Svi propisi
Propis po članovima

Uredba o kapitalnim projektima

Izdvojena pravila nisu potpuna obrada propisa. Status „AI provjereno · informativno” znači da je pravilo povezano sa članom/citatom u lokalnom korpusu; ne dokazuje pravno važenje niti primjenljivost na konkretan predmet. Raspored odjeljaka je pomoćna struktura izdvojena iz teksta.

Службени гласник РС", број 79 од 28. августа 2026 · izvor

Puni tekst članova · pretraga i citiranje ↓

Istorija verzija i evidencije · 2 događaja

Ovo nije automatski tekstualni diff članova. Prikazani su samo događaji koje javni dnevnik promjena može pouzdano povezati sa ovim propisom: dodavanje u zbirku, zamjena verzije, prestanak važenja i audit paketi. Za tačan sadržaj izmjene otvorite zvanični izvor i zapis u dnevniku.

Audit pravila

Audit paket: dopune i ispravke izdvojenih pravila.

Dnevnik →
Dodat u zbirku · 79/2026

Dodat službeni tekst i izdvojene projektantske obaveze. Sadržajna obrada je djelimična; napomena uz propis navodi ograničenja priloga i primjene. Datum dodavanja nije datum stupanja na snagu.

Dnevnik →
Napomene o primjeni i prelaznim odredbama

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Indeksiranje teksta ne znači da su izdvojene sve obaveze.

6
Pravila iz ovog propisa
0
Označenih kao blokira
6
Citiranih lokatora
47
Zapisa u punom tekstu
6 pravila

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

3 pravila
Član4
Provjeriti AI provjereno · informativno

Smije li se javni kapitalni projekat podijeliti radi izbjegavanja uredbe?

Ne smije se manipulativno dijeliti radi izbjegavanja režima. Višegodišnji projekat može imati etape samo ako svaka pojedinačno ispunjava kriterijume klasifikacije; tada je svaka poseban kapitalni projekat. Tekuće održavanje opreme nije uključeno u ulaganje iz člana 4 stav 2.

Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, аутономну покрајину, односно јединице локалне самоуправе, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагање у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса. Капитални пројекат из става 1. овог члана који подразумева улагање у опрему, машине и другу нефинансијску имовину обухвата трошкове који се односе на набавку и реконструкцију опреме, машина и друге нефинансијске имовине, а не и расходе и издатке који се односе на текуће одржавање. Капитални пројекат из става 1. овог члана, за који је предвиђен вишегодишњи рок реализације, ради сврсисходнијег планирања и спровођења, може бити подељен на више етапа, под условом да свака етапа појединачно испуњава критеријуме потребне за класификацију капиталног пројекта (у даљем тексту: дугорочни капитални пројекат). У случају из става 3. овог члана, свака етапа појединачно представља посебан капитални пројекат на који се примењују одредбе ове уредбе. Капитални пројекат из става 1. овог члана не сме се манипулативно делити на више пројеката с циљем избегавања одредби ове уредбе које се односе на управљање капиталним пројектима. Критеријуми за класификацију капиталних пројеката

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Tekstualni pregled uz utvrđivanje primjenljivosti na konkretni projekat; nije automatska potvrda usklađenosti.

Izvor propisa · 4
Član5
Provjeriti AI provjereno · informativno

Šta ulazi u procijenjene troškove kapitalnog projekta?

Procjena obuhvata cio projektni ciklus: pripremu, plansku i tehničku dokumentaciju i administraciju, zemljište i imovinske odnose, građenje/rekonstrukciju/održavanje, opremu, radove i usluge, materijal i transport te naknadnu evaluaciju. Klasifikacija ne počiva samo na cijeni građevinskih radova.

Класификација капиталних пројеката, врши се на основу следећих критеријума: 1) процењених трошкова капиталног пројекта; 2) претежног корисника капиталног пројекта; 3) извора финансирања капиталног пројекта. Процењени трошкови капиталног пројекта из става 1. тачка 1) овог члана представљају пројекцију свих трошкова неопходних за спровођење пројектног циклуса дефинисаног овом уредбом, а нарочито: 1) трошкове припреме капиталног пројекта; 2) трошкове израде и прибављања докумената просторног и урбанистичког планирања, техничке документације и друге административне трошкове; 3) трошкове везане за стицање и уређење грађевинског земљишта и уређење имовинско-правних односа; 4) трошкове изградње, реконструкције или одржавања објеката; 5) трошкове набавке опреме, машина или друге нефинансијске имовине; 6) трошкове набавке радова и услуга неопходних за реализацију капиталног пројекта; 7) трошкове набавке добара, сировина и материјала неопходног за извођење радова, као и трошкове транспорта; 8) трошкове накнадне евалуације ефеката реализованог капиталног пројекта. Претежни корисник капиталног пројекта из става 1. тачка 2) овог члана јесте Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у зависности од нивоа власти који је у складу са позитивним прописима надлежан за спровођење капиталног пројекта и у зависности од тога да ли очекивани ефекти реализованог капиталног пројекта, имају претежно републички, покрајински или локални значај. Извори финансирања капиталног пројекта из става 1. тачка 3) овог члана обухватају сва јавна средства из којих се у потпуности или делимично финансира капитални пројекат или се пружају гаранције за његово финансирање. Класификација капиталних пројеката

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Tekstualni pregled uz utvrđivanje primjenljivosti na konkretni projekat; nije automatska potvrda usklađenosti.

Izvor propisa · 5
Odredba3,6
Provjeriti AI provjereno · informativno

Koji projekti ulaze u režim javnih kapitalnih projekata?

Primjena obuhvata izvore finansiranja iz člana 3 i klasifikaciju iz člana 6: republički projekat najmanje 20 miliona EUR, pokrajinski i lokalni najmanje 2 miliona EUR u dinarskoj protivvrijednosti, uz odgovarajućeg pretežnog korisnika i izvor finansiranja. Projekti sektora bezbjednosti izuzeti su. Ako je ispunjeno više kategorija, primjenjuje se viši nivo vlasti; projekat van svih kategorija nije kapitalni projekat u smislu uredbe.

Одредбе ове уредбе примењују се на: 1) капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају из јавних средстава, у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 2) капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају задуживањем, у смислу закона којим се уређује јавни дуг; 3) капиталне пројекте за које Република Србија даје гаранцију за измирење дуга, у смислу закона којим се уређује јавни дуг, односно капиталне пројекте за које се даје државна гаранција у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 4) капиталне пројекте за које Република Србија издаје субвенције у смислу закона којим се уређује буџет; 5) капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава. На капиталне пројекте који се реализују у сектору безбедности, не примењују се одредбе ове уредбе. Одредбе ове уредбе могу се примењивати као општа начела за управљање капиталним пројектима, у погледу оних пројеката на које се не односи делокруг примене ове уредбе. Појам капиталног пројекта … На основу критеријума из члана 5. ове уредбе, капитални пројекат може бити: 1) републички капитални пројекат; 2) покрајински капитални пројекат; 3) локални капитални пројекат. Републички капитални пројекат је капитални пројекат чији процењени трошкови износе најмање 20.000.000 евра у динарској противвредности, чији је претежни корисник Република Србија и који се у потпуности или делимично финансира из следећих извора финансирања: 1) из јавних средстава на располагању и под контролом Републике Србије, односно јавних прихода и примања који припадају буџету Републике Србије; 2) из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава; 3) за које Република Србија даје гаранцију за измирење дуга, у смислу закона којим се уређује јавни дуг, односно за које се даје државна гаранција у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 4) за које Република Србија издаје субвенцију у смислу закона којим се уређује буџет. Покрајински капитални пројекат је капитални пројекат чији процењени трошкови износе најмање 2.000.000 евра у динарској противвредности, чији је претежни корисник аутономна покрајина и који се у потпуности или делимично финансира из следећих извора финансирања: 1) из јавних средстава на располагању и под контролом аутономне покрајине, односно јавних прихода и примања који припадају буџету аутономне покрајине; 2) из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава намењених аутономној покрајини; 3) за које аутономна покрајина издаје субвенцију у складу са позитивним прописима. Локални капитални пројекат је капитални пројекат чији процењени трошкови износе најмање 2.000.000 евра у динарској противвредности, чији је претежни корисник јединица локалне самоуправе и који се у потпуности или делимично финансира из следећих извора финансирања: 1) из јавних средстава на располагању и под контролом јединице локалне самоуправе, односно јавних прихода и примања који припадају буџету јединице локалне самоуправе; 2) из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава намењених јединици локалне самоуправе; 3) за које јединица локалне самоуправе издаје субвенцију у складу са позитивним прописима. Уколико капитални пројекат испуњава услове за класификацију у две или више категорија из става 1. овог члана, сматра се да је то капитални пројекат вишег нивоа власти. Уколико одређени пројекат, на основу прописаних критеријума, не може да се сврста ни у једну категорију из става 1. овог члана, не сматра се капиталним пројектом у смислу ове уредбе. Капитални пројекти од посебног значаја

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Tekstualni pregled uz utvrđivanje primjenljivosti na konkretni projekat; nije automatska potvrda usklađenosti.

Izvor propisa · 3,6

V. ПОКРАЈИНСКИ И ЛОКАЛНИ КАПИТАЛНИ ПРОЈЕКТИ

1 pravilo
Član40
Provjeriti AI provjereno · informativno

Koji režim javnih kapitalnih projekata ne važi za lokalni nivo?

Na pokrajinske i lokalne projekte ne primjenjuju se odredbe o Potkomisiji i Ministarstvu za evropske integracije. Na lokalne projekte ne primjenjuje se ocjena efekata realizovanog projekta. Finansijski organi pokrajine i lokalne samouprave imaju samo navedeno ovlašćenje davanja pristupa PIMIS-u, a ne sva ovlašćenja upravljanja sistemom.

На покрајинске и локалне капиталне пројекте не примењују се одредбе ове уредбе које се односе на Поткомисију. На покрајинске и локалне капиталне пројекте не примењују се одредбе ове уредбе које се односе на Министарство за европске интеграције. На локалне капиталне пројекте не примењују се одредбе ове уредбе које се односе на оцену ефеката реализованог капиталног пројекта. Покрајински орган надлежан за послове финансија и орган надлежан за послове финансија јединице локалне самоуправе немају овлашћења која се односе на управљање ПИМИС-ом из члана 9. став 2. ове уредбе, осим овлашћења које се односи на давање права на приступ и коришћење ПИМИС-а овлашћеним корисницима, приликом спровођења покрајинских, односно локалних капиталних пројеката. VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Прекршаји

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Tekstualni pregled uz utvrđivanje primjenljivosti na konkretni projekat; nije automatska potvrda usklađenosti.

Izvor propisa · 40

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

1 pravilo
Odredba42,43,45,46
Provjeriti AI provjereno · informativno

Kako se nastavljaju postojeći kapitalni projekti i dokumentacija prije punog PIMIS-a?

Nezavršeni projekti obuhvaćeni uredbom 79/2023 nastavljaju po uredbi 79/2026. Ko ne može primijeniti PIMIS, do punog uspostavljanja predaje dokumentaciju papirno, elektronski ili drugim podobnim putem. Stara uredba prestaje, ali njeni podzakonski propisi ostaju do donošenja novih prema članu 45.

За капиталне пројекте који нису завршени до дана ступања на снагу ове уредбе, а били су предмет примене Уредбе о капиталним пројектима („Службени гласник РСˮ, број 79/23), пројектни циклус се наставља у складу са одредбама ове уредбе. Пројектна документација до успостављања ПИМИС-а … Учесници у пројектном циклусу који не могу да примене ПИМИС у складу са чланом 9. ове уредбе, до успостављања ПИМИС-а у пуном обиму, пројектну документацију достављају у папирној или електронској форми, или на други подобан начин. Рок за образовање локалне комисије … Прописи из чл. 17. и 26. ове уредбе донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Прописи из чл. 9, 27, 29, 31. и 33. донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. До доношења прописа из ст. 1. и 2. овог члана примењују се прописи донети на основу Уредбе о капиталним пројектима („Службени гласник РСˮ, број 79/23). Престанак важења … Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о капиталним пројектима („Службени гласник РСˮ, број 79/23). Ступање на снагу

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Tekstualni pregled uz utvrđivanje primjenljivosti na konkretni projekat; nije automatska potvrda usklađenosti.

Izvor propisa · 42,43,45,46

Odredbe iz više glava ili propisa

1 pravilo
Odredba9,13,43
Provjeriti AI provjereno · informativno

Ko unosi dokumentaciju javnog kapitalnog projekta u PIMIS?

PIMIS služi evidenciji, dokumentaciji, ocjeni, izboru i praćenju projekta. Ovlašćeni korisnik obezbjeđuje tehnički pristup, a ovlašćeni predlagač odgovara za tačnost podataka, imenuje internog administratora i dostavlja njegove podatke Ministarstvu finansija. Ovlašćenja u PIMIS-u ne zamjenjuju stručnu odgovornost za pripremu projekta. Dok PIMIS nije uspostavljen u punom obimu, učesnici koji ga ne mogu primijeniti predaju dokumentaciju papirno, elektronski ili drugim podobnim putem (član 43).

Централизована база капиталних пројеката (Public Investment Management Information System – у даљем тексту: ПИМИС) представља информациони систем за управљање капиталним пројектима који се користи за евиденцију капиталних пројеката, унос пројектне документације у свим фазама пројектног циклуса, оцену, селекцију, приоритизацију и праћење капиталних пројеката, накнадну евалуацију постигнутих ефеката, као и за друге послове који се односе на спровођење пројектног циклуса дефинисаног овом уредбом. Министарство финансија успоставља ПИМИС и њиме управља, у складу са одредбама ове уредбе. Управљање ПИМИС-ом из става 2. овог члана нарочито подразумева: 1) давање права на приступ и коришћење ПИМИС-а овлашћеним корисницима; 2) дефинисање свих техничких аспеката потребних за примену и коришћење ПИМИС-а у складу са овом уредбом; 3) давање одобрења за интеграцију ПИМИС-а са другим информационим системима. Овлашћени корисник ПИМИС-а јесте учесник у пројектном циклусу капиталног пројекта који представља корисника јавних средстава у смислу закона којим се уређује буџетски систем и коме је Министарство финансија дало право на приступ и коришћење ПИМИС-а, у складу са његовим овлашћењима и дужностима прописаним овом уредбом. Овлашћени корисник ПИМИС-а из става 4. овог члана дужан је да омогући техничке услове за несметани приступ и коришћење ПИМИС-а. Информациони систем за координацију развојне помоћи (Intersectoral Development Assistance Coordination Network - у даљем тексту: ISDACON), представља информациони систем за планирање, програмирање, координацију, праћење и извештавање о пројектима међународне развојне помоћи, који се у пројектном циклусу капиталног пројекта примењује у складу са одредбама ове уредбе. Министар финансија ближе прописује садржину ПИМИС-а, услове за приступ, као и све техничке и стручне аспекте потребне за примену и коришћење ПИМИС-а. II. УЧЕСНИЦИ У ПРОЈЕКТНОМ ЦИКЛУСУ Комисија за капиталне пројекте … Овлашћени предлагач капиталног пројекта је директни корисник буџетских средстава у смислу закона којим се уређује буџетски систем, односно ресорно министарство, орган или организација територијалне аутономије или орган или организација локалне самоуправе који припрема и реализује капитални пројекат у складу са одредбама ове уредбе (у даљем тексту: овлашћени предлагач). Овлашћени предлагач је дужан да припрему и реализацију пројекта спроведе по правилима струке и у складу са одредбама ове уредбе. Овлашћени предлагач је одговоран за тачност података и информација које у оквиру пројектне документације уноси у ПИМИС. Овлашћени предлагач је дужан да одреди лице надлежно за интерно администрирање ПИМИС-а и да податке о том лицу достави Министарству финансија писаним путем. Интерно администрирање ПИМИС-а из става 4. овог члана обухвата право на унос података и образаца пројектне документације у ПИМИС, као и право на отварање корисничких налога код овлашћеног предлагача. Овлашћени предлагач може отворити кориснички налог из става 5. овог члана предлагачу пројектне идеје, ради обављања послова из члана 12. ове уредбе. Овлашћени предлагач, у оквиру пројектног циклуса капиталног пројекта, може бити и предлагач пројектне идеје и у том случају има права и обавезе из члана 12. ове уредбе. Министарство финансија … Учесници у пројектном циклусу који не могу да примене ПИМИС у складу са чланом 9. ове уредбе, до успостављања ПИМИС-а у пуном обиму, пројектну документацију достављају у папирној или електронској форми, или на други подобан начин. Рок за образовање локалне комисије

Upravljanje javnim kapitalnim projektima; obuhvat i izuzeci iz čl. 1–3. Ne poistovjećivati sa svim privatnim investicijama. Tekstualni pregled uz utvrđivanje primjenljivosti na konkretni projekat; nije automatska potvrda usklađenosti.

Izvor propisa · 9,13,43

Puni tekst članova

Pročitajte član zajedno sa okolnim odredbama. Samostalne odredbe izmjena imaju zaseban naziv akta i glasilo; isti broj ne znači isti član. Ovo je lokalni tekst, a zvanični izvor je naveden iznad.

47 zapisa

Član 1
Овом уредбом ближе се уређује појам, садржина и класификација капиталних пројеката, начин њихове припреме, оцене, селекције и приоритизације, поступак праћења и извештавања о реализацији, анализа постигнутих ефеката реализованог капиталног пројекта, као и друга питања од значаја за спровођење пројектног циклуса капиталног пројекта. Управљање капиталним пројектима
Link na član
Član 2
Управљање капиталним пројектима у смислу ове уредбе обухвата: 1) дефинисање циљева и ефеката који се желе постићи реализацијом капиталног пројекта; 2) свеобухватну и на правилима струке засновану припрему капиталног пројекта која подразумева анализу потребних финансијских средстава, ресурса и временског оквира предвиђеног за његову реализацију; 3) оцену, селекцију и приоритизацију капиталних пројеката у складу са прописаним критеријумима; 4) реализацију капиталног пројекта у складу са дефинисаним планом, као и континуирано праћење и извештавање о реализацији капиталног пројекта; 5) свеобухватну анализу постигнутих ефеката и остварених циљева реализованог капиталног пројекта. Управљање капиталним пројектима спроводи се с циљем ефикасног и делотворног коришћења јавних средстава, ради остваривања буџетских циљева и спровођења фискалне политике у складу са законом којим се уређује буџетски систем. Примена уредбе
Link na član
Član 3
Одредбе ове уредбе примењују се на: 1) капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају из јавних средстава, у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 2) капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају задуживањем, у смислу закона којим се уређује јавни дуг; 3) капиталне пројекте за које Република Србија даје гаранцију за измирење дуга, у смислу закона којим се уређује јавни дуг, односно капиталне пројекте за које се даје државна гаранција у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 4) капиталне пројекте за које Република Србија издаје субвенције у смислу закона којим се уређује буџет; 5) капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава. На капиталне пројекте који се реализују у сектору безбедности, не примењују се одредбе ове уредбе. Одредбе ове уредбе могу се примењивати као општа начела за управљање капиталним пројектима, у погледу оних пројеката на које се не односи делокруг примене ове уредбе. Појам капиталног пројекта
Link na član
Član 4
Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, аутономну покрајину, односно јединице локалне самоуправе, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагање у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса. Капитални пројекат из става 1. овог члана који подразумева улагање у опрему, машине и другу нефинансијску имовину обухвата трошкове који се односе на набавку и реконструкцију опреме, машина и друге нефинансијске имовине, а не и расходе и издатке који се односе на текуће одржавање. Капитални пројекат из става 1. овог члана, за који је предвиђен вишегодишњи рок реализације, ради сврсисходнијег планирања и спровођења, може бити подељен на више етапа, под условом да свака етапа појединачно испуњава критеријуме потребне за класификацију капиталног пројекта (у даљем тексту: дугорочни капитални пројекат). У случају из става 3. овог члана, свака етапа појединачно представља посебан капитални пројекат на који се примењују одредбе ове уредбе. Капитални пројекат из става 1. овог члана не сме се манипулативно делити на више пројеката с циљем избегавања одредби ове уредбе које се односе на управљање капиталним пројектима. Критеријуми за класификацију капиталних пројеката
Link na član
Član 5
Класификација капиталних пројеката, врши се на основу следећих критеријума: 1) процењених трошкова капиталног пројекта; 2) претежног корисника капиталног пројекта; 3) извора финансирања капиталног пројекта. Процењени трошкови капиталног пројекта из става 1. тачка 1) овог члана представљају пројекцију свих трошкова неопходних за спровођење пројектног циклуса дефинисаног овом уредбом, а нарочито: 1) трошкове припреме капиталног пројекта; 2) трошкове израде и прибављања докумената просторног и урбанистичког планирања, техничке документације и друге административне трошкове; 3) трошкове везане за стицање и уређење грађевинског земљишта и уређење имовинско-правних односа; 4) трошкове изградње, реконструкције или одржавања објеката; 5) трошкове набавке опреме, машина или друге нефинансијске имовине; 6) трошкове набавке радова и услуга неопходних за реализацију капиталног пројекта; 7) трошкове набавке добара, сировина и материјала неопходног за извођење радова, као и трошкове транспорта; 8) трошкове накнадне евалуације ефеката реализованог капиталног пројекта. Претежни корисник капиталног пројекта из става 1. тачка 2) овог члана јесте Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у зависности од нивоа власти који је у складу са позитивним прописима надлежан за спровођење капиталног пројекта и у зависности од тога да ли очекивани ефекти реализованог капиталног пројекта, имају претежно републички, покрајински или локални значај. Извори финансирања капиталног пројекта из става 1. тачка 3) овог члана обухватају сва јавна средства из којих се у потпуности или делимично финансира капитални пројекат или се пружају гаранције за његово финансирање. Класификација капиталних пројеката
Link na član
Član 6
На основу критеријума из члана 5. ове уредбе, капитални пројекат може бити: 1) републички капитални пројекат; 2) покрајински капитални пројекат; 3) локални капитални пројекат. Републички капитални пројекат је капитални пројекат чији процењени трошкови износе најмање 20.000.000 евра у динарској противвредности, чији је претежни корисник Република Србија и који се у потпуности или делимично финансира из следећих извора финансирања: 1) из јавних средстава на располагању и под контролом Републике Србије, односно јавних прихода и примања који припадају буџету Републике Србије; 2) из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава; 3) за које Република Србија даје гаранцију за измирење дуга, у смислу закона којим се уређује јавни дуг, односно за које се даје државна гаранција у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 4) за које Република Србија издаје субвенцију у смислу закона којим се уређује буџет. Покрајински капитални пројекат је капитални пројекат чији процењени трошкови износе најмање 2.000.000 евра у динарској противвредности, чији је претежни корисник аутономна покрајина и који се у потпуности или делимично финансира из следећих извора финансирања: 1) из јавних средстава на располагању и под контролом аутономне покрајине, односно јавних прихода и примања који припадају буџету аутономне покрајине; 2) из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава намењених аутономној покрајини; 3) за које аутономна покрајина издаје субвенцију у складу са позитивним прописима. Локални капитални пројекат је капитални пројекат чији процењени трошкови износе најмање 2.000.000 евра у динарској противвредности, чији је претежни корисник јединица локалне самоуправе и који се у потпуности или делимично финансира из следећих извора финансирања: 1) из јавних средстава на располагању и под контролом јединице локалне самоуправе, односно јавних прихода и примања који припадају буџету јединице локалне самоуправе; 2) из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава намењених јединици локалне самоуправе; 3) за које јединица локалне самоуправе издаје субвенцију у складу са позитивним прописима. Уколико капитални пројекат испуњава услове за класификацију у две или више категорија из става 1. овог члана, сматра се да је то капитални пројекат вишег нивоа власти. Уколико одређени пројекат, на основу прописаних критеријума, не може да се сврста ни у једну категорију из става 1. овог члана, не сматра се капиталним пројектом у смислу ове уредбе. Капитални пројекти од посебног значаја
Link na član
Član 7
Капитални пројекат од посебног значаја за Републику Србију јесте капитални пројекат из члана 4. ове уредбе који је у складу са законом којим се уређује планирање и изградња утврђен као пројекат од посебног значаја за Републику Србију (у даљем тексту: капитални пројекат од посебног значаја). Управљање капиталним пројектима од посебног значаја спроводи се у складу са одредбама ове уредбе. Пројекти јавно-приватног партнерства и концесија
Link na član
Član 8
Пројекат јавно-приватног партнерства јесте пројекат који је у складу са законом којим се уређују пројекти јавно-приватног партнерства, одобрен као пројекат јавно-приватног партнерства, са или без елемената концесије. Приликом давања мишљења на предлог пројекта из става 1. овог члана, у складу са законом којим се уређују пројекти јавно-приватног партнерства, министарство надлежно за послове финансија (у даљем тексту: Министарство финансија) разматра и критеријуме прописане овом уредбом, а који се односе на оцену, селекцију и приоритизацију капиталних пројеката. Централизована база капиталних пројеката
Link na član
Član 9
Централизована база капиталних пројеката (Public Investment Management Information System – у даљем тексту: ПИМИС) представља информациони систем за управљање капиталним пројектима који се користи за евиденцију капиталних пројеката, унос пројектне документације у свим фазама пројектног циклуса, оцену, селекцију, приоритизацију и праћење капиталних пројеката, накнадну евалуацију постигнутих ефеката, као и за друге послове који се односе на спровођење пројектног циклуса дефинисаног овом уредбом. Министарство финансија успоставља ПИМИС и њиме управља, у складу са одредбама ове уредбе. Управљање ПИМИС-ом из става 2. овог члана нарочито подразумева: 1) давање права на приступ и коришћење ПИМИС-а овлашћеним корисницима; 2) дефинисање свих техничких аспеката потребних за примену и коришћење ПИМИС-а у складу са овом уредбом; 3) давање одобрења за интеграцију ПИМИС-а са другим информационим системима. Овлашћени корисник ПИМИС-а јесте учесник у пројектном циклусу капиталног пројекта који представља корисника јавних средстава у смислу закона којим се уређује буџетски систем и коме је Министарство финансија дало право на приступ и коришћење ПИМИС-а, у складу са његовим овлашћењима и дужностима прописаним овом уредбом. Овлашћени корисник ПИМИС-а из става 4. овог члана дужан је да омогући техничке услове за несметани приступ и коришћење ПИМИС-а. Информациони систем за координацију развојне помоћи (Intersectoral Development Assistance Coordination Network - у даљем тексту: ISDACON), представља информациони систем за планирање, програмирање, координацију, праћење и извештавање о пројектима међународне развојне помоћи, који се у пројектном циклусу капиталног пројекта примењује у складу са одредбама ове уредбе. Министар финансија ближе прописује садржину ПИМИС-а, услове за приступ, као и све техничке и стручне аспекте потребне за примену и коришћење ПИМИС-а. II. УЧЕСНИЦИ У ПРОЈЕКТНОМ ЦИКЛУСУ Комисија за капиталне пројекте
Link na član
Član 10
Комисија за капиталне пројекте јесте радно тело Владе које врши оцену, селекцију и приоритизацију републичких капиталних пројеката, прати њихову реализацију, и надзире и усмерава поступак управљања капиталним пројектима у циљу ефикасног и делотворног коришћења јавних средстава и остваривања буџетских циљева. Комисију за капиталне пројекте (у даљем тексту: Комисија) образује Влада, и чине је председник Комисије, заменици председника Комисије и чланови Комисије. По функцији коју обављају, Комисију чине: 1) председник Комисије – председник Владе; 2) заменици председника Комисије: (1) министар надлежан за послове финансија; (2) министар надлежан за послове грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; (3) министар надлежан за послове европских интеграција; 3) чланови Комисије: (1) министар надлежан за послове јавних улагања; (2) министар надлежан за послове информисања и телекомуникација; (3) министар надлежан за послове рударства и енергетике; (4) министар надлежан за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде; (5) министар надлежан за послове заштите животне средине; (6) министар надлежан за послове привреде; (7) министар надлежан за послове државне управе и локалне самоуправе; (8) министар надлежан за послове здравља; (9) министар надлежан за послове просвете; (10) министар надлежан за послове науке, иновација и технолошког развоја. Комисија је надлежна за: 1) усвајање Листе пројектних идеја; 2) усвајање Листе пројеката у припреми; 3) усвајање Листе припремљених пројеката; 4) приоритизацију републичких капиталних пројеката на основу критеријума прописаних овом уредбом; 5) одлучивање о покретању поступка корекције републичког капиталног пројекта; 6) одлучивање о покретању поступка рационализације републичког капиталног пројекта. Комисија ради и одлучује о питањима из своје надлежности на седницама Комисије. Ради разматрања питања од значаја за управљање капиталним пројектима, на седницу Комисије могу бити позвани представници државних органа и организација, представници органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, учесници у пројектном циклусу као и друга лица која могу допринети раду Комисије. У изузетним случајевима, председник, заменици председника и чланови Комисије могу писаним овлашћењем овластити друго лице да присуствује седници и одлучује о предложеним тачкама дневног реда. Административне и стручно-техничке послове Комисије обавља Министарство финансија. Комисија доноси пословник о раду којим ближе уређује начин рада и одлучивања, као и начин рада и одлучивања Поткомисије из члана 11. ове уредбе. Поткомисија
Link na član
Član 11
Поткомисија представља стручно тело Комисије које учествује у припреми седнице Комисије и које разматра питања од значаја за рад и одлучивање Комисије. Поткомисију образује Влада и чине је председник и три члана. Влада именује председника и чланове Поткомисије на следећи начин: 1) председника Поткомисије – на предлог Министарства финансија; 2) чланове Поткомисије: (1) једног члана на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства; (2) једног члана на предлог министарства надлежног за послове европских интеграција; (3) једног члана на предлог министарства надлежног за послове заштите животне средине. Председник и чланови Поткомисије имају заменике, које именује Влада у складу са поступком из става 3. овог члана. За председника и чланове Поткомисије, као за њихове заменике, могу бити предложена лица која имају потребна знања и вештине из области од значаја за рад Поткомисије. Поткомисија разматра финансијски аспект капиталног пројекта, усклађеност капиталног пројекта са прописима којима се уређује управљање програмима претприступне помоћи Европске уније, усклађеност капиталног пројекта са планским документима и припремљеност пројектно-техничке документације, усклађеност капиталног пројекта са прописима којима се уређује заштита животне средине, као и друга питања од значаја за рад и одлучивање Комисије. Поткомисија ради и разматра питања из своје надлежности на седницама Поткомисије. Ради разматрања питања од значаја за рад Поткомисије, на седницу Поткомисије могу бити позвани представници државних органа и организација, представници органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, учесници у пројектном циклусу као и друга лица која могу допринети раду Поткомисије. О питањима из своје надлежности Поткомисија доноси мишљење које се доставља Комисији као материјал за седницу и које Комисија разматра приликом свог рада и одлучивања. Административне и стручно-техничке послове Поткомисије обавља Министарство финансија. Предлагач пројектне идеје
Link na član
Član 12
Предлагач пројектне идеје је корисник јавних средстава у смислу закона којим се уређује буџетски систем и који сачињава, формулише и предлаже пројектну идеју за реализацију капиталног пројекта, у складу са одредбама ове уредбе. Предлагач пројектне идеје предлаже пројектну идеју посредством овлашћеног предлагача капиталног пројекта из члана 13. ове уредбе. Овлашћени предлагач капиталног пројекта
Link na član
Član 13
Овлашћени предлагач капиталног пројекта је директни корисник буџетских средстава у смислу закона којим се уређује буџетски систем, односно ресорно министарство, орган или организација територијалне аутономије или орган или организација локалне самоуправе који припрема и реализује капитални пројекат у складу са одредбама ове уредбе (у даљем тексту: овлашћени предлагач). Овлашћени предлагач је дужан да припрему и реализацију пројекта спроведе по правилима струке и у складу са одредбама ове уредбе. Овлашћени предлагач је одговоран за тачност података и информација које у оквиру пројектне документације уноси у ПИМИС. Овлашћени предлагач је дужан да одреди лице надлежно за интерно администрирање ПИМИС-а и да податке о том лицу достави Министарству финансија писаним путем. Интерно администрирање ПИМИС-а из става 4. овог члана обухвата право на унос података и образаца пројектне документације у ПИМИС, као и право на отварање корисничких налога код овлашћеног предлагача. Овлашћени предлагач може отворити кориснички налог из става 5. овог члана предлагачу пројектне идеје, ради обављања послова из члана 12. ове уредбе. Овлашћени предлагач, у оквиру пројектног циклуса капиталног пројекта, може бити и предлагач пројектне идеје и у том случају има права и обавезе из члана 12. ове уредбе. Министарство финансија
Link na član
Član 14
Министарство финансија јесте учесник у пројектном циклусу који врши послове координације у поступку управљања капиталним пројектима. Послови координације из става 1. овог члана нарочито обухватају: 1) управљање ПИМИС-ом; 2) обављање административних и стручно-техничких послова за Комисију и Поткомисију; 3)давање мишљења на финансијски аспект републичких капиталних пројеката током припремне фазе пројектног циклуса; 4) праћење реализације републичких капиталних пројеката; 5) извештавање јавности о капиталним пројектима; 6) друге послове који нису у надлежности других учесника у пројектном циклусу. Ради обављања послова из става 2. овог члана Министарство финансија може захтевати од других државних органа и организација, органа и организација територијалне аутономије и локалне самоуправе, других учесника у пројектном циклусу, као и од физичких и правних лица да доставе одређена обавештења, информације и податке од значаја за поступак управљања капиталним пројектима. Министарство финансија може бити овлашћени предлагач у пројектном циклусу републичког капиталног пројекта, у ком случају има права и обавезе прописане чланом 13. ове уредбе. III. ПРОЈЕКТНИ ЦИКЛУС 1. Појам и фазе пројектног циклуса Појам пројектног циклуса
Link na član
Član 15
Пројектни циклус капиталног пројекта обухвата све радње и активности које се предузимају у поступку управљања капиталним пројектима, ради ефикасног и делотворног коришћења јавних средстава и постизања планираних ефеката реализованог капиталног пројекта. Пројектни циклус капиталног пројекта обухвата низ хронолошки дефинисаних радњи и активности које је потребно предузети ради припреме и реализације капиталног пројекта у складу са одредбама ове уредбе. Фазе пројектног циклуса
Link na član
Član 16
Пројектни циклус капиталног пројекта подељен је на: 1) припремну фазу; 2) фазу реализације. Током припремне фазе пројектног циклуса потребно је у складу са одредбама ове уредбе спровести адекватну и на правилима струке засновану припрему пројекта, с циљем да само капитални пројекти који су спремни за реализацију, наставе пројектни циклус у фази реализације. Припремна фаза пројектног циклуса подељена је на следеће делове: 1) предселекцију пројектне идеје; 2) анализу предлога пројекта; 3) припрему пројекта; 4) оцену спремности пројекта; 5) селекцију пројеката. Током фазе реализације пројектног циклуса предузимају се све активности потребне да се реализација капиталног пројекта спроведе у складу са планом реализације. Фаза реализације пројектног циклуса подељена је на следеће делове: 1) реализацију пројекта; 2) корекцију плана реализације; 3) рационализацију пројекта; 4) завршетак пројекта; 5) оцену ефеката реализованог капиталног пројекта (eks-post евалуација). Пројектна документација
Link na član
Član 17
Пројектна документација обухвата обрасце прописане овом уредбом, које учесници у пројектном циклусу сачињавају у ПИМИС-у са циљем спровођења пројектног циклуса капиталног пројекта. Сваки образац пројектне документације има прописану садржину, намену као и фазу пројектног циклуса у којој се подноси. Овлашћени корисник ПИМИС-а дужан је да образац пројектне документације попуни и унесе у ПИМИС у складу са одредбама ове уредбе. Током пројектног циклуса капиталног пројекта, примењује се следећа пројектна документација: 1) Образац за прелиминарну оцену пројектних идеја (у даљем тексту: Образац 1); 2) Образац за оцену предлога пројекта (у даљем тексту: Образац 2); 3) Извештај о спремности капиталног пројекта (у даљем тексту: Образац 3); 4) План реализације капиталног пројекта (у даљем тексту: Образац 4); 5) Извештај о напретку реализације капиталног пројекта (у даљем тексту: Образац 5); 6) Завршни извештај о спроведеном капиталном пројекту (у даљем тексту: Образац 6); 7) Извештај о ефектима капиталног пројекта; 8) Извештај о гашењу капиталног пројекта. Ради обављања послова из члана 14. ове уредбе Министарство финансија може, поред образаца пројектне документације, захтевати и другу документацију, обавештења и информације. Уколико се капитални пројекат у потпуности или делимично финансира из средстава Европске уније, право из става 5. овог члана има и министарство надлежно за послове европских интеграција (у даљем тексту: Министарство за европске интеграције). Обрасци пројектне документације представљају материјал за седницу Комисије и Поткомисије. Министар финансија ближе прописује садржину, начин попуњавања и подношења образаца пројектне документације. Однос буџетског календара и пројектног циклуса
Link na član
Član 18
Пре достављања предлога капиталних пројеката у поступку предлагања средњорочних приоритета јавних инвестиција, односно у поступку припреме буџета локалне власти у смислу закона којим се уређује буџетски систем, неопходно је спровести поступак оцене капиталног пројекта, у складу са одредбама ове уредбе. Трошкови који се односе на фазу реализације капиталног пројекта, могу бити предложени за финансирање у складу са ставом 1. овог члана, уколико је у погледу тог капиталног пројекта спроведена припремна фаза пројектног циклуса, односно уколико је пројекат усвојен на листи припремљених пројеката у складу са одредбама ове уредбе. Трошкови који се односе на припремну фазу пројектног циклуса капиталног пројекта, могу бити предложени за финансирање у складу са ставом 1. овог члана, уколико је тај капитални пројекат усвојен на листи пројеката у припреми у складу са одредбама ове уредбе. Трошкови који се односе на израду претходне студије оправданости или претходне студије изводљивости могу бити предложени за финансирање у складу са ставом 1. овог члана, уколико је тај капитални пројекат усвојен на листи пројектних идеја у складу са одредбама ове уредбе. Уколико се капитални пројекат у потпуности или делимично финансира из средстава Европске уније, у поступку из става 1. овог члана примењују се и прописи којима се уређује управљање програмима претприступне помоћи Европске уније. Листа пројектних идеја, листа пројеката у припреми и листа припремљених пројеката представљају јединствену листу капиталних пројеката (Single Project Pipeline). Уколико је посебним прописима дефинисано да се капитални пројекат из става 5. овог члана доставља Европској комисији ради разматрања, потребно је да претходно тај пројекат буде усвојен на јединственој листи капиталних пројеката, у складу са одредбама ове уредбе. У поступку предлагања средњорочних приоритета јавних инвестиција, односно у поступку припреме буџета локалне власти, у потпуности се примењује буџетски календар прописан законом којим се уређује буџетски систем. 2. Припремна фаза Предселекција пројектне идеје
Link na član
Član 19
Предселекција пројектне идеје је иницијални део припремне фазе пројектног циклуса која се спроводи с циљем провере адекватности, стратешке релевантности, исплативости, сврсисходности и усклађености пројектне идеје са позитивним прописима и преузетим међународним обавезама. Провера пројектне идеје из става 1. овог члана врши се на основу следећих критеријума: 1) усклађеност пројектне идеје са јавним политикама и планским документима у смислу закона којим се уређује плански систем; 2) потенцијалног утицаја трошкова капиталног пројекта на буџетски систем и јавна средства, у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 3) потенцијалног утицаја капиталног пројекта на остваривање буџетских циљева и спровођење фискалне политике у смислу закона којим се уређује буџетски систем; 4) исплативости капиталног пројекта која се утврђује поређењем очекиваних позитивних ефеката реализованог капиталног пројекта у односу на ризике, потенцијалне негативне ефекте и процењене трошкове; 5) усклађеност пројектне идеје са преузетим међународним обавезама Републике Србије, укључујући и обавезе које произилазе из приступних преговора са Европском унијом; 6) усклађеност пројектне идеје са преузетим међународним обавезама Републике Србије у погледу климатских промена, као и са законом којим се уређује систем за ограничење емисије гасова са ефектом стаклене баште; 7) потенцијалног утицаја капиталног пројекта на друштвене и социјалне околности, као и на локални, покрајински или републички развој; 8) институционалних капацитета овлашћеног предлагача за спровођење пројектног циклуса. Само пројектна идеја која је прошла поступак провере у складу са ставом 1. овог члана наставља пројектни циклус капиталног пројекта. Предселекција пројектне идеје дугорочног капиталног пројекта спроводи се за јединствен капитални пројекат, пре његове поделе на етапе, док се након усвајања пројекта на листи пројектних идеја, даљи ток пројектног циклуса спроводи у односу на сваку етапу појединачно. Предселекцију пројектне идеје иницира предлагач пројектне идеје, који сачињава, формулише и предлаже пројектну идеју на Обрасцу 1. Предлог пројектне идеје из става 5. овог члана садржи сажет опис планираног капиталног пројекта, временски оквир, потенцијалне изворе финансирања, процењене трошкове, као и однос са планским документима у смислу закона којим се уређује плански систем (у даљем тексту: предлог пројектне идеје). Предлагач пројектне идеје доставља предлог пројектне идеје овлашћеном предлагачу путем ПИМИС-а. Овлашћени предлагач проверава предлог пројектне идеје на основу критеријума из става 2. овог члана. Предлог пројектне идеје за који је провером из става 8. овог члана утврђено да испуњава прописане критеријуме, овлашћени предлагач доставља Министарству финансија путем ПИМИС-а. Министарство финансија разматра финансијски аспект предлога пројектне идеје, који се пре свега односи на процењене трошкове и потенцијалне изворе финансирања капиталног пројекта и њихов утицај на буџетски систем и јавна средства, и с тим у вези даје мишљење. Уколико су у предлогу пројектне идеје, као потенцијални извор финансирања назначена средства Европске уније, мишљење из става 10. овог члана даје и Министарство за европске интеграције, у оквиру својих надлежности. Мишљења из ст. 10. и 11. овог члана достављају се Поткомисији и Комисији, уз предлог јединствене листе пројектних идеја, као материјал за седницу. Листа пројектних идеја
Link na član
Član 20
Предлог пројектне идеје који је прошао поступак провере из члана 19. ове уредбе, Министарство финансија уврштава на предлог листе пројектних идеја. Предлог листе пројектних идеја сачињава се у ПИМИС-у, а редослед предложених пројектних идеја утврђује се хронолошки, на основу момента достављања Обрасца 1 Министарству финансија. Предлог листе пројектних идеја садржи назив пројектне идеје, овлашћеног предлагача, процењене трошкове и планиране изворе финансирања. Предлог листе пројектних идеја, са материјалом за седницу, Министарство финансија доставља Поткомисији на разматрање. Поткомисија разматра предлог листе пројектних идеја у оквиру својих надлежности, и с тим у вези даје мишљење, које представља материјал за седницу Комисије. Министарство финансија доставља предлог листе пројектних идеја, са материјалом за седницу, Комисији ради разматрања и одлучивања. Комисија на седници разматра предлог листе пројектних идеја и достављени материјал, и на основу тога одлучује који предлози пројектних идеја ће бити уврштени на листу пројектних идеја. Комисија на седници из става 7. овог члана усваја листу пројектних идеја. Министарство финансија обавештава путем ПИМИС-а овлашћеног предлагача чији је предлог пројектне идеје усвојен на листи пројектних идеја. Након усвајања предлога пројектне идеје на листи пројектних идеја, трошкови који се односе на израду претходне студије оправданости или претходне студије изводљивости, могу бити предложени за финансирање у поступку предлагања средњорочних приоритета јавних инвестиција, односно у поступку припреме буџета локалне власти, у складу са чланом 18. ове уредбе. Анализа предлога пројекта
Link na član
Član 21
Анализа предлога пројекта јесте аналитички део припремне фазе пројектног циклуса током које овлашћени предлагач дефинише све фактичке и правне радње и активности које је потребно предузети с циљем припреме и реализације капиталног пројекта и врши пројекцију трошкова и временског оквира потребног за спровођење пројектног циклуса капиталног пројекта. Анализа предлога пројекта из става 1. овог члана нарочито обухвата: 1) прецизно дефинисање правних и административних радњи које је потребно предузети током пројектног циклуса; 2) анализу докумената просторног и урбанистичког планирања и техничке документације коју је потребно прибавити током припремне фазе пројектног циклуса; 3) дефинисање трошкова капиталног пројекта; 4) дефинисање извора финансирања трошкова капиталног пројекта; 5) дефинисање временског оквира пројектног циклуса; 6) анализу очекиваних ефеката реализованог капиталног пројекта на становништво, животну средину, економски развој и друге социјалне и економске аспекте. У складу са ставом 1. овог члана, овлашћени предлагач сачињава и формулише предлог пројекта на Обрасцу 2, ради финансирања трошкова потребних за спровођење припремне фазе пројектног циклуса (у даљем тексту: предлог пројекта). Уколико је израђена претходна студија оправданости или претходна студија изводљивости, доставља се уз предлог пројекта. Уколико је предвиђено да се предлог пројекта финансира из средстава Европске уније, овлашћени предлагач из става 3. овог члана, Образац 2 уноси у ПИМИС тек након добијене оцене из ISDACON-a, у складу са прописима којима се уређује управљање програмима претприступне помоћи Европске уније. Трошкови из става 3. овог члана обухватају све трошкове потребне за спровођење припремне фазе пројектног циклуса, а нарочито: 1) трошкове израде и прибављања докумената просторног и урбанистичког планирања и техничке документације и друге административне трошкове; 2) трошкове уређења имовинско-правних односа; 3) трошкове везане за уређење и прибављање земљишта за изградњу. Предлог пројекта овлашћени предлагач доставља Министарству финансија путем ПИМИС-а. Министарство финансија разматра финансијски аспект предлога пројекта, који се пре свега односи на процењене трошкове и изворе финансирања капиталног пројекта и њихов утицај на буџетски систем, јавна средства и расположивост фискалног простора, и с тим у вези даје мишљење. Уколико су у предлогу пројекта као извор финансирања назначена средства Европске уније, мишљење из става 8. овог члана даје и Министарство за европске интеграције, у оквиру својих надлежности. Мишљења из ст. 8. и 9. овог члана достављају се Поткомисији и Комисији, уз предлог листе пројеката у припреми, као материјал за седницу. Листа пројеката у припреми
Link na član
Član 22
Предлог пројекта за који је спроведена анализа из члана 21. ове уредбе, Министарство финансија уврштава на предлог листе пројеката у припреми. Предлог листе пројеката у припреми сачињава се у ПИМИС-у, а редослед предлога пројеката утврђује се хронолошки, на основу момента достављања Обрасца 2 Министарству финансија. Предлог листе пројеката у припреми садржи назив предлога пројекта, овлашћеног предлагача, процењене трошкове за припрему и реализацију пројекта, као и планиране изворе финансирања. Предлог листе пројеката у припреми, са материјалом за седницу, Министарство финансија доставља Поткомисији на разматрање. Поткомисија разматра предлог листе пројеката у припреми у оквиру својих надлежности, и с тим у вези даје мишљење, које представља материјал за седницу Комисије. Министарство финансија доставља предлог листе пројеката у припреми, са материјалом за седницу, Комисији ради разматрања и одлучивања. Комисија на седници разматра предлог листе пројеката у припреми и достављени материјал, и на основу тога одлучује који предлози пројеката ће бити уврштени на листу пројеката у припреми. Комисија на седници из става 7. овог члана усваја листу пројеката у припреми. Министарство финансија обавештава путем ПИМИС-а овлашћеног предлагача чији је предлог пројекта усвојен на листи пројеката у припреми. Након усвајања предлога пројекта на листи пројеката у припреми, трошкови који се односе на припрему предлога пројекта, могу бити предложени за финансирање у поступку предлагања средњорочних приоритета јавних инвестиција, односно у поступку припреме буџета локалне власти, у складу са чланом 18. ове уредбе. Припрема пројекта
Link na član
Član 23
Припрема пројекта представља део припремне фазе пројектног циклуса током које овлашћени предлагач предузима све правне и фактичке радње и активности потребне за припрему капиталног пројекта, с циљем да капитални пројекат буде спреман за реализацију. Припрема пројекта из става 1. овог члана нарочито обухвата: 1) прибављање и израду докумената просторног и урбанистичког планирања и техничке документације у складу са законом којим се уређује планирање и изградња; 2) израду студије оправданости и претходне студије оправданости у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, уколико није достављена уз предлог пројекта; 3) израду претходне студије изводљивости и студије изводљивости у складу са одредбама ове уредбе, уколико није достављена уз предлог пројекта; 4) прибављање процене утицаја пројекта на животну средину, у складу са законом којим се уређује заштита животне средине; 5) уређење имовинско-правних односа, и спровођење прописаних административних поступака, у складу са позитивним прописима. Овлашћени предлагач сумира предузете радње и активности из става 1. овог члана на Обрасцу 3, ради оцене предлога пројекта и његове селекције (у даљем тексту: предлог припремљеног пројекта). Уз предлог припремљеног пројекта, овлашћени предлагач доставља и сву документацију која је израђена и прибављена у складу са ставом 1. овог члана. Уколико је предвиђено да се предлог припремљеног пројекта у потпуности или делимично финансира из средстава Европске уније, овлашћени предлагач из става 3. овог члана, Образац 3 уноси у ПИМИС тек након добијене оцене из ISDACON-a, у складу са прописима којима се уређује управљање програмима претприступне помоћи Европске уније. Оцена спремности пројекта
Link na član
Član 24
Оцена спремности пројекта представља део припремне фазе пројектног циклуса током које се разматра и анализира да ли је предлог припремљеног пројекта спреман за реализацију. Оцена спремности пројекта се спроводи анализом података и информација достављених на Обрасцу 3, као и анализом документације која је достављена уз образац. Министарство финансија може захтевати од овлашћеног предлагача или од других државних органа и организација, органа и организација територијалне аутономије и локалне самоуправе, других учесника у пројектном циклусу, као и од физичких и правних лица да доставе додатна обавештења, информације и податке од значаја за оцену спремности пројекта. По захтеву из става 3. овог члана, субјект на кога се захтев односи дужан је да поступи без одлагања. Министарство финансија разматра и анализира податке и информације које су достављене на Обрасцу 3, с циљем да утврди да ли је овлашћени предлагач спровео припрему пројекта и прибавио потребну документацију у складу са чланом 23. ове уредбе. Приликом разматрања и анализе из става 5. овог члана, Министарство финансија може тражити мишљење од министарства надлежног за послове грађевинарства, у погледу припремљености пројекта и пројектне документације која се односи на закон којим се уређује планирање и изградња. Приликом разматрања и анализе из става 5. овог члана, Министарство финансија може тражити мишљење од канцеларије надлежне за обављање стручних послова из области јавних набавки, у погледу припремљености пројекта и пројектне документације која се односи на закон којим се уређују јавне набавке. Након разматрања и анализе из става 5. овог члана, Министарство финансија доноси мишљење о припремљености капиталног пројекта за реализацију, које представља материјал за седницу Поткомисије и Комисије. Сматра се да је капитални пројекат који се односи на изградњу и капитално одржавање зграда и грађевинских објеката инфраструктуре припремљен када су предузете припремне радње из члана 23. ове уредбе, израђена и прибављена потребна документација прописана законом којим се уређује планирање и изградња и када је пројекат спреман за спровођење поступка јавне набавке у складу са законом којим се уређују јавне набавке. Сматра се да је капитални пројекат који се односи на улагање у опрему, машине и другу нефинансијску имовину припремљен када су предузете припремне радње из члана 23. ове уредбе и када је пројекат спреман за спровођење поступка јавне набавке у складу са законом којим се уређују јавне набавке. Селекција
Link na član
Član 25
Селекција представља део припремне фазе пројектног циклуса током које Комисија на основу прописаних критеријума разматра спремност капиталног пројекта за реализацију и врши њихову приоритизацију. Министарство финансија сачињава у ПИМИС-у предлог листе припремљених пројеката, а редослед предлога припремљених пројеката на предлогу листе утврђује се на основу критеријума из члана 26. став 2. ове уредбе. Предлог листе припремљених пројеката садржи назив предлога припремљеног пројекта, овлашћеног предлагача, процењене трошкове пројекта, као и изворе финансирања. Предлог листе припремљених пројеката, са материјалом за седницу, Министарство финансија доставља Поткомисији на разматрање. Поткомисија разматра предлог листе припремљених пројеката у оквиру својих надлежности, и с тим у вези даје мишљење, које представља материјал за седницу Комисије. Министарство финансија доставља Комисији предлог листе припремљених пројеката, са материјалом за седницу, ради разматрања, одлучивања и приоритизације капиталних пројеката. Листа припремљених пројеката
Link na član
Član 26
Комисија на седници разматра предлог листе припремљених пројеката и достављени материјал, и на основу услова из члана 24. ст. 9. и 10. ове уредбе, одлучује о томе који предлози припремљених пројеката ће бити уврштени на листу припремљених пројеката. У погледу припремљених пројеката који су сходно ставу 1. овог члана усвојени на листи припремљених пројеката, Комисија врши приоритизацију на основу: 1) економско-финансијских критеријума; 2) управљачко-социјалних критеријума; 3) еколошких критеријума; 4) приоритетних области развоја дефинисаних јавним политикама и планским документима, у смислу закона којим се уређује плански систем. Приоритизацијом капиталних пројеката у смислу става 2. овог члана одређује се приоритет у финансирању и реализацији пројеката који се налазе на листи припремљених пројеката. Јединствена листа припремљених пројеката представља листу свих капиталних пројеката који су усвојени на листи припремљених пројеката, а у погледу којих није започета фаза реализације пројектног циклуса (у даљем тексту: јединствена листа припремљених пројеката). Комисија на седници може вршити накнадну приоритизацију капиталних пројеката који се налазе на јединственој листи припремљених пројеката, у складу са критеријумима прописаним у ставу 2. овог члана. Министар финансија ближе прописује критеријуме за приоритизацију капиталних пројеката из става 2. овог члана. 3. Фаза реализације Реализација пројекта
Link na član
Član 27
Реализација пројекта представља део фазе реализације пројектног циклуса током које се предузимају све радње и активности неопходне за изградњу, реконструкцију и одржавање објеката, односно набавку и улагање у опрему, машине и другу нефинансијску имовину и током које Министарство финансија континуирано прати и анализира да ли се реализација пројекта спроводи у складу са дефинисаним планом реализације. Током реализације пројекта изводе се грађевински и други радови у циљу изградње, реконструкције или одржавања објекта, закључују се уговори о набавци добара и услуга и спроводи се реализација закључених уговора. Ради дефинисања временског оквира и трошкова потребних за реализацију капиталног пројекта, овлашћени предлагач је дужан да на Обрасцу 4 сачини план реализације капиталног пројекта (у даљем тексту: план реализације). План реализације садржи податке и информације о временском оквиру капиталног пројекта који представља хронолошки приказ планираних радњи и активности потребних за реализацију пројекта, као и финансијски аспект који обухвата пројекцију трошкова потребних за реализацију планираних радњи и активности. Овлашћени предлагач је дужан да план реализације сачини и поднесе у ПИМИС до краја календарске године у којој је пројекат уврштен на листу припремљених пројеката. С циљем континуираног праћења реализације капиталног пројекта, овлашћени предлагач је дужан да на свака три месеца, на Обрасцу 5, сачини извештај о напретку реализације капиталног пројекта, и да га путем ПИМИС-а достави Министарству финансија (у даљем тексту: извештај о напретку реализације). Уколико се капитални пројекат у потпуности или делимично финансира из средстава Европске уније, овлашћени предлагач је дужан да о реализацији капиталног пројекта извештава и Министарство за европске интеграције, у складу са прописима којима се уређује управљање програмима претприступне помоћи Европске уније. Извештај о напретку реализације садржи податке и информације о предузетим радњама, активностима и утрошеним средствима током периода извештавања, као и податке о евентуалним одступањима у односу на план реализације током периода извештавања. Министарство финансија континуирано прати поступак реализације капиталног пројекта на основу података и информација које садржи план реализације и њиховим поређењем са подацима и информацијама који се периодично достављају путем извештаја о напретку реализације. Министарство финансија, анализом кључних показатеља учинка, утврђује да ли се капитални пројекат спроводи у складу са планом реализације. Кључни показатељи учинка из става 10. овог члана представљају дефинисане критеријуме и индикаторе који омогућавају праћење реализације капиталног пројекта, у погледу планираног временског оквира, трошкова пројекта и других околности од значаја за реализацију капиталног пројекта. Овлашћени предлагач је дужан да без одлагања обавести Министарство финансија о свим чињеницама и околностима које могу довести до одступања од плана реализације. Министар финансија ближе прописује поступак праћења реализације капиталног пројекта, као и начин утврђивања и поступак анализе кључних показатеља учинка. Корекција плана реализације
Link na član
Član 28
Корекција плана реализације представља део фазе реализације пројектног циклуса, која се иницира уколико анализа кључних показатеља учинка из члана 27. ове уредбе укаже да се капитални пројекат не спроводи у складу са планом реализације. Министарство финансија писаним путем обавештава овлашћеног предлагача да је анализом кључних показатеља учинка утврђено да се капитални пројекат не спроводи у складу са планом реализације, и тиме иницира поступак корекције плана реализације. Након пријема обавештења из става 2. овог члана, овлашћени предлагач је дужан да у року од 15 дана достави Министарству финансија: 1) разлоге за одступање капиталног пројекта од плана реализације, са образложењем и доказима који поткрепљују наводе овлашћеног предлагача; 2) предлог измењеног плана реализације на Обрасцу 4 (у даљем тексту: измењени план реализације). Документацију из става 3. овог члана, овлашћени предлагач доставља Министарству финансија путем ПИМИС-а. Министарство финансија доставља документацију из става 3. овог члана Комисији ради разматрања и одлучивања. Уколико Комисија на седници утврди да је оправдано да се реализација капиталног пројекта спроведе у складу са измењеним планом реализације, доноси одлуку о корекцији плана реализације, која се доставља Министарству финансија и овлашћеном предлагачу. Након достављања одлуке о корекцији плана реализације овлашћеном предлагачу, реализација капиталног пројекта се спроводи и прати у складу са измењеним планом реализације, применом одредби члана 27. ове уредбе. Рационализација пројекта
Link na član
Član 29
Рационализација пројекта представља део фазе реализације пројектног циклуса која се иницира уколико се утврди да није оправдано и сврсисходно пратити и реализовати капитални пројекат у складу са измењеним планом реализације. Након доставе документације из члана 28. став 5. ове уредбе, Комисија на седници доноси одлуку о рационализацији капиталног пројекта, уколико утврди да није оправдано и сврсисходно да се капитални пројекат спроводи и прати у складу са измењеним планом реализације. Одлуком из става 2. овог члана Комисија одлучује и о начину рационализације капиталног пројекта, која се може спровести: 1) одлагањем пројекта; 2) гашењем пројекта. Комисија одлучује о начину рационализације капиталног пројекта на основу предвиђеног временског оквира за реализацију пројекта, утицаја трошкова пројекта на јавна средства и буџетски систем и значаја капиталног пројекта који се утврђује на основу критеријума за приоритизацију пројеката из члана 26. ове уредбе. Одлагање пројекта из става 3. тачка 1) овог члана подразумева привремени прекид реализације капиталног пројекта, због наступања околности које отежавају реализацију пројекта, као и наставак реализације пројекта, након отклањања или престанка тих околности. Овлашћени предлагач предлаже Министарству финансија наставак реализације одложеног капиталног пројекта, и уз предлог прилаже и измењени план реализације из члана 28. ове уредбе. Министарство финансија доставља Комисији документацију из става 6. овог члана, ради разматрања и одлучивања. Уколико Комисија на седници утврди да је оправдано да се реализација одложеног капиталног пројекта настави у складу са измењеним планом реализације, доноси одлуку о наставку реализације капиталног пројекта, која се доставља Министарству финансија и овлашћеном предлагачу. Након достављања одлуке о наставку реализације капиталног пројекта овлашћеном предлагачу, реализација капиталног пројекта се спроводи и прати у складу са измењеним планом реализације, применом одредби члана 27. ове уредбе. Гашење пројекта из става 3. тачка 2) овог члана подразумева обуставу реализације капиталног пројекта и његово брисање са јединствене листе припремљених пројеката, због наступања околности које онемогућавају или знатно отежавају реализацију пројекта, а које се не могу отклонити или би њихово отклањање било несврсисходно. Након одлуке Комисије о гашењу пројекта, овлашћени предлагач је дужан да сачини и поднесе у ПИМИС извештај о гашењу капиталног пројекта. Одредбе овог члана не примењују се на капиталне пројекте који се у потпуности или делимично финансирају из средстава Европске уније. Министар финансија ближе прописује поступак рационализације капиталног пројекта. Завршетак пројекта
Link na član
Član 30
Завршетак пројекта представља део фазе реализације капиталног пројекта која подразумева извештавање о предузетим радњама и активностима као и о утрошеним средствима током припреме и реализације капиталног пројекта. У року од 60 дана од дана окончања реализације пројекта из члана 27. ове уредбе, овлашћени предлагач сачињава и доставља Министарству финансија завршни извештај о спроведеном капиталном пројекту, на Обрасцу 6. Након пријема извештаја из става 2. овог члана, Министарство финансија обавештава Комисију о завршеном капиталном пројекту. Оцена ефеката реализованог капиталног пројекта (eks-post evaluacija)
Link na član
Član 31
Оцена ефеката реализованог капиталног пројекта, као део фазе реализације капиталног пројекта, представља завршни део пројектног циклуса која подразумева накнадну анализу постигнутих резултата и остварених ефеката завршеног капиталног пројекта. Оцена ефеката реализованог капиталног пројекта обухвата упоређивање планираних циљева капиталног пројекта, са постигнутим резултатима и оствареним ефектима, сходно чему се врши накнадна оцена успешности реализованог капиталног пројекта. Приликом оцене ефеката реализованог капиталног пројекта, нарочито се анализирају ефекти завршеног пројекта на друштвене и социјалне околности, јавна средства и буџетски систем, као и на еколошке последице које обухватају импликације пројекта на животну средину и климатске промене. Оцену ефеката реализованог капиталног пројекта иницира овлашћени предлагач који сачињава и подноси у ПИМИС извештај о ефектима капиталног пројекта. Извештај о ефектима капиталног пројекта подноси се три године након завршетка пројекта, односно достављања завршног извештаја о спроведеном капиталном пројекту из члана 30. став 2. ове уредбе. Министарство финансија доставља извештај о ефектима капиталног пројекта Комисији. Министар финансија ближе прописује поступак оцене ефеката реализованог капиталног пројекта. IV. ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ И СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ, ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ И СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ Претходна студија оправданости и студија оправданости
Link na član
Član 32
У циљу адекватне припреме капиталног пројекта, овлашћени предлагач израђује претходну студију оправданости и студију оправданости за капиталне пројекте за које се сагласно закону којим се уређује планирање и изградња, израђују претходна студија оправданости и студија оправданости и доставља их у складу са одредбама ове уредбе. На садржину, обим, начин припреме и израде претходне студије оправданости и студије оправданости, примењују се одговарајуће одредбе закона и других прописа којима се уређује планирање и изградња. У погледу капиталних пројеката који се у потпуности или делимично финансирају из донација, трансфера, финансијске помоћи или фондова Европске уније, међународних институција и организација или других држава, за које се израђује претходна студија изводљивости и студија изводљивости у складу са прописима Европске уније или правилима финансијера, није потребно израдити претходну студију оправданости и студију оправданости у складу са ставом 1. овог члана. Претходна студија изводљивости и студија изводљивости
Link na član
Član 33
За републичке капиталне пројекте за које се сагласно закону којим се уређује планирање и изградња не израђују претходна студија оправданости и студија оправданости, овлашћени предлагач израђује претходну студију изводљивости и студију изводљивости. Ради спровођења поступка оцене републичког капиталног пројекта, уз претходну студију оправданости и студију оправданости, односно претходну студију изводљивости и студију изводљивости које се израђују у складу са одредбама ове уредбе, доставља се и анализа трошкова и користи капиталног пројекта (cost benefit analysis). Министар финансија прописује садржину, обим, начин припреме и израде претходне студије изводљивости и студије изводљивости из овог члана, као и садржину, начин припреме, израде и достављања анализе трошкова из става 2. овог члана. V. ПОКРАЈИНСКИ И ЛОКАЛНИ КАПИТАЛНИ ПРОЈЕКТИ Сходна примена
Link na član
Član 34
На покрајинске капиталне пројекте и локалне капиталне пројекте сходно се примењују одредбе ове уредбе, осим уколико другачије није прописано одредбама чл. 35. до 40. ове уредбе. Учесници у пројектном циклусу покрајинских капиталних пројеката
Link na član
Član 35
Одредбе ове уредбе којима се прописују овлашћења и дужности Министарства финансија у оквиру пројектног циклуса, сходно се примењују на покрајински орган надлежан за послове финансија, за покрајинске капиталне пројекте.Покрајинску комисију за капиталне пројекте (у даљем тексту: Покрајинска комисија) образује Покрајинска влада и утврђује њен састав. Чланови Покрајинске комисије именују се из реда лица која чине Покрајинску владу. Покрајинска комисија за покрајинске капиталне пројекте врши послове Комисије прописане овом уредбом, изузев послова за које је прописано да их обавља искључиво Комисија и послова који сагласно одредбама ове уредбе не спадају у надлежност Покрајинске комисије. Покрајинска комисија доноси пословник о раду којим ближе уређује начин рада и одлучивања. Стручне и административно-техничке послове Покрајинске комисије, обавља покрајински секретаријат надлежан за послове финансија. Учесници у пројектном циклусу локалних капиталних пројеката
Link na član
Član 36
Одредбе ове уредбе којима се прописују овлашћења и дужности Министарства финансија у оквиру пројектног циклуса, сходно се примењују на орган надлежан за послове финансија јединице локалне самоуправе, за локалне капиталне пројекте. Локалну комисију за капиталне пројекте (у даљем тексту: Локална комисија) образује јединица локалне самоуправе и чине је председник и два члана. Општина као јединица локалне самоуправе образује Локалну комисију коју чине председник општине, по функцији коју обавља, као и два члана општинског већа које именује општина. Град као јединица локалне самоуправе образује Локалну комисију коју чине градоначелник, по функцији коју обавља, као и два члана градског већа које именује град. Локална комисија за локалне капиталне пројекте врши послове Комисије прописане овом уредбом, изузев послова за које је прописано да их обавља искључиво Комисија и послова који сагласно одредбама ове уредбе не спадају у надлежност Локалне комисије. Локална комисија доноси пословник о свом раду којим ближе уређује начин рада и одлучивања. Стручне и административно-техничке послове Локалне комисије обавља општинска управа, односно градска управа. Извештавање о покрајинским и локалним капиталним пројектима
Link na član
Član 37
Покрајинска комисија и Локална комисија дужне су да на сваких шест месеци доставе Министарству финансија извештај о раду који садржи основне податке о капиталним пројектима из њихове надлежности, а нарочито: 1) листу пројектних идеја; 2) листу пројеката у припреми; 3) листу припремљених пројеката; 4) одлуке о корекцији плана реализације и рационализацији пројекта. Садржина образаца пројектне документације
Link na član
Član 38
У погледу пројектног циклуса покрајинских и локалних капиталних пројеката примењују се обрасци пројектне документације из члана 17. ове уредбе. Министар финансија актом из члана 17. ове уредбе, којим ближе прописује садржину, начин попуњавања и подношења образаца пројектне документације, може прописати посебну садржину образаца пројектне документације за локалне капиталне пројекте. Заједнички локални капитални пројекат
Link na član
Član 39
Заједнички локални капитални пројекат јесте локални капитални пројекат који заједнички реализују две или више јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: заједнички капитални пројекат). Права и обавезе које произилазе из заједничког капиталног пројекта, јединице локалне самоуправе уређују споразумно. За спровођење пројектног циклуса заједничког капиталног пројекта надлежна је она јединица локалне самоуправе која је претежни корисник капиталног пројекта или из чијег буџета се издваја највише средстава за финансирање капиталног пројекта. Уколико на основу критеријума из става 3. овог члана не може да се одреди која јединица локалне самоуправе је надлежна за реализацију капиталног пројекта, надлежност за спровођење пројектног циклуса заједничког капиталног пројекта одређује се споразумом. Изузеци у пројектном циклусу
Link na član
Član 40
На покрајинске и локалне капиталне пројекте не примењују се одредбе ове уредбе које се односе на Поткомисију. На покрајинске и локалне капиталне пројекте не примењују се одредбе ове уредбе које се односе на Министарство за европске интеграције. На локалне капиталне пројекте не примењују се одредбе ове уредбе које се односе на оцену ефеката реализованог капиталног пројекта. Покрајински орган надлежан за послове финансија и орган надлежан за послове финансија јединице локалне самоуправе немају овлашћења која се односе на управљање ПИМИС-ом из члана 9. став 2. ове уредбе, осим овлашћења које се односи на давање права на приступ и коришћење ПИМИС-а овлашћеним корисницима, приликом спровођења покрајинских, односно локалних капиталних пројеката. VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Прекршаји
Link na član
Član 41
Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице овлашћеног предлагача, које: 1) поступи супротно одредбама члана 9. став 5. ове уредбе; 2) поступи супротно одредбама члана 13. став 4. ове уредбе; 3) поступи супротно одредбама члана 24. став 3. ове уредбе; 4) поступи супротно одредбама члана 30. став 2. ове уредбе; 5) поступи супротно одредбама члана 31. став 5. ове уредбе. Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице јединице локалне самоуправе, које: 1) поступи супротно одредбама члана 37. ове уредбе; 2) поступи супротно одредбама члана 44. ове уредбе. VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Текући капитални пројекти
Link na član
Član 42
За капиталне пројекте који нису завршени до дана ступања на снагу ове уредбе, а били су предмет примене Уредбе о капиталним пројектима („Службени гласник РСˮ, број 79/23), пројектни циклус се наставља у складу са одредбама ове уредбе. Пројектна документација до успостављања ПИМИС-а
Link na član
Član 43
Учесници у пројектном циклусу који не могу да примене ПИМИС у складу са чланом 9. ове уредбе, до успостављања ПИМИС-а у пуном обиму, пројектну документацију достављају у папирној или електронској форми, или на други подобан начин. Рок за образовање локалне комисије
Link na član
Član 44
Јединица локалне самоуправе је у обавези да образује Локалну комисију у складу са чланом 36. став 2. ове уредбе, у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе, и да о томе писаним путем обавести Министарство финансија. Уз обавештење из става 1. овог члана, јединица локалне самоуправе је у обавези да Министарству финансија достави и одлуку о образовању Локалне комисије. Прописи
Link na član
Član 45
Прописи из чл. 17. и 26. ове уредбе донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Прописи из чл. 9, 27, 29, 31. и 33. донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. До доношења прописа из ст. 1. и 2. овог члана примењују се прописи донети на основу Уредбе о капиталним пројектима („Службени гласник РСˮ, број 79/23). Престанак важења
Link na član
Član 46
Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о капиталним пројектима („Службени гласник РСˮ, број 79/23). Ступање на снагу
Link na član
Član 47
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. 05 број 110-8579/2026-1 У Београду, 27. августа 2026. године Влада Председник, проф. др Ђуро Мацут, с.р.
Link na član
SEARCH
Select Language