи најмање 300 cm; 3) ветробрански простор се продужава према унутрашњем делу зграде за најмање 90 cm од равни унутрашњих врата; 4) омогућава се аутоматско отварање врата помоћу „контакт” тепиха постављеног с обе стране врата у дужини од по 152 cm, ако је предвиђен такав начин отварања врата; 5) под ветробрана је у нивоу улазног хола, односно степенишног простора зграда, а уколико се висинске разлике подова не могу избећи, оне се савладавају помоћу равног подеста у нивоу пода ветробрана који је дугачак најмање 150 cm и рампе, односно степеница. Подлога мора бити отпорна на клизање, а отирачи су од чврстог материјала, постављени тако да њихова површина буде у нивоу пода; 6) све стаклене преграде су од неломљивог стакла и обезбеђене физичком запреком на висини од 90 cm и означене на висини од 140 до 160 cm; 7) улаз у зграду буде наткривен увлачењем у објекат или помоћу надстрешнице, и довољно уочљив. Ако зграда има више спољних улаза, услове из става 2. овог члана мора испуњавати најмање један улаз, који се означава знаком приступачности особама са инвалидитетом у простору – Слика 8: Улазни простор.

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti. Kod objekata za javno korišćenje prag je 183 cm, ne 90 cm.

Kolika je najmanja dubina vetrobranskog prostora?

240 cm ako se spoljna i unutrašnja vrata otvaraju u istom smeru, odnosno najmanje 300 cm ako se i jedna i druga vrata otvaraju prema prostoru vetrobrana. Vetrobran se produžava prema unutrašnjosti najmanje 90 cm od ravni unutrašnjih vrata.

Улазни простор у грађевину је улаз до којег се долази директно с јавне пешачке површине или уз помоћ елемената приступачности за савладавање висинских разлика. Приступачан улаз у зграду пројектује се и изводи тако да: 1) испред улазних врата буде раван пешачки плато димензија најмање 150 x 150 cm; 2) светла ширина улазних врата најмање 90 до 210 cm, а код јавних објеката најмање 183 cm; најмања дубина ветробранског простора, ако се овакав простор предвиђа за случај да се спољна и унутрашња врата отварају у истом смеру износи 240 cm, а за случај да се и једна и друга врата отварају према простору ветробрана износи најмање 300 cm; 3) ветробрански простор се продужава према унутрашњем делу зграде за најмање 90 cm од равни унутрашњих врата; 4) омогућава се аутоматско отварање врата помоћу „контакт” тепиха постављеног с обе стране врата у дужини од по 152 cm, ако је предвиђен такав начин отварања врата; 5) под ветробрана је у нивоу улазног хола, односно степенишног простора зграда, а уколико се висинске разлике подова не могу избећи, оне се савладавају помоћу равног подеста у нивоу пода ветробрана који је дугачак најмање 150 cm и рампе, односно степеница. Подлога мора бити отпорна на клизање, а отирачи су од чврстог материјала, постављени тако да њихова површина буде у нивоу пода; 6) све стаклене преграде су од неломљивог стакла и обезбеђене физичком запреком на висини од 90 cm и означене на висини од 140 до 160 cm; 7) улаз у зграду буде наткривен увлачењем у објекат или помоћу надстрешнице, и довољно уочљив. Ако зграда има више спољних улаза, услове из става 2. овог члана мора испуњавати најмање један улаз, који се означава знаком приступачности особама са инвалидитетом у простору – Слика 8: Улазни простор.

Minimum 240 cm iz člana 13 odnosi se na otvaranje spoljnih i unutrašnjih vrata u istom smjeru. Oboja prema vetrobranu imaju zasebni minimum 300 cm. Drugi raspored nije automatski razriješen ovim dvjema mjerama.

Kolika je dubina vetrobrana kada se oboja vrata otvaraju prema njemu?

Najmanje 300 cm kada se oboja vrata otvaraju prema prostoru vetrobrana. Posebno provjeriti produženje prema unutrašnjosti najmanje 90 cm od ravni unutrašnjih vrata.

Улазни простор у грађевину је улаз до којег се долази директно с јавне пешачке површине или уз помоћ елемената приступачности за савладавање висинских разлика. Приступачан улаз у зграду пројектује се и изводи тако да: 1) испред улазних врата буде раван пешачки плато димензија најмање 150 x 150 cm; 2) светла ширина улазних врата најмање 90 до 210 cm, а код јавних објеката најмање 183 cm; најмања дубина ветробранског простора, ако се овакав простор предвиђа за случај да се спољна и унутрашња врата отварају у истом смеру износи 240 cm, а за случај да се и једна и друга врата отварају према простору ветробрана износи најмање 300 cm; 3) ветробрански простор се продужава према унутрашњем делу зграде за најмање 90 cm од равни унутрашњих врата; 4) омогућава се аутоматско отварање врата помоћу „контакт” тепиха постављеног с обе стране врата у дужини од по 152 cm, ако је предвиђен такав начин отварања врата; 5) под ветробрана је у нивоу улазног хола, односно степенишног простора зграда, а уколико се висинске разлике подова не могу избећи, оне се савладавају помоћу равног подеста у нивоу пода ветробрана који је дугачак најмање 150 cm и рампе, односно степеница. Подлога мора бити отпорна на клизање, а отирачи су од чврстог материјала, постављени тако да њихова површина буде у нивоу пода; 6) све стаклене преграде су од неломљивог стакла и обезбеђене физичком запреком на висини од 90 cm и означене на висини од 140 до 160 cm; 7) улаз у зграду буде наткривен увлачењем у објекат или помоћу надстрешнице, и довољно уочљив. Ако зграда има више спољних улаза, услове из става 2. овог члана мора испуњавати најмање један улаз, који се означава знаком приступачности особама са инвалидитетом у простору – Слика 8: Улазни простор.

Ova grana se odnosi isključivo na konkretan raspored obojih vrata prema vetrobranu; nije provjera svih ostalih zahtjeva pristupačnog ulaza.

Ako do iste tačke vodi više hodnika, mora li svaki biti pristupačan?

Ne. Najmanje jedan od njih mora ispunjavati uslove i označava se oznakom pristupačnosti.

За несметано кретање у простору пројектују се пешачки прилази и ходници који имају ширину од најмање 180 cm (изузетно 195 cm) за двосмерно кретање, а најмање 90 cm за једносмерно кретање у пролазима на краћим растојањима. Ако објекат има више ходника или пролаза до исте тачке, услове из става 1. овог члана мора испуњавати најмање један од њих, који се означава ознаком приступачности.

Kolika je širina pristupačnog hodnika?

Najmanje 180 cm (izuzetno 195 cm) za dvosmerno kretanje, a najmanje 90 cm za jednosmerno kretanje u prolazima na kraćim rastojanjima.

За несметано кретање у простору пројектују се пешачки прилази и ходници који имају ширину од најмање 180 cm (изузетно 195 cm) за двосмерно кретање, а најмање 90 cm за једносмерно кретање у пролазима на краћим растојањима. Ако објекат има више ходника или пролаза до исте тачке, услове из става 1. овог члана мора испуњавати најмање један од њих, који се означава ознаком приступачности.

Kako se savladavaju etažne visinske razlike prema pravilniku o pristupačnosti?

Unutrašnjim stepenicama i stepeništima, rampama i liftovima po čl. 7–12; stepenice ispunjavaju uslove iz čl. 8, a prvenstveno se koriste dvokrake i višekrake stepenice iste dubine i visine kroz sve etaže (čl. 15).

Савладавање етажних висинских разлика врши се унутрашњим степеницама и степеништима, рампама и лифтовима у складу са чл. 7–12. овог правилника. Унутрашње степенице и степеништа испуњавају услове из члана 8. овог правилника. За савладавање етажних висинских разлика користе се првенствено двокраке и вишекраке степенице, исте дубине и висине кроз све етаже у згради.

Može li se rampa projektovati uz stepenice na visinskoj razlici do 76 cm?

Da. Za povezivanje dve ravne komunikacijske površine sa visinskom razlikom do 76 cm, pored stepenica mogu se projektovati rampe koje ispunjavaju uslove iz čl. 6, 7. i 8. (čl. 16).

За повезивање две равне комуникацијске површине са висинском разликом до 76 cm, поред степеница могу се пројектовати рампе које испуњавају услове из чл. 6, 7. и 8. овог правилника.

Na kojoj visini se postavlja kvaka i koliko je vrata udaljeno od ugla?

Kvaka i ključaonica su na visini približno 80 cm od poda, a ivica vrata na strani kvake udaljena je najmanje 50 cm od ugla prostorije ili druge prepreke.

Ширина врата за несметан пролаз инвалидских колица је најмање 80 cm. Врата ширине 90 cm предвиђају се ако постоји потреба окретања корисника инвалидских колица у довратнику, ако су врата близу прага, или су улазна врата на јавним зградама, односно ако постоји већи проток људи – Слика 9. Коришћење појединих просторија у зградама. Слободна маневарска површина на прилазу вратима има ширину од најмање 150 cm, а у случају уских простора, предвиђају се клизна врата. У стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење могу се предвидети аутоматска врата и клизајућа аутоматска врата. Квака и кључаоница су на висини од приближно 80 cm од пода. Ивица врата на страни на којој се налази квака удаљена је најмање 50 cm од угла просторије, односно од избочине на зиду или друге препреке постављене усправно на раван врата, а уколико су врата аутоматска треба да буду опремљена вертикалном кваком која се повлачи надоле, дужине најмање 30 cm, која се лако хвата и чији најнижи крај лежи приближно на висини од 80 cm изнад доње ивице врата. Врата су визуелно лако уочљива и обележена на начин предвиђен у члану 13. овог правилника.

Koliki je slobodan manevarski prostor na prilazu vratima?

Širina najmanje 150 cm. U uskim prostorima predviđaju se klizna vrata.

Ширина врата за несметан пролаз инвалидских колица је најмање 80 cm. Врата ширине 90 cm предвиђају се ако постоји потреба окретања корисника инвалидских колица у довратнику, ако су врата близу прага, или су улазна врата на јавним зградама, односно ако постоји већи проток људи – Слика 9. Коришћење појединих просторија у зградама. Слободна маневарска површина на прилазу вратима има ширину од најмање 150 cm, а у случају уских простора, предвиђају се клизна врата. У стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење могу се предвидети аутоматска врата и клизајућа аутоматска врата. Квака и кључаоница су на висини од приближно 80 cm од пода. Ивица врата на страни на којој се налази квака удаљена је најмање 50 cm од угла просторије, односно од избочине на зиду или друге препреке постављене усправно на раван врата, а уколико су врата аутоматска треба да буду опремљена вертикалном кваком која се повлачи надоле, дужине најмање 30 cm, која се лако хвата и чији најнижи крај лежи приближно на висини од 80 cm изнад доње ивице врата. Врата су визуелно лако уочљива и обележена на начин предвиђен у члану 13. овог правилника.

Kada pristupačna vrata moraju imati najmanje 90 cm svetle širine?

Najmanje 90 cm je potrebno u propisanim slučajevima, uključujući kada korisnik kolica mora da se okreće u dovratniku, kada su vrata blizu praga, na ulaznim vratima zgrada javne namene i na mestima sa većom frekvencijom prolaza.

Ширина врата за несметан пролаз инвалидских колица је најмање 80 cm. Врата ширине 90 cm предвиђају се ако постоји потреба окретања корисника инвалидских колица у довратнику, ако су врата близу прага, или су улазна врата на јавним зградама, односно ако постоји већи проток људи – Слика 9. Коришћење појединих просторија у зградама. Слободна маневарска површина на прилазу вратима има ширину од најмање 150 cm, а у случају уских простора, предвиђају се клизна врата. У стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење могу се предвидети аутоматска врата и клизајућа аутоматска врата. Квака и кључаоница су на висини од приближно 80 cm од пода. Ивица врата на страни на којој се налази квака удаљена је најмање 50 cm од угла просторије, односно од избочине на зиду или друге препреке постављене усправно на раван врата, а уколико су врата аутоматска треба да буду опремљена вертикалном кваком која се повлачи надоле, дужине најмање 30 cm, која се лако хвата и чији најнижи крај лежи приближно на висини од 80 cm изнад доње ивице врата. Врата су визуелно лако уочљива и обележена на начин предвиђен у члану 13. овог правилника.

Koliki slobodan manevarski prostor treba obezbediti kod pristupačnih vrata?

Slobodan prostor za manevrisanje kod vrata mora imati najmanju širinu 150 cm.

Ширина врата за несметан пролаз инвалидских колица је најмање 80 cm. Врата ширине 90 cm предвиђају се ако постоји потреба окретања корисника инвалидских колица у довратнику, ако су врата близу прага, или су улазна врата на јавним зградама, односно ако постоји већи проток људи – Слика 9. Коришћење појединих просторија у зградама. Слободна маневарска површина на прилазу вратима има ширину од најмање 150 cm, а у случају уских простора, предвиђају се клизна врата. У стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење могу се предвидети аутоматска врата и клизајућа аутоматска врата. Квака и кључаоница су на висини од приближно 80 cm од пода. Ивица врата на страни на којој се налази квака удаљена је најмање 50 cm од угла просторије, односно од избочине на зиду или друге препреке постављене усправно на раван врата, а уколико су врата аутоматска треба да буду опремљена вертикалном кваком која се повлачи надоле, дужине најмање 30 cm, која се лако хвата и чији најнижи крај лежи приближно на висини од 80 cm изнад доње ивице врата. Врата су визуелно лако уочљива и обележена на начин предвиђен у члану 13. овог правилника.

Koliki koridor mora ostati uz fiksne elemente nameštaja?

Najmanje 90 cm.

Приликом уграђивања фиксних елемената намештаја обезбеђују се коридори за кретање ширине најмање 90 cm. Подови у стамбеним и другим просторијама не могу имати висинске разлике нити друге препреке (прагове), а ако их имају оне не могу бити више од 2 cm и морају бити заобљених ивица. Коришћење појединих просторија у зградама

Koliki sme biti prag u stanu?

Podovi ne smeju imati visinske razlike ni pragove; ako ih imaju, ne smeju biti viši od 2 cm i moraju imati zaobljene ivice.

Приликом уграђивања фиксних елемената намештаја обезбеђују се коридори за кретање ширине најмање 90 cm. Подови у стамбеним и другим просторијама не могу имати висинске разлике нити друге препреке (прагове), а ако их имају оне не могу бити више од 2 cm и морају бити заобљених ивица. Коришћење појединих просторија у зградама

Koliki prag je dozvoljen na pristupačnoj komunikaciji?

Podovi treba da budu bez visinskih razlika i pragova; ako prag postoji, može biti najviše 2 cm i mora imati zaobljene ivice.

Приликом уграђивања фиксних елемената намештаја обезбеђују се коридори за кретање ширине најмање 90 cm. Подови у стамбеним и другим просторијама не могу имати висинске разлике нити друге препреке (прагове), а ако их имају оне не могу бити више од 2 cm и морају бити заобљених ивица. Коришћење појединих просторија у зградама

Da li sanitarne prostorije moraju imati alarmni uređaj?

Da. U sanitarnim objektima mora biti ugrađen alarmni uređaj.

Ходници, предсобља и друге помоћне просторије су ширине најмање 150 cm и дужине 200 cm без опреме (једноставно прилагодљиви стан). Сви пролази између соба су без прагова односно других висинских разлика. Спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима су најмање површине од 9 m2, а дужина краће странице је најмање 240 cm. Собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 cm; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 cm; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 cm, с дубином приступа од најмање 50 cm; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 cm, собе најмање 80 cm. Слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 cm; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 cm, горњом плочом на висини од највише 85 cm; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 cm од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 cm; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 cm. При пројектовању санитарних просторија у објектима за јавно коришћење и становима намењеним особа са инвалидитетом обезбеђује се потребан простор за несметан приступ инвалидским колицима до појединих санитарних уређаја. Опрема санитарних просторија треба да буде једноставна и приступачна за коришћење. У санитарним објектима мора бити уграђен алармни уређај – Слике 10. и 11. Коришћење појединих просторија у зградама. WC

Kolike su dimenzije hodnika i predsoblja u jednostavno prilagodljivom stanu?

Širina najmanje 150 cm i dužina 200 cm bez opreme. Svi prolazi između soba su bez pragova i drugih visinskih razlika.

Ходници, предсобља и друге помоћне просторије су ширине најмање 150 cm и дужине 200 cm без опреме (једноставно прилагодљиви стан). Сви пролази између соба су без прагова односно других висинских разлика. Спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима су најмање површине од 9 m2, а дужина краће странице је најмање 240 cm. Собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 cm; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 cm; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 cm, с дубином приступа од најмање 50 cm; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 cm, собе најмање 80 cm. Слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 cm; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 cm, горњом плочом на висини од највише 85 cm; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 cm од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 cm; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 cm. При пројектовању санитарних просторија у објектима за јавно коришћење и становима намењеним особа са инвалидитетом обезбеђује се потребан простор за несметан приступ инвалидским колицима до појединих санитарних уређаја. Опрема санитарних просторија треба да буде једноставна и приступачна за коришћење. У санитарним објектима мора бити уграђен алармни уређај – Слике 10. и 11. Коришћење појединих просторија у зградама. WC

Koliki slobodan prostor za okretanje invalidskih kolica mora postojati u prostoriji?

Krug prečnika najmanje 150 cm, uz prostor za kretanje oko nameštaja širine najmanje 120 cm.

Ходници, предсобља и друге помоћне просторије су ширине најмање 150 cm и дужине 200 cm без опреме (једноставно прилагодљиви стан). Сви пролази између соба су без прагова односно других висинских разлика. Спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима су најмање површине од 9 m2, а дужина краће странице је најмање 240 cm. Собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 cm; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 cm; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 cm, с дубином приступа од најмање 50 cm; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 cm, собе најмање 80 cm. Слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 cm; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 cm, горњом плочом на висини од највише 85 cm; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 cm од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 cm; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 cm. При пројектовању санитарних просторија у објектима за јавно коришћење и становима намењеним особа са инвалидитетом обезбеђује се потребан простор за несметан приступ инвалидским колицима до појединих санитарних уређаја. Опрема санитарних просторија треба да буде једноставна и приступачна за коришћење. У санитарним објектима мора бити уграђен алармни уређај – Слике 10. и 11. Коришћење појединих просторија у зградама. WC

Kako se projektuje kuhinja za korisnika invalidskih kolica?

Slobodna radna ploča dužine najmanje 90 cm; radna i grejna ploča i sudoper su konzolni, dubine pristupa najmanje 50 cm, gornjom pločom na visini najviše 85 cm; viseći elementi donjim rubom na 120 cm od poda; slobodan prostor za okretanje krug prečnika najmanje 150 cm; ulazna vrata svetlog otvora najmanje 80 cm.

Ходници, предсобља и друге помоћне просторије су ширине најмање 150 cm и дужине 200 cm без опреме (једноставно прилагодљиви стан). Сви пролази између соба су без прагова односно других висинских разлика. Спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима су најмање површине од 9 m2, а дужина краће странице је најмање 240 cm. Собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 cm; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 cm; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 cm, с дубином приступа од најмање 50 cm; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 cm, собе најмање 80 cm. Слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 cm; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 cm, горњом плочом на висини од највише 85 cm; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 cm од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 cm; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 cm. При пројектовању санитарних просторија у објектима за јавно коришћење и становима намењеним особа са инвалидитетом обезбеђује се потребан простор за несметан приступ инвалидским колицима до појединих санитарних уређаја. Опрема санитарних просторија треба да буде једноставна и приступачна за коришћење. У санитарним објектима мора бити уграђен алармни уређај – Слике 10. и 11. Коришћење појединих просторија у зградама. WC

Kolika je visina radnog stola i dubina pristupa?

Radni sto je konzolno izveden, gornja ploča na visini najviše 85 cm, sa dubinom pristupa najmanje 50 cm. Ulazna vrata učionice i radnog prostora su svetlog otvora najmanje 80 cm.

Ходници, предсобља и друге помоћне просторије су ширине најмање 150 cm и дужине 200 cm без опреме (једноставно прилагодљиви стан). Сви пролази између соба су без прагова односно других висинских разлика. Спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима су најмање површине од 9 m2, а дужина краће странице је најмање 240 cm. Собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 cm; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 cm; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 cm, с дубином приступа од најмање 50 cm; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 cm, собе најмање 80 cm. Слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 cm; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 cm, горњом плочом на висини од највише 85 cm; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 cm од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 cm; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 cm. При пројектовању санитарних просторија у објектима за јавно коришћење и становима намењеним особа са инвалидитетом обезбеђује се потребан простор за несметан приступ инвалидским колицима до појединих санитарних уређаја. Опрема санитарних просторија треба да буде једноставна и приступачна за коришћење. У санитарним објектима мора бити уграђен алармни уређај – Слике 10. и 11. Коришћење појединих просторија у зградама. WC

Kolike su najmanje površine soba u pristupačnom stanu?

Spavaće i dnevne sobe i prostor za obedovanje i rad u dnevnoj sobi su najmanje 9 m2, a dužina kraće stranice najmanje 240 cm.

Ходници, предсобља и друге помоћне просторије су ширине најмање 150 cm и дужине 200 cm без опреме (једноставно прилагодљиви стан). Сви пролази између соба су без прагова односно других висинских разлика. Спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима су најмање површине од 9 m2, а дужина краће странице је најмање 240 cm. Собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 cm; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 cm; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 cm, с дубином приступа од најмање 50 cm; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 cm, собе најмање 80 cm. Слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 cm; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 cm, горњом плочом на висини од највише 85 cm; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 cm од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 cm; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 cm. При пројектовању санитарних просторија у објектима за јавно коришћење и становима намењеним особа са инвалидитетом обезбеђује се потребан простор за несметан приступ инвалидским колицима до појединих санитарних уређаја. Опрема санитарних просторија треба да буде једноставна и приступачна за коришћење. У санитарним објектима мора бити уграђен алармни уређај – Слике 10. и 11. Коришћење појединих просторија у зградама. WC

Da li se do javnog WC-a vodi taktilna staza?

Da. Taktilna staza vodilja postavlja se od ulaznih vrata građevine do vrata javnog WC-a, u širini najmanje 40 cm.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Koliko pristupačnih kabina mora imati javni toalet?

U javnim toaletima i toaletima u objektima za javno korišćenje u kojima je obavezno izvođenje četiri ili više kabina, najmanje po jedna kabina u muškom i u ženskom delu mora biti pristupačna, i najmanje jedan umivaonik.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Mora li WC u javnoj upotrebi biti pristupačan?

Da. U slučaju da je WC u javnoj upotrebi, obavezno je da bude pristupačan.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Na kojim visinama se postavljaju ogledalo, vešalica i alarm u pristupačnom WC-u?

Nagnuto zaokretno ogledalo donjim rubom na 100 cm, vešalica za odeću na 120 cm, alarmni uređaj sa prekidačem na pritisak ili vrpcom za povlačenje na 60 cm.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Da li držači uz WC šolju mogu oba biti fiksni?

Ne. Najmanje jedan držač mora biti preklopni, i to obavezno onaj sa pristupačne strane WC šolje; drugi može biti fiksno pričvršćen na zid.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Na kojoj visini je WC šolja u pristupačnom toaletu?

Šolja je konzolnog tipa, zajedno sa daskom za sedenje visine od 45 cm do 50 cm. Uz nju idu dva držača za ruke dužine 90 cm, postavljena na zid u rasponu visine od 80 cm do 90 cm iznad poda.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Na kojoj visini je WC šolja u pristupačnom toaletu? — gornja granica

Gornja propisana granica iznosi 50 cm; donja granica provjerava se zasebno.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Kolika je udaljenost prednje ivice WC šolje od zida?

Najmanje 65 cm.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Kakav je umivaonik u pristupačnom toaletu?

Konzolni, širine najmanje 50 cm, na visini 80 cm, sa sifonom smeštenim u zid ili uz zid, i jednoručnom ili senzorskom slavinom.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Koliki je upotrebni prostor ispred WC šolje i umivaonika?

Najmanje 90 cm ispred WC šolje i najmanje 90 cm ispred umivaonika, uz slobodan prostor za okretanje kolica u vidu kruga prečnika najmanje 150 cm.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Na kojoj visini je pokretač za ispuštanje vode?

Pokretač vodokotlića postavlja se na visini od 70 cm ili se primjenjuje senzorsko ispiranje. Senzorsko rješenje ne pada zbog druge visine mehaničkog pokretača.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Kolika su vrata pristupačnog WC-a i na koju stranu se otvaraju?

Svetli otvor najmanje 90 cm, vrata se otvaraju prema spolja i imaju ugrađen mehanizam za otvaranje spolja u slučaju poziva u pomoć.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Gde se postavlja znak pristupačnosti na WC kabini?

Na ulaznim vratima kabine, na visini od 140 cm do 160 cm.

WC мора мора бити пројектован тако да омогући испуњење следећих услова: 1) врата ширине светлог отвора најмање 90 cm, која се отварају према споља; 2) приступачну кваку на вратима према одредбама члана 23. овога правилника; 3) уграђен механизам за отварање врата споља у случају позива у помоћ, одговарајуће електричне инсталације; 4) WC шољу конзолног типа заједно с даском за седење висине од 45 cm до 50 cm. Уз WC шољу предвиђена су два држача за руке дужине 90 cm, постављена на зид у распону висине од 80 cm до 90 cm изнад површине пода; 5) најмање један држач за руке који мора бити преклопни и то обвезно онај с приступачне стране WC шоље, а други може бити фиксно причвршћен на зид; 6) удаљеност предње ивице WC шоље од зида од најмање 65 cm; 7) покретач уређаја за испуштање воде у WC шкољку постављен на висини од 70 цм изнад површине пода, или изведено сензорско испуштање воде у WC шољу; 8) конзолни умиваоник ширине најмање 50 cm на висини од 80 cm, са сифоном смештеним у или уз зид; 9) славину – једноручну или уграђено сензорско отварање и затварање воде; 10) ширину употребног простора испред WC шоље најмање 90 cm; 11) ширину употребног простора испред умиваоника најмање 90 cm; 12) слободни простор за окретање инвалидских колица најмање површине круга пречника од 150 cm; 13) нагнуто заокретно огледало постављено доњим рубом на висину од 100 cm; 14) вешалицу за одећу на висини од 120 cm; 15) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење, на висини од 60 cm; 16) сву другу опрема доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 17) на улазним вратима кабине поставља се знак приступачности на висини од 140 cm до 160 cm. У случају да је WC у јавној употреби, обавезно је да буде приступачан. У јавним тоалетима и тоалетима у објектима за јавно коришћење (хотелима, ресторанима са више од сто места, домовима здравља, школама, факултетима, и др.), у којима је обавезно извођење четири или више кабина, најмање по једна кабина у мушком и женском делу WC пројектује се у складу с условима из овог правилника и најмање један умиваоник који испуњава услове из тачке 8) овог правилника. Тактилна стаза водиља поставља се од улазних врата грађевине до врата јавног WC у ширини од најмање 40 cm – Слика 12. WC. Купатило

Na kojim visinama su držači i sedište u prostoru za tuširanje?

Držač uz kadu na visini 80-90 cm od poda, držač uz prostor za tuširanje na 75 cm, a vodootporno preklopno sedište u rasponu visine od 45 do 50 cm.

Купатило се пројектује тако да има: 1) каду висине горње ивице највише 50 cm и/или простор за туширање изведен без преграде, величине најмање 90 × 90 cm; 2) држач за руке уз каду постављен у распону висине од 80 cm до 90 cm од површине пода, односно држач уз простор за туширање постављен на висину од 75 cm; 3) у простору за туширање водоотпорно преклопно седиште постављено у распону висине од 45 до 50 cm; 4) сву опрему доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 5) опрему прописану за приступачни тоалет – умиваоник, огледало, славину, вешалицу, алармни уређај, WC шољу и уређај за испуштање воде у WC шољу у складу са чланом 20. овог правилника; 6) ако је купатило предвиђено са WC у истом простору, ширину врата светлог отвора од најмање 80 cm, ширину врата светлог отвора од најмање 90 cm, ако се у купатило улази с јавне комуникације; 7) туш кабина има: (1) димензију најмање 230 x 230 cm; (2) врата, ширине светлог отвора најмање 80 cm која се отварају према споља; (3) површину простора испод туша најмање 90 x 90 cm, изведену без прагова с нагибом за одвод воде; (4) једноручну или славину с уграђеним сензором; (5) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење на висини од 60 cm; (6) вешалицу за одећу постављену на висини од 90 cm до 120 cm, држач за сапун постављен на висину од 90 cm – Слика 13. Купатило. Врата, прозори и ограде на терасама

Kakva je kada ili tuš u pristupačnom kupatilu?

Kada visine gornje ivice najviše 50 cm i/ili prostor za tuširanje izveden bez pregrade, veličine najmanje 90 x 90 cm.

Купатило се пројектује тако да има: 1) каду висине горње ивице највише 50 cm и/или простор за туширање изведен без преграде, величине најмање 90 × 90 cm; 2) држач за руке уз каду постављен у распону висине од 80 cm до 90 cm од површине пода, односно држач уз простор за туширање постављен на висину од 75 cm; 3) у простору за туширање водоотпорно преклопно седиште постављено у распону висине од 45 до 50 cm; 4) сву опрему доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 5) опрему прописану за приступачни тоалет – умиваоник, огледало, славину, вешалицу, алармни уређај, WC шољу и уређај за испуштање воде у WC шољу у складу са чланом 20. овог правилника; 6) ако је купатило предвиђено са WC у истом простору, ширину врата светлог отвора од најмање 80 cm, ширину врата светлог отвора од најмање 90 cm, ако се у купатило улази с јавне комуникације; 7) туш кабина има: (1) димензију најмање 230 x 230 cm; (2) врата, ширине светлог отвора најмање 80 cm која се отварају према споља; (3) површину простора испод туша најмање 90 x 90 cm, изведену без прагова с нагибом за одвод воде; (4) једноручну или славину с уграђеним сензором; (5) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење на висини од 60 cm; (6) вешалицу за одећу постављену на висини од 90 cm до 120 cm, држач за сапун постављен на висину од 90 cm – Слика 13. Купатило. Врата, прозори и ограде на терасама

Kolika su vrata kupatila sa WC-om u istom prostoru?

Svetli otvor najmanje 80 cm, odnosno najmanje 90 cm ako se u kupatilo ulazi sa javne komunikacije.

Купатило се пројектује тако да има: 1) каду висине горње ивице највише 50 cm и/или простор за туширање изведен без преграде, величине најмање 90 × 90 cm; 2) држач за руке уз каду постављен у распону висине од 80 cm до 90 cm од површине пода, односно држач уз простор за туширање постављен на висину од 75 cm; 3) у простору за туширање водоотпорно преклопно седиште постављено у распону висине од 45 до 50 cm; 4) сву опрему доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 5) опрему прописану за приступачни тоалет – умиваоник, огледало, славину, вешалицу, алармни уређај, WC шољу и уређај за испуштање воде у WC шољу у складу са чланом 20. овог правилника; 6) ако је купатило предвиђено са WC у истом простору, ширину врата светлог отвора од најмање 80 cm, ширину врата светлог отвора од најмање 90 cm, ако се у купатило улази с јавне комуникације; 7) туш кабина има: (1) димензију најмање 230 x 230 cm; (2) врата, ширине светлог отвора најмање 80 cm која се отварају према споља; (3) површину простора испод туша најмање 90 x 90 cm, изведену без прагова с нагибом за одвод воде; (4) једноручну или славину с уграђеним сензором; (5) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење на висини од 60 cm; (6) вешалицу за одећу постављену на висини од 90 cm до 120 cm, држач за сапун постављен на висину од 90 cm – Слика 13. Купатило. Врата, прозори и ограде на терасама

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Kolika je pristupačna tuš kabina?

Najmanje 230 x 230 cm, sa vratima svetlog otvora najmanje 80 cm koja se otvaraju prema spolja, površinom ispod tuša najmanje 90 x 90 cm bez pragova i sa nagibom za odvod vode.

Купатило се пројектује тако да има: 1) каду висине горње ивице највише 50 cm и/или простор за туширање изведен без преграде, величине најмање 90 × 90 cm; 2) држач за руке уз каду постављен у распону висине од 80 cm до 90 cm од површине пода, односно држач уз простор за туширање постављен на висину од 75 cm; 3) у простору за туширање водоотпорно преклопно седиште постављено у распону висине од 45 до 50 cm; 4) сву опрему доступну кориснику инвалидских колица која не смета кретању, учвршћену на зид, изведену контрастно у односу на под и зидове; 5) опрему прописану за приступачни тоалет – умиваоник, огледало, славину, вешалицу, алармни уређај, WC шољу и уређај за испуштање воде у WC шољу у складу са чланом 20. овог правилника; 6) ако је купатило предвиђено са WC у истом простору, ширину врата светлог отвора од најмање 80 cm, ширину врата светлог отвора од најмање 90 cm, ако се у купатило улази с јавне комуникације; 7) туш кабина има: (1) димензију најмање 230 x 230 cm; (2) врата, ширине светлог отвора најмање 80 cm која се отварају према споља; (3) површину простора испод туша најмање 90 x 90 cm, изведену без прагова с нагибом за одвод воде; (4) једноручну или славину с уграђеним сензором; (5) алармни уређај с прекидачем на притисак или врпцом за повлачење на висини од 60 cm; (6) вешалицу за одећу постављену на висини од 90 cm до 120 cm, држач за сапун постављен на висину од 90 cm – Слика 13. Купатило. Врата, прозори и ограде на терасама

Kakva mora biti ograda balkona u stanu za osobu u invalidskim kolicima?

Mora omogućavati pogled u području od 30 cm od poda pa naviše; ako ograda nije transparentna, visina netransparentnog dela ne sme prelaziti 90 cm.

Отвори за врата и прозоре, као и ограде на балконима и терасама у просторијама које се налазе у објектима за јавно коришћење и становима пројектују се тако да: 1) су светле ширине свих унутрашњих и балконских врата најмање 81 cm, а улазних најмање 91 cm; 2) нема прагова виших од 2 cm, што исто важи и за балконска врата; 3) врата, ако су застакљена, буду од неломљивог стакла или заштићена решетком, а ако је стакло ломљиво, онда врата смеју бити застакљена од висине 80 cm од пода па навише; 4) треба избегавати постављање врата тако да се отварају према ходницима или просторима у којима постоји циркулација људи; 5) се велике стаклене површине у близини веома прометних простора обележавају на висини од 160 cm; 6) се прозорски парапет поставља на највише 80 cm од нивоа пода; 7) се прозори лако отварају и затварају, а кваке на њима се постављају у висини од 90 cm до 120 cm од пода; 8) ограда на балконима и терасама у становима за особе у инвалидским колицима омогућава поглед у подручју 30 cm од пода па навише, а уколико ограда није транспарентна, висина нетранспарентног дела не сме прелазити 90 cm. Уређаји за управљање и регулацију инсталација

Na kojoj visini se postavlja prozorski parapet?

Najviše 80 cm od nivoa poda. Kvake na prozorima se postavljaju na visini od 90 cm do 120 cm od poda.

Отвори за врата и прозоре, као и ограде на балконима и терасама у просторијама које се налазе у објектима за јавно коришћење и становима пројектују се тако да: 1) су светле ширине свих унутрашњих и балконских врата најмање 81 cm, а улазних најмање 91 cm; 2) нема прагова виших од 2 cm, што исто важи и за балконска врата; 3) врата, ако су застакљена, буду од неломљивог стакла или заштићена решетком, а ако је стакло ломљиво, онда врата смеју бити застакљена од висине 80 cm од пода па навише; 4) треба избегавати постављање врата тако да се отварају према ходницима или просторима у којима постоји циркулација људи; 5) се велике стаклене површине у близини веома прометних простора обележавају на висини од 160 cm; 6) се прозорски парапет поставља на највише 80 cm од нивоа пода; 7) се прозори лако отварају и затварају, а кваке на њима се постављају у висини од 90 cm до 120 cm од пода; 8) ограда на балконима и терасама у становима за особе у инвалидским колицима омогућава поглед у подручју 30 cm од пода па навише, а уколико ограда није транспарентна, висина нетранспарентног дела не сме прелазити 90 cm. Уређаји за управљање и регулацију инсталација

Kolika je svetla širina unutrašnjih, balkonskih i ulaznih vrata stana?

Sva unutrašnja i balkonska vrata najmanje 81 cm, a ulazna najmanje 91 cm.

Отвори за врата и прозоре, као и ограде на балконима и терасама у просторијама које се налазе у објектима за јавно коришћење и становима пројектују се тако да: 1) су светле ширине свих унутрашњих и балконских врата најмање 81 cm, а улазних најмање 91 cm; 2) нема прагова виших од 2 cm, што исто важи и за балконска врата; 3) врата, ако су застакљена, буду од неломљивог стакла или заштићена решетком, а ако је стакло ломљиво, онда врата смеју бити застакљена од висине 80 cm од пода па навише; 4) треба избегавати постављање врата тако да се отварају према ходницима или просторима у којима постоји циркулација људи; 5) се велике стаклене површине у близини веома прометних простора обележавају на висини од 160 cm; 6) се прозорски парапет поставља на највише 80 cm од нивоа пода; 7) се прозори лако отварају и затварају, а кваке на њима се постављају у висини од 90 cm до 120 cm од пода; 8) ограда на балконима и терасама у становима за особе у инвалидским колицима омогућава поглед у подручју 30 cm од пода па навише, а уколико ограда није транспарентна, висина нетранспарентног дела не сме прелазити 90 cm. Уређаји за управљање и регулацију инсталација

Ova mera je stroža od 80 cm iz čl. 17 — za stanove i objekte za javno korišćenje merodavan je čl. 22.

Od koje visine sme biti staklo na vratima?

Ako je staklo lomljivo, vrata smeju biti zastakljena od visine 80 cm od poda pa naviše; inače staklo mora biti nelomljivo ili zaštićeno rešetkom. Velike staklene površine u blizini prometnih prostora obeležavaju se na visini 160 cm.

Отвори за врата и прозоре, као и ограде на балконима и терасама у просторијама које се налазе у објектима за јавно коришћење и становима пројектују се тако да: 1) су светле ширине свих унутрашњих и балконских врата најмање 81 cm, а улазних најмање 91 cm; 2) нема прагова виших од 2 cm, што исто важи и за балконска врата; 3) врата, ако су застакљена, буду од неломљивог стакла или заштићена решетком, а ако је стакло ломљиво, онда врата смеју бити застакљена од висине 80 cm од пода па навише; 4) треба избегавати постављање врата тако да се отварају према ходницима или просторима у којима постоји циркулација људи; 5) се велике стаклене површине у близини веома прометних простора обележавају на висини од 160 cm; 6) се прозорски парапет поставља на највише 80 cm од нивоа пода; 7) се прозори лако отварају и затварају, а кваке на њима се постављају у висини од 90 cm до 120 cm од пода; 8) ограда на балконима и терасама у становима за особе у инвалидским колицима омогућава поглед у подручју 30 cm од пода па навише, а уколико ограда није транспарентна, висина нетранспарентног дела не сме прелазити 90 cm. Уређаји за управљање и регулацију инсталација

Na kojim visinama se postavljaju interfon i prekidači?

Interfon (sa audio i video komunikacijom) na 90-120 cm od poda, prekidač za svetlo i zvonce na 90 cm od poda.

Уређаји за управљање и регулацију инсталација у згради (склопке, прикључнице и интерфон и др.) пројектују се тако да: 1) интерфон треба да омогући и аудио и видео комуникацију и поставља се на висини од 90 cm до 120 cm од пода; 2) прекидач за светло и звонце постављају се на висини од 90 cm од пода; 3) утичнице за светиљку, телевизор, телефон и друге уређаје постављају се на висини од 40 cm од пода; 4) утичнице у кухињи изнад радне плоче постављају се на висини од 100 cm од пода; 5) утичнице изнад кревета постављају се на висини од 80 cm од пода; 6) потезни аларм и потезни прекидач постављају се да потезач досеже до висине од 60 cm до 70 cm од пода; 7) сви уређаји постављају се на удаљености од 40 cm од углова собе; 8) сви водоводни прикључци као и одвод отпадне воде изводе до висине од 100 cm од пода; 9) ради лакшег уочавања, сви уређаји буду у контрастним бојама према подлози, а информације на њима рељефне за читање додиром; 10) кваке омогућавају лак прихват и окретање, како би их могле користити и особе са ограниченом снагом у рукама и шакама.

Na kojoj visini je potezni alarm?

Potezni alarm i potezni prekidač postavljaju se tako da potezač doseže do visine od 60 cm do 70 cm od poda.

Уређаји за управљање и регулацију инсталација у згради (склопке, прикључнице и интерфон и др.) пројектују се тако да: 1) интерфон треба да омогући и аудио и видео комуникацију и поставља се на висини од 90 cm до 120 cm од пода; 2) прекидач за светло и звонце постављају се на висини од 90 cm од пода; 3) утичнице за светиљку, телевизор, телефон и друге уређаје постављају се на висини од 40 cm од пода; 4) утичнице у кухињи изнад радне плоче постављају се на висини од 100 cm од пода; 5) утичнице изнад кревета постављају се на висини од 80 cm од пода; 6) потезни аларм и потезни прекидач постављају се да потезач досеже до висине од 60 cm до 70 cm од пода; 7) сви уређаји постављају се на удаљености од 40 cm од углова собе; 8) сви водоводни прикључци као и одвод отпадне воде изводе до висине од 100 cm од пода; 9) ради лакшег уочавања, сви уређаји буду у контрастним бојама према подлози, а информације на њима рељефне за читање додиром; 10) кваке омогућавају лак прихват и окретање, како би их могле користити и особе са ограниченом снагом у рукама и шакама.

Na kojim visinama se postavljaju utičnice?

Opšte utičnice na 40 cm od poda, u kuhinji iznad radne ploče na 100 cm, iznad kreveta na 80 cm. Svi uređaji se postavljaju najmanje 40 cm od uglova sobe.

Уређаји за управљање и регулацију инсталација у згради (склопке, прикључнице и интерфон и др.) пројектују се тако да: 1) интерфон треба да омогући и аудио и видео комуникацију и поставља се на висини од 90 cm до 120 cm од пода; 2) прекидач за светло и звонце постављају се на висини од 90 cm од пода; 3) утичнице за светиљку, телевизор, телефон и друге уређаје постављају се на висини од 40 cm од пода; 4) утичнице у кухињи изнад радне плоче постављају се на висини од 100 cm од пода; 5) утичнице изнад кревета постављају се на висини од 80 cm од пода; 6) потезни аларм и потезни прекидач постављају се да потезач досеже до висине од 60 cm до 70 cm од пода; 7) сви уређаји постављају се на удаљености од 40 cm од углова собе; 8) сви водоводни прикључци као и одвод отпадне воде изводе до висине од 100 cm од пода; 9) ради лакшег уочавања, сви уређаји буду у контрастним бојама према подлози, а информације на њима рељефне за читање додиром; 10) кваке омогућавају лак прихват и окретање, како би их могле користити и особе са ограниченом снагом у рукама и шакама.

Do koje visine se izvode vodovodni priključci i odvod?

Svi vodovodni priključci i odvod otpadne vode izvode se do visine 100 cm od poda.

Уређаји за управљање и регулацију инсталација у згради (склопке, прикључнице и интерфон и др.) пројектују се тако да: 1) интерфон треба да омогући и аудио и видео комуникацију и поставља се на висини од 90 cm до 120 cm од пода; 2) прекидач за светло и звонце постављају се на висини од 90 cm од пода; 3) утичнице за светиљку, телевизор, телефон и друге уређаје постављају се на висини од 40 cm од пода; 4) утичнице у кухињи изнад радне плоче постављају се на висини од 100 cm од пода; 5) утичнице изнад кревета постављају се на висини од 80 cm од пода; 6) потезни аларм и потезни прекидач постављају се да потезач досеже до висине од 60 cm до 70 cm од пода; 7) сви уређаји постављају се на удаљености од 40 cm од углова собе; 8) сви водоводни прикључци као и одвод отпадне воде изводе до висине од 100 cm од пода; 9) ради лакшег уочавања, сви уређаји буду у контрастним бојама према подлози, а информације на њима рељефне за читање додиром; 10) кваке омогућавају лак прихват и окретање, како би их могле користити и особе са ограниченом снагом у рукама и шакама.

Na kojoj visini su poštanski sandučići u ulazu stambene zgrade?

Na visini od 90 cm do 120 cm od poda.

У улазима стамбених зграда сандучићи за пријем поште постављају се на висини од 90 cm до 120 cm од пода. Посебни услови за поједине објекте и елементе опреме

Koliko pristupačnih soba mora imati bolnica ili dom za stare?

Na svakoj etaži najmanje jedna soba mora imati prazan prostor uz krevet najmanje 160 x 100 cm, kupatilo uz sobu, alarmni uređaj i znak pristupačnosti na visini 140-160 cm.

При пројектовању болница, домова здравља, домова за старе, рехабилитационих центара, домова за одмор и сл., поред услова предвиђених овим правилником, потребно је предвидети: 1) празан простор уз кревет величине најмање 160 x 100 cm; 2) купатило уз собу; 3) собу опремљену алармним уређајем; 4) собу означену знаком приступачности на висини од 140 cm до 160 cm од пода. На свакој етажи најмање једна соба мора да испуњава наведене услове.

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Kolika je širina pristupnog koridora kad se kretanje usmerava ogradom?

Najmanje 90 cm.

У пословним објектима, висина шалтера и продајних пунктова прилагођава се потребама особа са инвалидитетом и износи 80 cm од пода, а ако у објекту постоји више пунктова или шалтера или других елемената опреме за рад са странкама, обезбеђује се најмање један пункт који испуњава тај услов. У објектима за јавно коришћење у којима се кретање пешака усмерава оградом, ширина приступног коридора износи најмање 90 cm. Шалтер

Kolika je visina šaltera i prodajnog punkta u poslovnom objektu?

80 cm od poda. Ako u objektu postoji više punktova ili šaltera, obezbeđuje se najmanje jedan koji ispunjava taj uslov.

У пословним објектима, висина шалтера и продајних пунктова прилагођава се потребама особа са инвалидитетом и износи 80 cm од пода, а ако у објекту постоји више пунктова или шалтера или других елемената опреме за рад са странкама, обезбеђује се најмање један пункт који испуњава тај услов. У објектима за јавно коришћење у којима се кретање пешака усмерава оградом, ширина приступног коридора износи најмање 90 cm. Шалтер

Koliko šaltera mora biti pristupačno kad ih ima više?

Kada se u sali nalaze tri ili više šaltera istog tipa poslovanja, jedan od tri mora ispunjavati uslove pristupačnosti.

Приступачан шалтер има горњу раван изведену на висини од највише 85 cm, конзолно обликован, дубине приступа од најмање 50 cm, комуникацијско помагало, као и постављену тактилну црту вођења, ширине најмање 40 cm с ужљебљењима у смеру вођења, постављену од улазних врата грађевине до шалтера. Када се у сали налазе три или више шалтера истог типа пословања, један од три шалтера мора испуњавати услове приступачности. Када су посебним прописима који уређују заштиту у пословању готовим новцем и вредностима одређени услови за шалтере, приступачни шалтер обавезно осигуравају и испуњавање услова тог прописа – Слика 14. Шалтер. Пулт

Šta mora imati pristupačan šalter?

Gornju ravan na visini najviše 85 cm, konzolno oblikovanu, dubinu pristupa najmanje 50 cm, komunikacijsko pomagalo i taktilnu crtu vođenja širine najmanje 40 cm od ulaznih vrata do šaltera.

Приступачан шалтер има горњу раван изведену на висини од највише 85 cm, конзолно обликован, дубине приступа од најмање 50 cm, комуникацијско помагало, као и постављену тактилну црту вођења, ширине најмање 40 cm с ужљебљењима у смеру вођења, постављену од улазних врата грађевине до шалтера. Када се у сали налазе три или више шалтера истог типа пословања, један од три шалтера мора испуњавати услове приступачности. Када су посебним прописима који уређују заштиту у пословању готовим новцем и вредностима одређени услови за шалтере, приступачни шалтер обавезно осигуравају и испуњавање услова тог прописа – Слика 14. Шалтер. Пулт

Šta mora imati pristupačan pult?

Izveden je najbliže ulazu, gornja ravan na 80 cm, podgled na najmanje 70 cm, konzolan sa dubinom pristupa najmanje 50 cm, sa osiguranim pristupom najmanje 120 cm, oznakom pristupačnosti, komunikacijskim pomagalom i taktilnom crtom vođenja širine najmanje 40 cm od ulaznih vrata. Kada ih ima tri ili više istog tipa, jedan od tri mora biti pristupačan.

Приступачан пулт је изведен најближе улазу у простор и/или просторију у којој се услуга пружа. Постављен је горњом равни на висину од 80 cm, подгледом на висину од најмање 70 cm. Конзолно је обликован с дубином приступа од најмање 50 cm. Мора имати осигуран приступ од најмање 120 cm. Означен је ознаком приступачности, има комуникацијско помагало, као и постављену тактилну црту вођења од улазних врата грађевине до пулта ширине најмање 40 cm с ужљебљењима у смеру вођења. Када се у дворани налазе три или више пултова истог типа пословања један од три пултова мора испуњавати услове приступачности.

Koliko pristupačnih mesta mora imati gledalište?

Od 100 do 300 sedećih mesta — najmanje dva pristupačna mesta; od 301 do 1.000 — najmanje 2%; od 1.001 i više — najmanje 1%.

У биоскопима, конгресним салама, стадионима, гледалиштима и сличним објектима, предвиђају се посебна места за кориснике инвалидских колица, чије су димензије најмање 90 x 140 cm, с тим да је под изведен без нагиба, од материјала отпорног на клизање. Ова места се предвиђају поред пролаза, односно у близини улаза и видно су обележена, а могу бити и груписана. Обавезни број приступачних места у гледалишту одређује се на темељу укупног броја седећих места и то: 1) од 100 до 300 седећих места, изводе се најмање два приступачна места; 2) од 301 до 1.000 седећих места, изводи се најмање 2% приступачних места; 3) од 1.001 и више седећих места, изводи се најмање 1% приступачних места – Слика 15. Биоскоп.

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Kolike su dimenzije mesta za korisnika invalidskih kolica u gledalištu?

Najmanje 90 x 140 cm, pod bez nagiba, od materijala otpornog na klizanje, pored prolaza odnosno u blizini ulaza i vidno obeleženo.

У биоскопима, конгресним салама, стадионима, гледалиштима и сличним објектима, предвиђају се посебна места за кориснике инвалидских колица, чије су димензије најмање 90 x 140 cm, с тим да је под изведен без нагиба, од материјала отпорног на клизање. Ова места се предвиђају поред пролаза, односно у близини улаза и видно су обележена, а могу бити и груписана. Обавезни број приступачних места у гледалишту одређује се на темељу укупног броја седећих места и то: 1) од 100 до 300 седећих места, изводе се најмање два приступачна места; 2) од 301 до 1.000 седећих места, изводи се најмање 2% приступачних места; 3) од 1.001 и више седећих места, изводи се најмање 1% приступачних места – Слика 15. Биоскоп.

Kolike smeju biti ivice na podu bazena?

Najviše 2 cm, osim obrade ivice bazena za plivanje u dužini najmanje 150 cm sa bankinom visine 50 cm i širine 30-40 cm.

У јавним спортским и рекреативним објектима, купалиштима и игралиштима за потребе особа са инвалидитетом предвиђају се посебно означене кабине за пресвлачење. Минималне димензије кабина у овим објектима су 160 x 210 cm, са вратима широким најмање 80 cm која се отварају према спољној страни. Кабине из става 1. овог члана опремљене су одговарајућим алармним уређајем и уређајем за принудно отварање врата са спољне стране. Клупа на преклапање поставља се у распону висине од 45 cm до 50 cm. Предвиђа се вешалица за одећу на висини од 140 cm. Ивице на поду базена не смеју бити више од 2 cm, од чега се изузима обрада ивице базена за пливање, у дужини од најмање 150 cm са банкином висине 50 cm, а ширине 30–40 cm. У објектима из става 1. овог члана, обавезно је извести најмање 10% приступачних кабина, рачунајући од укупног броја кабина, али не мање од једне – Слика 16. Кабине за пресвлачење. Јавне телефонске говорнице, други уређаји и опрема

Kolike su pristupačne kabine za presvlačenje?

Najmanje 160 x 210 cm, sa vratima širokim najmanje 80 cm koja se otvaraju prema spoljnoj strani, sa alarmnim uređajem i uređajem za prinudno otvaranje vrata spolja.

У јавним спортским и рекреативним објектима, купалиштима и игралиштима за потребе особа са инвалидитетом предвиђају се посебно означене кабине за пресвлачење. Минималне димензије кабина у овим објектима су 160 x 210 cm, са вратима широким најмање 80 cm која се отварају према спољној страни. Кабине из става 1. овог члана опремљене су одговарајућим алармним уређајем и уређајем за принудно отварање врата са спољне стране. Клупа на преклапање поставља се у распону висине од 45 cm до 50 cm. Предвиђа се вешалица за одећу на висини од 140 cm. Ивице на поду базена не смеју бити више од 2 cm, од чега се изузима обрада ивице базена за пливање, у дужини од најмање 150 cm са банкином висине 50 cm, а ширине 30–40 cm. У објектима из става 1. овог члана, обавезно је извести најмање 10% приступачних кабина, рачунајући од укупног броја кабина, али не мање од једне – Слика 16. Кабине за пресвлачење. Јавне телефонске говорнице, други уређаји и опрема

Koliki udeo kabina u sportskom objektu mora biti pristupačan?

Najmanje 10% od ukupnog broja kabina, ali ne manje od jedne.

У јавним спортским и рекреативним објектима, купалиштима и игралиштима за потребе особа са инвалидитетом предвиђају се посебно означене кабине за пресвлачење. Минималне димензије кабина у овим објектима су 160 x 210 cm, са вратима широким најмање 80 cm која се отварају према спољној страни. Кабине из става 1. овог члана опремљене су одговарајућим алармним уређајем и уређајем за принудно отварање врата са спољне стране. Клупа на преклапање поставља се у распону висине од 45 cm до 50 cm. Предвиђа се вешалица за одећу на висини од 140 cm. Ивице на поду базена не смеју бити више од 2 cm, од чега се изузима обрада ивице базена за пливање, у дужини од најмање 150 cm са банкином висине 50 cm, а ширине 30–40 cm. У објектима из става 1. овог члана, обавезно је извести најмање 10% приступачних кабина, рачунајући од укупног броја кабина, али не мање од једне – Слика 16. Кабине за пресвлачење. Јавне телефонске говорнице, други уређаји и опрема

Na kojoj visini se postavljaju bankomat, tekstofon i faks?

Donjom ivicom na visini 70 cm od poda. Drugi uređaji i oprema za PTT saobraćaj projektuju se na visini od 100 cm do 120 cm od poda.

Јавне телефонске говорнице морају испунити следеће услове: 1) под кабине, односно простора у непосредној близини телефонског апарата је на висини највише 2 cm у односу на приступни пешачки плато чије су димензије 150 x 150 cm, а ако је висинска разлика до 8 cm у односу на приступни пешачки плато потребно је приступ обезбедити рампом; 2) ако је телефонски апарат смештен у кабини, димензије кабине су 90 x 110 cm, а врата кабине се отварају према спољној страни и имају ширину најмање 80 cm; 3) телефонски апарат је постављен на висини од 100 cm до 120 cm; 4) у непосредној близини апарата, односно у кабини је постављено преклопно седиште на висини од 50 cm; Текстофон, факс, банкомат постављени су доњом ивицом на висину од 70 cm од површине пода. Други уређаји и опрема за ПТТ саобраћај пројектују се на висини од 100 cm до 120 cm од пода. Уређаји се постављају на начин да осигуравају приступачност. Када се уређаји из овога члана налазе унутар објекта, приступачнима за слепе и слабовидне особе сматрају се, ако је од улазних врата објекта до уређаја постављена тактилна стаза вођења – Слика 17. Јавна говорница, банкомат. 3. Елементи приступачности јавног саобраћаја Тротоари и пешачке стазе

Kada se uređaj unutar objekta smatra pristupačnim za slepe osobe?

Kada je od ulaznih vrata objekta do uređaja postavljena taktilna staza vođenja.

Јавне телефонске говорнице морају испунити следеће услове: 1) под кабине, односно простора у непосредној близини телефонског апарата је на висини највише 2 cm у односу на приступни пешачки плато чије су димензије 150 x 150 cm, а ако је висинска разлика до 8 cm у односу на приступни пешачки плато потребно је приступ обезбедити рампом; 2) ако је телефонски апарат смештен у кабини, димензије кабине су 90 x 110 cm, а врата кабине се отварају према спољној страни и имају ширину најмање 80 cm; 3) телефонски апарат је постављен на висини од 100 cm до 120 cm; 4) у непосредној близини апарата, односно у кабини је постављено преклопно седиште на висини од 50 cm; Текстофон, факс, банкомат постављени су доњом ивицом на висину од 70 cm од површине пода. Други уређаји и опрема за ПТТ саобраћај пројектују се на висини од 100 cm до 120 cm од пода. Уређаји се постављају на начин да осигуравају приступачност. Када се уређаји из овога члана налазе унутар објекта, приступачнима за слепе и слабовидне особе сматрају се, ако је од улазних врата објекта до уређаја постављена тактилна стаза вођења – Слика 17. Јавна говорница, банкомат. 3. Елементи приступачности јавног саобраћаја Тротоари и пешачке стазе

Kolika je najmanja širina vrata za prolaz invalidskih kolica?

Član 17 navodi najmanje 80 cm za nesmetan prolaz kolica, odnosno 90 cm kada je potrebno okretanje u dovratniku, vrata su blizu praga, ulazna su na javnoj zgradi ili postoji veći protok ljudi. Član 22 za prostorije u objektima za javno korišćenje i stanovima posebno navodi svijetlu širinu svih unutrašnjih i balkonskih vrata najmanje 81 cm, a ulaznih najmanje 91 cm. Obje odredbe treba čitati u njihovom tačnom obuhvatu.

Ширина врата за несметан пролаз инвалидских колица је најмање 80 cm. Врата ширине 90 cm предвиђају се ако постоји потреба окретања корисника инвалидских колица у довратнику, ако су врата близу прага, или су улазна врата на јавним зградама, односно ако постоји већи проток људи – Слика 9. Коришћење појединих просторија у зградама. Слободна маневарска површина на прилазу вратима има ширину од најмање 150 cm, а у случају уских простора, предвиђају се клизна врата. У стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење могу се предвидети аутоматска врата и клизајућа аутоматска врата. Квака и кључаоница су на висини од приближно 80 cm од пода. Ивица врата на страни на којој се налази квака удаљена је најмање 50 cm од угла просторије, односно од избочине на зиду или друге препреке постављене усправно на раван врата, а уколико су врата аутоматска треба да буду опремљена вертикалном кваком која се повлачи надоле, дужине најмање 30 cm, која се лако хвата и чији најнижи крај лежи приближно на висини од 80 cm изнад доње ивице врата. Врата су визуелно лако уочљива и обележена на начин предвиђен у члану 13. овог правилника. … Отвори за врата и прозоре, као и ограде на балконима и терасама у просторијама које се налазе у објектима за јавно коришћење и становима пројектују се тако да: 1) су светле ширине свих унутрашњих и балконских врата најмање 81 cm, а улазних најмање 91 cm; 2) нема прагова виших од 2 cm, што исто важи и за балконска врата; 3) врата, ако су застакљена, буду од неломљивог стакла или заштићена решетком, а ако је стакло ломљиво, онда врата смеју бити застакљена од висине 80 cm од пода па навише; 4) треба избегавати постављање врата тако да се отварају према ходницима или просторима у којима постоји циркулација људи; 5) се велике стаклене површине у близини веома прометних простора обележавају на висини од 160 cm; 6) се прозорски парапет поставља на највише 80 cm од нивоа пода; 7) се прозори лако отварају и затварају, а кваке на њима се постављају у висини од 90 cm до 120 cm од пода; 8) ограда на балконима и терасама у становима за особе у инвалидским колицима омогућава поглед у подручју 30 cm од пода па навише, а уколико ограда није транспарентна, висина нетранспарентног дела не сме прелазити 90 cm. Уређаји за управљање и регулацију инсталација

Prenesene su obje izričite odredbe. Nije uvedena automatska prednost jedne brojke niti univerzalan minimum od 80 cm za sva vrata; posebni uslovi pristupačnog ulaza ostaju u članu 13.

Kolika je minimalna svetla širina vrata za prolaz korisnika invalidskih kolica?

Najmanje 80 cm po opštem pravilu iz čl. 17. Za objekte za javno korišćenje i stanove čl. 22 traži svetlu širinu najmanje 81 cm za unutrašnja i balkonska vrata, odnosno 91 cm za ulazna.

Ширина врата за несметан пролаз инвалидских колица је најмање 80 cm. Врата ширине 90 cm предвиђају се ако постоји потреба окретања корисника инвалидских колица у довратнику, ако су врата близу прага, или су улазна врата на јавним зградама, односно ако постоји већи проток људи – Слика 9. Коришћење појединих просторија у зградама. Слободна маневарска површина на прилазу вратима има ширину од најмање 150 cm, а у случају уских простора, предвиђају се клизна врата. У стамбеним и стамбено пословним зградама и објектима за јавно коришћење могу се предвидети аутоматска врата и клизајућа аутоматска врата. Квака и кључаоница су на висини од приближно 80 cm од пода. Ивица врата на страни на којој се налази квака удаљена је најмање 50 cm од угла просторије, односно од избочине на зиду или друге препреке постављене усправно на раван врата, а уколико су врата аутоматска треба да буду опремљена вертикалном кваком која се повлачи надоле, дужине најмање 30 cm, која се лако хвата и чији најнижи крај лежи приближно на висини од 80 cm изнад доње ивице врата. Врата су визуелно лако уочљива и обележена на начин предвиђен у члану 13. овог правилника. … Отвори за врата и прозоре, као и ограде на балконима и терасама у просторијама које се налазе у објектима за јавно коришћење и становима пројектују се тако да: 1) су светле ширине свих унутрашњих и балконских врата најмање 81 cm, а улазних најмање 91 cm; 2) нема прагова виших од 2 cm, што исто важи и за балконска врата; 3) врата, ако су застакљена, буду од неломљивог стакла или заштићена решетком, а ако је стакло ломљиво, онда врата смеју бити застакљена од висине 80 cm од пода па навише; 4) треба избегавати постављање врата тако да се отварају према ходницима или просторима у којима постоји циркулација људи; 5) се велике стаклене површине у близини веома прометних простора обележавају на висини од 160 cm; 6) се прозорски парапет поставља на највише 80 cm од нивоа пода; 7) се прозори лако отварају и затварају, а кваке на њима се постављају у висини од 90 cm до 120 cm од пода; 8) ограда на балконима и терасама у становима за особе у инвалидским колицима омогућава поглед у подручју 30 cm од пода па навише, а уколико ограда није транспарентна, висина нетранспарентног дела не сме прелазити 90 cm. Уређаји за управљање и регулацију инсталација

Broj clana ispravljen sa „17" na „17, 22": vrijednost pravila nosi i 81 i 91 cm, a te brojke stoje u cl. 22, ne u cl. 17. Dok je stajao samo cl. 17, ni jedna ni druga se nisu mogle provjeriti u navedenom clanu. Vidi NALAZI.md, tacka 13.

Član 17 govori o širini vrata, a član 22 o SVETLOJ širini i daje strože brojeve (81/91 cm). Za stan i za zgradu za javno korišćenje merodavan je čl. 22.

Kakve klupe se postavljaju na šetalištima?

Sedišta na visini 45 cm i rukohvati na visini 70 cm iznad nivoa šetne staze, i to kod 50% od ukupnog broja klupa. Pored klupa se obezbeđuje prostor 110 x 140 cm za smeštaj pomagala za kretanje.

Тротоари и пешачке стазе треба да буду приступачни, у простору су међусобно повезани и прилагођени за оријентацију, и са нагибима који не могу бити већи од 5% (1:20), а изузетно до 8,3% (1:12). Највиши попречни нагиб уличних тротоара и пешачких стаза управно на правац кретања износи 2%. Шеталишта у оквиру јавних зелених и рекреативних површина су осветљена, означена и са обезбеђеним местима за одмор са клупама дуж праваца кретања. Клупе треба да имају седишта на висини од 45 cm и рукохвате на висини од 70 cm изнад нивоа шетне стазе у 50% од укупног броја клупа. Поред клупа се обезбеђује простор површине 110 cm са 140 cm за смештај помагала за кретање.

Koliki sme biti nagib trotoara i pešačke staze?

Podužni nagib najviše 5% (1:20), izuzetno do 8,3% (1:12). Najviši poprečni nagib upravno na pravac kretanja iznosi 2%.

Тротоари и пешачке стазе треба да буду приступачни, у простору су међусобно повезани и прилагођени за оријентацију, и са нагибима који не могу бити већи од 5% (1:20), а изузетно до 8,3% (1:12). Највиши попречни нагиб уличних тротоара и пешачких стаза управно на правац кретања износи 2%. Шеталишта у оквиру јавних зелених и рекреативних површина су осветљена, означена и са обезбеђеним местима за одмор са клупама дуж праваца кретања. Клупе треба да имају седишта на висини од 45 cm и рукохвате на висини од 70 cm изнад нивоа шетне стазе у 50% од укупног броја клупа. Поред клупа се обезбеђује простор површине 110 cm са 140 cm за смештај помагала за кретање.

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Koliki je najveći poprečni nagib trotoara?

2%.

Тротоари и пешачке стазе треба да буду приступачни, у простору су међусобно повезани и прилагођени за оријентацију, и са нагибима који не могу бити већи од 5% (1:20), а изузетно до 8,3% (1:12). Највиши попречни нагиб уличних тротоара и пешачких стаза управно на правац кретања износи 2%. Шеталишта у оквиру јавних зелених и рекреативних површина су осветљена, означена и са обезбеђеним местима за одмор са клупама дуж праваца кретања. Клупе треба да имају седишта на висини од 45 cm и рукохвате на висини од 70 cm изнад нивоа шетне стазе у 50% од укупног броја клупа. Поред клупа се обезбеђује простор површине 110 cm са 140 cm за смештај помагала за кретање.

Kolika je širina uličnog trotoara i pešačke staze?

180 cm, izuzetno 120 cm, dok širina prolaza između nepokretnih prepreka iznosi najmanje 90 cm.

Ради несметаног кретања ширина уличних тротоара и пешачких стаза износи 180 cm, а изузетно 120 cm, док ширина пролаза између непокретних препрека износи најмање 90 cm. Површина шеталишта је чврста, равна и отпорна на клизање. Профили решетки, поклопаца и шахтова треба да буду безбедни за кретање учесника у саобраћају. На трговима или на другим великим пешачким површинама, контрастом боја и материјала обезбеђује се уочљивост главних токова и њихових промена у правцу.

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Šta se ne sme postavljati u koridor osnovnih pešačkih kretanja?

Stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke; postojeće prepreke se vidno obeležavaju.

У коридору основних пешачких кретања не постављају се стубови, рекламни панои или друге препреке, а постојеће препреке се видно обележавају. Делови зграда као што су балкони, еркери, висећи рекламни панои и сл., као и доњи делови крошњи дрвећа, који се налазе непосредно уз пешачке коридоре, уздигнути су најмање 250 cm у односу на површину по којој се пешак креће. Пешачки прелази и пешачка острва

Na kojoj visini moraju biti balkoni, erkeri i krošnje iznad pešačkog koridora?

Najmanje 250 cm iznad površine po kojoj se pešak kreće.

У коридору основних пешачких кретања не постављају се стубови, рекламни панои или друге препреке, а постојеће препреке се видно обележавају. Делови зграда као што су балкони, еркери, висећи рекламни панои и сл., као и доњи делови крошњи дрвећа, који се налазе непосредно уз пешачке коридоре, уздигнути су најмање 250 cm у односу на површину по којој се пешак креће. Пешачки прелази и пешачка острва

Kako se izvodi prolaz kroz pešačko ostrvo?

Bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza.

Место пешачког прелаза је означено тако да се јасно разликује од подлоге тротоара. Пешачки прелаз је постављен под правим углом према тротоару. Пешачке прелазе опремљене светлосним сигналима потребно је опремити светлосном сигнализацијом са најавом и звучном сигнализацијом. Пролаз кроз пешачко острво у средини коловоза изводи се без ивичњака, у нивоу коловоза и у ширини пешачког прелаза. За савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза користе се закошени ивичњаци који се изводе у ширини пешачког прелаза и у нивоу коловоза, са максималним нагибом закошеног дела до 8,3%, а ако је технички неизводљиво у изузетним случајевима до 10%. Брисан је ранији став 6. (види члан 2. Правилника - 10/2026-89) Закошени део пешачке стазе на месту прелаза на коловоз једнак је ширини пешачког прелаза. Брисан је ранији став 8. (види члан 2. Правилника - 10/2026-89) Места за паркирање

Šta mora imati pešački prelaz sa svetlosnim signalima?

Svetlosnu signalizaciju sa najavom i zvučnu signalizaciju.

Место пешачког прелаза је означено тако да се јасно разликује од подлоге тротоара. Пешачки прелаз је постављен под правим углом према тротоару. Пешачке прелазе опремљене светлосним сигналима потребно је опремити светлосном сигнализацијом са најавом и звучном сигнализацијом. Пролаз кроз пешачко острво у средини коловоза изводи се без ивичњака, у нивоу коловоза и у ширини пешачког прелаза. За савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза користе се закошени ивичњаци који се изводе у ширини пешачког прелаза и у нивоу коловоза, са максималним нагибом закошеног дела до 8,3%, а ако је технички неизводљиво у изузетним случајевима до 10%. Брисан је ранији став 6. (види члан 2. Правилника - 10/2026-89) Закошени део пешачке стазе на месту прелаза на коловоз једнак је ширини пешачког прелаза. Брисан је ранији став 8. (види члан 2. Правилника - 10/2026-89) Места за паркирање

Koliki je nagib zakošenog ivičnjaka na pešačkom prelazu?

Najviše 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo, izuzetno do 10%. Zakošeni deo se izvodi u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza.

Место пешачког прелаза је означено тако да се јасно разликује од подлоге тротоара. Пешачки прелаз је постављен под правим углом према тротоару. Пешачке прелазе опремљене светлосним сигналима потребно је опремити светлосном сигнализацијом са најавом и звучном сигнализацијом. Пролаз кроз пешачко острво у средини коловоза изводи се без ивичњака, у нивоу коловоза и у ширини пешачког прелаза. За савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза користе се закошени ивичњаци који се изводе у ширини пешачког прелаза и у нивоу коловоза, са максималним нагибом закошеног дела до 8,3%, а ако је технички неизводљиво у изузетним случајевима до 10%. Брисан је ранији став 6. (види члан 2. Правилника - 10/2026-89) Закошени део пешачке стазе на месту прелаза на коловоз једнак је ширини пешачког прелаза. Брисан је ранији став 8. (види члан 2. Правилника - 10/2026-89) Места за паркирање

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Koje su najmanje dimenzije parking mesta za osobe sa invaliditetom

370 cm × 480 cm (3,70 × 4,80 m). Šire je od običnog PM (2,30–2,50 m) zbog prostora za otvaranje vrata i rampu.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Koliki je međuprostor kod dvostrukog parking mesta za OSI upravno na trotoar

Dva automobila u nizu upravno na trotoar: 590 × 500 cm, sa međuprostorom širine 150 cm.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Koliki je najveći nagib spuštene staze na izlazu sa pristupačnog parkirališta

Najviše 8,3%. Primenjuje se kad parkiralište nije u istom nivou sa obližnjom pešačkom stazom.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Traži li se parking mesto za OSI na malom parkiralištu uz ambulantu, apoteku ili vrtić

Da — najmanje jedno, i na parkiralištima sa manje od 20 mesta, kad su uz ambulantu, apoteku, prodavnicu prehrambenih proizvoda, poštu, restoran ili dečji vrtić.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Sme li pristupačno parking mesto biti na nagibu

Ne na uzdužnom nagibu — mora biti u horizontalnom položaju. Dozvoljen je samo odlivni poprečni nagib do 2%.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Gde se postavljaju parking mesta za OSI i kako se označavaju

U blizini ulaza u zgradu, i moraju biti označena znakom pristupačnosti.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

„U blizini ulaza" nije brojčano određeno, pa se ne može svesti na meru — proverava se očitavanjem situacije.

Kakva pešačka veza mora postojati sa pristupačnog parking mesta

Direktna veza od slobodnog prostora za manevar do najbliže pešačke staze, bez izlaska na kolovoz.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Koliki je slobodan prostor za manevrisanje uz pristupačno parking mesto

Najmanje 140 cm — toliko iznosi slobodan prostor za manevrisanje, i to je ujedno najmanja širina spuštene pešačke staze.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Mora li svako obeleženo parkiralište imati mesto za OSI

Da — svako obeleženo parkiralište mora imati najmanje jedno pristupačno mesto za parkiranje.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti. Opšta odredba koja hvata i slučajeve van tačaka 1)–4): ako je parkiralište obeleženo, minimum je jedno pristupačno mesto.

Koliko parking mesta za OSI traži zgrada sa deset i više stanova

Najmanje 5% od ukupnog broja mesta, a najmanje jedno. Isto važi za javne garaže, javna parkirališta i parkirališta uz objekte za javno korišćenje.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Minimum od jednog mesta nadjačava procenat: kod 10 PM je 5% = 0,5, ali se traži 1.

Koliko mesta za OSI traže parkirališta uz benzinske pumpe, restorane i motele na magistralnim putevima

5% od ukupnog broja mesta, ali ne manje od jednog.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Koliko parking mesta za OSI traže domovi zdravlja, bolnice i domovi starih

Najmanje 10% od ukupnog broja mesta, a najmanje dva. Dvostruko strože nego opšte pravilo od 5%.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Automatska provjera je povučena: ne razlikuje sve propisane slučajeve, dopuštenu alternativu ili dokaz konkretnog objekta/elementa. Brojka ostaje u citatu; sama po sebi ne daje zaključak o usklađenosti.

Koliko pristupačnih parking mesta treba obezbediti?

Za javne garaže i javna parkirališta, parkiranje uz objekte javne namene i stambene odnosno stambeno-poslovne zgrade sa 10 ili više stanova obezbeđuje se najmanje 5% od ukupnog broja mesta, ali ne manje od jednog pristupačnog mesta.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Koje su minimalne dimenzije pojedinačnog pristupačnog parking mesta?

Ukupna površina pojedinačnog pristupačnog parking mesta iznosi najmanje 370 × 480 cm.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Koje su dimenzije dva susedna upravna pristupačna parking mesta sa zajedničkim prostorom?

Dva susedna upravna pristupačna mesta imaju najmanju ukupnu dimenziju 590 × 500 cm, sa međuprostorom širine 150 cm.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Da li pristupačno parking mesto sme da bude u nagibu?

Parking mesto mora biti horizontalno; dozvoljen je samo poprečni nagib za odvodnjavanje do najviše 2%.

Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Места за паркирање треба да испуне следеће услове: 1) најмања укупна површина места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом износи 370 cm x 480 cm; 2) место за паркирање за два аутомобила које се налази у низу паркиралишних места управно на тротоар величине је 590 x 500 cm са међупростором ширине 150 cm; 3) ако паркиралиште није изведено у истом нивоу са оближњом пешачком стазом тада се излаз са паркиралишта обезбеђује спуштеном пешачком стазом максималног нагиба од 8,3% и минималне ширине најмање 140 cm колико износи слободан простор за маневрисање; 4) приступачно паркинг место мора увек да се пројектује у хоризонталном положају, а никада на уздужном нагибу. Дозвољен је само одливни попречни нагиб од максимално 2%; 5) приступачно паркинг место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке стазе, без изласка на коловоз, у складу са препорукама датим за пешачке стазе; 6) потребно је обезбедити приступачан пешачки приступ аутоматима или шалтеру за продају паркинг карата, у складу са препорукама за шалтере и уређаје у објектима. Поред услова из става 2. овог члана предвиђа се: 1) за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 2) на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом; 3) на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред магистралних и регионалних путева 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 4) на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом; 5) свако паркиралиште које је обележено мора имати најмање једно приступачно место за паркирање – Слика 19. Места за паркирање. Стајалишта јавног превоза

Kolika je širina platoa na stajalištu javnog prevoza?

Najmanje 300 cm, a prilazne pešačke staze izvode se u istom nivou bez denivelacija.

На стајалиштима јавног превоза, предвиђа се плато (перон) за пешаке ширине најмање 300 cm, а прилазне пешачке стазе треба да буду изведене у истом нивоу, без денивалација, према препорукама за пешачке стазе у складу са чланом 32. овог правилника. Уколико плато стајалишта јавног превоза није у истом нивоу са пешачком стазом, приступ платформи обезбедиће се спуштањем стазе или платформе максималног нагиба од 10%, или помоћу рампе максималног нагиба 5%, минималне ширине од 120 cm. Зона уласка у возило јавног превоза испред предњих врата возила визуелно се обележава контрастом и изводи се тактилним пољем безбедности минималне површине 90 x 90 cm које је повезано са системом тактилне линије вођења. Унутар објеката за јавни транспорт (друмски, авио, железнички и други транспорт) уколико није другачије предвиђено, примењују се међународни стандарди који уређују ову област (ИАТА, УИЦ, ИЦАО и др.). Раскрсница

Kako se savladava visinska razlika do platoa stajališta?

Spuštanjem staze ili platforme maksimalnog nagiba 10%, ili rampom maksimalnog nagiba 5% i minimalne širine 120 cm.

На стајалиштима јавног превоза, предвиђа се плато (перон) за пешаке ширине најмање 300 cm, а прилазне пешачке стазе треба да буду изведене у истом нивоу, без денивалација, према препорукама за пешачке стазе у складу са чланом 32. овог правилника. Уколико плато стајалишта јавног превоза није у истом нивоу са пешачком стазом, приступ платформи обезбедиће се спуштањем стазе или платформе максималног нагиба од 10%, или помоћу рампе максималног нагиба 5%, минималне ширине од 120 cm. Зона уласка у возило јавног превоза испред предњих врата возила визуелно се обележава контрастом и изводи се тактилним пољем безбедности минималне површине 90 x 90 cm које је повезано са системом тактилне линије вођења. Унутар објеката за јавни транспорт (друмски, авио, железнички и други транспорт) уколико није другачије предвиђено, примењују се међународни стандарди који уређују ову област (ИАТА, УИЦ, ИЦАО и др.). Раскрсница

Kako se obeležava zona ulaska u vozilo javnog prevoza?

Vizuelno kontrastom i taktilnim poljem bezbednosti minimalne površine 90 x 90 cm, povezanim sa sistemom taktilne linije vođenja, ispred prednjih vrata vozila.

На стајалиштима јавног превоза, предвиђа се плато (перон) за пешаке ширине најмање 300 cm, а прилазне пешачке стазе треба да буду изведене у истом нивоу, без денивалација, према препорукама за пешачке стазе у складу са чланом 32. овог правилника. Уколико плато стајалишта јавног превоза није у истом нивоу са пешачком стазом, приступ платформи обезбедиће се спуштањем стазе или платформе максималног нагиба од 10%, или помоћу рампе максималног нагиба 5%, минималне ширине од 120 cm. Зона уласка у возило јавног превоза испред предњих врата возила визуелно се обележава контрастом и изводи се тактилним пољем безбедности минималне површине 90 x 90 cm које је повезано са системом тактилне линије вођења. Унутар објеката за јавни транспорт (друмски, авио, железнички и други транспорт) уколико није другачије предвиђено, примењују се међународни стандарди који уређују ову област (ИАТА, УИЦ, ИЦАО и др.). Раскрсница

Šta mora imati pešački prelaz na raskrsnici?

Pristupačni semafor sa zvučnom signalizacijom i taktilno polje bezbednosti/upozorenja u širini spuštenog dela pešačkog prelaza.

На раскрсници пешачки прелаз мора имати приступачни семафор са звучном сигнализацијом и тактилно поље безбедности/упозорења у ширини спуштеног дела пешачког прелаза. Системи за оријентацију

Kako moraju biti data uputstva za evakuaciju?

Na Brajevom pismu i obeležena reljefnim simbolima, sa informacijama o pravcu kretanja ka izlazu i eventualnim preprekama.

Знакови и табле за обавештавање и натписне плоче (у даљем тексту: знакови) су видљиви, читљиви и препознатљиви. Знакови у смислу става 1. овог члана су: 1) знакови за оријентацију (скице, планови, макете и др.); 2) путокази; 3) функционални знакови, којима се дају обавештења о намени појединих простора (паркиралишта, гараже, лифтови, санитарне просторије и др.). Знакови треба да буду универзалне форме, распоређени на такав начин да заједно служе оријентисању корисника и да представљају повезани ланац информација. Знакови на зидовима се постављају на висини од 140 cm до 160 cm изнад нивоа пода или тла, а ако то није могуће, мора се обезбедити да текст одговара растојању погодном за читање. Знакови су добро учвршћени, а ради отклањања рефлексије, могу бити рељефни – избочени и правилно постављени у односу на извор светлости. Висина слова на знаковима не сме бити мања од 1,5 cm за унутрашњу употребу, односно 10 cm за спољашњу употребу. Препознавање врата, степеница, рампи лифтова и пролаза, опрема за противпожарну заштиту, опреме за спасавање и путева за евакуацију врши се употребом контрастних боја одговарајућим осветљењем и обрадом зидова и подова. Упутства за евакуацију у хитним случајевима морају бити дата и на Брајевом писму и обележена рељефним симболима, ознаке морају да садрже информације о правцу кретања ка излазу (напред, лево, десно и сл.) и евентуалним препрекама (степенице, врата, рампа, пролаз и сл.) – Слика 3.4 – Пример ознаке кретања ка излазу (степенице доле, излаз). Ради побољшања пријема звука у јавним просторијама постављају се асистивни слушни системи. За оријентисање могу служити и ограде, одводнице воде, ивично зеленило, уличне светиљке и/или контрастне линије водиље, које се пројектују и изводе уздужно уз рубове пешачких стаза и које интуитивно воде кориснике у одређеном правцу. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за оријентацију за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

Kolika mora biti visina slova na znakovima?

Najmanje 1,5 cm za unutrašnju upotrebu, odnosno 10 cm za spoljašnju upotrebu.

Знакови и табле за обавештавање и натписне плоче (у даљем тексту: знакови) су видљиви, читљиви и препознатљиви. Знакови у смислу става 1. овог члана су: 1) знакови за оријентацију (скице, планови, макете и др.); 2) путокази; 3) функционални знакови, којима се дају обавештења о намени појединих простора (паркиралишта, гараже, лифтови, санитарне просторије и др.). Знакови треба да буду универзалне форме, распоређени на такав начин да заједно служе оријентисању корисника и да представљају повезани ланац информација. Знакови на зидовима се постављају на висини од 140 cm до 160 cm изнад нивоа пода или тла, а ако то није могуће, мора се обезбедити да текст одговара растојању погодном за читање. Знакови су добро учвршћени, а ради отклањања рефлексије, могу бити рељефни – избочени и правилно постављени у односу на извор светлости. Висина слова на знаковима не сме бити мања од 1,5 cm за унутрашњу употребу, односно 10 cm за спољашњу употребу. Препознавање врата, степеница, рампи лифтова и пролаза, опрема за противпожарну заштиту, опреме за спасавање и путева за евакуацију врши се употребом контрастних боја одговарајућим осветљењем и обрадом зидова и подова. Упутства за евакуацију у хитним случајевима морају бити дата и на Брајевом писму и обележена рељефним симболима, ознаке морају да садрже информације о правцу кретања ка излазу (напред, лево, десно и сл.) и евентуалним препрекама (степенице, врата, рампа, пролаз и сл.) – Слика 3.4 – Пример ознаке кретања ка излазу (степенице доле, излаз). Ради побољшања пријема звука у јавним просторијама постављају се асистивни слушни системи. За оријентисање могу служити и ограде, одводнице воде, ивично зеленило, уличне светиљке и/или контрастне линије водиље, које се пројектују и изводе уздужно уз рубове пешачких стаза и које интуитивно воде кориснике у одређеном правцу. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за оријентацију за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

Na kojoj visini se postavljaju znakovi i table za obaveštavanje?

Na zidovima na visini od 140 cm do 160 cm iznad nivoa poda ili tla; ako to nije moguće, tekst mora odgovarati rastojanju pogodnom za čitanje.

Знакови и табле за обавештавање и натписне плоче (у даљем тексту: знакови) су видљиви, читљиви и препознатљиви. Знакови у смислу става 1. овог члана су: 1) знакови за оријентацију (скице, планови, макете и др.); 2) путокази; 3) функционални знакови, којима се дају обавештења о намени појединих простора (паркиралишта, гараже, лифтови, санитарне просторије и др.). Знакови треба да буду универзалне форме, распоређени на такав начин да заједно служе оријентисању корисника и да представљају повезани ланац информација. Знакови на зидовима се постављају на висини од 140 cm до 160 cm изнад нивоа пода или тла, а ако то није могуће, мора се обезбедити да текст одговара растојању погодном за читање. Знакови су добро учвршћени, а ради отклањања рефлексије, могу бити рељефни – избочени и правилно постављени у односу на извор светлости. Висина слова на знаковима не сме бити мања од 1,5 cm за унутрашњу употребу, односно 10 cm за спољашњу употребу. Препознавање врата, степеница, рампи лифтова и пролаза, опрема за противпожарну заштиту, опреме за спасавање и путева за евакуацију врши се употребом контрастних боја одговарајућим осветљењем и обрадом зидова и подова. Упутства за евакуацију у хитним случајевима морају бити дата и на Брајевом писму и обележена рељефним симболима, ознаке морају да садрже информације о правцу кретања ка излазу (напред, лево, десно и сл.) и евентуалним препрекама (степенице, врата, рампа, пролаз и сл.) – Слика 3.4 – Пример ознаке кретања ка излазу (степенице доле, излаз). Ради побољшања пријема звука у јавним просторијама постављају се асистивни слушни системи. За оријентисање могу служити и ограде, одводнице воде, ивично зеленило, уличне светиљке и/или контрастне линије водиље, које се пројектују и изводе уздужно уз рубове пешачких стаза и које интуитивно воде кориснике у одређеном правцу. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за оријентацију за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

Kolike su dimenzije ROP-a i na kojoj visini se postavlja?

Maksimalna veličina je 1.200 x 750 mm (Š x V), razmera osnove 1:100 (± 25) ili 1:50 (± 25) za mali ROP, konveksni crtež visine 0,5-0,8 mm. Postavlja se na visini od 90 cm do 120 cm prema donjoj ivici plana.

Кад год је могуће, у стамбеним зградама и објектима, односно просторима за јавно коришћење би требало да буду постављени Рељефни оријентациони планови (РОП). 1) РОП се поставља на почетном делу трасе тактилних стаза у спољном простору, односно у улазном делу објекта за унутрашње просторе; 2) РОП се не поставља на путањи кретања других корисника простора; 3) уколико објекат има више етажа, за сваку етажу се израђује посебан РОП. На етажама РОП се поставља у зависности од места приступа етажи: улаз/излаз, лифт, степениште, подизна платформа и сл; 4) уколико простор - етажа има два или више улаза – приступа, двосмерна комуникација, на сваком улазу – приступу се поставља РОП за ту етажу. РОП обавезно мора садржати: 1) неопходне информације о окружењу: основу партера за РОП у екстеријеру, односно основу спрата објекта или дела објекта ако је РОП намењен за ентеријер; 2) трасу тактилних стаза која води од РОП-а до других делова простора; 3) назив објекта или локације, делова простора или делова објекта на Брајевом писму; 4) назначено место „Ви се налазите овде”, како би корисник могао да одреди свој тренутни положај у односу на комплетан простор; 5) позицију других рељефних оријентационих планова уколико су обухваћени цртежом; 6) легенду садржаја. У специфичним деловима објекта, као што су тоалети за особе са инвалидитетом, излази у случају опасности, степеништима или другим важним локацијама, поставља се мали рељефни оријентациони план, који садржи основне елементе простора, попут умиваоника, WC шоље, рукохвата на степеништу или врата за евакуацију, који се обележавају јасним тактилним ознакама и натписима на Брајевом писму. Техничке карактеристике рељефног оријентационог плана: 1) величина РОП-а и малог РОП-а зависи од количине података које план треба да садржи. Подаци који одређују величину су пре свега рељефне скице основе која је потребно да буде у размери 1:100 (± 25) или 1:50 (± 25) за мали РОП, бројеви, легенда, натписи на Брајевом писму. Максимална величина РОП-а је 1.200 x 750 mm (Ш x В); 2) конвексни цртеж основа и трасе тактилних стаза је од 0,5 mm до 0,8 mm висине у односу на основу плоче; 3) натписи на Брајевом писму тј. поље око Брајевих карактера мора да буде удаљено минимум 1 cm од других конвексних елемената РОП-а; 4) РОП се израђује од постојаних композитних материјала, пластике, металних легура и сл. Потребно је да буду отпорни на хабање приликом експлоатације тј. читање информација, отпорни на воду и блажа средства за одржавање хигијене. РОП у спољном простору такође треба да буде отпоран на спољне временске утицаје (киша, снег, сунце). РОП се постаља причвршћен на зид (вертикално постављање), односно у простору (хоризонтално или вертикално постављање) на одговарајућем сталку. РОП се постаља на висини од 90 cm до 120 cm према доњој ивици плана. Табла РОП мора бити стабилно причвршћена. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за олакшавање кретања у простору за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

Kolike su dimenzije ROP-a i na kojoj visini se postavlja? — gornja granica

Gornja propisana granica iznosi 120 cm; donja granica provjerava se zasebno.

Кад год је могуће, у стамбеним зградама и објектима, односно просторима за јавно коришћење би требало да буду постављени Рељефни оријентациони планови (РОП). 1) РОП се поставља на почетном делу трасе тактилних стаза у спољном простору, односно у улазном делу објекта за унутрашње просторе; 2) РОП се не поставља на путањи кретања других корисника простора; 3) уколико објекат има више етажа, за сваку етажу се израђује посебан РОП. На етажама РОП се поставља у зависности од места приступа етажи: улаз/излаз, лифт, степениште, подизна платформа и сл; 4) уколико простор - етажа има два или више улаза – приступа, двосмерна комуникација, на сваком улазу – приступу се поставља РОП за ту етажу. РОП обавезно мора садржати: 1) неопходне информације о окружењу: основу партера за РОП у екстеријеру, односно основу спрата објекта или дела објекта ако је РОП намењен за ентеријер; 2) трасу тактилних стаза која води од РОП-а до других делова простора; 3) назив објекта или локације, делова простора или делова објекта на Брајевом писму; 4) назначено место „Ви се налазите овде”, како би корисник могао да одреди свој тренутни положај у односу на комплетан простор; 5) позицију других рељефних оријентационих планова уколико су обухваћени цртежом; 6) легенду садржаја. У специфичним деловима објекта, као што су тоалети за особе са инвалидитетом, излази у случају опасности, степеништима или другим важним локацијама, поставља се мали рељефни оријентациони план, који садржи основне елементе простора, попут умиваоника, WC шоље, рукохвата на степеништу или врата за евакуацију, који се обележавају јасним тактилним ознакама и натписима на Брајевом писму. Техничке карактеристике рељефног оријентационог плана: 1) величина РОП-а и малог РОП-а зависи од количине података које план треба да садржи. Подаци који одређују величину су пре свега рељефне скице основе која је потребно да буде у размери 1:100 (± 25) или 1:50 (± 25) за мали РОП, бројеви, легенда, натписи на Брајевом писму. Максимална величина РОП-а је 1.200 x 750 mm (Ш x В); 2) конвексни цртеж основа и трасе тактилних стаза је од 0,5 mm до 0,8 mm висине у односу на основу плоче; 3) натписи на Брајевом писму тј. поље око Брајевих карактера мора да буде удаљено минимум 1 cm од других конвексних елемената РОП-а; 4) РОП се израђује од постојаних композитних материјала, пластике, металних легура и сл. Потребно је да буду отпорни на хабање приликом експлоатације тј. читање информација, отпорни на воду и блажа средства за одржавање хигијене. РОП у спољном простору такође треба да буде отпоран на спољне временске утицаје (киша, снег, сунце). РОП се постаља причвршћен на зид (вертикално постављање), односно у простору (хоризонтално или вертикално постављање) на одговарајућем сталку. РОП се постаља на висини од 90 cm до 120 cm према доњој ивици плана. Табла РОП мора бити стабилно причвршћена. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за олакшавање кретања у простору за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

Gde se postavlja reljefni orijentacioni plan (ROP)?

Reljefni orijentacioni plan postavlja se kad god je moguće, prema modalitetu i uslovima člana 39a. Propisane karakteristike odnose se na plan koji se postavlja.

Кад год је могуће, у стамбеним зградама и објектима, односно просторима за јавно коришћење би требало да буду постављени Рељефни оријентациони планови (РОП). 1) РОП се поставља на почетном делу трасе тактилних стаза у спољном простору, односно у улазном делу објекта за унутрашње просторе; 2) РОП се не поставља на путањи кретања других корисника простора; 3) уколико објекат има више етажа, за сваку етажу се израђује посебан РОП. На етажама РОП се поставља у зависности од места приступа етажи: улаз/излаз, лифт, степениште, подизна платформа и сл; 4) уколико простор - етажа има два или више улаза – приступа, двосмерна комуникација, на сваком улазу – приступу се поставља РОП за ту етажу. РОП обавезно мора садржати: 1) неопходне информације о окружењу: основу партера за РОП у екстеријеру, односно основу спрата објекта или дела објекта ако је РОП намењен за ентеријер; 2) трасу тактилних стаза која води од РОП-а до других делова простора; 3) назив објекта или локације, делова простора или делова објекта на Брајевом писму; 4) назначено место „Ви се налазите овде”, како би корисник могао да одреди свој тренутни положај у односу на комплетан простор; 5) позицију других рељефних оријентационих планова уколико су обухваћени цртежом; 6) легенду садржаја. У специфичним деловима објекта, као што су тоалети за особе са инвалидитетом, излази у случају опасности, степеништима или другим важним локацијама, поставља се мали рељефни оријентациони план, који садржи основне елементе простора, попут умиваоника, WC шоље, рукохвата на степеништу или врата за евакуацију, који се обележавају јасним тактилним ознакама и натписима на Брајевом писму. Техничке карактеристике рељефног оријентационог плана: 1) величина РОП-а и малог РОП-а зависи од количине података које план треба да садржи. Подаци који одређују величину су пре свега рељефне скице основе која је потребно да буде у размери 1:100 (± 25) или 1:50 (± 25) за мали РОП, бројеви, легенда, натписи на Брајевом писму. Максимална величина РОП-а је 1.200 x 750 mm (Ш x В); 2) конвексни цртеж основа и трасе тактилних стаза је од 0,5 mm до 0,8 mm висине у односу на основу плоче; 3) натписи на Брајевом писму тј. поље око Брајевих карактера мора да буде удаљено минимум 1 cm од других конвексних елемената РОП-а; 4) РОП се израђује од постојаних композитних материјала, пластике, металних легура и сл. Потребно је да буду отпорни на хабање приликом експлоатације тј. читање информација, отпорни на воду и блажа средства за одржавање хигијене. РОП у спољном простору такође треба да буде отпоран на спољне временске утицаје (киша, снег, сунце). РОП се постаља причвршћен на зид (вертикално постављање), односно у простору (хоризонтално или вертикално постављање) на одговарајућем сталку. РОП се постаља на висини од 90 cm до 120 cm према доњој ивици плана. Табла РОП мора бити стабилно причвршћена. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за олакшавање кретања у простору за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

Šta ROP obavezno mora sadržati?

Osnovu partera ili sprata, trasu taktilnih staza od ROP-a do drugih delova prostora, naziv objekta i delova prostora na Brajevom pismu, naznačeno mesto Vi se nalazite ovde, poziciju drugih ROP-ova i legendu sadržaja.

Кад год је могуће, у стамбеним зградама и објектима, односно просторима за јавно коришћење би требало да буду постављени Рељефни оријентациони планови (РОП). 1) РОП се поставља на почетном делу трасе тактилних стаза у спољном простору, односно у улазном делу објекта за унутрашње просторе; 2) РОП се не поставља на путањи кретања других корисника простора; 3) уколико објекат има више етажа, за сваку етажу се израђује посебан РОП. На етажама РОП се поставља у зависности од места приступа етажи: улаз/излаз, лифт, степениште, подизна платформа и сл; 4) уколико простор - етажа има два или више улаза – приступа, двосмерна комуникација, на сваком улазу – приступу се поставља РОП за ту етажу. РОП обавезно мора садржати: 1) неопходне информације о окружењу: основу партера за РОП у екстеријеру, односно основу спрата објекта или дела објекта ако је РОП намењен за ентеријер; 2) трасу тактилних стаза која води од РОП-а до других делова простора; 3) назив објекта или локације, делова простора или делова објекта на Брајевом писму; 4) назначено место „Ви се налазите овде”, како би корисник могао да одреди свој тренутни положај у односу на комплетан простор; 5) позицију других рељефних оријентационих планова уколико су обухваћени цртежом; 6) легенду садржаја. У специфичним деловима објекта, као што су тоалети за особе са инвалидитетом, излази у случају опасности, степеништима или другим важним локацијама, поставља се мали рељефни оријентациони план, који садржи основне елементе простора, попут умиваоника, WC шоље, рукохвата на степеништу или врата за евакуацију, који се обележавају јасним тактилним ознакама и натписима на Брајевом писму. Техничке карактеристике рељефног оријентационог плана: 1) величина РОП-а и малог РОП-а зависи од количине података које план треба да садржи. Подаци који одређују величину су пре свега рељефне скице основе која је потребно да буде у размери 1:100 (± 25) или 1:50 (± 25) за мали РОП, бројеви, легенда, натписи на Брајевом писму. Максимална величина РОП-а је 1.200 x 750 mm (Ш x В); 2) конвексни цртеж основа и трасе тактилних стаза је од 0,5 mm до 0,8 mm висине у односу на основу плоче; 3) натписи на Брајевом писму тј. поље око Брајевих карактера мора да буде удаљено минимум 1 cm од других конвексних елемената РОП-а; 4) РОП се израђује од постојаних композитних материјала, пластике, металних легура и сл. Потребно је да буду отпорни на хабање приликом експлоатације тј. читање информација, отпорни на воду и блажа средства за одржавање хигијене. РОП у спољном простору такође треба да буде отпоран на спољне временске утицаје (киша, снег, сунце). РОП се постаља причвршћен на зид (вертикално постављање), односно у простору (хоризонтално или вертикално постављање) на одговарајућем сталку. РОП се постаља на висини од 90 cm до 120 cm према доњој ивици плана. Табла РОП мора бити стабилно причвршћена. *Службени гласник РС, број 10/2026 Системи за олакшавање кретања у простору за слепе односно слабовиде особе *Службени гласник РС, број 10/2026

U koja dva reljefna sistema se izrađuju taktilne staze?

Taktilne staze vodilje i taktilna polja upozorenja. Moraju biti izrađene tako da sprečavaju klizanje i da su otporne na vatru, odnosno da ne doprinose širenju vatre.

Слепим односно слабовидим особама се тактилним стазама пружају информације о траси и правцу за кретања односно дају се упозорења о могућим опасностима, препрекама или раскрсницама и променама правца на обележеном делу тактилне стазе. Тактилние стазе се израђују у два рељефна система: 1) тактилне стазе водиље; 2) тактилна поља упозорења; Тактилне стазе морају бити израђене тако да спречавају клизање и да су отпорне на ватру, односно, да не доприносе ширењу ватре. *Службени гласник РС, број 10/2026 Примена тактилних стаза у простору *Службени гласник РС, број 10/2026

Nejasna upućivanja taktilnih oznaka

Izvor upućuje na član 41 i koristi izraz minimalno rastojanje od zida do 30 cm. Te nejasnoće ostaju označene; iz njih se ne pravi proizvoljan automatski zaključak.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Šta se radi kad kontrast boje taktilne staze i podloge nije moguć?

Dodaju se kontrastne kontinuirane trake širine najmanje 10 cm paralelno uz stazu, ili se podloga staze boji kontrastnom antikliznom bojom u širini većoj od staze za po 5 cm sa obe strane.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Kakva mora biti podloga oko taktilne staze?

Ravna i glatka u minimalnoj širini od 20 cm upravno na taktilnu stazu, da bi se staza lako razlikovala od okoline.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Kako se označava pešački prelaz taktilnim poljem?

Taktilnim poljem upozorenja minimalne dužine 60 cm upravno na kolovoz, u širini pešačkog prelaza. Ako se prelazu pristupa preko rampe ili zakošenih ivičnjaka, polje se postavlja celom površinom zakošenog dela.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Kako se postavlja taktilno polje ispred prepreke?

Ispred fizičke prepreke u minimalnoj dužini 40 cm upravno na prepreku, na rastojanju 30-50 cm od nje. U zonama velike opasnosti (denivelacija, stepenište, eskalatori, ivice perona) dužina je najmanje 60 cm, na rastojanju najmanje 50 cm.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Kolika su taktilna polja upozorenja na početku i kraju staze i na raskrsnicama?

Na početku odnosno kraju trase najmanje 40 x 40 cm; pri ukrštanju više pravaca (raskrsnica) najmanje 60 x 60 cm. Polje se postavlja i pri promeni pravca pod uglovima do 160 stepeni.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Kako se obeležavaju peroni i stajališta taktilnim poljima?

Taktilnim poljima upozorenja paralelno sa ivicom perona, celom dužinom dostupnom putnicima, minimalne širine 40 cm, na rastojanju najmanje 50 cm od ivice perona.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Koliko taktilna staza sme biti blizu zida?

Postavlja se po liniji najudaljenijoj od prepreka; ako nema alternative, na minimalnom rastojanju od zida do 30 cm.

Простор у оквиру ког се примењују системи из члана 41. овог правилника се опрема тактилним стазама за прилагођавање слепим односно слабовидим особама на начин да се тактилне стазе постављају на најприступачнијим и најсигурнијим правцима, узимајући у обзир све могуће препреке и зоне опасности које треба минимизирати. На делу трасе тактилних стаза подлога мора бити од компактних материјала прилагођена за постојану монтажу тактилних стаза (анкерисање, лепљење). Подлога око тактилне стазе мора бити равна и глатка у минималној ширини од 20 cm управно на тактилну стазу како би се омогућило лако и једноставно разликовање тактилних стаза у односу на напосредну околину. У ходницима или другим уским пролазима, препоручљиво је да се тактилне поставиљају по линији најудаљенијој од препрека, са избегавањем постављања тактилних стаза уз зид односно препреку, а уколико не постоји алтернативно решење, тактилна стаза мора бити постављена на минималном растојању од зида до 30 cm. Уколико тактилно поље упозорења није у близини физичке препреке или зоне опасности исто се постављаја на почетку односно на крају трасе тактилне стазе, у минималној величини од 40 х 40 cm. Тактилно поље употорења се поставља и у случајевима промене правца тактилне стазе (под угловима до 160°), а ако је угао промене правца већи од 160°, није потребно користити тактилна поља упозорења. У случају укрштања више праваца тактилних стаза (раскрсница), поља упозорења се постављају у минималној величини од 60 х 60 cm. У случају наиласка на зоне опасности за слепе односно слабовиде особе, односно физичке препреке (зид, врата, стуб, мобилијар, рампе или било која друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе), тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 40 cm управно на препреку, а на растојању од 30 cm до 50 cm од физичке препреке. Пољe упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. У зонама које представљају зоне велике опасности за слепе и слабовиде особе, односно у зонама савладавања висинских разлика (денивелација, степениште, ескалатори, ивице стајалишних перона и сл.) тактилна поља упозорења се постављају у минималној дужини од 60 cm усправно на препреку, а на растојању од минимално 50 cm од физичке препреке. Поље упозорења се поставља испред зоне опасности у њеној ширини или у ширини пролаза. Стајалишта јавног первоза и железничке платформе означавају се тактилним пољима упозорења паралелно са ивицом перона односно стајалишта и протежу се целом дужином перона односно стајалишта доступног путницима у минималној ширини од 40 cm, а на растојању од минимално 50 cm од ивице перона односно стајалишта. Пешачки прелази се означавају тактилним пољима упозорења у минималној дужини од 60 cm управно на коловоз, а у ширини пешачког прелаза. У случају да се пешачком прелазу приступа преко рампе или закошених ивичњака, тактилно поље упозорења се поставља целом површином закошеног дела. Површина пролаза кроз пешачко острво изводи се са тактилним пољем безбедности/упозорења, на целој површини пролаза кроз острво. Тактилне стазе морају бити израђене тако да се могу лако открити и разликовати од околних површина. Препоручује се да тактилне стазе буду у контрастној боји у односу на боју подлоге. У случају када контраст боја између подлоге и тактилне стазе није могуће постићи, потребно је додати адекватне контрастне континуиране траке од најмање 10 cm ширине које се постављају паралелно уз тактилне стазе односно потребно је подлогу тактилне стазе обoјити у одговарајућу контрастну антиклизну боју у ширини већој од тактилне стазе за по 5 cm са обе стране. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилне стазе водиље *Службени гласник РС, број 10/2026

Kolika sme biti debljina podloge taktilne ploče?

Najviše 2 mm ako se staza formira reljefnim konveksnim taktilnim dizajnom na podlozi u pločama; alternativno se ugrađuju pojedinačni taktilni elementi.

Тактилне стазе водиље су паралелне конвексне (испупчене) линије које служе за усмеравање слепих односно слабовидих особа по праволинијском правцу кретања. Конвексне линије пружају се у континуитету – непрекидно или из појединачних линијских елемената минималне дужине 30 cm. Тамо где постоји опасност од накупљања воде између линијских елемената тактилних стаза, мора се обезбедити дренажни размак од 30 mm до 40 mm. Ширина конвексних линија (А) и њихово међусобно растојање (S) су представљени на слици 3.2 и у табели бр. 1. 1) висина конвексних делова линија на тактилним стазама (В) је 5 ± 0,5 mm; 2) конвексни делови тактилних стаза имају обoрене ивице под углом од 45○; 3) ширина тактилних стаза водиља је минимално 40 cm; 4) тактилне стазе водиље могу бити формиране са рељефним конвексним тактилним дизајном на подлози у плочама – таблама са максималном дебљином подлоге до 2 mm, односно могу бити формиране од тактилних елемената који се појединачно уграђују тако да формирају тактилне стазе водиље према датој табели бр. 1. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилна поља упозорења *Службени гласник РС, број 10/2026

Kako se pružaju konveksne linije staze vodilje?

U kontinuitetu — neprekidno ili iz pojedinačnih linijskih elemenata minimalne dužine 30 cm. Gde postoji opasnost od nakupljanja vode, obezbeđuje se drenažni razmak od 30 mm do 40 mm.

Тактилне стазе водиље су паралелне конвексне (испупчене) линије које служе за усмеравање слепих односно слабовидих особа по праволинијском правцу кретања. Конвексне линије пружају се у континуитету – непрекидно или из појединачних линијских елемената минималне дужине 30 cm. Тамо где постоји опасност од накупљања воде између линијских елемената тактилних стаза, мора се обезбедити дренажни размак од 30 mm до 40 mm. Ширина конвексних линија (А) и њихово међусобно растојање (S) су представљени на слици 3.2 и у табели бр. 1. 1) висина конвексних делова линија на тактилним стазама (В) је 5 ± 0,5 mm; 2) конвексни делови тактилних стаза имају обoрене ивице под углом од 45○; 3) ширина тактилних стаза водиља је минимално 40 cm; 4) тактилне стазе водиље могу бити формиране са рељефним конвексним тактилним дизајном на подлози у плочама – таблама са максималном дебљином подлоге до 2 mm, односно могу бити формиране од тактилних елемената који се појединачно уграђују тако да формирају тактилне стазе водиље према датој табели бр. 1. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилна поља упозорења *Службени гласник РС, број 10/2026

Kolika je širina taktilne staze vodilje i visina konveksnih linija?

Širina najmanje 40 cm; visina konveksnih delova linija je 5 ± 0,5 mm, sa oborenim ivicama pod uglom od 45 stepeni.

Тактилне стазе водиље су паралелне конвексне (испупчене) линије које служе за усмеравање слепих односно слабовидих особа по праволинијском правцу кретања. Конвексне линије пружају се у континуитету – непрекидно или из појединачних линијских елемената минималне дужине 30 cm. Тамо где постоји опасност од накупљања воде између линијских елемената тактилних стаза, мора се обезбедити дренажни размак од 30 mm до 40 mm. Ширина конвексних линија (А) и њихово међусобно растојање (S) су представљени на слици 3.2 и у табели бр. 1. 1) висина конвексних делова линија на тактилним стазама (В) је 5 ± 0,5 mm; 2) конвексни делови тактилних стаза имају обoрене ивице под углом од 45○; 3) ширина тактилних стаза водиља је минимално 40 cm; 4) тактилне стазе водиље могу бити формиране са рељефним конвексним тактилним дизајном на подлози у плочама – таблама са максималном дебљином подлоге до 2 mm, односно могу бити формиране од тактилних елемената који се појединачно уграђују тако да формирају тактилне стазе водиље према датој табели бр. 1. *Службени гласник РС, број 10/2026 Тактилна поља упозорења *Службени гласник РС, број 10/2026

U kojim slučajevima se postavljaju taktilna polja upozorenja?

Na početku i završetku trase taktilne staze; pri promeni pravca (uglovi do 160 stepeni) ili na raskrsnicama; ispred fizičke prepreke na trasi (zid, vrata, stub, mobilijar, denivelacija, rampa, stepenište, ivica perona); i ispred mesta značajnih za slepe osobe (ROP, natpisi na Brajevom pismu).

Тактилна поља упозорења су конвексни (испупчени) кругови/зарубљене купе које служе да слепим односно слабовидим особе укажу на потребу повећане опрезности. Пречник зарубљене купе (А) и њихово међусобно растојање (S) су представљени у на слици 3.3 и у табели бр. 2. Тактилна поља упозорења постављају се у следећим случајевима: 1) на почетку и завршетку трасе тактилне стазе; 2) при промени правца тактилне стазе (под угловима до 160°) или укрштању више праваца тактилних стаза, односно на раскрсницама; 3) испред физичке препреке на траси тактилне стазе (зид, врата, стуб, мобилијар, денивелација, рампа, степениште, ивица стајалишних перона или друга опасност, односно препрека за даље кретање слепе односно слабовиде особе); 4) испред места значајних за слепе односно слабовиде особе на траси тактилних стаза (РОП, натписи на Брајевом писму и сл.); Тактилна поља упозорења имају следеће техничке карактеристике: 1) висина конвексних зарубљених купа на тактилним пољима упозорења (В) је 5 ± 0,5 mm; 2) конвексни делови поља упозорења имају оборене ивице под углом од 45°; 3) тактилнa поља упозорења могу бити формирана са рељефним конвексним тактилним дизајном на подлози у плочама – таблама, са максималном дебљином подлоге до 2 mm односно могу бити формирана од тактилних елемената који се појединачно уграђују тако да формирају тактилнa поља упозорења према датој табели бр. 2. *Службени гласник РС, број 10/2026 Ознаке на рукохватима *Службени гласник РС, број 10/2026

Gde se postavljaju oznake na Brajevom pismu na rukohvatima?

Kada je moguće, na rukohvatima se postavljaju informacije na Brajevom pismu, prema članu 39đ. Ne izostavljati ovaj uslov mogućnosti.

На рукохватима је када је то могуће потребно поставити ознаке на Брајевом писму са симболима у циљу да се слепим односно слабовидим особама омогући лакша оријентација, идентификација спратова, праваца кретања и упозорења на важне тачке у простору. Ознаке на рукохватима се постављају на почетку и на крају сваког рукохвата, као и на кључним тачкама попут раскрсница ходника, степеница, улаза или излаза. Брајево писмо на рукохватима се поставља са његове горње стране, у правцу пружања рукохвата. *Службени гласник РС, број 10/2026 Остали елементи омогућавања приступачности слепим односно слабовидим особама   *Службени гласник РС, број 10/2026

Koliki mora biti slobodan prostor oko oznake na Brajevom pismu?

Najmanje 8 cm razmaka od bilo kakvog drugog objekta na zidu.

Када год је могуће, важне јавне информације треба истовремено да буду дате на различите начине, односно визуелно-звучно-тактилно. Када се примењују, ознаке на Брајевом писму морају имати следеће карактеристике: 1) поља око ознака на Брајевом писму или рељефним симболима треба да буду минималне ширине, односно на размаку од било каквог другог објекта на зиду 8 cm; 2) све ознаке на Брајевом писму морају бити израђене тако да су читљиве и приступачне слепим и слабовидим особама; 3) ознаке на Брајевом писму морају бити постављене на јасно видљивим и лако доступним местима; 4) ознаке на Брајевом писму треба да буду постављени на минимум 100 cm и максимум 160 cm изнад нивоа пода, мерено од доње ивице Брајевих ћелија; 5) ознаке просторија (бројеви, називи, итд.) треба да буду постављене на зид поред врата са стране на којој се налази квака. На двокрилним вратима, ознака треба да буде постављена са десне стране врата; 6) ознаке морају бити израђене од трајних материјала који омогућавају дуготрајну употребу, отпорност на хабање и једноставно чишћење. Препоручује се коришћење пластике, метала или других рељефних материјала који омогућавају јасноћу тачака; 7) ознаке на Брајевом писму морају да садрже основне информације као што су назив просторије, број и слично. Уколико је потребно осим Брајевог писма, могу се користити и рељефни симболи у циљу лакшег сналажења слепих и слабовидих особа у простору. Рељефни симболи намењени слепим и слабовидим особама морају бити израђени у рељефу како би били тактилно препознатљиви, а њихов дизајн мора бити једноставан и универзалан. Рељефни симболи треба да обухвате основне информације о простору или објекту (улаз и излаз, лево и десно, напред и назад, тоалет, информативни пулт, билетарница, степенице, рампе, пешачки прелаз, перон). *Службени гласник РС, број 10/2026 III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Na kojoj visini se postavljaju oznake na Brajevom pismu?

Na minimum 100 cm i maksimum 160 cm iznad nivoa poda, mereno od donje ivice Brajevih ćelija.

Када год је могуће, важне јавне информације треба истовремено да буду дате на различите начине, односно визуелно-звучно-тактилно. Када се примењују, ознаке на Брајевом писму морају имати следеће карактеристике: 1) поља око ознака на Брајевом писму или рељефним симболима треба да буду минималне ширине, односно на размаку од било каквог другог објекта на зиду 8 cm; 2) све ознаке на Брајевом писму морају бити израђене тако да су читљиве и приступачне слепим и слабовидим особама; 3) ознаке на Брајевом писму морају бити постављене на јасно видљивим и лако доступним местима; 4) ознаке на Брајевом писму треба да буду постављени на минимум 100 cm и максимум 160 cm изнад нивоа пода, мерено од доње ивице Брајевих ћелија; 5) ознаке просторија (бројеви, називи, итд.) треба да буду постављене на зид поред врата са стране на којој се налази квака. На двокрилним вратима, ознака треба да буде постављена са десне стране врата; 6) ознаке морају бити израђене од трајних материјала који омогућавају дуготрајну употребу, отпорност на хабање и једноставно чишћење. Препоручује се коришћење пластике, метала или других рељефних материјала који омогућавају јасноћу тачака; 7) ознаке на Брајевом писму морају да садрже основне информације као што су назив просторије, број и слично. Уколико је потребно осим Брајевог писма, могу се користити и рељефни симболи у циљу лакшег сналажења слепих и слабовидих особа у простору. Рељефни симболи намењени слепим и слабовидим особама морају бити израђени у рељефу како би били тактилно препознатљиви, а њихов дизајн мора бити једноставан и универзалан. Рељефни симболи треба да обухвате основне информације о простору или објекту (улаз и излаз, лево и десно, напред и назад, тоалет, информативни пулт, билетарница, степенице, рампе, пешачки прелаз, перон). *Службени гласник РС, број 10/2026 III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Na kojoj visini se postavljaju oznake na Brajevom pismu? — gornja granica

Gornja propisana granica iznosi 160 cm; donja granica provjerava se zasebno.

Када год је могуће, важне јавне информације треба истовремено да буду дате на различите начине, односно визуелно-звучно-тактилно. Када се примењују, ознаке на Брајевом писму морају имати следеће карактеристике: 1) поља око ознака на Брајевом писму или рељефним симболима треба да буду минималне ширине, односно на размаку од било каквог другог објекта на зиду 8 cm; 2) све ознаке на Брајевом писму морају бити израђене тако да су читљиве и приступачне слепим и слабовидим особама; 3) ознаке на Брајевом писму морају бити постављене на јасно видљивим и лако доступним местима; 4) ознаке на Брајевом писму треба да буду постављени на минимум 100 cm и максимум 160 cm изнад нивоа пода, мерено од доње ивице Брајевих ћелија; 5) ознаке просторија (бројеви, називи, итд.) треба да буду постављене на зид поред врата са стране на којој се налази квака. На двокрилним вратима, ознака треба да буде постављена са десне стране врата; 6) ознаке морају бити израђене од трајних материјала који омогућавају дуготрајну употребу, отпорност на хабање и једноставно чишћење. Препоручује се коришћење пластике, метала или других рељефних материјала који омогућавају јасноћу тачака; 7) ознаке на Брајевом писму морају да садрже основне информације као што су назив просторије, број и слично. Уколико је потребно осим Брајевог писма, могу се користити и рељефни симболи у циљу лакшег сналажења слепих и слабовидих особа у простору. Рељефни симболи намењени слепим и слабовидим особама морају бити израђени у рељефу како би били тактилно препознатљиви, а њихов дизајн мора бити једноставан и универзалан. Рељефни симболи треба да обухвате основне информације о простору или објекту (улаз и излаз, лево и десно, напред и назад, тоалет, информативни пулт, билетарница, степенице, рампе, пешачки прелаз, перон). *Службени гласник РС, број 10/2026 III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Gde se postavlja oznaka prostorije na Brajevom pismu?

Na zid pored vrata sa strane na kojoj se nalazi kvaka; na dvokrilnim vratima oznaka se postavlja sa desne strane vrata.

Када год је могуће, важне јавне информације треба истовремено да буду дате на различите начине, односно визуелно-звучно-тактилно. Када се примењују, ознаке на Брајевом писму морају имати следеће карактеристике: 1) поља око ознака на Брајевом писму или рељефним симболима треба да буду минималне ширине, односно на размаку од било каквог другог објекта на зиду 8 cm; 2) све ознаке на Брајевом писму морају бити израђене тако да су читљиве и приступачне слепим и слабовидим особама; 3) ознаке на Брајевом писму морају бити постављене на јасно видљивим и лако доступним местима; 4) ознаке на Брајевом писму треба да буду постављени на минимум 100 cm и максимум 160 cm изнад нивоа пода, мерено од доње ивице Брајевих ћелија; 5) ознаке просторија (бројеви, називи, итд.) треба да буду постављене на зид поред врата са стране на којој се налази квака. На двокрилним вратима, ознака треба да буде постављена са десне стране врата; 6) ознаке морају бити израђене од трајних материјала који омогућавају дуготрајну употребу, отпорност на хабање и једноставно чишћење. Препоручује се коришћење пластике, метала или других рељефних материјала који омогућавају јасноћу тачака; 7) ознаке на Брајевом писму морају да садрже основне информације као што су назив просторије, број и слично. Уколико је потребно осим Брајевог писма, могу се користити и рељефни симболи у циљу лакшег сналажења слепих и слабовидих особа у простору. Рељефни симболи намењени слепим и слабовидим особама морају бити израђени у рељефу како би били тактилно препознатљиви, а њихов дизајн мора бити једноставан и универзалан. Рељефни симболи треба да обухвате основне информације о простору или објекту (улаз и излаз, лево и десно, напред и назад, тоалет, информативни пулт, билетарница, степенице, рампе, пешачки прелаз, перон). *Службени гласник РС, број 10/2026 III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Obuhvat pristupačnosti

Primjena zavisi od namjene, javne upotrebe, broja stanova, vrste radova i tehničkih mogućnosti rekonstrukcije/adaptacije. Nije dovoljno provjeriti samo da li zgrada ima deset stanova.

Овим правилником прописују се ближе стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на зграде јавне и пословне намене, објекте за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), као и на стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на планирање нових објеката и простора, пројектовање и изградњу и доградњу нових објеката. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се и на реконструкцију и адаптацију постојећих објеката, када је то могуће у техничком смислу.

Kada se primenjuju standardi pristupačnosti

Na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu, i stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova.

Овим правилником прописују се ближе стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на зграде јавне и пословне намене, објекте за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), као и на стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на планирање нових објеката и простора, пројектовање и изградњу и доградњу нових објеката. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се и на реконструкцију и адаптацију постојећих објеката, када је то могуће у техничком смислу.

Da li se pravila pristupačnosti primenjuju i kod rekonstrukcije ili adaptacije postojećeg objekta?

Da, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Овим правилником прописују се ближе стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на зграде јавне и пословне намене, објекте за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), као и на стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на планирање нових објеката и простора, пројектовање и изградњу и доградњу нових објеката. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се и на реконструкцију и адаптацију постојећих објеката, када је то могуће у техничком смислу.

Da li stambena ili stambeno-poslovna zgrada sa 10 ili više stanova mora da ispunjava standarde pristupačnosti?

Da. Pravilnik se primenjuje na stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova, kao i na zgrade javne i poslovne namene i objekte za javnu upotrebu.

Овим правилником прописују се ближе стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на зграде јавне и пословне намене, објекте за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), као и на стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се на планирање нових објеката и простора, пројектовање и изградњу и доградњу нових објеката. Приступачност, у смислу овог правилника, односи се и на реконструкцију и адаптацију постојећих објеката, када је то могуће у техничком смислу.

Koji objekti se smatraju objektima za javno korišćenje?

Banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti državnih organa i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski i rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti.

Објекти за јавно коришћење, у смислу овог правилника јесу: банке, болнице, домови здравља, домови за старе, објекти културе, објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, пословни објекти, поште, рехабилитациони центри, саобраћајни терминали, спортски и рекреативни објекти, угоститељски објекти, хотели, хостели, школе и други објекти.

Spisak je otvoren — reč drugi objekti znači da nabrajanje nije konačno.