Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Koji se otpad od građenja i rušenja smatra opasnim?

Otpad koji ima jednu ili više opasnih karakteristika i zahteva posebno postupanje, naročito otpad koji sadrži azbest, PCB otpad, otpad koji sadrži živu, POPs otpad i otpad koji sadrži teške metale (čl. 2 tač. 5).

5) опасни отпад од грађења и рушења је отпад који има једну или више опасних карактеристика и захтева посебно поступање, и то: отпад који садржи азбест, РСВ отпад, отпад који садржи живу, отпад који садржи, састоји се или је контаминиран дуготрајним органским загађујућим материјама (РОРс отпад), отпади који садрже тешке метале и др;

Ko je proizvođač otpada od građenja i rušenja?

Svako lice čijom aktivnošću nastaje otpad od građenja i rušenja ili čijim se prethodnim tretmanom, mešanjem ili drugim postupcima menja sastav ili priroda otpada, uključujući investitora i vlasnika otpada (čl. 2 tač. 17).

17) произвођач отпада од грађења и рушења јесте свако лице чијом активношћу настаје отпад од грађења и рушења или свако лице чијом активношћу претходног третмана, мешања или другим поступцима долази до промене састава или природе отпада, као и лица из тач. 2) и 16) овог члана.

Ko je vlasnik otpada od građenja i rušenja na gradilištu?

Uredba razlikuje dvije povezane definicije. Za otpad nastao na gradilištu (tačka 3): vlasnik ili korisnik objekta/dijela objekta čijom je aktivnošću otpad nastao, odnosno investitor/izvođač kada je na njih ugovorom preneseno vlasništvo. Tačka 16 navodi vlasnika objekta/dijela objekta ili zemljišta i izvođača kojem je vlasništvo ugovorom preneseno od navedenog vlasnika ili investitora. Korisnik zemljišta nije samo po toj oznaci izjednačen sa vlasnikom zemljišta.

Поједини изрази употребљени у овој уредби имају следеће значење: 1) градилиште је посебно обележен, по могућности ограђен, радни простор у коме се изводе грађевински радови, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња; 2) инвеститор је правно или физичко лице на чије име се издаје грађевинска дозвола, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња; инвеститор је лице на кога је власник објекта или дела објекта односно власник земљишта на коме се изводе радови на изградњи или уклањању објекта или дела објекта, пренео власништво над отпадом од грађења и рушења; 3) власник отпада од грађења и рушења који је настао на градилишту је власник или корисник објекта или дела објекта који се налази на том градилишту и чијом активношћу је настао грађевински отпад, односно инвеститор или извођач радова кад је на њих уговором пренето власништво над грађевинским отпадом; 4) отпад од грађења и рушења је отпад који настаје извођењем грађевинских и других радова на изградњи и рушењу објеката, адаптацијама, реновирању, реконструисању објеката, изградњи, одржавању и замени инфраструктурних објеката, као и ископима за стамбену, индустријску и путну инфраструктуру (у даљем тексту: отпад од грађења и рушења); 5) опасни отпад од грађења и рушења је отпад који има једну или више опасних карактеристика и захтева посебно поступање, и то: отпад који садржи азбест, РСВ отпад, отпад који садржи живу, отпад који садржи, састоји се или је контаминиран дуготрајним органским загађујућим материјама (РОРс отпад), отпади који садрже тешке метале и др; 6) неопасни отпад од грађења и рушења је отпад који не садржи опасне материје, отпад који је инертан и/или рециклабилан; 7) мешани отпад од грађења и рушења је отпад који се у складу са прописом којим се прописује класификација и категоризација отпада категорише као: 17 01 06* – мешавине или поједине фракције бетона, цигле, плочице и керамика који садрже опасне супстанце; 17 01 07 – мешавине или поједине фракције бетона, цигле, плочице и керамика другачији од оних наведених у 17 01 06; 17 02 04* – стакло, пластика и дрво који садрже опасне опасне супстанце или су контаминирани опасним супстанцама; 17 04 07 – мешани метали; 17 09 03* – остали отпади од грађења и рушења (укључујући мешане отпаде) који садрже опасне супстанце и 17 09 04 – мешани отпади од грађења и рушења другачији од оних наведених у 17 09 01 и 17 09 02 и 17 09 03; 8) отпад од грађења и рушења који садржи азбест јесте отпадни сирови азбест и свака материја или предмет који садржи азбест и азбестна влакна, као и азбестна прашина настала емисијом азбеста у ваздух код обраде азбеста или материја, материјала и производа који садрже азбест, а које власник одбацује, намерава или мора одбацити; 9) отпад од грађења и рушења који садржи живу је сваки отпад који је контаминиран живом и живиним једињењима; 10) РСВ отпад је отпад који укључује и уређаје, објекте и материјале који су контаминирани са РСВ, у складу са посебним прописом; 11) површинско очвршћивање азбеста јесте поступак везивања азбестних влакана на површини материјала слојем везива које веже азбестна влакна у чврсто везаном азбестном отпаду, или везивом које спречава ослобађање азбестних влакана у животну средину слабо везаног азбестног отпада; 12) солидификација јесте процес у коме се смањује могућност емисије опасних и штетних материја из отпада применом физичких и/или хемијских поступака; 13) извођач грађевинских и инфраструктурних радова је правно лице или предузетник које врши грађевинске и/или инфраструктурне радове, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња; 14) стругани асфалт јесте асфалт уклоњен и обрађен на градилишту или постројењу за поновно искоришћење, a који садржи асфалт и агрегате; 15) рециклирање по хладном поступку јесте метода по којој се асфалтни отпад из постојећег коловоза рециклира без примене топлоте; 16) власник отпада од грађења и рушења јесте власник објекта или дела објекта, односно власник земљишта на коме се изводе радови на изградњи или уклањању објекта или дела објекта, или извођач радова, када је на њега власник објекта или дела објекта, односно власник земљишта на коме се изводе радови на изградњи или уклањању објекта или дела објекта или инвеститор из тачке 2) овога члана уговором пренео власништво над отпадом од грађења и рушења; 17) произвођач отпада од грађења и рушења јесте свако лице чијом активношћу настаје отпад од грађења и рушења или свако лице чијом активношћу претходног третмана, мешања или другим поступцима долази до промене састава или природе отпада, као и лица из тач. 2) и 16) овог члана.

Šta obuhvata upravljanje otpadom od građenja i rušenja?

Odvojeno sakupljanje, razvrstavanje, transport, skladištenje, pripremu za ponovnu upotrebu, ponovno iskorišćenje i/ili odlaganje građevinskog otpada, po zakonu o upravljanju otpadom i uredbi (čl. 3).

Управљање отпадом од грађења и рушења је скуп активности и мера које обухватају одвојено сакупљање, разврставање, транспорт, складиштење, припрему за поновну употребу, поновно искоришћење и/или одлагање грађевинског отпада.

Šta investitor mora da omogući izvođaču pre početka radova?

Pregled objekta, da izvođač utvrdi i ispita koji se materijali nalaze u objektu i na njemu, i koji će u toku radova postati opasan otpad.

Инвеститор је дужан да извођачу радова омогући да изврши преглед објекта на начин да утврди и испита који материјали се налазе у и на објекту, као и који материјали ће у току извођења грађевинских радова постати опасни отпад.

Koje mere upravljanja otpadom se sprovode na gradilištu?

Izdvajanje korisnih komponenti pre početka radova; sprečavanje mešanja opasnog i neopasnog otpada; sprečavanje razlivanja opasnog otpada u zemljište, vode i vazduh; određivanje mesta za privremeno skladištenje na gradilištu; ispitivanje i klasifikacija otpada; izvođenje radova tako da se sprečava nastajanje otpada; podsticanje ponovne upotrebe; i vođenje evidencije i izveštavanje.

Мере за управљање отпадом од грађења и рушења су: 1) издвајање корисних компоненти из и са објекта пре започињања грађевинских и других радова, које се не сматрају отпадом у складу са законом којим се прописује управљање отпадом и које могу поново да се употребе у исту сврху за коју су произведени (опека, цреп и сл.); 2) спречавање мешања опасног и неопасног отпада од грађења и рушења и мешања различитих врста отпада; 3) спречавање разношења, разливања, истицања опасног отпада у земљиште, површинске и подземне воде и ваздух; 4) одређивање места за привремено складиштење отпада од грађења и рушења на месту настанка, односно на градилишту; 5) испитивање и класификацију отпада од грађења и рушења; 6) извођење радова на начин да се спречава настајање отпада; 7) подстицање поновне употребе и поновног искоришћења отпада од грађења и рушења; 8) вођење евиденције и извештавање о количини и врсти генерисаног отпада од грађења и рушења, као и о третману ком је подвргнут.

Ko izdaje saglasnost na Plan upravljanja otpadom?

Organ za zaštitu životne sredine na istom nivou na kome se izdaje građevinska dozvola: ministarstvo za zaštitu životne sredine kada dozvolu izdaje ministarstvo za građevinarstvo, pokrajinski organ kada dozvolu izdaje pokrajina, i organ jedinice lokalne samouprave kada dozvolu izdaje opština odnosno grad.

За објекте за које грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, сагласност на План управљања отпадом издаје министарство надлежно за послове заштите животне средине. За објекте за које грађевинску дозволу издаје надлежни покрајински орган сагласност на План управљања отпадом издаје покрајински орган надлежан за заштиту животне средине.

Kada je Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja obavezan?

Kada se radovi izvode na objektu kategorije B, V ili G. Proizvođač otpada tada mora da sačini plan, pribavi saglasnost na njega i organizuje njegovo sprovođenje. Za kategoriju A plan po ovoj uredbi nije obavezan.

Произвођач отпада од грађења и рушења дужан је да сачини план управљања отпадом од грађења и рушења (у даљем тексту: План управљања отпадом), прибави сагласност на План управљања отпадом и организује његово спровођење, ако се радови изводе на објекту који је категорије Б, В и Г.

Kategorija objekta se čita iz Pravilnika o klasifikaciji objekata. Za kategoriju A plan nije obavezan, pa se ni saglasnost ne traži — ali se opšte obaveze iz Zakona o upravljanju otpadom time ne gase.

U kom roku se izdaje rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom?

U roku od 30 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije.

Решење о сагласности на План управљања отпадом надлежни орган доноси у року од 30 дана од дана достављања комплетне документације.

Rok teče od KOMPLETNE dokumentacije, ne od podnošenja zahteva — isto kao u objedinjenoj proceduri.

Šta se prilaže uz zahtev za građevinsku dozvolu u pogledu otpada?

Rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom — isto važi za posebnu dozvolu za pripremne radove, privremenu dozvolu i dozvolu za izvođenje radova. Nije dovoljno priložiti sam plan.

Уз захтев за издавање решења о грађевинској дозволи, посебној дозволи за извођење припремних радова, привременој дозволи и дозволи за извођење радова доставља се решење о сагласности на План управљања отпадом.

ZPI čl. 145 i čl. 168 od 01.09.2026. traže REŠENJE O SAGLASNOSTI, ne sam plan. Izrađen plan bez rešenja ne zatvara uslov.

Šta se prilaže uz zahtev za dozvolu o uklanjanju objekta u pogledu otpada?

Rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom.

Уз захтев за издавање дозволе о уклањању објекта, односно дела објекта инвеститор надлежном органу доставља решење о сагласности на План управљања отпадом.

Gde se čuva Plan upravljanja otpadom u toku radova?

Original se čuva na gradilištu sve vreme trajanja radova, a inspektoru za građevinske poslove i za zaštitu životne sredine se na zahtev daje na uvid ili dostavlja kopija.

Инвеститор је дужан да надлежном инспектору за грађевинске послове и послове заштите животне средине стави на увид или достави копију Плана управљања отпадом, на његов захтев, а да оригинал чува на градилишту све време трајања радова.

Šta mora da sadrži Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja?

Osam grupa podataka: vrstu i planiranu količinu otpada; lokaciju kontejnera; način odvojenog sakupljanja, pripreme za transport i privremenog skladištenja; postupanje sa opasnim otpadom; načine ponovnog iskorišćenja; količine za predaju operateru odnosno na reciklažu; predviđene metode tretmana; i procenjenu zapreminu zemljanog iskopa i postupanje sa njim.

План управљања отпадом од грађења и рушења садржи податке о: 1) врсти и планираној количини отпада који ће настати активностима на градилишту, у току изградње, рушења, адаптације, реконструкције и других радова на објекту или делу објекта; 2) локацији контејнера за сакупљање отпада од грађења и рушења; 3) начину одвојеног сакупљања отпада, припреми за транспорт и о привременом складиштењу предметног отпада; 4) поступању са опасним отпадом за који је извесно да ће настати приликом извођења радова; 5) начине за поновно искоришћење отпада од грађења и рушења; 6) количини и врсти отпада од грађења и рушења планираног за предају оператеру постројења за поновну употребу отпада, односно планираним количинама које се упућују на прераду/рециклажу; 7) предвиђеним методама третмана отпада од грађења и рушења; 8) процењеној запремини земљаног ископа, насталог због вршења грађевинских радова на градилишту и поступање са њим.

Po kom propisu se izvještava o količinama otpada od građenja i rušenja?

Izveštavanje o vrstama, količinama i karakteristikama proizvedenog, tretiranog i odloženog otpada vrši se po zakonu kojim se uređuje upravljanje otpadom (čl. 8).

Извештавање о врстама, количинама и карактеристикама произведеног, третираног и одложеног отпада од грађења и рушења врши се у складу са законом којим се уређује управљање отпадом.

Kako se sakuplja opasan otpad, uključujući azbest?

U zatvorenim kontejnerima ili vrećama koje imaju odobrenje nadležnog organa i koje su obeležene prema posebnom propisu. Lista opasnog otpada koji sadrži azbest data je u Prilogu 1 uredbe, a način obeležavanja u Prilogu 2.

Опасан отпад од грађења и рушења сакупља се у затвореним контејнерима или врећама, који поседују одобрења издата од стране надлежног органа и која су обележена у складу са посебним прописом.

Prilozi 1–3 uredbe nisu masinski citljivi kod izvora, pa se konkretne indeksne oznake otpada citaju iz objavljenog glasila.

Da li se otpad sa gradilišta mora ispitati?

Da. Vlasnik otpada je dužan da pribavi izveštaj o ispitivanju otpada koji nastaje na gradilištu.

Власник отпада од грађења и рушења дужан је да прибави извештај о испитивању отпада који настаје на градилишту.

Kako se bira i postavlja oprema za sakupljanje građevinskog otpada?

Kontejneri/vreće moraju biti dovoljne čvrstoće i nosivosti, na gradilištu, sa sigurnim transportom bez pretovara. Na susjednu javnu površinu opremu izuzetno može postaviti operater sa dozvolom za sakupljanje. Opasan otpad sakuplja se u zatvorenim kontejnerima/vrećama sa odobrenjem nadležnog organa i propisanim oznakama; za azbest važe i prilozi 1 i 2.

Власник отпада од грађења и рушења дужан је да обезбеди да се на градилишту прво издвоји опасан грађевински отпад, ради спречавања мешања опасног грађевинског отпада са неопасним грађевинским отпадом. Власник отпада од грађења и рушења дужан је да прибави извештај о испитивању отпада који настаје на градилишту. Отпад од грађења и рушења сакупља се у контејнере или одговарајуће вреће које су довољне чврстоће и носивости за отпад који ће се у њима сакупљати. Контејнери или вреће из става 3. овог члана, постављају се на градилишту на коме се обављају грађевински радови. Изузетно, од става 3. овог члана оператер који поседује дозволу надлежног органа за сакупљање отпада од грађења и рушења може поставити опрему за сакупљање овог отпада на јавну површину која се налази уз градилиште. Контејнери и вреће из ст. 3. и 4. овог члана, морају бити израђени на начин да се транспорт отпада од грађења и рушења до постројења за управљање отпадом, обавља без претовара и на сигуран начин без опасности по здравље људи и животну средину. Опасан отпад од грађења и рушења сакупља се у затвореним контејнерима или врећама, који поседују одобрења издата од стране надлежног органа и која су обележена у складу са посебним прописом. Листа опасног отпада од грађења и рушења који садржи азбест дата је у Прилогу 1, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Опасан отпад од грађења и рушења који садржи азбест се обележава на начин који је прописан у Прилогу 2, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Листа отпада од грађења и рушења који садржи, састоји се или је контаминиран POPS материјама за који се може применити алтернативно одлагање дата је у Прилогу 3, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Са опасним отпадом од грађења и рушења који садржи живу и живина једињења, поступа се у складу са прописом којим се уређује управљање отпадном живом, живиним једињењима и отпадом који садржи живу, њиховом привременом складиштењу, третману и одлагању. Власник отпада од грађења и рушења привремено складишти отпад на градилишту на коме је настао, тако што се складиштење врши одвојено, по врстама грађевинског отпада у складу са каталогом отпада и одвојено од другог отпада, на начин којим се не загађује животна средина. Отпад од грађења и рушења може се привремено складиштити на градилишту до завршетка радова за које jе издата грађевинска дозвола, а најкасније до подношења захтева за издавања решења о употребној дозволи.

Kojim redom se izdvaja otpad na gradilištu?

Prvo se izdvaja opasan građevinski otpad, da se ne bi pomešao sa neopasnim.

Власник отпада од грађења и рушења дужан је да обезбеди да се на градилишту прво издвоји опасан грађевински отпад, ради спречавања мешања опасног грађевинског отпада са неопасним грађевинским отпадом.

Do kada se otpad sme privremeno skladištiti na gradilištu?

Do završetka radova za koje je izdata građevinska dozvola, a najkasnije do podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Отпад од грађења и рушења може се привремено складиштити на градилишту до завршетка радова за које jе издата грађевинска дозвола, а најкасније до подношења захтева за издавања решења о употребној дозволи.

Rok je vezan za PODNOŠENJE zahteva za upotrebnu dozvolu, ne za njeno izdavanje. Otpad na gradilištu u trenutku tehničkog pregleda je propust koji se vidi.

Da li se različite vrste otpada smiju zajedno privremeno skladištiti na gradilištu?

Vlasnik privremeno skladišti otpad odvojeno po vrstama iz kataloga otpada i odvojeno od drugog otpada, bez zagađivanja životne sredine. Važi i rok: do završetka radova, najkasnije do zahtjeva za upotrebnu dozvolu.

Власник отпада од грађења и рушења дужан је да обезбеди да се на градилишту прво издвоји опасан грађевински отпад, ради спречавања мешања опасног грађевинског отпада са неопасним грађевинским отпадом. Власник отпада од грађења и рушења дужан је да прибави извештај о испитивању отпада који настаје на градилишту. Отпад од грађења и рушења сакупља се у контејнере или одговарајуће вреће које су довољне чврстоће и носивости за отпад који ће се у њима сакупљати. Контејнери или вреће из става 3. овог члана, постављају се на градилишту на коме се обављају грађевински радови. Изузетно, од става 3. овог члана оператер који поседује дозволу надлежног органа за сакупљање отпада од грађења и рушења може поставити опрему за сакупљање овог отпада на јавну површину која се налази уз градилиште. Контејнери и вреће из ст. 3. и 4. овог члана, морају бити израђени на начин да се транспорт отпада од грађења и рушења до постројења за управљање отпадом, обавља без претовара и на сигуран начин без опасности по здравље људи и животну средину. Опасан отпад од грађења и рушења сакупља се у затвореним контејнерима или врећама, који поседују одобрења издата од стране надлежног органа и која су обележена у складу са посебним прописом. Листа опасног отпада од грађења и рушења који садржи азбест дата је у Прилогу 1, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Опасан отпад од грађења и рушења који садржи азбест се обележава на начин који је прописан у Прилогу 2, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Листа отпада од грађења и рушења који садржи, састоји се или је контаминиран POPS материјама за који се може применити алтернативно одлагање дата је у Прилогу 3, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Са опасним отпадом од грађења и рушења који садржи живу и живина једињења, поступа се у складу са прописом којим се уређује управљање отпадном живом, живиним једињењима и отпадом који садржи живу, њиховом привременом складиштењу, третману и одлагању. Власник отпада од грађења и рушења привремено складишти отпад на градилишту на коме је настао, тако што се складиштење врши одвојено, по врстама грађевинског отпада у складу са каталогом отпада и одвојено од другог отпада, на начин којим се не загађује животна средина. Отпад од грађења и рушења може се привремено складиштити на градилишту до завршетка радова за које jе издата грађевинска дозвола, а најкасније до подношења захтева за издавања решења о употребној дозволи.

Kako se transportuje otpad od građenja i rušenja sa gradilišta?

Vlasnik otpada obezbeđuje transport do postrojenja za skladištenje i/ili tretman, bez mešanja razvrstanog otpada i bez zagađenja drugim materijama koje bi onemogućile ponovnu upotrebu ili reciklažu; opasan otpad se prevozi po propisima o transportu opasne robe (čl. 10).

Власник отпада од грађења и рушења дужан је да обезбеди транспорт тог отпада до постројења за складиштење и/или третман отпада од грађења и рушења, поштујући хијерархију управљања отпадом. … Транспорт отпада из става 1. овог члана врши се на начин да не дође до мешања разврстаног отпада … Транспорт опасног отпада од грађења и рушења врши се у складу са прописима о транспорту опасне робе.

Kada građevinski otpad može služiti za prekrivanje deponije?

Izvještajem o ispitivanju mora biti utvrđeno da je inertan i mora zadovoljavati granične vrijednosti za odlaganje inertnog otpada. Sam izgled šuta ili naziv građevinski otpad nije dovoljan.

Власник отпада од грађења и рушења може да врши третман отпада од грађења и рушења самостално или може отпад предати оператеру који поседује дозволу за третман ове врсте отпада. Трошкове третмана, односно поновног искоришћења и/или одлагања отпада од грађења и рушења сноси власник отпада од грађења и рушења. Неопасан отпад од грађења и рушења може се третирати операцијама поновног искоришћења R1 до R12. Опасан отпад од грађења и рушења може се третирати операцијама депоновања D1, D5, D9, D10, D12, D13, D14 и D15. Опасан отпад од грађења и рушења који садржи азбест може се третирати операцијама D3, D4, D5, D12 и D15. Опасан отпад од грађења и рушења који садржи живу може се третирати операцијама D3, D4, D5, D12 и D15. Изузетно од става 3. овог члана отпад од грађења и рушења за који се извештајем о испитивању утврди да је инертни отпад, може служити за прекривање депонија, ако задовољава граничне вредности параметара за одлагање инертног отпада.

Koje operacije tretmana uredba predviđa za različite vrste građevinskog otpada?

Neopasan otpad: R1–R12. Opasan otpad: D1, D5, D9, D10, D12, D13, D14 i D15. Za azbest i živu posebno su navedene D3, D4, D5, D12 i D15. Lista operacija nije samostalna dozvola: primjenjuju se propisani uslovi, ispitivanje i dozvole za konkretnu vrstu otpada.

Власник отпада од грађења и рушења може да врши третман отпада од грађења и рушења самостално или може отпад предати оператеру који поседује дозволу за третман ове врсте отпада. Трошкове третмана, односно поновног искоришћења и/или одлагања отпада од грађења и рушења сноси власник отпада од грађења и рушења. Неопасан отпад од грађења и рушења може се третирати операцијама поновног искоришћења R1 до R12. Опасан отпад од грађења и рушења може се третирати операцијама депоновања D1, D5, D9, D10, D12, D13, D14 и D15. Опасан отпад од грађења и рушења који садржи азбест може се третирати операцијама D3, D4, D5, D12 и D15. Опасан отпад од грађења и рушења који садржи живу може се третирати операцијама D3, D4, D5, D12 и D15. Изузетно од става 3. овог члана отпад од грађења и рушења за који се извештајем о испитивању утврди да је инертни отпад, може служити за прекривање депонија, ако задовољава граничне вредности параметара за одлагање инертног отпада.

Ko snosi troškove tretmana i odlaganja građevinskog otpada?

Vlasnik otpada od građenja i rušenja. Vlasnik može tretman izvršiti samostalno ili otpad predati operateru koji ima dozvolu za tu vrstu otpada.

Власник отпада од грађења и рушења може да врши третман отпада од грађења и рушења самостално или може отпад предати оператеру који поседује дозволу за третман ове врсте отпада. Трошкове третмана, односно поновног искоришћења и/или одлагања отпада од грађења и рушења сноси власник отпада од грађења и рушења.

Vlasništvo nad otpadom se ugovorom prenosi na izvođača — ako to nije ugovoreno, trošak ostaje investitoru.

Gdje i kako se čuva otpad koji nastane nakon tretmana na gradilištu?

Mora biti propisno obilježen, a operater ga privremeno skladišti na gradilištu, na posebno obilježenom mestu, do trajnog zbrinjavanja (čl. 12 st. 5).

Отпад који настаје након третмана мора бити прописно обележен, а оператер исти привремено складишти на градилишту, на посебно обележном месту, до његовог трајног збрињавања.

Pod kojim uslovima se vrši tretman neopasnog otpada od građenja i rušenja?

Prema dozvoli nadležnog organa, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu tokom rada i poslije prestanka rada postrojenja. Tretman se vrši isključivo na čvrstoj i ravnoj površini, uz sprečavanje emisije buke i prašine. Može i na mjestu nastanka, odnosno lokaciji za koju operater mobilnog postrojenja ima dozvolu za skladištenje. Otpad nakon tretmana obilježava se i posebno privremeno skladišti do trajnog zbrinjavanja.

Третман неопасног отпада од грађења и рушења врши се у складу са дозволом за третман отпада издатом од стране надлежног органа. Третман неопасног отпада од грађења и рушења врши се на начин да се обезбеди смањење свих могућих негативних утицаја на животну средину у току обављања своје активности, као и након престанка рада постројења. Третман неопасног отпада врши се искључиво на чврстој и равној површини на начин да се спречи емисија буке и емисија прашине. Неопасан отпад од грађења и рушења може се третирати на месту настанка, односно на локацији за коју оператер мобилног постројења поседује дозволу за складиштење. Отпад који настаје након третмана мора бити прописно обележен, а оператер исти привремено складишти на градилишту, на посебно обележном месту, до његовог трајног збрињавања.

Koje obaveze ima izvođač koji upotrebljava strugani asfalt?

Postupa po glavnom projektu, sprečava kontaminaciju i rasipanje materijala na gradilištu i van njega, vodi evidenciju o količinama prikupljenog, otpremljenog i/ili ugrađenog struganog asfalta i određuje lice odgovorno za postupanje sa njim (čl. 13 st. 1).

Извођач грађевинских радова приликом којих се употребљава стругани асфалт дужан је да: 1) поступа са струганим асфалтом у складу са главним пројектом; 2) предузима мере којима се спречава било каква контаминација, односно материјални губитак, расипање материјала на самом градилишту и ван њега; 3) води евиденцију о количинама прикупљеног, отпремљеног и/или уграђеног струганог асфалта; 4) одреди лице одговорно за поступање са струганим асфалтом.

Gdje je zabranjena ponovna upotreba struganog asfalta?

Tamo gdje može doći u dodir sa površinskim ili podzemnim vodama, u područjima podložnim poplavama, močvarama, tresetištima, obalama reka, poplavnim ravnicama i ivicama jezera, u izgradnji prilaza mostovima i nasipima i za pokrivanje deponija, osim ako prethodno nije tretiran (čl. 13 st. 3).

Поновна употреба отпадног асфалта забрањена је тамо где може доћи у додир са површинским или подземним водама, у подручјима која су подложна поплавама, мочварама, тресетиштима, обалама река или поплавним равницама и ивицама језера, у изградњи прилаза мостовима и насипима, као и за покривање депонија, осим ако претходно није третиран.

Gdje se smije odložiti neopasan otpad od građenja i rušenja?

Na deponije inertnog otpada ako zadovoljava granične vrednosti za inertni otpad; određene vrste i na sanitarne deponije neopasnog otpada ako je prethodno tretiran i zadovoljava granične vrednosti za neopasni otpad (čl. 14 st. 1 i 2).

Неопасан отпад од грађења и рушења може се одложити на депоније инертног отпада … Одређене врсте неопасног отпада од грађења и рушења могу се одложити и на санитарне депоније неопасног отпада

Gdje se smije odložiti opasan otpad od građenja i rušenja?

Trajno skladištenje traži saglasnost organa jedinice lokalne samouprave za lokaciju; odlaganje na sanitarnoj deponiji opasnog otpada traži odgovarajuću dozvolu. Izuzetno, samo određene vrste opasnog građevinskog otpada mogu na deponiju neopasnog otpada sa posebno odvojenim kasetama, poslije površinskog očvršćivanja i solidifikacije, u skladu sa dozvolom nadležnog organa. To nije opšta dozvola za sav opasan otpad.

Неопасан отпад од грађења и рушења може се одложити на депоније инертног отпада, ако задовољава граничне вредности параметара за одлагање инертног отпада. Одређене врсте неопасног отпада од грађења и рушења могу се одложити и на санитарне депоније неопасног отпада, ако је отпад претходно третиран и ако задовољава граничне вредности параметара за одлагање неопасног отпада. Опасан отпад од грађења и рушења може се трајно складиштити на локацији за коју је прибављена сагласност за трајно складиштење издата од надлежног органа јединице локалне самоуправе на чијој територији се та локација налази. Опасан отпад од грађења и рушења може се одложити на санитарне депоније за опасан отпад, које поседују дозволу издату од надлежног органа за одлагање наведеног отпада. Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана одређене врсте опасног отпада од грађења и рушења могу се одлагати и на депонијама неопасног отпада, које имају посебно одвојене касете за одлагање предметног опасног отпада, уколико је отпад претходно третиран поступцима површинског очвршћивања и солидификацијом, у складу са дозволом издатом од надлежног органа. Обавезе јединице локалне самоуправе

Koliko otpada od građenja i rušenja građani mogu donijeti na mjesto koje odredi lokalna samouprava?

Najviše do jedne tone otpada iz domaćinstva (čl. 15 st. 2).

Грађани могу донети највише до једне тоне отпада од грађења и рушења који настаје у домаћинствима на место које је успоставила јединица локалне самоуправе.

Ko određuje lokaciju za mobilno postrojenje za tretman otpada od građenja i rušenja?

Jedinica lokalne samouprave određuje lokaciju za rad mobilnog postrojenja i za skladištenje tretiranog otpada u njemu (čl. 15 st. 1).

Мобилно постројење за третман отпада од грађења и рушења може да ради на локацији коју је за његов рад, као и за складиштење третираног отпада од грађења и рушења у мобилном постројењу, одредила јединица локалне самоуправе.

Može li se slabo vezani azbest odložiti bez prethodnog očvršćivanja?

Ne. Odlaganje se može dozvoliti samo uz prethodno očvršćivanje solidifikacijom i/ili stabilizacijom otpada.

LISTA OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJI SADRŽI AZBEST 1. Čvrsto vezani azbestni otpad - građevinski otpad koji sadrži azbest i pretežno neorganske materije: 1) Azbestnocementni proizvodi: a) ravne ili talasaste ploče velikog formata, b) fasadne i krovne ploče malog formata, v) azbestno cementna galanterija (posude za rastinje, itd.), g) cevi za visoko i niskogradnju, d) cevi za navodnjavanje i odvodnjavanje; 2) Azbestnocementna prašina i azbestnocementni mulj - prašina i mulj iz obrade azbestcementa; 3) Otpad koji sadrži azbest obrađen metodama očvršćavanja: a) azbest nanešen brizganjem i/ili navlačenjem otvrdnut neorganskim vezivom, b) obrađene lake građevinske ploče, vatrostalne ploče i ploče za zaštitu od požara, v) obrađeni azbestni papiri i kartoni, g) drugi obrađeni slabo vezani otpad koji sadrži azbest poput azbestnih traka i tkanina; 2. Čvrsto vezani azbestni otpad - građevinski otpad koji sadrži pretežno organske materije nastao u postupcima prerade azbesta: 1) Materijali zagađeni azbestnim vlaknima: a) konstrukcioni elementi i uređaji koji se koriste kod uklanjanja materijala koji sadrže slabo vezani azbest, b) podne obloge, tekstil, zavese, v) folije, g) izolacioni materijali, d) radna zaštitna odeća; 2) Građevinski hemijski proizvodi koji sadrže azbest: a) kitovi za spajanje, površinski kitovi, b) punila i zalivne mase, v) zaptivne mase, g) plastične mase i lepkovi, d) boje; 3) Drugi otpad koji sadrži azbest sa pretežno organskim materijama: a) podne obloge, b) kiselootporne posude; 4) Otpadni azbest očvršćen neorganskim vezivima; 3. Slabo vezani azbestni otpad - izolacioni materijali koji sadrže azbest: 1) Otpad koji sadrži azbest nastao pri rekonstrukciji ili održavanju delova građevinskih objekata ili uređaja; 2) Prašina koja sadrži azbest, azbestna prašina i azbestni mulj: a) čestice prašine iz filterskih uređaja, b) sirovi azbest nastao u toku prerade azbesta, v) slabo-vezani materijali koji sadrže azbest iz uređaja i građevinskih elemenata, g) azbestni mulj nastao pri prečišćavanju otpadnih voda ili rušenju građevinskih objekata i uređaja koje sadrže slabo vezani azbest; 3) Lake ploče koje sadrže azbest: a) lake građevinske ploče, b) vatrostalne ploče, v) ploče za zaštitu od požara; 4) Tekstil i filterski materijali koji sadrže azbest: a) trake, savitljive cevi, tkanine, odeća za zaštitu od visokih temperatura, b) azbestne ploče i zaptivači, v) azbestni papir i karton. Trajno skladištenje otpada od građenja i rušenja, koji sadrži azbest može biti dozvoljeno samo ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1) trajno skladištenje se vrši u zatvorenim podzemnim i nadzemnim objektima, starim rudnicima, starim ciglanama, starim kamenolomima, na mestima depresija uz obavezno pokrivanje i izradu završnog sloja; 2) da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje skladištenje opasnog otpada; 3) da je za predmetnu lokaciju izvršena procedura procene uticaja na životnu sredinu. Odlaganje slabo vezanog azbesta se može dozvoliti samo uz prethodno očvršćivanje, solidifikacijom i/ili stabilizacijom otpada.

Koji uslovi važe za trajno skladištenje građevinskog otpada koji sadrži azbest?

Svi uslovi moraju biti ispunjeni: zatvoreni podzemni/nadzemni objekti ili navedene lokacije uz obavezno pokrivanje i završni sloj; usklađenost sa zakonom o skladištenju opasnog otpada; sprovedena procjena uticaja za lokaciju. Prilog 1 sadrži i punu listu čvrsto i slabo vezanog azbestnog otpada; nije svaki građevinski materijal na toj listi.

LISTA OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJI SADRŽI AZBEST 1. Čvrsto vezani azbestni otpad - građevinski otpad koji sadrži azbest i pretežno neorganske materije: 1) Azbestnocementni proizvodi: a) ravne ili talasaste ploče velikog formata, b) fasadne i krovne ploče malog formata, v) azbestno cementna galanterija (posude za rastinje, itd.), g) cevi za visoko i niskogradnju, d) cevi za navodnjavanje i odvodnjavanje; 2) Azbestnocementna prašina i azbestnocementni mulj - prašina i mulj iz obrade azbestcementa; 3) Otpad koji sadrži azbest obrađen metodama očvršćavanja: a) azbest nanešen brizganjem i/ili navlačenjem otvrdnut neorganskim vezivom, b) obrađene lake građevinske ploče, vatrostalne ploče i ploče za zaštitu od požara, v) obrađeni azbestni papiri i kartoni, g) drugi obrađeni slabo vezani otpad koji sadrži azbest poput azbestnih traka i tkanina; 2. Čvrsto vezani azbestni otpad - građevinski otpad koji sadrži pretežno organske materije nastao u postupcima prerade azbesta: 1) Materijali zagađeni azbestnim vlaknima: a) konstrukcioni elementi i uređaji koji se koriste kod uklanjanja materijala koji sadrže slabo vezani azbest, b) podne obloge, tekstil, zavese, v) folije, g) izolacioni materijali, d) radna zaštitna odeća; 2) Građevinski hemijski proizvodi koji sadrže azbest: a) kitovi za spajanje, površinski kitovi, b) punila i zalivne mase, v) zaptivne mase, g) plastične mase i lepkovi, d) boje; 3) Drugi otpad koji sadrži azbest sa pretežno organskim materijama: a) podne obloge, b) kiselootporne posude; 4) Otpadni azbest očvršćen neorganskim vezivima; 3. Slabo vezani azbestni otpad - izolacioni materijali koji sadrže azbest: 1) Otpad koji sadrži azbest nastao pri rekonstrukciji ili održavanju delova građevinskih objekata ili uređaja; 2) Prašina koja sadrži azbest, azbestna prašina i azbestni mulj: a) čestice prašine iz filterskih uređaja, b) sirovi azbest nastao u toku prerade azbesta, v) slabo-vezani materijali koji sadrže azbest iz uređaja i građevinskih elemenata, g) azbestni mulj nastao pri prečišćavanju otpadnih voda ili rušenju građevinskih objekata i uređaja koje sadrže slabo vezani azbest; 3) Lake ploče koje sadrže azbest: a) lake građevinske ploče, b) vatrostalne ploče, v) ploče za zaštitu od požara; 4) Tekstil i filterski materijali koji sadrže azbest: a) trake, savitljive cevi, tkanine, odeća za zaštitu od visokih temperatura, b) azbestne ploče i zaptivači, v) azbestni papir i karton. Trajno skladištenje otpada od građenja i rušenja, koji sadrži azbest može biti dozvoljeno samo ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1) trajno skladištenje se vrši u zatvorenim podzemnim i nadzemnim objektima, starim rudnicima, starim ciglanama, starim kamenolomima, na mestima depresija uz obavezno pokrivanje i izradu završnog sloja; 2) da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje skladištenje opasnog otpada; 3) da je za predmetnu lokaciju izvršena procedura procene uticaja na životnu sredinu. Odlaganje slabo vezanog azbesta se može dozvoliti samo uz prethodno očvršćivanje, solidifikacijom i/ili stabilizacijom otpada.

Kako se obilježava ambalaža otpada koji sadrži azbest?

Etiketa mora biti najmanje 5 cm visoka i 2,5 cm široka. Gornjih 40% visine: bijelo slovo a na crnoj podlozi; donjih 60%: natpis na crvenoj podlozi. Za krokidolit navodi se „Sadrži krokidolit/plavi azbest”. Simboli/oznake opasnosti i sigurnosna uputstva moraju biti vidljivi, čitljivi i neizbrisivi. Etiketa se lijepi, sigurno vezuje ili štampa na ambalaži; obaveza važi i za nepričvršćen plastični omot. Dodatna uputstva ne smiju protivrječiti propisanim oznakama.

NAČIN OBELEŽAVANJA OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJI SADRŽI AZBEST Ambalaža otpada koji sadrži azbest mora biti obeležena na sledeći način: a) etiketa mora da ima odgovarajuće dimenzije: najmanje 5 cm visine (H) i 2,5 cm širine; b) etiketa mora da se sastoji iz dva dela: na gornjem delu etikete (h1= 40% H), na crnoj pozadini, nalazi se slovo "a" u beloj boji; na donjem delu etikete (h2= 60% H), na crvenoj pozadini, nalazi se natpis u beloj ili crnoj boji; v) ako otpad sadrži krokidolit, na etiketi mora biti navedeno: "Sadrži krokidolit/plavi azbest". Obeležavanje ambalaže otpada koji sadrži azbest: Na ambalaži moraju biti vidljivo, čitljivo i neizbrisivo navedeni: a) simbol i relevantne oznake opasnosti; b) sigurnosna uputstva. Ako se na ambalaži nalaze dodatna sigurnosna uputstva, ona ne smeju biti u suprotnosti sa podacima navedenim u skladu sa podtač. a) i b). Obeležavanje u skladu sa stavom 1. ovog priloga vrši se na sledeći način: - lepljenjem etikete na ambalaži, - sigurnim vezivanjem etikete na pakovanju ili - direktnim štampanjem na ambalaži. Otpad koji sadrži azbest i koji je upakovan samo u nepričvršćen plastični omot ili na sličan način smatra se kao upakovani otpad i mora biti obeležen u skladu sa gore navedenim etiketama.

Da li POPs koncentracije iz Priloga 3 određuju opštu bezopasnost građevinskog otpada?

Ne. Prilog je lista za alternativno odlaganje navedenih vrsta otpada: 17 01 06*, 17 05 03*, 17 09 02* i 17 09 03*. Granične koncentracije odnose se na taj režim; npr. PFOS i PCB imaju 50 mg/kg, a PCDD/PCDF 5 mg/kg. Preostale supstance i granice provjeravaju se u punom Prilogu 3 i povezanim propisima, bez zaključka o opštoj bezopasnosti samo iz jednog broja.

LISTA OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJI SADRŽI, SASTOJI SE ILI JE KONTAMINIRAN POPS MATERIJAMA ZA KOJI SE MOŽE PRIMENITI ALTERNATIVNO ODLAGANJE 17 01 06* mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže opasne supstance 17 05 03* zemlja i kamen koji sadrže opasne supstance 17 09 02* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže PCB (npr. zaptivači koji sadrže PCB, podovi na bazi smola koji sadrže PCB, glazure koje sadrže PCB i kondenzatori koji sadrže PCB) 17 09 03* ostali otpadi od građenja i rušenja (uključujući mešane otpade) koji sadrže opasne supstance Maksimalna granična koncentracija supstanci u navedenom otpadu Aldrin: 5.000 mg/kg; Hlordan: 5.000 mg/kg; Hlordekon: 5.000 mg/kg; DDT (1,1,1-trihlor-2,2-bis (4-hlorfeniletan) 5.000 mg/kg; Hlorovani C10-C13 alkani (short-chain chlorinated paraffins, SCCPs): 10.000 mg/kg; Dieldrin: 5.000 mg/kg; Endosulfan: 5.000 mg/kg; Endrin: 5.000 mg/kg; Heptahlor: 5.000 mg/kg; Heksabrombifenil: 5.000 mg/kg; Heksabromciklododekan (HBCDD) heksabromciklododekan, 1,2,5,6,9,10 heksabromciklododekan i njegovi glavni diastereoizomeri: alfa-heksabromciklododekan, beta-heksabromciklododekan i gama- heksabromciklododekan: 1.000 mg/kg; Heksahlorbenzen: 5.000 mg/kg; Heksahlorbutadien: 1.000 mg/kg; Heksahlorcikloheksani, uključujući lindan: 5.000 mg/kg; Mireks: 5.000 mg/kg; Pentahlorbenzen: 5.000 mg/kg; Perfluoroktan sulfonska kiselina i njeni derivati (PFOS) (C8F17SO2X) (X = OH, soli metala (O-M+), halid, amid, i ostali derivati uključujući polimere): 50 mg/kg; Polihlorovani naftaleni - hemijska jedinjenja sastavljena od naftalenskog prstena na kome su atomi vodonika supstituisani atomima hlora: 1.000 mg/kg; Ukupna (zbirna) koncentracija tetrabromdifeniletra (C12H6Br4O), pentabromdifeniletra (C12H5Br5O), heksabromdifeniletra (C12H4Br6O) i heptabromdifeniletra (C12H3Br7O): 10.000 mg/kg; Polihlorovani bifenili (PCB) (3): 50 mg/kg; Polihlorovani dibenzo-p-dioksini i dibenzofurani (PCDD/PCDF) (4): 5 mg/kg; Toksafeon: 5.000 mg/kg; Trajno skladištenje od građenja i rušenja koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran POPS materijama će biti dozvoljeno samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1. Mesto za skladištenje se nalazi na jednoj od sledećih lokacija: - bezbedno, duboko, ispod zemlje, formacije od tvrde stene, - rudnici soli, - deponije za opasan otpad, pod uslovom da se otpad učvrstio ili delimično stabilizovao; 2. Da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje skladištenje opasnog otpada; 3. Da je za predmetnu lokaciju izvršena procedura procene uticaja na životnu sredinu.

Koji uslovi važe za trajno skladištenje građevinskog otpada sa POPs materijama?

Svi uslovi: bezbjedne duboke podzemne formacije tvrde stijene, rudnici soli ili deponije opasnog otpada uz očvršćivanje/djelimičnu stabilizaciju; usklađenost sa zakonom o skladištenju opasnog otpada; sprovedena procjena uticaja za lokaciju. Navedeni uslovi ne predstavljaju dozvolu za proizvoljnu lokaciju ili vrstu otpada.

LISTA OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJI SADRŽI, SASTOJI SE ILI JE KONTAMINIRAN POPS MATERIJAMA ZA KOJI SE MOŽE PRIMENITI ALTERNATIVNO ODLAGANJE 17 01 06* mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže opasne supstance 17 05 03* zemlja i kamen koji sadrže opasne supstance 17 09 02* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže PCB (npr. zaptivači koji sadrže PCB, podovi na bazi smola koji sadrže PCB, glazure koje sadrže PCB i kondenzatori koji sadrže PCB) 17 09 03* ostali otpadi od građenja i rušenja (uključujući mešane otpade) koji sadrže opasne supstance Maksimalna granična koncentracija supstanci u navedenom otpadu Aldrin: 5.000 mg/kg; Hlordan: 5.000 mg/kg; Hlordekon: 5.000 mg/kg; DDT (1,1,1-trihlor-2,2-bis (4-hlorfeniletan) 5.000 mg/kg; Hlorovani C10-C13 alkani (short-chain chlorinated paraffins, SCCPs): 10.000 mg/kg; Dieldrin: 5.000 mg/kg; Endosulfan: 5.000 mg/kg; Endrin: 5.000 mg/kg; Heptahlor: 5.000 mg/kg; Heksabrombifenil: 5.000 mg/kg; Heksabromciklododekan (HBCDD) heksabromciklododekan, 1,2,5,6,9,10 heksabromciklododekan i njegovi glavni diastereoizomeri: alfa-heksabromciklododekan, beta-heksabromciklododekan i gama- heksabromciklododekan: 1.000 mg/kg; Heksahlorbenzen: 5.000 mg/kg; Heksahlorbutadien: 1.000 mg/kg; Heksahlorcikloheksani, uključujući lindan: 5.000 mg/kg; Mireks: 5.000 mg/kg; Pentahlorbenzen: 5.000 mg/kg; Perfluoroktan sulfonska kiselina i njeni derivati (PFOS) (C8F17SO2X) (X = OH, soli metala (O-M+), halid, amid, i ostali derivati uključujući polimere): 50 mg/kg; Polihlorovani naftaleni - hemijska jedinjenja sastavljena od naftalenskog prstena na kome su atomi vodonika supstituisani atomima hlora: 1.000 mg/kg; Ukupna (zbirna) koncentracija tetrabromdifeniletra (C12H6Br4O), pentabromdifeniletra (C12H5Br5O), heksabromdifeniletra (C12H4Br6O) i heptabromdifeniletra (C12H3Br7O): 10.000 mg/kg; Polihlorovani bifenili (PCB) (3): 50 mg/kg; Polihlorovani dibenzo-p-dioksini i dibenzofurani (PCDD/PCDF) (4): 5 mg/kg; Toksafeon: 5.000 mg/kg; Trajno skladištenje od građenja i rušenja koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran POPS materijama će biti dozvoljeno samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1. Mesto za skladištenje se nalazi na jednoj od sledećih lokacija: - bezbedno, duboko, ispod zemlje, formacije od tvrde stene, - rudnici soli, - deponije za opasan otpad, pod uslovom da se otpad učvrstio ili delimično stabilizovao; 2. Da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje skladištenje opasnog otpada; 3. Da je za predmetnu lokaciju izvršena procedura procene uticaja na životnu sredinu.

Kako se bira tretman struganog asfalta i koji postupak ima prednost?

Vruć ili hladan postupak može se izvoditi na mjestu ugradnje ili u postrojenju. Izbor zavisi od stanja/tipa kolovoza, saobraćajnog opterećenja, karakteristika sloja, dinamike radova, dostupnosti materijala i strukturnih zahtjeva. Prioritet i prednost ima hladan postupak reciklaže; provjeravaju se i ograničenja ponovne upotrebe iz člana 13.

VRSTE TRETMANA STRUGANOG ASFALTA Tretman otpadnog asfalta može biti: - tretman struganog asfalta po vrućem postupku na mestu ugradnje; - tretman struganog asfalta po vrućem postupku u postrojenju; - tretman struganog asfalta po hladnom postupku na mestu ugradnje; - tretman struganog asfalta po hladnom postupku u postrojenju. Izbor tretmana struganog asfalta vrši se zavisno od sledećih kriterijuma: 1. stanja i tipa postojećeg kolovoza; 2. saobraćajnog opterećenja na putu; 3. karakteristika asfaltnog sloja koji se reciklira (vrsta, kvalitet, homogenost, količina); 4. planirane dinamike izvođenja radova; 5. raspoloživosti materijala za recikliranje; 6. strukturnih zahteva kolovoza. U postupku tretman struganog asfalta prioritet i prednost ima hladan postupak reciklaže.