Zakon o kulturnim dobrima — odredbe koje ostaju na snazi po članu 137 Zakona o kulturnom nasleđu

Da li se obaveza pribavljanja uslova i saglasnosti primenjuje i na zaštićenu okolinu kulturnog dobra?

Da. Režim iz člana 99 primenjuje se i na radove u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra i na dobru koje uživa prethodnu zaštitu.

primenjuje se i u slučaju preduzimanja mera tehničke zaštite i drugih radova na zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra

Ovo je jedna od najvažnijih tačaka za parcelu koja sama nije spomenik, ali se nalazi u zaštićenoj okolini. Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Šta mora da se pribavi pre radova koji menjaju izgled ili svojstva nepokretnog kulturnog dobra?

Pre radova moraju se utvrditi uslovi tehničke zaštite, pribaviti saglasnost na projekat/dokumentaciju i potrebni uslovi i odobrenja po propisima o planiranju i izgradnji.

mogu se preduzimati ako se: 1) utvrde uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova;

Član 99 ostao je na snazi po članu 137 Zakona o kulturnom nasleđu. Isto pravilo važi i za zaštićenu okolinu i dobro pod prethodnom zaštitom. Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Ko izdaje uslove za radove na nepokretnom kulturnom dobru?

Za kulturna dobra i dobra od velikog značaja uslove utvrđuje nadležni zavod, a za dobra od izuzetnog značaja Republički zavod. Kada dokumentaciju izrađuje nadležni zavod, uslove utvrđuje Republički zavod; kada je izrađuje Republički zavod, uslove utvrđuje ministarstvo nadležno za kulturu.

Услове за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима и културним добрима од великог значаја, у складу са чланом 47. ст. 2. и 3. и чланом 54. овог закона, утврђује надлежни завод за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног значаја Републички завод за заштиту споменика културе. О утврђеним условима из става 1. овог члана надлежни завод дужан је да у року од седам дана обавести Републички завод за заштиту споменика културе. Услове за предузимање мера техничке заштите, када пројекте и документацију израђује надлежни завод за заштиту споменика културе, утврђује Републички завод за заштиту споменика културе. Услове за предузимање мера техничке заштите, када пројекте и документацију израђује Републички завод за заштиту споменика културе, утврђује министарство надлежно за послове културе.

Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Ko daje saglasnost na projekat i dokumentaciju za radove na nepokretnom kulturnom dobru?

Za kulturna dobra i dobra od velikog značaja saglasnost daje nadležni zavod, a za dobra od izuzetnog značaja Republički zavod. Kada dokumentaciju izrađuje nadležni zavod, saglasnost daje Republički zavod; kada je izrađuje Republički zavod, saglasnost daje ministarstvo nadležno za kulturu.

Сагласност на пројекте и документацију за извођење радова на непокретним културним добрима и културним добрима од великог значаја даје надлежни завод за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног значаја, сагласност даје Републички завод за заштиту споменика културе. О датој сагласности из става 1. овог члана надлежни завод дужан је да у року од седам дана обавести Републички завод за заштиту споменика културе. На пројекте и документацију за извођење радова, које израђује надлежни завод за заштиту споменика културе, сагласност даје Републички завод за заштиту споменика културе. На пројекте и документацију за извођење радова које израђује Републички завод за заштиту споменика културе, сагласност даје министарство надлежно за послове културе. На пројекте и документацију за извођење радова прибављају се сагласности прописане законом.

Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Ko može izvoditi odobrene radove na nepokretnom kulturnom dobru?

Ustanove zaštite i druga navedena pravna lica i preduzetnici koji imaju propisani stručni kadar i opremu; radovi moraju biti predviđeni projektom i dokumentacijom na koje je data saglasnost.

Радове на непокретном културном добру, предвиђене пројектом и документацијом на које је дата сагласност, могу да изводе установе заштите и друге установе и предузећа, друга правна лица и предузетници, који имају стручни кадар и опрему прописану у складу с овим законом.

Opšta građevinska registracija sama ne dokazuje ispunjenost posebnih uslova zaštite.

Šta se dešava ako se radovi izvode bez uslova Zavoda ili bez saglasnosti na projekat?

Nadležni zavod zabranjuje dalje radove i podnosi zahtev nadležnom organu za rušenje odnosno vraćanje objekta u prvobitno stanje o trošku investitora.

zabraniće dalje izvođenje radova i podneti zahtev nadležnom organu za rušenje, odnosno povraćaj u prvobitno stanje objekta, o trošku investitora.

Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Šta ako se odobreni radovi ne izvode prema projektu na koji je data saglasnost?

Nadležni zavod, odnosno Republički zavod za dobro od izuzetnog značaja, privremeno obustavlja radove i određuje rok za ispunjenje uslova nastavka. Ako investitor ne obustavi radove, zavod traži rušenje odnosno vraćanje u prvobitno stanje o trošku investitora.

Ако се радови на непокретним културним добрима изводе без утврђених услова за предузимање мера техничке заштите или без сагласности на пројекат и документацију, надлежни завод за заштиту споменика културе, односно Републички завод за заштиту споменика културе за културна добра од изузетног значаја, забраниће даље извођење радова и поднети захтев надлежном органу за рушење, односно повраћај у првобитно стање објекта, о трошку инвеститора. Ако се радови на непокретном културном добру не изводе у складу с пројектом и документацијом на које је дата сагласност за извођење тих радова, надлежни завод за заштиту споменика културе, односно Републички завод за заштиту споменика културе за културна добра од изузетног значаја, обуставиће привремено радове и утврдити рок за испуњење услова за наставак тих радова. Уколико инвеститор не обустави радове, надлежни завод поднеће захтев надлежном органу за рушење, односно за повраћај у првобитно стање објекта, о трошку инвеститора.

Razlikovati odstupanje od odobrenog projekta od radova bez uslova ili saglasnosti.

Da li Zavod uslove i saglasnost donosi kao upravno rešenje na koje se primenjuje ZUP?

Da. Rešenja o uslovima, saglasnosti i zabrani radova donose se po skraćenom postupku u skladu sa ZUP-om.

donose se po skraćenom postupku, u skladu s odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Zato su ZUP pravila o dostavljanju, žalbi i procesnim pravima direktno korisna i kod uslova Zavoda. Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Kome se izjavljuje žalba na rešenje Zavoda o uslovima, saglasnosti ili zabrani radova?

Na rešenje nadležnog zavoda žalba ide Republičkom zavodu; na rešenje Republičkog zavoda žalba ide ministarstvu nadležnom za kulturu.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, koje je doneo nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, može se izjaviti žalba Republičkom zavodu

Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Da li žalba na rešenje Zavoda zadržava izvršenje?

Ne. Za rešenja iz člana 104 žalba ne zadržava izvršenje.

Žalba na rešenje iz stava 2. ovog člana ne zadržava izvršenje.

Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Da li Zavod treba obavestiti kada se završe odobreni radovi na nepokretnom kulturnom dobru?

Da. Investitor mora u roku od 15 dana od završetka radova obavestiti zavod koji je dao saglasnost.

Investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana završetka radova na nepokretnom kulturnom dobru o tome obavesti nadležni zavod

Rok iz člana 105 vezan je za stvarni završetak radova i prijem obavještenja. Primjenjuje se i kada nema zasebnog tehničkog pregleda ili postupka upotrebne dozvole.

U kom roku Zavod vrši pregled nakon obaveštenja o završetku radova?

U roku od 5 dana od prijema obaveštenja, o trošku investitora, Zavod vrši pregled i zapisnički proverava usklađenost radova sa odobrenim projektom.

Nadležni zavod će u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana o trošku investitora izvršiti pregled

Rok iz člana 105 vezan je za stvarni završetak radova i prijem obavještenja. Primjenjuje se i kada nema zasebnog tehničkog pregleda ili postupka upotrebne dozvole.

Šta ako zavod pregledom završenih radova utvrdi odstupanje od projekta?

Rješenjem nalaže investitoru usaglašavanje u određenom roku; ako investitor ne postupi, traži od nadležnog organa rušenje odnosno vraćanje u prvobitno stanje o trošku investitora.

Инвеститор је дужан да у року од 15 дана од дана завршетка радова на непокретном културном добру о томе обавести надлежни завод који је донео решење о сагласности на пројекат и документацију за њихово извођење. Надлежни завод ће у року од пет дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана о трошку инвеститора извршити преглед и проверу на лицу места и записнички утврдити да ли су радови изведени у складу с пројектом и документацијом на које је издата сагласност (у даљем тексту: пројекат). Ако утврди да радови нису изведени у складу с пројектом, надлежни завод из става 1. овог члана ће својим решењем наложити инвеститору да у одређеном року изведене радове усагласи с пројектом. Уколико инвеститор не поступи у складу с решењем из става 3. овог члана, надлежни завод који је донео то решење поднеће захтев надлежном органу за рушење, односно за повраћај у првобитно стање објекта, о трошку инвеститора.

Da li se dokumentacija o izvedenim merama zaštite predaje Zavodu?

Investitor obezbjeđuje vođenje dokumentacije o mjerama tehničke zaštite i drugim radovima na nepokretnom kulturnom dobru i njegovoj zaštićenoj okolini. Po završetku predaje primjerak nadležnom zavodu, a za dobro od izuzetnog značaja Republičkom zavodu.

О предузимању мера техничке заштите и извођењу других радова на непокретним културним добрима и њиховој заштићеној околини инвеститор је дужан да обезбеди вођење документације у складу с посебним прописима и да по завршетку радова преда примерак документације надлежном заводу за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног значаја Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Prevezano 07.09.2026: stari Zakon o kulturnim dobrima je unesen u registar kao poseban propis, pa se citat sada provjerava u njegovom tekstu, a ne u tekstu Zakona o kulturnom nasledju.

Kako se kulturna dobra i prethodna zaštita ugrađuju u prostorne i urbanističke planove?

U planove se ugrađuju uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja i mjere zaštite. Ustanova zaštite ih dostavlja u roku od 30 dana od zahtjeva, uz naknadu dodatnih troškova organu izrade plana. Mišljenje nadležnog odnosno Republičkog zavoda o nacrtu obavezno se prilaže pri razmatranju i donošenju plana.

Услови чувања, одржавања и коришћења културних добара, као и добара која уживају претходну заштиту и утврђене мере заштите, уграђују се у просторне и урбанистичке планове. Надлежна установа заштите дужна је да услове и мере из става 1. овог члана достави органу надлежном за припремање просторног, односно урбанистичког плана у року од 30 дана од дана подношења захтева. За достављање услова и мера из става 1. овог члана, надлежној установи заштите припада накнада за додатне трошкове на терет органа надлежног за припремање просторног, односно урбанистичког плана. Надлежни завод, односно Републички завод за заштиту споменика културе дају мишљења о нацртима просторних и урбанистичких планова која се обавезно прилажу приликом разматрања и доношења тих планова. Организација заштите обавештава министарство надлежно за послове културе у случају да просторни и урбанистички планови не садрже услове и мере из става 1. овог члана. На предлог министарства надлежног за послове културе, Влада Републике Србије може обуставити од извршавања просторне и урбанистичке планове којима се, у довољној мери, не обезбеђује заштита и коришћење културних добара, као и добара која уживају претходну заштиту.

Rok je za postupanje ustanove na zahtjev za plan; nije univerzalan rok izdavanja uslova pojedinačnom investitoru.

Može li se nepokretno kulturno dobro premjestiti na novu lokaciju?

Samo izuzetno, iz opravdanih razloga i uz posebnu dozvolu. Za kulturno dobro dozvolu daje Republički zavod, a za dobro od velikog ili izuzetnog značaja ministarstvo nadležno za kulturu.

Премештање непокретног културног добра на нову локацију може се само изузетно дозволити, ако за то постоје оправдани разлози. Дозволу из става 1. овог члана за културна добра даје Републички завод за заштиту споменика културе, а за културна добра од изузетног и од великог значаја министарство надлежно за послове културе.

Šta izvođač mora odmah uraditi kada tokom radova naiđe na arheološko nalazište ili predmet?

Odmah, bez odlaganja prekida radove, obavještava nadležni zavod i obezbjeđuje da se nalaz ne uništi ili ošteti i sačuva na mjestu i u položaju otkrića. U neposrednoj opasnosti zavod privremeno obustavlja radove radi utvrđivanja statusa, a ako on ne postupi, Republički zavod.

Ако се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. Ако постоји непосредна опасност оштећења археолошког налазишта или предмета, надлежни завод за заштиту споменика културе привремено ће обуставити радове док се на основу овог закона не утврди да ли је односна непокретност или ствар културно добро или није. Ако надлежни завод за заштиту споменика културе не обустави радове, радове ће обуставити Републички завод за заштиту споменика културе.

Obaveza važi i na prethodno neevidentiranoj lokaciji. Rok od najviše 24 časa za obavještavanje nalazača iz novog zakona ne daje izvođaču pravo da nastavi radove.

Ko finansira zaštitu dobra pod prethodnom zaštitom otkrivenog pri izgradnji?

Investitor obezbjeđuje sredstva za istraživanje, zaštitu, čuvanje, publikovanje i izlaganje otkrivenog dobra do predaje ovlašćenoj ustanovi zaštite.

Инвеститор објекта дужан је да обезбеди средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра које ужива претходну заштиту које се открије приликом изградње инвестиционог објекта – до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

Ne svoditi obavezu samo na trošak arheološkog nadzora.

Ko i pod kojim uslovima smije arheološki iskopavati i istraživati?

Naučna ustanova ili ustanova zaštite, uz odobrenje ministarstva nadležnog za kulturu, projekat istraživanja, odgovarajući stručni kadar i opremu i obezbijeđena sredstva istraživanja i zaštite.

Ископавање и истраживање археолошког налазишта обавља научна установа или установа заштите, у складу с овим законом. Министарство надлежно за послове културе одобрава археолошко ископавање и истраживање археолошког налазишта. Одобрење се може издати научној установи или установи заштите ако има сачињен пројекат о истраживањима археолошког налазишта, одговарајуће стручне кадрове, опрему и обезбеђена средства за истраживање и спровођење мера заштите налазишта и налаза.

Noviji član 84 kulturnog nasljeđa precizira javne ustanove zaštite, javne naučne i visokoobrazovne ustanove; privatni investitor nema time ovlašćenje da sam istražuje.

Šta određuje odobrenje arheološkog iskopavanja i ko čuva nalazište?

Odobrenje određuje područje, vrstu i obim radova, vrijeme izvođenja i obaveze tehničke zaštite nalazišta i nalaza. Ustanova koja istražuje odgovorna je za zaštitu i obezbjeđenje.

Одобрењем за ископавање и истраживање археолошког налазишта одређује се подручје на коме се могу изводити радови, врста и обим радова, време у коме ће се радови изводити и обавезе извођача радова у погледу предузимања мера техничке заштите налазишта и налаза. Установа која врши археолошка ископавања и истраживања, одговорна је за спровођење мера заштите и обезбеђења археолошког налазишта и налаза.

Može li se arheološko istraživanje obustaviti zbog odstupanja od odobrenja?

Ministarstvo može privremeno obustaviti radove i odrediti rok za nastavak, odnosno zabraniti radove ako se uslovi u roku ne ispune.

Ако се археолошка ископавања и истраживања не обављају у складу с одобрењем, министарство надлежно за послове културе може наложити привремено обустављање радова и утврдити рок за испуњење услова за настављање радова, односно забранити извођење радова ако се у одређеном року не испуне услови за наставак радова.

Mora li ustanova koja arheološki istražuje voditi dnevnik i dokumentaciju?

Da, vodi dnevnik radova i drugu dokumentaciju prema obrascima, sadržaju i načinu koje propisuje ministar.

Установа која врши археолошка ископавања и истраживања води дневник радова и другу документацију о тим радовима. Министар културе прописује обрасце, садржај и начин вођења документације из става 1. овог члана, која се води о археолошким ископавањима и истраживањима.

Ovo je posebna istraživačka dokumentacija; ne zamjenjuje građevinski dnevnik.

Kada ustanova predaje izvještaj o arheološkom iskopavanju?

Ministarstvu nadležnom za kulturu u roku od tri mjeseca od završetka radova, sa planom, tehničkim i fotografskim snimcima, inventarom, vremenom, stručnim licima, utrošenim sredstvima i mjerama zaštite.

Установа која је вршила археолошка ископавања и истраживања, дужна је да у року од три месеца по завршеним радовима достави министарству надлежном за послове културе извештај о извршеном ископавању, односно истраживању. Извештај о археолошком ископавању, односно истраживању садржи основне податке о радовима, а нарочито план налазишта с потребним бројем техничких и фотографских снимака, инвентар ископаних и нађених предмета, време у коме су радови извршени, списак стручних лица која су обавила радове, утрошена средства и предузете мере техничке заштите налазишта и налаза.

Koliko se mogu zadržati arheološki nalazi i kada se predaje dokumentacija?

Radi naučne obrade nalazi se zadržavaju najduže godinu dana, osim drugačijeg dogovora s ustanovom čuvanja. Dokumentacija na propisanim obrascima predaje se Ministarstvu u roku od godinu dana; Ministarstvo je prosljeđuje nadležnom zavodu u roku od 30 dana, a dokumentacija se čuva trajno.

Установа која је обавила археолошка истраживања може, ради научне обраде да задржи покретне археолошке налазе најдуже годину дана, ако с установом заштите којој су ти налази поверени на чување није друкчије договорено. По завршетку археолошког ископавања или истраживања, установа која је обавила ове радове, дужна је да у року од једне године преда министарству надлежном за послове културе документацију коју је водила на прописаним обрасцима. Министарство надлежно за послове културе доставиће примљену документацију из става 2. овог члана надлежном заводу за заштиту споменика културе, у року од 30 дана од дана пријема. Документација из става 2. овог члана чува се трајно. Чл. 118. и 119. Престали су да важе (види члан 137. Закона - 129/2021-120)

Mogućnost drugačijeg dogovora odnosi se na zadržavanje nalaza, ne na proizvoljno pomjeranje roka predaje dokumentacije.