Zakon o planiranju i izgradnji

Na koje objekte se Zakon o planiranju i izgradnji ne odnosi?

Na planiranje i uređenje prostora, izgradnju i uklanjanje objekata koji se po zakonu o odbrani smatraju vojnim kompleksima odnosno vojnim objektima, i na izgradnju objekata koji se po zakonu o rudarstvu smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.

Kako se računa indeks izgrađenosti građevinske parcele?

Indeks izgrađenosti parcele je odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele. Maksimalna vrednost za konkretnu parcelu utvrđuje se iz merodavnog plana odnosno lokacijskih uslova. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada u čl. 2 tačka 32 koristi isti naziv za drugu veličinu — odnos bruto građevinske površine zgrade i površine parcele — pa se za energetski proračun ne sme uzimati vrednost iz ZPI.

27) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele

Definicija JESTE u vazecem tekstu ZPI, cl. 2 tacka 27. Raniji nalaz da je nema bio je posledica secenja clana na 6.000 znakova u build_index.py. Citat zamenjen doslovnim; ranija formulacija („svih nadzemnih etaza objekta") mesala je definiciju BRGP iz cl. 2 tacka 3 sa definicijom indeksa.

Kako se računa indeks zauzetosti građevinske parcele?

Indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima. Konkretne planske parametre, uključujući eventualna odvojena pravila za nadzemne i podzemne djelove, treba pročitati iz merodavnog plana.

26) индекс заузетости парцеле јесте однос габарита хоризонталне пројекције изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске парцеле, изражен у процентима;

Definicija sama ne propisuje dozvoljeni procenat. Mjerodavan plan određuje parametre i način obračuna za konkretnu parcelu.

Šta je adaptacija?

Izvođenje radova na postojećem objektu kojima se menja organizacija prostora u objektu ili zamenjuju uređaji, postrojenja, oprema i instalacije istog kapaciteta — a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

1) адаптација јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту, којима се: врши промена организације простора у објекту; врши замена уређаја, постројења, опреме и инсталација истог капацитета, а којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед и не утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја, заштите од пожара и животне средине; … 61) реконструкција јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту у габариту и волумену објекта којима се утиче на испуњавање основних захтева за објекат, мења технолошки процес; мења спољни изглед објекта или повећава број функционалних јединица, врши замена уређаја, постројења, опреме и инсталација са повећањем капацитета; … 62) реконструкција линијског инфраструктурног објекта јесте извођење грађевинских и других радова у заштитном појасу са припадајућим објектима, у складу са посебним законом, којима се може променити габарит, волумен, положај или опрема постојећег објекта, као и извођење радова који обухватају радове великог обима, замене елемената на постојећим линијским објектима, којима се не мења њено целокупно функционисање, укључујући и изградњу раскрсница са кружним током саобраћаја, а у циљу одржавања и унапређења функционалних и конструктивних карактеристика линијског инфраструктурног објекта у целини или његових појединих елемената или објеката; … 64) санација јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се врши поправка уређаја, постројења и опреме, односно замена конструктивних елемената објекта, којима се не мења спољни изглед, не утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја и животне средине и не утиче на заштиту природног и непокретног културног добра, односно његове заштићене околине, осим рестаураторских, конзерваторских и радова на ревитализацији;

Zahvat koji ne ispunjava ovu definiciju ne postaje automatski rekonstrukcija. Njegovo razvrstavanje i potreban akt utvrđuju se prema ostalim definicijama Zakona i posebnim propisima; član 2 posebno razlikuje rekonstrukciju, rekonstrukciju linijskog objekta i sanaciju.

Šta ulazi u bruto razvijenu građevinsku površinu?

Zbir površina svih NADZEMNIH etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta, po spoljnim merama obodnih zidova sa oblogama, parapetima i ogradama. Podzemne etaže ne ulaze u BRGP.

bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama)

Za klasu i kategoriju objekta se, po Pravilniku o klasifikaciji, računa DRUGA površina — tamo ulaze i podzemne etaže.

Šta je dogradnja i da li nadziđivanje spada u nju?

Izvođenje radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Nadziđivanje je, dakle, dogradnja.

dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Šta su ekonomski objekti?

Objekti za gajenje životinja (staje, štale, objekti za živinu, koze, ovce i svinje), prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti, betonske piste za stajnjak, objekti za osoku), objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini, silo jame i trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu.

ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica)

Šta je gradilište?

Zemljište ili objekat, posebno obeležen, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta.

gradilište jeste zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta

Šta je građevinska linija?

Linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta.

građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta

Linija važi i ispod terena — podrum ne sme preko nje, osim gde poseban propis dozvoljava.

Šta je građevinska parcela?

Deo građevinskog zemljišta sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koji je izgrađen ili planom predviđen za izgradnju, a definiše se koordinatama prelomnih tačaka u državnoj projekciji.

građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju koja se definiše koordinatama prelomnih tačaka u državnoj projekciji

Pristup javnoj saobraćajnoj površini je deo same definicije — parcela bez njega nije građevinska parcela.

Šta je građevinski kompleks?

Celina koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu.

građevinski kompleks predstavlja, celinu koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu

Može li se graditi van građevinskog područja?

Može, na zemljištu koje je planskim dokumentom određeno kao poljoprivredno, šumsko, vodno i ostalo zemljište, ako je izgradnja moguća po ovom zakonu i posebnim zakonima — kao i parterno uređenje zemljišta u skladu sa posebnim propisima.

zemljište izvan građevinskog područja na kome je moguća izgradnja, jeste zemljište određeno planskim dokumentom kao poljoprivredno, šumsko, vodno i ostalo zemljište, na kome je u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim zakonima moguća izgradnja objekata, odnosno parterno uređenje zemljišta u skladu sa posebnim propisima

Kako se određuje nadležnost u industrijskom kompleksu?

Kod industrijskog kompleksa nadležnost za građenje određuje se za svaki pojedinačni objekat unutar kompleksa. Sam naziv kompleksa ne prebacuje automatski svaki njegov objekat u isti režim nadležnosti.

53) привредно-индустријски комплекс представља целину која се састоји од више међусобно повезаних самосталних функционалних целина, односно катастарских парцела, које могу имати различиту намену у функцији производних, непроизводних или других привредних делатности, односно производње енергије. Надлежност за издавање аката за градњу у привредно-индустријском комплексу утврђује се појединачно за сваки објекат у оквиру комплекса;

Može li se LU za poljoprivredno navodnjavanje usloviti postojanjem dovoljno razrađenog plana?

Za podzemne djelove infrastrukture i sistema za navodnjavanje iz tačke 49, koji su u poljoprivrednoj funkciji i ne remete korištenje površine zemljišta, izdavanje LU ne može se usloviti postojanjem odnosno dovoljnom razvijenošću planske dokumentacije. To ne ukida druge zakonske uslove niti posebne vodne i zemljišne režime.

49) подземни делови инфраструктуре и система за наводњавање су посебна врста подземних инфраструктурних објеката који се граде у пољопривредне сврхе, а чијом се изградњом на пољопривредном и шумском земљишту, као и на грађевинском земљишту које се користи у пољопривредне сврхе, не нарушава коришћење земљишта на површини терена постојеће намене и издавање локацијских услова за изградњу ових објеката не може се условљавати постојањем, односно довољном развијеношћу планске документације за подручје на коме се налазе парцеле на којима се планира изградња;

Koji poseban zemljišni uslov važi za skijaške staze?

Za skijaške staze ne određuje se građevinsko zemljište i mogu biti na svim vrstama zemljišta. Na izgradnju osvjetljenja i sistema za osnježavanje primjenjuju se odredbe o uređenju zemljišta, uz obaveznu antierozionu zaštitu. Ostali posebni uslovi nijesu izuzeti.

71) скијашка стаза јесте уређена и обележена површина јавног скијалишта као уређене јавне површине која се одређује на основу закона којим се уређују јавна скијалишта. За скијашку стазу не одређује се грађевинско земљиште (може бити на свим врстама земљишта: грађевинском, пољопривредном и шумском), већ се за уређење и опремање скијашке стазе (опремање инсталацијама јавне расвете и системима вештачког оснежавања) примењују правила и прописи за партерно уређење земљишта, уз обавезну антиерозиону заштиту и може бити у свим облицима својине;

Da li definicija solarnog parka ukida svaku potrebu za promjenom namjene zemljišta?

Ne. Definicija predviđa postavljanje panela bez promjene namjene, ali izričito ostavlja izuzetak kada posebni propisi zahtijevaju promjenu. To nije samostalno izuzeće od planova, odgovarajućeg akta ili posebnih zemljišnih propisa.

72) соларни парк јесте просторна целина – комплекс која се састоји од једне или више катастарских парцела, односно објеката, на којима су постављени соларни панели на земљишту или на објектима, у складу са прописима на основу којих је издата енергетска дозвола, са пратећим објектима и инфраструктуром у њиховој функцији. Постављање соларних панела се врши без промене намене земљишта, осим у случајевима када је то прописано посебним прописима;

Kada se pribavlja sertifikat zelene gradnje za novu zgradu?

Za sve nove zgrade preko 10.000 m² BRGP sertifikat zelene gradnje pribavlja se po izdavanju upotrebne dozvole. Vrstu prihvatljivog sistema i postupak priznanja treba utvrditi po propisu donijetom na osnovu člana 201; iz ove rečenice ne slijede nepročitani kriterijumi konkretnog međunarodnog sistema.

Планирање, уређење и коришћење простора заснива се на следећим начелима: 1) одрживог развоја кроз интегрални приступ у планирању; 2) равномерног територијалног развоја; 3) рационалног коришћења земљишта подстицањем мера урбане и руралне обнове и реконструкције; 4) рационалног и одрживог коришћења необновљивих ресурса и оптималног коришћења обновљивих ресурса; 4а) унапређења и подстицања електромобилности; 4б) унапређења, подстицања и обезбеђивања доступности електронским комуникационим мрежама нових генерација, које омогућавају пружање широкопојасних сервиса великих брзина; 4в) зелене градње; 5) заштите и одрживог коришћења природних добара и непокретних културних добара; 6) превенције техничко-технолошких несрећа, заштите од пожара и експлозија, заштите од природних непогода, отклањања узрока који изазивају климатске промене; 7) планирања и уређења простора за потребе одбране земље; 8) усаглашености са европским прописима и стандардима из области планирања и уређења простора; 9) унапређења и коришћење информационих технологија које доприносе бољој ефикасности и економичности рада јавне управе на пословима изградње; 10) учешћа јавности; 11) очувања обичаја и традицијe; 12) очувања амбијенталних вредности, интегритета и специфичности предела; 13) хоризонталне и вертикалне координације. Одрживи развој из става 1. тачка 1) овог члана представља усклађивање економских, социјалних и еколошких аспеката развоја, рационално коришћење необновљивих и обезбеђење услова за веће коришћење обновљивих ресурса, што садашњим и будућим генерацијама омогућава задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота. Хоризонтална координација из става 1. тачка 13) овог члана, подразумева повезивање са суседним територијама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса, као и повезивање и партиципацију свих учесника у просторном развоју јавног и цивилног сектора и грађана. Вертикална координација из става 1. тачка 13) овог члана подразумева успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања и уређења простора, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, као и информисање, сарадњу и координацију између локалних иницијатива, планова и пројеката са регионалним и државним плановима и акцијама. Зелена инфраструктура је стратешки планирана мрежа функционално повезаних природних и блиско-природних елемената, чије се пројектовање, подизање, коришћење и одржавање спроводи на начин којим се обезбеђују еколошке, економске и друштвене користи кроз природна, биодиверзитетски заснована решења. У циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, коришћења еколошки сертификованих грађевинских материјала и опреме, смањења продукције отпада, коришћења обновљивих извора енергије, за све нове зграде преко 10.000 m² бруто развијене грађевинске површине, по издавању употребне дозволе, прибавља се сертификат зелене градње. Влада на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства доноси мере подстицаја зелене градње постојећег националног фонда зграда.

Koje osnovne zahteve objekat mora ispuniti po zakonu?

Sedam: mehanička otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, higijena, zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ušteda energije i obezbeđenje termičkog komfora, i održivo korišćenje prirodnih resursa.

1) mehaničke otpornosti i stabilnosti; 2) bezbednosti u slučaju požara; 3) higijene, zdravlja i životne sredine; 4) bezbednosti i pristupačnosti prilikom upotrebe; 5) zaštite od buke; 6) uštede energije i obezbeđenja termičkog komfora i 7) održivog korišćenja prirodnih resursa.

Zakonski izvor sedam osnovnih zahteva koje Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije razrađuje u čl. 6-12.

Da li je energetski pasoš potreban pri prodaji ili izdavanju stana?

Ne u svakom slučaju. Član 4 ZPI propisuje opštu obavezu prilaganja sertifikata uz kupoprodaju ili zakup, ali samostalni član 84 izmjena 62/2023 određuje prelazne rokove za postojeće zgrade: tri godine za javnu namjenu u javnoj svojini, pet za poslovne i deset za stambene, od stupanja na snagu tih izmjena. Do isteka odgovarajućeg roka sertifikat se ne prilaže pri ovjeri kupoprodaje i zaključenju zakupa. Za objekat/dio u izgradnji nije uslov ovjere: prilaže se po izdavanju upotrebne dozvole i upisu u katastar. Provjeriti i primjenjive izuzetke posebnog pravilnika.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela obavezno se prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu i čini njegov sastavni deo.

Prelazna odredba: član 84 (samostalne odredbe 62/2023), zasebno strukturirano pravilo zpi62-84-prelazni-rokovi-energetski-pasos. Rokovi se ne računaju od datuma pregleda portala.

Koliko važi energetski pasoš?

Deset godina od dana izdavanja. Sertifikat stariji od deset godina ne može se priložiti prilikom overe ugovora o kupoprodaji ni pri zaključenju ugovora o zakupu.

Sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja.

Da li obnova isteklog energetskog pasoša postojeće zgrade nužno traži povećanje energetskog razreda?

Za postojeću zgradu ili dio koji je predmet prodaje ili zakupa i čiji je certifikat istekao pribavlja se novi certifikat bez obaveze povećanja energetskog razreda. To ne ukida druge energetske obaveze pri posebnim radovima niti odgovarajuće prelazne rokove za postojeće zgrade.

Унапређење енергетске ефикасности је смањење потрошње свих врста енергије, уштеда енергије и обезбеђење одрживе градње применом техничких мера, стандарда и услова планирања, пројектовања, изградње и употребе зграда и простора. Зграда која за своје функционисање подразумева утрошак енергије, мора бити пројектована, изграђена, коришћена и одржавана на начин којим се обезбеђују прописана енергетска својства зграда. Енергетска својства зграда јесу стварно потрошена или прорачуната количина енергије која задовољава различите потребе које су у вези са стандардизованим коришћењем, а односе се нарочито на енергију за грејање, припрему топле воде, хлађење, вентилацију и осветљење.  Енергетска својства утврђују се издавањем сертификата о енергетским својствима зграда који издаје овлашћена организација која испуњава прописане услове за издавање сертификата о енергетским својствима објеката. Сертификат о енергетским својствима зграда издаје се кроз Централни регистар енергетских пасоша (ЦРЕП), који води министарство надлежно за послове грађевинарства. Сертификат о енергетским својствима зграда чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе. Сертификати о енергетским својствима зграде важе десет година од дана издавања. Сертификат о енергетским својствима зграде, односно њеног посебног дела обавезно се прилаже приликом овере уговора о купопродаји непокретности или закључења уговора о закупу и чини његов саставни део. Сертификат о енергетским својствима зграде који је старији од десет година, не може бити приложен приликом овере уговора о купопродаји непокретности и закључења уговора о закупу. Након истека рока важења сертификата о енергетским својствима зграде за постојећу зграду, односно посебан део зграде који се продаје или даје у закуп, израђује се нови сетрификат о енергетским својствима којим се утврђују енергетска својства постојеће зграде, без обавезе повећања енергетског разреда. Ако је предмет уговора о купопродаји објекат или део објекта у изградњи, сертификат о енергетским својствима зграде није услов за оверу уговора, већ се исти прилаже по издавању употребне дозволе и упису непокретности или дела непокретности у евиденцију катастра непокретности. Испуњеност услова из става 4. овог члана посебним решењем утврђује министар надлежан за послове грађевинарства. На решење из става 12. овог члана не може се изјавити жалба али се тужбом може покренути управни спор. Обавеза из става 2. овог члана не односи се на зграде које посебним прописом одреди министар надлежан за послове грађевинарства. Влада, на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства, доноси Дугорочну стратегију за подстицање улагања у обнову националног фонда зграда , као и Националну методологију прорачуна енергетских карактеристика зграда.

Kada je pristupačnost zakonom obavezna za stambenu zgradu?

Za stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova. Zgrade javne i poslovne namene i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi) moraju biti pristupačni uvek.

Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

Koji objekti moraju biti pristupačni bez obzira na veličinu?

Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu — ulice, trgovi, parkovi i slično.

Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak

Šta sve obuhvata objedinjena procedura?

Izdavanje lokacijskih uslova, stručnu kontrolu, rešenje o uklanjanju objekta, građevinsku dozvolu, prijavu radova, upotrebnu dozvolu, pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje, pribavljanje isprava imalaca javnih ovlašćenja, obezbeđenje uslova za priključenje, upis prava svojine i utvrđivanje kućnog broja. U njoj se sprovodi i izmena lokacijskih uslova odnosno rešenja o građevinskoj dozvoli, kao i izdavanje rešenja iz člana 145.

koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; stručnu kontrolu; izdavanje rešenja o uklanjanju objekta; izdavanje građevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu

Ko sme da digitalizuje papirni dokument za objedinjenu proceduru?

Pored lica utvrđenih zakonom o elektronskom poslovanju, i lice sa licencom odgovornog projektanta upisano u strukovni registar, ili advokat upisan u imenik advokata — pod uslovom da to lice svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom istovremeno potpisuje i podnesak uz koji se dokument dostavlja.

Digitalizaciju dokumenta u skladu sa stavom 3. ovog člana za potrebe sprovođenja objedinjene procedure, pored lica utvrđenih zakonom koji uređuje elektronsko poslovanje, može izvršiti i lice sa licencom odgovornog projektanta, upisano u odgovarajući strukovni registar ili advokat upisan u imenik advokata

Ovo štedi odlazak kod javnog beležnika — projektant sam može da overi digitalizovan arhivski projekat ako istim potpisom potpiše i podnesak.

Mora li treće lice koje traži svojstvo stranke da se obraća elektronski?

Treće lice koje traži svojstvo stranke ili izjavljuje pravni lijek nije dužno da koristi elektronske dokumente niti da se obraća elektronski. Organ primljeni papirni podnesak/dokument digitalizuje i potvrđuje istovjetnost originalu, pa kopija u tom postupku ima istu dokaznu snagu.

Размена докумената и поднесака у обједињеној процедури обавља се електронским путем  осим за документе и поднеске који садрже тајне податке и који су означени степеном тајности у складу са прописима којима се уређује тајност података. Сва акта која у вези са обједињеном процедуром доносе надлежни органи и имаоци јавних овлашћења, као и поднесци и документи који се достављају у обједињеној процедури, укључујући и техничку документацију, достављају се у форми електронског документа. Ако се у обједињеној процедури доставља акт, односно документ који је претходно изворно сачињен у папирној форми, доставља се примерак тог акта, односно документа који је дигитализован и оверен у складу са законом којим се уређује електронско пословање. Дигитализацију документа у складу са ставом 3. овог члана за потребе спровођења обједињене процедуре, поред лица утврђених законом који уређује електронско пословање, може извршити и лице са лиценцом одговорног пројектанта, уписано у одговарајући струковни регистар или адвокат уписан у именик адвоката, ако то лице својим квалификованим електронским потписом истовремено потписује и поднесак у обједињеној процедури уз који се тај акт, односно документ доставља. Провера да ли је поднесак из става 4. овог члана потписан и валидован електронским потписом, као и поднесака и докумената који се достављају у обједињеној процедури, укључујући и техничку документацију, врши се аутоматски приликом подношења захтева, размене докумената и поднесака кроз централну евиденцију обједињене процедуре. Изузетно од става 2. овог члана, лице регистровано за коришћење услуга електронске управе поднесак може поднети и преко портала е-Управа, у складу са законом којим се уређује електронска управа, у ком случају се идентификација подносиоца врши у складу са тим законом. Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, треће лице које тражи да му се у обједињеној процедури призна својство странке у поступку, односно ако на одлуке донете у том поступку изјављује правне лекове, није дужно да користи електронске документе, нити да се надлежном органу обраћа електронским путем. Ако надлежни орган у случају из става 7. овог члана прими поднесак и документ у папирној форми, дужан је да исти дигитализује и да потврди истоветност те копије оригиналу, чиме копија добија исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка. Министар надлежан за послове грађевинарства ближе уређује начин размене докумената и поднесака из става 1. овог члана и форму у којој се достављају техничка документација и акта из става 2. овог члана.

Koje dodatne zakonske izuzetke ima elektronska razmjena?

Izričito su izuzeti dokumenti sa tajnim podacima koji su propisno označeni stepenom tajnosti. Zasebno, registrovani korisnik eUprave može podnijeti podnesak preko tog portala uz identifikaciju po zakonu o elektronskoj upravi. To nije tvrdnja da je svaka nova funkcionalnost stvarno uspostavljena, niti da svaki nepovezani nalog zamjenjuje propisanu identifikaciju/potpis.

Размена докумената и поднесака у обједињеној процедури обавља се електронским путем  осим за документе и поднеске који садрже тајне податке и који су означени степеном тајности у складу са прописима којима се уређује тајност података. Сва акта која у вези са обједињеном процедуром доносе надлежни органи и имаоци јавних овлашћења, као и поднесци и документи који се достављају у обједињеној процедури, укључујући и техничку документацију, достављају се у форми електронског документа. Ако се у обједињеној процедури доставља акт, односно документ који је претходно изворно сачињен у папирној форми, доставља се примерак тог акта, односно документа који је дигитализован и оверен у складу са законом којим се уређује електронско пословање. Дигитализацију документа у складу са ставом 3. овог члана за потребе спровођења обједињене процедуре, поред лица утврђених законом који уређује електронско пословање, може извршити и лице са лиценцом одговорног пројектанта, уписано у одговарајући струковни регистар или адвокат уписан у именик адвоката, ако то лице својим квалификованим електронским потписом истовремено потписује и поднесак у обједињеној процедури уз који се тај акт, односно документ доставља. Провера да ли је поднесак из става 4. овог члана потписан и валидован електронским потписом, као и поднесака и докумената који се достављају у обједињеној процедури, укључујући и техничку документацију, врши се аутоматски приликом подношења захтева, размене докумената и поднесака кроз централну евиденцију обједињене процедуре. Изузетно од става 2. овог члана, лице регистровано за коришћење услуга електронске управе поднесак може поднети и преко портала е-Управа, у складу са законом којим се уређује електронска управа, у ком случају се идентификација подносиоца врши у складу са тим законом. Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, треће лице које тражи да му се у обједињеној процедури призна својство странке у поступку, односно ако на одлуке донете у том поступку изјављује правне лекове, није дужно да користи електронске документе, нити да се надлежном органу обраћа електронским путем. Ако надлежни орган у случају из става 7. овог члана прими поднесак и документ у папирној форми, дужан је да исти дигитализује и да потврди истоветност те копије оригиналу, чиме копија добија исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка. Министар надлежан за послове грађевинарства ближе уређује начин размене докумената и поднесака из става 1. овог члана и форму у којој се достављају техничка документација и акта из става 2. овог члана.

Kada dospeva naknada za priključenje na infrastrukturu?

Razlikuju se naknada stvarnih troškova izdavanja uslova iz stava 7 i naknada za priključenje i druge naknade/takse iz stava 8. Ako imalac u tri radna dana obavijesti podnosioca o naknadi za izdavanje uslova, ona dospijeva prije lokacijskih uslova; ako propusti rok, uslovi se izdaju bez te naknade. Naknada za priključenje dospijeva prije priključenja, a ostale naknade i takse koje nijesu priključenje prije upotrebne dozvole. Ako se investitor u zahtjevu za priključenje ili upotrebnu dozvolu izjasni za konačni obračun, naknada iz stava 8 dospijeva po tom obračunu. Odredbe st. 6–10 ne primjenjuju se na priključenje na prenosnu elektroenergetsku mrežu naponskog nivoa iznad 110 kV.

Надлежни орган је дужан да у року од пет радних дана од дана пријема захтева за издавање локацијских услова, имаоцима јавних овлашћења, који у складу са овим законом и посебним прописом утврђују услове за пројектовање, односно прикључење, достави захтев за издавањем тих услова, ако се они не могу прибавити увидом у плански документ, односно сепарат. Ималац јавних овлашћења је дужан да поступи по захтеву из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана пријема захтева, а за објекте из члана 133. овог закона у року од 30 дана од дана пријема захтева , изузев у случају када ималац јавних овлашћења утврди да је ненадлежан, када има рок од три дана да обавести надлежни орган. Ако је претходни услов за изградњу објекта изградња недостајуће инфраструктуре, ималац јавних овлашћења је дужан да у условима за пројектовање, односно прикључење наведе ту чињеницу и информацију о планираном начину финансирања и роковима изградње недостајуће инфраструктуре. Услови за пројектовање, односно прикључење не могу бити у супротности са планским документом на основу кога се издају локацијски услови, нити се њима могу мењати планским документом утврђени урбанистички параметри, односно оспоравати планским документом утврђене намене. Ако ималац јавних овлашћења не може да поступи по захтеву због недостатака у садржини идејног решења, дужан је да наведе све недостатке које је потребно исправити како би издао акт о условима за пројектовање, односно прикључење у складу са захтевом. Ако ималац јавних овлашћења не поступи у року и на начин из ст. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган о томе обавештава подносиоца захтева и подноси захтев за покретање прекршајног поступка у складу са чланом 211а овог закона. Ималац јавних овлашћења има право на накнаду стварних трошкова за издавање тражених услова за пројектовање, односно прикључење, као и спровођење других радњи из своје надлежности. Услови за пројектовање, односно прикључење ималаца јавних овлашћења садрже и износ накнаде за прикључење на инфраструктурну мрежу, као и износ других накнада, односно такси, у складу са посебним законом. Ако ималац јавних овлашћења обавештење о висини накнаде из става 7. овог члана достави у року од три радна дана од дана пријема захтева за издавање услова за пројектовање, односно прикључење, обавеза плаћања накнаде доспева пре издавања локацијских услова, а у супротном сматра се да се ималац јавних овлашћења изјаснио да ће те услове издати без накнаде, о чему надлежни орган обавештава подносиоца захтева без одлагања. Обавеза плаћања накнаде из става 8. овог члана, доспева пре прикључења на мрежу, а накнаде које нису у вези са прикључењем на инфраструктурну мрежу, односно таксе, пре издавања употребне дозволе. Изузетно од става 10. овог члана, обавеза плаћања накнаде из става 8. овог члана доспева по пријему коначног обрачуна те накнаде, ако се инвеститор у захтеву за прикључење објекта на инфраструктурну мрежу, односно у захтеву за издавање употребне дозволе, изјаснио да ће ту накнаду платити након пријем коначног обрачуна. У случају да је објекат изведен у складу са условима за прикључење, ималац јавних овлашћења дужан је да изврши прикључење објекта на комуналну и другу инфраструктуру и да о томе обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана пријема захтева за прикључење, ако локацијским условима није предвиђено другачије. Одредбе ст. 6–10. овог члана не примењују се за прикључење објекта на преносну електроенергетску мрежу (изнад 110 kV).

Rok od tri radna dana iz stava 9 ne pomjera naknadu za priključenje iz stava 8 na trenutak prije lokacijskih uslova. Za objekte A/B provjeriti i posebno besplatno izdavanje uslova iz člana 57.

Šta imalac mora navesti ako je prethodni uslov izgradnja nedostajuće infrastrukture?

Dužan je da tu činjenicu navede u uslovima za projektovanje i priključenje, zajedno sa informacijom o planiranom načinu finansiranja i rokovima izgradnje te infrastrukture.

Ako je prethodni uslov za izgradnju objekta izgradnja nedostajuće infrastrukture, imalac javnih ovlašćenja je dužan da u uslovima za projektovanje, odnosno priključenje navede tu činjenicu i informaciju o planiranom načinu finansiranja i rokovima izgradnje nedostajuće infrastrukture.

U kom roku organ prosleđuje zahtev imaocima javnih ovlašćenja?

U roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, ako se uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument odnosno separat.

Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za projektovanje, odnosno priključenje, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova

U kom roku imalac javnih ovlašćenja priključuje izgrađen objekat na infrastrukturu?

Ako je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje i obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od prijema zahteva za priključenje, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije (čl. 8б st. 12).

У случају да је објекат изведен у складу са условима за прикључење, ималац јавних овлашћења дужан је да изврши прикључење објекта на комуналну и другу инфраструктуру и да о томе обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана пријема захтева за прикључење

U kom roku imalac javnih ovlašćenja mora izdati uslove?

U roku od 15 dana od prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. Zakona u roku od 30 dana. Ako utvrdi da je nenadležan, ima rok od tri dana da o tome obavesti nadležni organ.

Надлежни орган је дужан да у року од пет радних дана од дана пријема захтева за издавање локацијских услова, имаоцима јавних овлашћења, који у складу са овим законом и посебним прописом утврђују услове за пројектовање, односно прикључење, достави захтев за издавањем тих услова, ако се они не могу прибавити увидом у плански документ, односно сепарат. Ималац јавних овлашћења је дужан да поступи по захтеву из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана пријема захтева, а за објекте из члана 133. овог закона у року од 30 дана од дана пријема захтева , изузев у случају када ималац јавних овлашћења утврди да је ненадлежан, када има рок од три дана да обавести надлежни орган. Ако је претходни услов за изградњу објекта изградња недостајуће инфраструктуре, ималац јавних овлашћења је дужан да у условима за пројектовање, односно прикључење наведе ту чињеницу и информацију о планираном начину финансирања и роковима изградње недостајуће инфраструктуре. Услови за пројектовање, односно прикључење не могу бити у супротности са планским документом на основу кога се издају локацијски услови, нити се њима могу мењати планским документом утврђени урбанистички параметри, односно оспоравати планским документом утврђене намене. Ако ималац јавних овлашћења не може да поступи по захтеву због недостатака у садржини идејног решења, дужан је да наведе све недостатке које је потребно исправити како би издао акт о условима за пројектовање, односно прикључење у складу са захтевом. Ако ималац јавних овлашћења не поступи у року и на начин из ст. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган о томе обавештава подносиоца захтева и подноси захтев за покретање прекршајног поступка у складу са чланом 211а овог закона. Ималац јавних овлашћења има право на накнаду стварних трошкова за издавање тражених услова за пројектовање, односно прикључење, као и спровођење других радњи из своје надлежности. Услови за пројектовање, односно прикључење ималаца јавних овлашћења садрже и износ накнаде за прикључење на инфраструктурну мрежу, као и износ других накнада, односно такси, у складу са посебним законом. Ако ималац јавних овлашћења обавештење о висини накнаде из става 7. овог члана достави у року од три радна дана од дана пријема захтева за издавање услова за пројектовање, односно прикључење, обавеза плаћања накнаде доспева пре издавања локацијских услова, а у супротном сматра се да се ималац јавних овлашћења изјаснио да ће те услове издати без накнаде, о чему надлежни орган обавештава подносиоца захтева без одлагања. Обавеза плаћања накнаде из става 8. овог члана, доспева пре прикључења на мрежу, а накнаде које нису у вези са прикључењем на инфраструктурну мрежу, односно таксе, пре издавања употребне дозволе. Изузетно од става 10. овог члана, обавеза плаћања накнаде из става 8. овог члана доспева по пријему коначног обрачуна те накнаде, ако се инвеститор у захтеву за прикључење објекта на инфраструктурну мрежу, односно у захтеву за издавање употребне дозволе, изјаснио да ће ту накнаду платити након пријем коначног обрачуна. У случају да је објекат изведен у складу са условима за прикључење, ималац јавних овлашћења дужан је да изврши прикључење објекта на комуналну и другу инфраструктуру и да о томе обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана пријема захтева за прикључење, ако локацијским условима није предвиђено другачије. Одредбе ст. 6–10. овог члана не примењују се за прикључење објекта на преносну електроенергетску мрежу (изнад 110 kV).

Smeju li uslovi imalaca javnih ovlašćenja menjati urbanističke parametre?

Ne. Uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, niti se njima mogu menjati planskim dokumentom utvrđeni urbanistički parametri, niti osporavati planom utvrđene namene.

Uslovi za projektovanje, odnosno priključenje ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, niti se njima mogu menjati planskim dokumentom utvrđeni urbanistički parametri, odnosno osporavati planskim dokumentom utvrđene namene.

Zakonski osnov za osporavanje uslova imaoca koji traži manji gabarit ili drugu namenu od one koju plan dozvoljava.

U kom roku se objavljuju lokacijski uslovi i dozvole?

Registrator je dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Registrator je dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

U kom roku se potvrđuje prijem prijave radova?

Prijem prijave radova potvrđuje se bez odlaganja, osim uz sredstvo obezbjeđenja iz člana 98: nakon provjere njegove valjanosti prijava se potvrđuje odnosno odbacuje u pet radnih dana. Prijave završetka temelja i objekta u konstruktivnom smislu potvrđuju se bez odlaganja, osim ako nedostaje propisana dokumentacija, kada se podnosilac obavještava bez odlaganja, najkasnije narednog radnog dana.

Надлежни орган:  1) по захтеву за издавање локацијских услова, те услове издаје најкасније у року од пет радних дана од прибављања свих услова, исправа и других докумената у складу са чланом 8б овог закона; 2) по захтеву за издавање грађевинске дозволе, дозволу издаје најкасније у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање грађевинске дозволе; 3) по пријави радова, потврђује   пријем   без одлагања, oсим ако се уз пријаву радова подноси средство обезбеђења из члана 98. овог закона, у ком случају након провере ваљаности средства обезбеђења пријаву радова потврђује, односно одбацује решењем, у року од пет радних дана; 3а) по пријави завршетка изградње темеља, потврђује њен пријем без одлагања, осим ако уз пријаву није поднета прописана документација, у ком случају о томе без одлагања, а најкасније наредног радног дана, од пријема захтева, обавештава подносиоца захтева; 3б) по пријави завршетка изградње објекта у конструктивном смислу, потврђује њен пријем без одлагања, осим ако уз пријаву није поднета прописана документација, у ком случају о томе без одлагања, а најкасније наредног радног дана, од пријема захтева, обавештава подносиоца захтева; 3в) по захтеву за давање сагласности на техничку документацију у погледу мере заштите од пожара, упућује тај захтев органу надлежном за заштиту од пожара без одлагања, а најкасније наредног радног дана, од дана пријема захтева и у истом року одлуку надлежног органа за заштиту од пожара доставља инвеститору; 4) по захтеву за прикључење објекта на инфраструктуру, упућује тај захтев имаоцу јавних овлашћења у року од три радна дана од дана подношења захтева; 5) по захтеву за издавање употребне дозволе, дозволу издаје најкасније у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе; 6) по захтеву за издавање решења из члана 145. овог закона решење издаје најкасније у року од пет радних дана од дана подношења захтева. Форму и садржину захтева и пријаве из става 1. овог члана, као и документације која се подноси уз захтеве и пријаву, прописује министар надлежан за послове грађевинарства. У оквиру рокова прописаних у ставу 1. овог члана, надлежни орган је дужан да по службеној дужности, у име и за рачун подносиоца захтева, прибавља све акте, услове и друга документа, које издају имаоци јавних овлашћења, а услов су за спровођење обједињене процедуре. Решење о издатој грађевинској дозволи, пријаву радова, пријаву темеља и пријаву завршетка објекта у конструктивном смислу надлежни орган доставља грађевинској инспекцији без одлагања, а локацијске услове прослеђује имаоцима јавних овлашћења ради информисања и резервације капацитета инфраструктуре на коју објекат након изградње треба да се прикључи, у року од три дана од дана издавања. Ако је овим законом прописано да се у посебним случајевима грађења, односно извођења радова, не спроводи одређена фаза обједињене процедуре или је та фаза поједностављена, за спровођење поједностављене и преосталих фаза обједињене процедуре важе рокови прописани у ставу 1. овог члана, ако другачије није прописано законом. Изузетно од става 1. тачка 5) овог члана, у случају неусклађености техничке документације која се доставља ради издавања употребне дозволе са елаборатом геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, односно ако је та неусклађеност разлог за измену употребне дозволе у циљу уписа објекта у катастар, рок за издавање употребне дозволе се рачуна од дана достављања техничке документације која је усклађена са елаборатом геодетских радова.

Šta organ radi po prijavi završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu?

Potvrđuje prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, kada o tome obaveštava podnosioca najkasnije narednog radnog dana (čl. 8д st. 1 tač. 3а i 3б).

3а) по пријави завршетка изградње темеља, потврђује њен пријем без одлагања … 3б) по пријави завршетка изградње објекта у конструктивном смислу, потврђује њен пријем без одлагања

U kojim rokovima organ izdaje akte u objedinjenoj proceduri?

Lokacijske uslove najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova i dokumenata; građevinsku dozvolu pet radnih dana od podnošenja zahteva; upotrebnu dozvolu pet radnih dana od podnošenja zahteva; rešenje iz člana 145. pet radnih dana. Zahtev za priključenje upućuje imaocu u roku od tri radna dana.

1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa članom 8b ovog zakona; 2) po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole

Od kada teče rok za upotrebnu dozvolu ako tehnička dokumentacija nije usaglašena sa elaboratom geodetskih radova?

Rok za izdavanje upotrebne dozvole računa se od dana dostavljanja tehničke dokumentacije koja je usaglašena sa elaboratom geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta (čl. 8д).

Изузетно од става 1. тачка 5) овог члана, у случају неусклађености техничке документације која се доставља ради издавања употребне дозволе са елаборатом геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, односно ако је та неусклађеност разлог за измену употребне дозволе у циљу уписа објекта у катастар, рок за издавање употребне дозволе се рачуна од дана достављања техничке документације која је усклађена са елаборатом геодетских радова.

Kako organ postupa po zahtevu za saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu zaštite od požara?

Upućuje zahtev organu nadležnom za zaštitu od požara bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana od prijema, i u istom roku odluku tog organa dostavlja investitoru.

po zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mere zaštite od požara, upućuje taj zahtev organu nadležnom za zaštitu od požara bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana, od dana prijema zahteva i u istom roku odluku nadležnog organa za zaštitu od požara dostavlja investitoru

Šta ako organ odbaci zahtev zbog formalnih nedostataka?

Organ je dužan da taksativno navede sve nedostatke. Ako podnosilac otkloni nedostatke i podnese usaglašeni zahtev najkasnije u roku od 30 dana od objavljivanja akta, ne dostavlja ponovo dokumentaciju niti plaća administrativnu taksu i druge naknade koje je već platio (čl. 8ђ st. 6 i 7).

Ако одбаци захтев из разлога што нису испуњени формални услови за даље поступање по захтеву, надлежни орган је дужан да таксативно наведе све недостатке … Ако подносилац захтева отклони утврђене недостатке и поднесе усаглашени захтев најкасније у року од 30 дана од дана објављивања акта из става 6. овог члана, не доставља поново документацију, нити плаћа административну таксу и друге накнаде које је већ доставио, односно платио у поступку у коме је тај акт донет.

Uredba, član 6, navodi 30 dana, a CEOP Pravilnik, član 8 u redakciji 33/2026, navodi 30 radnih dana. ZPI, član 8đ stav 7, za isti institut propisuje najkasnije 30 dana od objavljivanja akta o formalnom odbacivanju, uz pogodnost neponavljanja dokumentacije i već plaćenih taksi/naknada; naredni stav izričito uređuje lokacijske uslove. Izmjena 91/2025 bila je dodala opšte računanje u radnim danima u član 2 stav 3, a član 1 izmjena 80/2026 taj stav briše. U sadašnjoj redakciji izdvojeni podzakonski rok od 30 radnih dana nije dokaz produženja zakonskog roka. Tekstualna razlika ostaje vidljiva; ovaj zapis ne proglašava odredbu formalno ukinutom i ne računa konkretan datum isteka.

Da li organ u objedinjenoj proceduri ocenjuje tehničku dokumentaciju?

Ne. Nadležni organ isključivo proverava ispunjenost formalnih uslova (nadležnost, ovlašćeni podnosilac, sadržaj zahteva, priložena dokumentacija, dokaz o uplati naknade) i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja (čl. 8ђ st. 1 i 2).

Током спровођења обједињене процедуре, надлежни орган искључиво врши проверу испуњености формалних услова за изградњу и не упушта се у оцену техничке документације … 5) да ли је уз захтев приложен доказ о уплати прописане накнаде, односно таксе

Ko odgovara za štetu ako se naknadno utvrdi da tehnička dokumentacija nije u skladu sa propisima i pravilima struke?

Ako šteta nastane kao posljedica primjene tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rješenje po članu 145, a naknadno se utvrdi da dokumentacija nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za tu štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Током спровођења обједињене процедуре, надлежни орган искључиво врши проверу испуњености формалних услова за изградњу и не упушта се у оцену техничке документације, нити испитује веродостојност докумената које прибавља у тој процедури, већ локацијске услове, грађевинску и употребну дозволу издаје, а пријаву радова потврђује, у складу са актима и другим документима из члана 8б овог закона. Надлежни орган у складу са ставом 1. овог члана проверава искључиво испуњеност следећих формалних услова: 1) надлежност за поступање по захтеву, односно пријави; 2) да ли је подносилац захтева, односно пријаве лице које, у складу са овим законом, може бити подносилац захтева односно пријаве; 3) да ли захтев, односно пријава садржи све прописане податке; 4) да ли је уз захтев, односно пријаву приложена сва документација прописана овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона; 5) да ли је уз захтев приложен доказ о уплати прописане накнаде, односно таксе . 6) брисана је (види члан 5. Закона - 9/2020-3) Податке из службених евиденција, који су неопходни за спровођење обједињене процедуре, надлежни орган обезбеђује преко сервисне магистрале органа у складу са прописима који уређују електронску управу, без плаћања таксе. Подаци прибављени на начин из става 3. овог члана сматрају се поузданим и имају исту доказну снагу као оверени изводи из тих евиденција. По захтеву за издавање, односно измену грађевинске дозволе и употребне дозволе, односно решења из члана 145. овог закона надлежни орган у роковима из члана 8д став 1. овог закона доноси решење  . Ако одбаци захтев из разлога што нису испуњени формални услови за даље поступање по захтеву, надлежни орган је дужан да таксативно наведе све недостатке, односно разлогe за одбацивање, након чијег ће отклањања моћи да поступи у складу са захтевом. Ако подносилац захтева отклони утврђене недостатке и поднесе усаглашени захтев најкасније у року од 30 дана од дана објављивања акта из става 6. овог члана, не доставља поново документацију, нити плаћа административну таксу и друге накнаде које је већ доставио, односно платио у поступку у коме је тај акт донет. Ако одбаци захтев за издавање локацијских услова због недостатака идејног решења, надлежни орган у поступку по усаглашеном захтеву неће поновно прибављати услове ималаца јавних овлашћења који су прибављени у поступку у коме је захтев одбачен, нити имаоци јавних овлашћења могу поново наплатити накнаду за издавање тих услова осим ако су у измењеном идејном решењу промењени елементи битни за утврђивање тих услова. У случају штете настале као последица примене техничке документације, на основу које је издата грађевинска дозвола или решење из члана 145. овог закона, за коју се накнадно утврди да није у складу са прописима и правилима струке, за штету солидарно одговарају пројектант који је израдио и потписао техничку документацију, вршилац техничке контроле и инвеститор. Министар надлежан за послове грађевинарства ближе утврђује садржај извода из пројекта  .

Kada planski dokument sadrži poseban odbrambeni prilog?

Dokumenti prostornih i urbanističkih planova sadrže mjere i podatke odbrambenog značaja. Poseban prilog o mjerama uređenja i pripreme teritorije za odbranu sastavni je dio plana, osim ako nadležno ministarstvo odbrane odluči drugačije. Njegova javna dostupnost ima poseban izuzetak iz člana 41.

Документи просторног и урбанистичког планирања су: 1) плански документи; 2) документи за спровођење просторних планова; 3) урбанистичко-технички документи; 4) Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије; 5) Национална архитектонска стратегија. Документи просторног и урбанистичког планирања садрже мере уређења и припреме територије за потребе одбране земље, као и податке о подручјима и зонама објеката од посебног значаја и интереса за одбрану земље. Посебан прилог који се односи на посебне мере уређења и припреме територије за потребе одбране земље је саставни део плана, уколико министарство надлежно за послове одбране не одлучи другачије.

Koji su planski dokumenti?

Prostorni planovi: Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i prostorni plan područja posebne namene. Urbanistički planovi: generalni urbanistički plan, plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije. Donose se za period od najviše 25 godina.

Planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi. Prostorni planovi su: 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) Regionalni prostorni plan; 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; 4) Prostorni plan područja posebne namene. Urbanistički planovi su: 1) Generalni urbanistički plan; 2) Plan generalne regulacije; 3) Plan detaljne regulacije.

Koji su urbanističko-tehnički dokumenti?

Urbanistički projekat, projekat preparcelacije i parcelacije, i elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.

Урбанистичко-технички документи за спровођење планских докумената су: 1) урбанистички пројекат; 2) пројекат препарцелације и парцелације; … елаборат геодетских радова за исправку граница суседних парцела и спајање две суседне парцеле истог власника.

Citat je prekinut jer u preciscenom tekstu izmedju tacke 2) i 3) stoji redakcijska napomena da je ranija tacka 3) brisana.

Koji zakonski sadržaj mora provjeriti izrađivač: Prostorni plan Republike Srbije?

Pored polaznih osnova, stanja, ciljeva i prostornog razvoja, obuhvata zaštitu prirodnih i kulturnih dobara, životnu sredinu, mreže i infrastrukturu, planske cjeline, sprovođenje i razvojne strategije. Izvještaj strateške procjene uticaja sastavni je dio dokumentacione osnove. Puni obavezni spisak je u citiranom članu; pojedinačni urbani parametri ne zamjenjuju se univerzalnim brojem.

Просторни план Републике Србије садржи нарочито: 1) полазне основе за израду плана; 2) оцену постојећег стања; 3) циљеве и принципе просторног развоја; 4) принципе и пропозиције заштите, уређења и развоја природе и природних система; 5) просторни развој и дистрибуцију становништва; 6) мреже насеља и јавних служби; 7) просторни развој саобраћаја и инфраструктурних система од значаја за Републику Србију; 8) концепцију и пропозиције просторног развоја привреде; 9) мере заштите, уређења и унапређења природних добара и непокретних културних добара; 10) мере заштите животне средине; 11) брисана је (види члан 13. Закона - 132/2014-3) 12) дефинисање интеррегионалних и интрарегионалних функционалних мрежа; 13) планске целине заједничких просторних и развојних обележја, за које ће бити донети просторни планови нижег реда; 14) мере за спровођење просторног плана; 15) дугорочне развојне стратегије Републике Србије. Брисан је ранији став 2. (види члан 6. Закона - 24/2011-3) Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину je саставни део документационе основе планског документа.

Koji zakonski sadržaj mora provjeriti izrađivač: regionalni prostorni plan?

Obuhvata regionalnu koncepciju, stanovništvo i mreže, funkcionalne i prekogranične veze, privredu, infrastrukturu, zaštitu, podsticanje i ravnomjeran razvoj i mjere sprovođenja. Izvještaj strateške procjene uticaja sastavni je dio dokumentacione osnove. Puni obavezni spisak je u citiranom članu; pojedinačni urbani parametri ne zamjenjuju se univerzalnim brojem.

Регионални просторни план садржи нарочито: 1) полазне основе за израду плана; 2) оцену постојећег стања; 3) циљеве и принципе регионалног просторног развоја; 4) концепцију регионалног просторног развоја; 5) принципе и пропозиције заштите, уређења и развоја природе и природних система; 6) концепцију и пропозиције просторног развоја и дистрибуције становништва, мреже насељених места и јавних служби; 7) функционално повезивање насељених места; 8) принципе и пропозиције просторног развоја привреде, дистрибуцију активности и употребу земљишта; 9) просторни развој саобраћаја, регионалних инфраструктурних система и повезивање са инфраструктурним системима од значаја за Републику Србију; 10) мере заштите, уређења и унапређења природних добара и непокретних културних добара; 11) дефинисање интеррегионалних и интрарегионалних функционалних веза и трансграничне сарадње; 12) мере заштите животне средине; 13) мере за подстицање регионалног развоја; 14) мере за равномерни територијални развој региона; 15) мере и инструменте за остваривање регионалног просторног плана и приоритетних планских решења, односно стратешко развојних пројеката за прву етапу спровођења; 16) мере за спровођење регионалног просторног плана. Брисан је ранији став 2. (види члан 8. Закона - 24/2011-3) Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину je саставни део документационе основе планског документа.

Koji zakonski sadržaj mora provjeriti izrađivač: prostorni plan jedinice lokalne samouprave?

Obuhvata građevinsko područje, namjene, mreže i infrastrukturu, djelove za dalji plan/UP, uređajne osnove sela, zaštitu, pravila za djelove bez urbanističkog plana i mjere sprovođenja/razvoja. Izvještaj strateške procjene sastavni je dio dokumentacione osnove. Za Beograd van GUP primjenjuje se i poseban stav o planovima gradskih opština. Puni obavezni spisak je u citiranom članu; pojedinačni urbani parametri ne zamjenjuju se univerzalnim brojem.

Просторни план јединице локалне самоуправе садржи нарочито: 1) обухват грађевинског подручја; 2) планиране намене простора; 3) мрежу насеља и дистрибуцију служби и делатности; 4) просторни развој саобраћаја и инфраструктурних система; 5) делове територије за које је предвиђена израда урбанистичког плана или урбанистичког пројекта; 6) уређајне основе за села; 7) планирану заштиту, уређење, коришћење и развој природних и културних добара и животне средине; 8) правила уређења и правила грађења за делове територије за које није предвиђена израда урбанистичког плана; 9) мере и инструменте за спровођење плана; 10) мере за равномерни територијални развој јединице локалне самоуправе. Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину је саставни део документационе основе планског документа. За делове административног подручја града Београда, ван обухвата генералног урбанистичког плана, доносе се просторни планови градских општина са елементима и садржајем просторног плана јединице локалне самоуправе у складу са овим законом.

Mogu li se lokacijski uslovi izdati pre donošenja uređajne osnove za selo?

Mogu, izuzetno, na osnovu opštih pravila uređenja i građenja — i to za objekte koji po nameni, veličini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i nemaju negativan uticaj na okolinu, naročito za izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojećih ili srušenih, i za rekonstrukciju postojećih ili novu izgradnju na istoj katastarskoj parceli.

Izuzetno do donošenja uređajne osnove za selo iz stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati na osnovu opštih pravila uređenja i građenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veličini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno područje

Ovo je izlaz kad na selu nema planskog dokumenta — ne čeka se plan, primenjuju se opšta pravila.

Šta je uređajna osnova za selo i kako se sprovodi?

Izrađuje se obavezno za sela koja nemaju planski dokument sa detaljnošću potrebnom za izdavanje lokacijskih uslova, sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave i sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova.

Uređajna osnova za selo se izrađuje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave

Kada se prema ZPI donosi prostorni plan područja posebne namjene?

Za područja sa posebnim režimom, projekte od značaja ili područja određenim prostornim planom, naročito za nabrojane prirodne/kulturne, mineralne, turističke, hidro i državne projektne osnove i gradnju ministarstva/AP. Izvještaj strateške procjene je dokumentaciona osnova. Za propisanu EE/EKmrežu u funkciji plana a van njegovog obuhvata mogu se primijeniti 69/217; to nije opšte izuzimanje od planova.

Просторни план подручја посебне намене доноси се за подручја која захтевају посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора, пројекте од значаја за Републику Србију или за подручја одређена Просторним планом Републике Србије, или другим просторним планом, а нарочито за: 1) подручје са природним, културно-историјским или амбијенталним вредностима; 2) подручје са могућношћу експлоатације минералних сировина; 3) подручје са могућношћу коришћења туристичких потенцијала; 4) подручје са могућношћу коришћења хидропотенцијала; 5) за реализацију пројеката за које Влада утврди да су пројекти од значаја за Републику Србију; 6) за изградњу објеката за које грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине. Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину је саставни део документационе основе планског документа. На изградњу електроенергетске преносне и дистрибутивне мреже и електронске комуникационе мреже и уређаја, које су у функцији изградње објеката или уређења простора предвиђених просторним планом подручја посебне намене, а налазе се изван обухвата тог плана, могу се применити и одредбе из чл. 69. и 217. овог закона.

Koji zakonski sadržaj mora provjeriti izrađivač: prostorni plan područja posebne namjene?

Obuhvata stanje, granice i poseban režim, dalju razradu, razvoj funkcije, mreže, zaštitu, pravila uređenja/građenja i sprovođenje. Strateška procjena je sastavni dio plana. Za linijske infrastrukturne objekte plan se izuzetno može izrađivati paralelno sa IDP koji ima sve potrebne tehničke podatke. Puni obavezni spisak je u citiranom članu; pojedinačni urbani parametri ne zamjenjuju se univerzalnim brojem.

Просторни план подручја посебне намене садржи нарочито: 1) полазне основе за израду плана; 2) оцену постојећег стања (SWОТ анализа); 3) посебно обележавање грађевинског подручја са границама подручја; 4) делове територије за које је предвиђена израда урбанистичког плана; 5) циљеве, принципе и оперативне циљеве просторног развоја подручја посебне намене; 6) концепцију просторног развоја подручја посебне намене; 7) концепцију и пропозицију заштите, уређења и развоја природе и природних система; 8) концепцију и пропозиције у односу на евентуалне демографско-социјалне проблеме; 9) просторни развој функције посебне намене, дистрибуцију активности и употребу земљишта; 10) просторни развој саобраћаја, инфраструктурних система и повезивање са другим мрежама; 11) правила уређења и грађења и друге елементе регулације за делове територије у обухвату плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана; 12) мере заштите, уређења и унапређења природних и културних добара; 13) мере заштите животне средине; 14) мере и инструменти за остваривање просторног плана подручја посебне намене и приоритетних планских решења; 15) мере за спровођење просторног плана посебне намене. Стратешка процена утицаја на животну средину је саставни део плана. Изузетно за линијске инфраструктурне објекте, просторни план подручја посебне намене може се израђивати паралелно са израдом идејног пројекта који садржи све потребне техничке податке.

Koji zakonski sadržaj mora provjeriti izrađivač: generalni urbanistički plan?

Obuhvata granice i građevinsko područje, generalne namjene, pravce/koridore infrastrukture, podjelu na cjeline za PGR za cijelo građevinsko područje i druge značajne elemente dalje razrade. Puni obavezni spisak je u citiranom članu; pojedinačni urbani parametri ne zamjenjuju se univerzalnim brojem.

Генерални урбанистички план садржи нарочито: 1) границе плана и обухват грађевинског подручја; 2) генерална урбанистичка решења са наменама површина које су претежно планиране у грађевинском подручју; 3) генералне правце и коридоре за саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфраструктуру; 4) поделу на целине за даљу планску разраду плановима генералне регулације за цело грађевинско подручје; 5) друге елементе који су значајни за даљу планску разраду урбанистичког плана.

Da li se plan generalne regulacije sprovodi direktno?

Da. PGR je osnovni plan regulacije koji se direktno sprovodi primenom pravila uređenja i građenja na celom obuhvatu planskog dokumenta. Izuzetno se sprovođenje može predvideti kroz izradu plana detaljne regulacije kada na celom obuhvatu nije moguće odrediti regulaciju, ili kada je zbog specifičnosti područja neophodna razrada.

Plan generalne regulacije je osnovni plan regulacije koji se direktno sprovodi primenom pravila uređenja i građenja na celom obuhvatu planskog dokumenta.

Za koja naseljena mesta se obavezno donosi plan generalne regulacije?

Za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može i za druga naseljena mesta kada je to predviđeno prostornim planom. Tamo gde se donosi generalni urbanistički plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo građevinsko područje naseljenog mesta, po delovima.

Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predviđeno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.

Šta sadrži plan generalne regulacije?

Granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na celine i zone, pretežnu namenu zemljišta po zonama, regulacione i građevinske linije, nivelacione kote raskrsnica i javnih površina, popis parcela i opis lokacija za javne površine, koridore i kapacitete infrastrukture, mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i prirodnih celina, zone za PDR, lokacije za urbanistički projekat ili konkurs, i pravila uređenja i građenja za celokupni obuhvat.

1) granice plana i obuhvat građevinskog područja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretežnu namenu zemljišta po zonama i celinama; 4) regulacione i građevinske linije; 5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i površina javne namene

Šta plan generalne regulacije mora sadržati o zonama za koje se radi plan detaljne regulacije?

Zone za koje se donosi plan detaljne regulacije, sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donošenja, kao i lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat odnosno raspisuje konkurs.

8) zone za koje se donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donošenja; 9) lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs

Prva provera na novoj lokaciji — da li PGR za tu zonu propisuje zabranu izgradnje do donošenja PDR-a, ili obavezan urbanistički projekat odnosno konkurs.

Kada se donosi plan detaljne regulacije

Za delove naseljenog mesta, neformalna naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore, i za područja za koja je obaveza izrade određena ranije donetim planskim dokumentom.

План детаљне регулације се доноси за делове насељеног места, уређење неформалних насеља, зоне урбане обнове, инфраструктурне коридоре и објекте и подручја за која је обавеза његове израде одређена претходно донетим планским документом. План детаљне регулације може се донети и када просторним, односно урбанистичким планом јединице локалне самоуправе његова израда није одређена, на основу одлуке надлежног органа. Изузетно за линијске инфраструктурне објекте, план детаљне регулације, може да се израђује истовремено са израдом идејног пројекта који садржи све потребне техничке податке. За зоне урбане обнове планом детаљне регулације разрађују се нарочито и композициони или обликовни план и план партерног уређења. Када је планским документом ширег подручја предвиђена израда плана детаљне регулације, тај плански документ ширег подручја мора да садржи правила регулације, парцелације и грађења која ће се примењивати приликом издавања локацијских услова и спровођења поступака парцелације и препарцелације до доношења плана детаљне регулације. Одлуком о изради планског документа из става 1. овог члана може се утврдити период забране изградње у обухвату тог планског документа, а најдуже 12 месеци од дана доношења те одлуке. Ако у прописаном року план детаљне регулације не буде усвојен, локацијски услови издаће се у складу са чланом 57. став 5. овог закона.

Obavezu daljeg plana treba provjeriti zajedno sa pravilima koja važe do njegovog donošenja. Član 27 zahtijeva privremena pravila regulacije, parcelacije i građenja u planu šireg područja, dopušta zabranu izgradnje odlukom najduže 12 mjeseci i po isteku propisanog roka upućuje na član 57 stav 5. Sama oznaka da je PDR predviđen nije dovoljan dokaz trajne nemogućnosti izdavanja lokacijskih uslova.

Kada plan detaljne regulacije može sadržati i plan parcelacije?

Kada se urbanističkim planom namena zemljišta menja tako da nova namena zahteva bitno drugačiju parcelaciju. Planom se tada mogu utvrditi i posebna pravila parcelacije i preparcelacije za građevinske parcele definisane planom parcelacije.

Kada se urbanističkim planom namena zemljišta menja tako da nova namena zahteva bitno drugačiju parcelaciju plan detaljne regulacije može sadržati i plan parcelacije.

Šta sadrži plan detaljne regulacije?

Granice plana i obuhvat građevinskog područja sa podelom na celine i zone, detaljnu namenu zemljišta, regulacione linije ulica i javnih površina i građevinske linije sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi, nivelacione kote ulica i javnih površina, popis parcela i opis lokacija za javne površine, koridore i kapacitete infrastrukture, mere zaštite spomenika i prirodnih celina, lokacije za obavezan urbanistički projekat ili konkurs, i pravila uređenja i građenja po celinama i zonama.

1) granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na posebne celine i zone; 2) detaljnu namenu zemljišta; 3) regulacione linije ulica i javnih površina i građevinske linije sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi; 4) nivelacione kote ulica i javnih površina (nivelacioni plan)

Šta se dodatno razrađuje planom detaljne regulacije u zonama urbane obnove?

Kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog uređenja.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrađuju se naročito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog uređenja.

U zoni urbane obnove oblikovanje objekta nije slobodno — vezuje ga kompozicioni odnosno oblikovni plan iz PDR-a.

Gde se propisuje stepen komunalne opremljenosti potreban za dozvolu?

U pravilima uređenja planskog dokumenta — ona sadrže stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama, koji je potreban za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole.

stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole

Gde se vidi da li objekat traži konzervatorske uslove pre sanacije?

U pravilima uređenja planskog dokumenta — ona sadrže popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite.

popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom

Šta pravila uređenja moraju obuhvatiti osim komunalne opremljenosti?

Koncepciju karakterističnih cjelina, uslove javnih površina i infrastrukture/priključenja, zaštitu prirode i kulturnog nasljeđa, životne sredine i zdravlja, pristupačnost, popis objekata za prethodne konzervatorske uslove, mjere energetske efikasnosti i druge relevantne elemente. Za djelove namijenjene daljoj planskoj razradi ta pravila su usmjeravajućeg karaktera.

Правила уређења садржана у просторном плану подручја посебне намене, просторном плану јединице локалне самоуправе и урбанистичким плановима садрже нарочито: 1) концепцију уређења карактеристичних грађевинских зона или карактеристичних целина одређених планом према морфолошким, планским, историјско-амбијенталним, обликовним и другим карактеристикама; 2) урбанистичке и друге услове за уређење и изградњу површина и објеката јавне намене и мреже саобраћајне и друге инфраструктуре, као и услове за њихово прикључење; 3) степен комуналне опремљености грађевинског земљишта по целинама или зонама из планског документа, који је потребан за издавање локацијске и грађевинске дозволе; 4) услове и мере заштите природних добара и непокретних културних добара и заштите природног и културног наслеђа, животне средине и живота и здравља људи; 5) , услове којима се површине и објекти јавне намене чине приступачним особама са инвалидитетом, у складу са стандардима приступачности; 6) попис објеката за које се пре санације или реконструкције морају израдити конзерваторски или други услови за предузимање мера техничке заштите и других радова у складу са посебним законом; 7) мере енергетске ефикасности изградње; 8) друге елементе значајне за спровођење планског документа. Правила уређења за делове у обухвату планских докумената за које је одређена даља планска разрада су правила усмеравајућег карактера за даљу планску разраду.

Koliki manevarski prostor mora da postoji ispred garažnog ili parking mesta?

Ne postoji jedan univerzalan broj koji Zakon o planiranju i izgradnji propisuje za svako garažno mesto. Za konkretan predmet moraju se proveriti uslovi pristupa i parkiranja iz merodavnog planskog dokumenta i saobraćajnog rešenja, uz geometriju konkretnog načina parkiranja.

uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila

Gde se proverava maksimalni indeks zauzetosti ili izgrađenosti parcele?

U pravilima građenja merodavnog planskog dokumenta za lokaciju. Zakon zahteva da pravila građenja sadrže maksimalni indeks zauzetosti ili izgrađenosti; zato se za konkretnu parcelu ne sme nasumično primeniti broj iz druge zone ili drugog plana.

najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele

Gde se proverava maksimalna spratnost ili visina objekta na parceli?

U pravilima građenja merodavnog planskog dokumenta i zatim u lokacijskim uslovima. Zakon zahteva da pravila građenja odrede maksimalnu visinu ili spratnost objekta, pa ne postoji jedan univerzalan broj za sve parcele.

najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata

Gde se proverava koliki procenat zelenih površina mora da ostane na parceli?

U merodavnom planskom dokumentu za lokaciju. Zakon nalaže da pravila građenja za propisane vrste objekata sadrže obavezan procenat zelenih površina; tačan procenat zato zavisi od konkretnog plana i zone.

obavezan procenat zastupljenosti zelenih površina na parceli na kojoj se grade poslovni, stambeno-poslovni, poslovno-stambeni i višeporodični objekti.

Šta plan mora propisati pravilima građenja?

Vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi (i klase čija je izgradnja zabranjena), uslove za parcelaciju i formiranje građevinske parcele sa minimalnom i maksimalnom površinom, položaj objekata u odnosu na regulaciju i granice parcele, najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti, najveću dozvoljenu visinu ili spratnost, uslove za druge objekte na istoj parceli, uslove pristupa parceli i broj parking odnosno garažnih mesta sa obaveznim minimalnim brojem mesta za punjenje električnih vozila, parametre za oblikovanje u zaštićenim celinama, i obavezan procenat zelenih površina.

1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama; 2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele

Ovo je spisak parametara koje treba pročitati iz plana pre nego što se počne sa idejnim rešenjem.

Da li plan mora propisati minimalan broj mesta za punjenje električnih vozila?

Da. Pravila građenja obavezno sadrže uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje, odnosno broj garažnih i parking mesta sa obaveznim minimalnim brojem mesta za punjenje električnih vozila.

uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila; odnosno broj garažnih, odnosno parking mesta sa obaveznim minimalnim brojem mesta za punjenje električnih vozila

Šta ako uslovi za projektovanje i priključenje nisu utvrđeni planskim dokumentom?

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole pribaviće ih iz separata. Odluku o donošenju odnosno izmeni separata donosi nadležni imalac javnih ovlašćenja, na sopstvenu inicijativu ili na inicijativu organa.

Ako uslovi za projektovanje, odnosno priključenje, nisu utvrđeni planskim dokumentom, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole će ih pribaviti iz separata.

Za koje objekte plan mora propisati obavezan procenat zelenih površina?

Za parcele na kojima se grade poslovni, stambeno-poslovni, poslovno-stambeni i višeporodični objekti.

обавезан проценат заступљености зелених површина на парцели на којој се граде пословни, стамбено-пословни, пословно-стамбени и вишепородични објекти.

Zeleni procenat se čita iz plana — zakon ga ne propisuje brojem, ali obavezuje plan da ga propiše.

Na kojoj podlozi se izrađuje grafički deo urbanističkog plana?

Po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom ili overenom katastarskom planu. Ostali urbanistički planovi, osim plana detaljne regulacije, mogu se izrađivati i na ažurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz GIS-a.

Grafički deo urbanističkog plana izrađuje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.

Plan detaljne regulacije je izričito izuzet iz mogućnosti izrade na ortofoto podlozi.

U kojem obliku se izrađuje i prezentuje grafički dio plana?

Grafički dio planskog dokumenta izrađuje se digitalno, a za javni uvid prezentuje se i analogno. Podloge i posebna ograničenja PDR utvrđuju se odvojeno iz istog člana.

Графичким делом планског документа приказују се решења у складу са садржином плана. Графички део просторног плана израђује се на топографским картама, а могу се користити, у зависности од расположивости и потребног нивоа детаљности и сателитски снимци, карте из постојећих географских информационих система, ажурне геореференциране ортофото подлоге и оверени катастарско-топографски планови. Графички део урбанистичког плана израђује се по правилу на овереном катастарско-топографском, односно овереном топографском плану, односно овереном катастарском плану. Графички део урбанистичког плана, осим плана детаљне регулације, може се израђивати и на ажурним геореференцираним ортофото подлогама, сателитским снимцима или картама из постојећих географских информационих система. Графички део планског документа израђује се у дигиталном облику, а за потребе јавног увида презентује се и у аналогном облику.

Kako se rešava sukob između planskih dokumenata?

Planski dokument nižeg hijerarhijskog reda mora biti u skladu sa planskim dokumentom višeg hijerarhijskog reda, a svi planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da planski dokument nižeg hijerarhijskog reda mora biti u skladu sa planskim dokumentom višeg hijerarhijskog reda. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Može li lokalni plan uvoditi dodatna ograničenja za linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija?

Planovima JLS ne mogu se uvoditi dodatna ograničenja mogućnosti/uslova izgradnje, postavljanja i priključenja linijskih objekata elektronskih komunikacija i objekata u njihovoj funkciji u odnosu na posebne propise koji to uređuju. Za konkretni predmet mora se utvrditi sadržaj upravo tih posebnih uslova.

Документи просторног и урбанистичког планирања морају бити усклађени, тако да плански документ нижег хијерархијског реда мора бити у складу са планским документом вишег хијерархијског реда. Плански документи морају бити у складу са Просторним планом Републике Србије. На регионални просторни план за подручје аутономне покрајине, регионални просторни план за подручје града Београда, просторни план јединице локалне самоуправе и генерални урбанистички план после јавног увида, прибавља се сагласност Главног републичког урбанисте, у погледу усклађености тих планова са планским документима вишег хијерархијског реда, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности. На просторни план јединице локалне самоуправе и генерални урбанистички план, после јавног увида, на територији аутономне покрајине, прибавља се сагласност Главног покрајинског урбанисте, у погледу усклађености тог плана са планским документима ширег значаја, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности. Средства за рад комисије коју образује министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма обезбеђују се у буџету Републике Србије, а за рад комисије коју образује надлежни орган аутономне покрајине у буџету аутономне покрајине. По извршеној контроли из ст. 3. и 4. овог члана, комисија у року од осам дана саставља извештај. У случају да Главни републички урбаниста, односно Главни покрајински урбаниста, утврди да нема услова за давање сагласности на план, наложиће носиоцу израде планског документа израду новог нацрта тог планског документа у року од 90 дана од дана достављања налога. Ако у року из ст. 3. и 4. овог члана контрола усклађености није извршена, сматраће се да је сагласност дата. Планским документима просторног и урбанистичког планирања јединица локалне самоуправе не могу се уводити додатна ограничења у вези са могућношћу и условима изградње, односно постављања и прикључења линијских инфраструктурних објеката електронских комуникација, као и објеката који су у функцији, у односу на услове утврђене посебним прописима који уређују ту материју. У фази израде и доношења планског документа, прибављају се сагласности и мишљења, прописани овим законом.

Kada je potrebna saglasnost glavnog urbaniste na plan?

Za zakonom navedene regionalne/prostorne planove i GUP poslije javnog uvida pribavlja se saglasnost glavnog republičkog, odnosno glavnog pokrajinskog urbaniste u propisanom obuhvatu. Rok je najviše 30 dana od zahtjeva; ako kontrola izostane u roku smatra se da je saglasnost data. Ako nema uslova za saglasnost nalaže se novi nacrt u 90 dana. To nije opšta saglasnost za svaki PDR ili pojedinačni projekat.

Документи просторног и урбанистичког планирања морају бити усклађени, тако да плански документ нижег хијерархијског реда мора бити у складу са планским документом вишег хијерархијског реда. Плански документи морају бити у складу са Просторним планом Републике Србије. На регионални просторни план за подручје аутономне покрајине, регионални просторни план за подручје града Београда, просторни план јединице локалне самоуправе и генерални урбанистички план после јавног увида, прибавља се сагласност Главног републичког урбанисте, у погледу усклађености тих планова са планским документима вишег хијерархијског реда, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности. На просторни план јединице локалне самоуправе и генерални урбанистички план, после јавног увида, на територији аутономне покрајине, прибавља се сагласност Главног покрајинског урбанисте, у погледу усклађености тог плана са планским документима ширег значаја, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности. Средства за рад комисије коју образује министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма обезбеђују се у буџету Републике Србије, а за рад комисије коју образује надлежни орган аутономне покрајине у буџету аутономне покрајине. По извршеној контроли из ст. 3. и 4. овог члана, комисија у року од осам дана саставља извештај. У случају да Главни републички урбаниста, односно Главни покрајински урбаниста, утврди да нема услова за давање сагласности на план, наложиће носиоцу израде планског документа израду новог нацрта тог планског документа у року од 90 дана од дана достављања налога. Ако у року из ст. 3. и 4. овог члана контрола усклађености није извршена, сматраће се да је сагласност дата. Планским документима просторног и урбанистичког планирања јединица локалне самоуправе не могу се уводити додатна ограничења у вези са могућношћу и условима изградње, односно постављања и прикључења линијских инфраструктурних објеката електронских комуникација, као и објеката који су у функцији, у односу на услове утврђене посебним прописима који уређују ту материју. У фази израде и доношења планског документа, прибављају се сагласности и мишљења, прописани овим законом.

Koji planski prilog se dostavlja katastru?

Prilog regulaciono-nivelacionog rješenja ulica i javnih površina sa elementima geodetskog obilježavanja. To je poseban planski sadržaj/dostava; ne treba ga zamijeniti izjavom o temeljenju pojedinačne zgrade.

Органу надлежном за послове државног премера и катастра доставља се прилог регулационо-нивелационог решења улица и јавних површина са елементима за обележавање на геодетској подлози.

Koji uslovi važe za organizaciju koja izrađuje plan?

Pravno lice mora imati zaposlene ili angažovane licencirane planere/urbaniste/arhitekte urbaniste upisane u registar i samo biti upisano u propisani registar izrađivača. Urbanističke planove kao preduzetnik može izrađivati licencirani arhitekta urbanista uz ostale uslove. Rješenje važi dvije godine; izradom rukovodi odgovarajuće odgovorno lice, uz očuvane zakonske ranije licence za posebne oblasti.

Планске документе може да израђује јавно предузеће, односно друга организација коју је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, за обављање послова просторног и урбанистичког планирања, као и друга правна лица основана у складу са законом, која: 1) имају запослене, односно радно ангажоване лиценциране просторне планере, лиценциране урбанисте, односно лиценциране архитекте урбанисте уписане у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона; 2) су уписана у регистар правних лица и предузетника за обављање послова израде просторних и урбанистичких планова који води министарство надлежно за послове планирања и изградње у складу са овим законом. Урбанистичке планове може као предузетник да израђује лиценцирани архитекта урбаниста уписан у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера ако испуњава услове прописане овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Министар надлежан за послове планирања и изградње ближе прописује услове које треба да испуне правна лица и предузетници из ст. 1. и 2. овог члана. Министар надлежан за послове планирања и изградње образује комисију за утврђивање испуњености услова за обављање стручних послова израде просторних и/или урбанистичких планова. На предлог комисије из става 4. овог члана, министар надлежан за послове планирања и изградње доноси решење о испуњености услова за обављање стручних послова израде просторних и/или урбанистичких планова и упису у регистар из става 1. овог члана. Решење о испуњености услова за израду планских докумената из става 5. овог члана коначно је даном достављања. Решење о испуњености услова за израду планских докумената важи две године, од дана издавања. Ако утврди да правно лице или предузетник не испуњава услове за израду планских докумената или ако утврди да је решење издато на основу нетачних или неистинитих података министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма доноси решење којим укида, односно поништава решење из става 5. овог члана. Трошкове утврђивања испуњености услова за израду планских докумената, сноси подносилац захтева. Висина трошкова за утврђивање испуњености услова за израду планских докумената, саставни је део решења из става 5. овог члана. Израдом просторних, односно урбанистичких планова руководи одговорни просторни планер, одговорни урбаниста, односно лиценцирани архитекта урбаниста. У изради планских докумената учествују, односно руководе израдом и лица којима је у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона издата лиценца одговорног планера, односно одговорног урбанисте за руковођење израдом просторних, односно урбанистичких планова за саобраћајнице, инфраструктуру и друге посебне области, односно делова планске документације из тих стручних области.

U kom roku i po kojoj ceni se ustupaju podloge za izradu plana?

Radi izrade ili izmjene plana, na zahtjev nadležnog ministarstva, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležni organ/organizacija ustupa postojeće podloge bez naknade u 15 dana; izuzetno u 30 dana uz obrazloženje. To obuhvata navedene postojeće kopije planova, digitalne zapise, katastar podzemnih instalacija i ortofoto snimke.

У циљу израде, односно измене планског документа, на захтев министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, надлежни орган, односно организација уступају постојеће копије топографског и катастарског плана, односно дигиталне записе, односно катастар подземних инсталација, односно ортофото снимке, без накнаде. Све подлоге уступају се у року од 15 дана. Изузетно од става 2. овог члана, подлоге се могу уступити у року од 30 дана уз образложење надлежног органа, односно организације за непоступање у року из става 2. овог члана.

Ovo nije opšte pravo svakog podnosioca na besplatnu izradu nove podloge. Član 166g posebno uređuje pripremu podloga i izvoda Agencije uz stvarne troškove.

Gde se objavljuju i gde su dostupni planski dokumenti?

Tekstualni deo se objavljuje u službenom glasilu donosioca, plan se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je na internetu, a svi planski dokumenti su javno dostupni u Centralnom registru planskih dokumenata. Izuzetak je poseban prilog o merama za potrebe odbrane zemlje.

Planski dokumenti su javno dostupni u Centralnom registru planskih dokumenata.

U kom roku donosilac dostavlja plan Centralnom registru planskih dokumenata?

U roku od deset dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, u formatu koji propisuje ministar. Registar vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, a planovi su dostupni na internetu bez naknade.

Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je dužan da taj dokument dostavi organu iz stava 2. ovog člana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu tog planskog dokumenta, u formatu koji propisuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma.

Da li primedbe iz ranog javnog uvida mogu uticati na plan?

Mogu. Sve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade, javnost mora imati mogućnost izjašnjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska rešenja.

Sve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska rešenja.

Koliko traje rani javni uvid?

15 dana. Oglašava se u sredstvima javnog informisanja i elektronski na internet stranici jedinice lokalne samouprave i donosioca plana, a počinje danom oglašavanja.

Rani javni uvid oglašava se u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana.

U kom roku imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju uslove za izradu plana?

U toku trajanja ranog javnog uvida, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema zahteva; izuzetno u roku od 30 dana uz obrazloženje.

Organi, posebne organizacije, imaoci javnih ovlašćenja i druge institucije dužni su da po zahtevu nosioca izrade planskog dokumenta dostave uslove i sve raspoložive podatke u toku trajanja ranog javnog uvida, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Naplaćuje li katastar podloge za izradu plana?

Ne. Na zahtev nosioca izrade plana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra ustupa postojeće kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova i ortofoto snimke bez naknade.

na zahtev nosioca izrade plana, nadležni organ za poslove državnog premera i katastra ustupa postojeće kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade

Šta sadrži odluka o izradi planskog dokumenta?

Naziv plana, okvirne granice obuhvata sa opisom, uslove i smernice planova višeg reda, principe planiranja, viziju i ciljeve, konceptualni okvir sa strukturom osnovnih namena, rok za izradu nacrta, način finansiranja, mesto i način javnog uvida, odluku o izradi ili nepristupanju strateškoj proceni uticaja, podatak o potrebi izrade Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra i podatak o faznoj izradi.

1) naziv planskog dokumenta; 2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom; 3) uslove i smernice planskih dokumenata višeg reda i razvojnih strategija; 4) principe planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite prostora

Šta se pribavlja prije odluke o izradi plana i kada se dostavlja studija zaštite?

Nosilac prije odluke pribavlja mišljenja nadležnih organa o potrebi strateške procjene i Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra. Ako je studija potrebna, dostavlja se prije stručne kontrole i postaje dokumentaciona osnova; odlukom se određuje rok najviše 12 mjeseci, poslije čijeg propuštanja Zakon predviđa da studija nije potrebna i postupak se nastavlja. Za projekte kojima je Vlada utvrdila poseban značaj primjenjuje se izričit izuzetak pribavljanja samo uslova zaštite. Izvorne reference na stav 7 ne popravljaju se tiho prema numerisanju prečišćenog teksta.

Одлуку о изради планског документа доноси орган надлежан за његово доношење, по претходно прибављеном мишљењу органа надлежног за стручну контролу, односно комисије за планове. Одлука из става 1. овог члана садржи нарочито: 1) назив планског документа; 2) оквирне границе обухвата планског документа са описом; 3) услове и смернице планских докумената вишег реда и развојних стратегија  ; 4) принципе планирања, коришћења, уређења и заштите простора; 5) визија и циљеви планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја; 6) концептуални оквир планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја са структуром основних намена простора и коришћења земљишта; 7) рок за израду нацрта планског документа, који не може бити дужи од 12 месеци од дана доношења одлуке из овог члана; 8) начин финансирања израде планског документа  ; 9) место и начин обављања јавног увида; 10) одлуку о изради или неприступању израде стратешке процене утицаја ; 11) податак о потреби израде Студије заштите непокретног културног добра; 12) податак о фазној изради и усвајању планског документа. Одлука о изради се објављује у одговарајућем службеном гласилу и Централном регистру планских докумената. Брисан је ранији став 4. (види члан 25. Закона - 83/2018-18) У циљу израде, односно измене просторног и урбанистичког плана, на захтев носиоца израде плана, надлежни орган за послове државног премера и катастра уступа постојеће копије катастарских подлога, катастар подземних водова, као и орто-фото снимке без накнаде. Одлуком о изменама и допунама планског документа дефинише се део обухвата планског документа који се мења. Брисан је ранији став 7. (види члан 25. Закона - 83/2018-18) Пре доношења одлуке о изради планског документа, носилац израде плана прибавља мишљење надлежног органа за послове заштите животне средине о потреби израде стратешке процене утицаја на животну средину. Пре доношења одлуке о изради планског документа, носилац израде плана прибавља мишљење организације за послове заштите непокретних културних добара о потреби израде Студије заштите непокретног културног добра. Уколико је потребна израда студије из става 7. овог члана, орган надлежан за њену израду, доставља је носиоцу израде плана пре упућивања нацрта планског документа на стручну контролу, у складу са одредбама овог закона и она постаје саставни део документационе основе тог планског документа. Одлуком о изради планског документа прописује се рок за израду студије из става 7. овог члана, који не може бити дужи од 12 месеци. Ако организација надлежна за послове заштите непокретних културних добара не изради студију у прописаном року, сматраће се да израда студије није потребна, а поступак израде планског документа наставиће се у складу са одредбама овог закона. Изузетно од става 7. овог члана, за објекте за које је Влада утврдила да су пројекти за изградњу објеката од посебног значаја за Републику Србију, прибављају се само услови органа надлежног за послове заштите непокретних културних добара.

Koliko sme trajati izrada nacrta planskog dokumenta?

Rok za izradu nacrta ne može biti duži od 12 meseci od dana donošenja odluke o izradi plana.

rok za izradu nacrta planskog dokumenta, koji ne može biti duži od 12 meseci od dana donošenja odluke iz ovog člana

Od kada djeluje ispravka tehničke greške u planu?

Ispravljanje tehničkih grešaka sprovodi se u zakonom uređenoj planskoj proceduri i proizvodi dejstvo od kada i sam plan. Ova norma nije osnov da se suštinska izmjena planskog rješenja proglasi tehničkom greškom.

Носилац израде планског документа дужан је да одреди организациону јединицу у свом саставу, која спроводи процедуру: припреме, разматрања, доношења и објављивања одлуке о изради планског документа; израде и уступања израде планског документа; стручне контроле планског документа; раног јавног увида и јавног увида у плански документ; припреме, разматрања, доношења и објављивања планског документа, као и уношења планских докумената у Централни регистар планских докумената (у даљем тексту: процедура у поступцима припреме и праћења израде планских докумената). Носилац израде планског документа спроводи процедуру у поступцима припреме и праћења израде планских докумената и у случајевима измене и допуне планских докумената. У оквиру процедуре у поступцима припреме и праћења израде планских докумената спроводи се и исправљање техничких грешака у планским документима. Исправка техничке грешке производи правно дејство од када и плански документ у којем се исправља техничка грешка. Руководилац организационе јединице из става 1. овог члана је одговоран за спровођење процедуре у поступцима припреме и праћења израде планских докумената. Министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма ближе прописује начин и поступак спровођења процедуре припреме и праћења израде планских докумената.

Šta ako imalac ne dostavi planske uslove ili kasnije traži drugačije?

Rok je 15 dana od zahtjeva, izuzetno 30 uz obrazloženje. Propuštanje zakonskog roka ima posljedicu da nema posebnih uslova. Uslovi/podaci su bez naknade i takse osim stvarnih materijalnih troškova. Organi koji su dali posebne uslove pozivaju se na javni uvid i pri mišljenju ne mogu postavljati nove ili drugačije uslove. Završni stav primarnog teksta izričito pominje rani javni uvid; taj izraz se ne mijenja iz sjećanja.

Носилац израде планског документа у току раног јавног увида доставља надлежним органима, посебним организацијама и имаоцима јавних овлашћења, који у складу са овим законом и посебним прописима утврђују услове за планирање и уређење простора, захтев за издавање тих услова. Надлежни орган, посебна организација, односно ималац јавних овлашћења дужан је да поступи по захтеву из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана пријема захтева. Изузетно, може се поступити и у року од 30 дана од дана пријема захтева, уз образложење надлежног органа, односно организације за непоступање у наведеном року. Ако орган, посебна организација, односно ималац јавних овлашћења не поступи у року из става 2. овог члана, сматраће се да се изјаснио да нема посебних услова за планирање и уређење простора. Орган, посебна организација, односно ималац јавних овлашћења издаје услове и податке за израду планског документа без накнаде и таксе, осим накнаде стварних трошкова (материјални трошкови). Носилац израде планског документа је у обавези да позове на јавни увид све органе, посебне организације, односно имаоце јавних овлашћења, који су учествовали на раном јавном увиду и доставили посебне услове. Орган, посебна организација, односно ималац јавних овлашћења који је доставио услове и податке за израду планског документа, учествује у току јавног увида и даје мишљења на плански документ, у коме се не могу постављати нови или другачији услови од оних који су дати за потребе израде планског документа. У случају да орган, посебна организација, односно ималац јавних овлашћења не да мишљење у року из става 2. овог члана у току раног јавног увида, сматраће се да нема примедби.

Kako se razmjenjuju planski podnesci i uslovi?

Elektronski i u formi elektronskog dokumenta u postupku pripreme i praćenja planova; izričito su izuzeti dokumenti/podnesci označeni stepenom tajnosti po posebnom zakonu.

Размена докумената и поднесака у поступцима припреме и праћења израде планских докумената обавља се електронски, осим докумената и поднесака за који је одређен степен тајности у складу са прописима којима се уређује тајност података. Сва акта која су у вези са утврђивањем услова за планирање и уређење простора и која доносе надлежни органи, посебне организације и имаоци јавних овлашћења, као и поднесци и документи који се достављају у процедури у поступцима припреме и праћења израде планских докумената, достављају се у форми електронског документа, осим аката поднесака и докумената за који је одређен степен тајности у складу са прописима којима се уређује тајност података.

Može li izmjena plana imati samo tekstualni prilog?

Nacrt načelno ima grafički dio i tekstualno obrazloženje sa potrebnim numeričkim pokazateljima i podliježe stručnoj kontroli. Nacrt izmjene/dopune, zavisno od potrebe, može imati samo tekstualni prilog. Nosilac uz ostale potrebne podatke prikuplja i izvještaj o primjedbama ranog javnog uvida.

По објављивању одлуке о изради планског документа, носилац израде приступа изради нацрта планског документа. За потребе израде нацрта плана носилац израде прикупља податке, нарочито о: постојећој планској документацији, подлогама, посебним условима за заштиту и уређење простора, другој документацији значајној за израду плана, стању и капацитетима инфраструктуре, другим подацима неопходним за израду плана као и податке из извештаја о примедбама јавности прибављеним у фази раног јавног увида. Нацрт плана садржи графички део и текстуално образложење са потребним нумеричким показатељима. Нацрт плана подлеже стручној контроли у складу са овим законом. Нацрт за измену и допуну планског документа, у зависности од потребе, може да садржи само текстуални прилог.

Da li se nacrt plana izlaže javnosti prije stručne kontrole?

Prije javnog uvida podliježe stručnoj kontroli usklađenosti sa širim planom, odlukom o izradi, zakonom, standardima/normativima i opravdanošću rješenja. Poslije kontrole sastavlja se obavezni izvještaj koji je dio obrazloženja. Rok 15 dana dodatno je opšte uređen članom 54 Pravilnika o planskim dokumentima; zato nema osnova za tvrdnju da je provjera tog roka nezakonita samo jer ZPI 49 posebno navodi JLS.

Пре излагања на јавни увид, нацрт планског документа подлеже стручној контроли. Стручна контрола обухвата проверу усклађености планског документа са планским документима ширег подручја, одлуком о изради, овим законом, стандардима и нормативима, као и проверу оправданости планског решења. Стручну контролу Просторног плана Републике Србије, просторног плана подручја посебне намене и регионалног просторног плана, врши комисија коју образује министарство надлежно за послове просторног планирања. Стручну контролу просторног плана подручја посебне намене и регионалног просторног плана за подручја која су у целини на територији аутономне покрајине, врши комисија коју образује надлежни орган аутономне покрајине. Једна трећина чланова комисије именује се на предлог министра надлежног за послове просторног планирања. Стручну контролу планских докумената јединица локалне самоуправе врши комисија за планове, у року од 15 дана од дана подношења захтева за вршење стручне контроле. По извршеној стручној контроли, у року од осам дана саставља се извештај, који садржи податке о извршеној контроли, са свим примедбама и мишљењима надлежног органа, односно комисије за планове по свакој примедби. Извештај из става 6. овог члана је обавезујућ и саставни је део образложења планског документа. Средства за стручну контролу обезбеђују се у буџету Републике Србије, буџету аутономне покрајине, односно буџету јединице локалне самоуправе.

U kom roku komisija za planove vrši stručnu kontrolu plana?

U roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za vršenje stručne kontrole. Po izvršenoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izveštaj koji je obavezujuć i sastavni je deo obrazloženja planskog dokumenta.

Stručnu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vrši komisija za planove, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za vršenje stručne kontrole.

U kom roku nosilac izrade postupa po izveštaju sa javnog uvida?

U roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja. Izveštaj sadrži sve primedbe i odluke po svakoj primedbi.

Izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja postupi po odlukama sadržanim u stavu 3. ovog člana.

Šta ako primedbe sa javnog uvida suštinski menjaju plan?

Nadležni organ odnosno komisija za planove donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalaže izrada novog nacrta planskog dokumenta, u roku koji ne može biti duži od 60 dana. Novi nacrt ponovo podleže stručnoj kontroli.

donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalaže da izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke.

Kada se plan menja skraćenim postupkom i šta se tada preskače?

U slučaju manjih izmena i dopuna. U skraćenom postupku se ne sprovodi rani javni uvid, izrađuje se nacrt izmena i dopuna, a javni uvid traje najmanje 15 dana. Predmet je samo deo plana koji se menja, ne plan u celini.

U skraćenom postupku izmena i dopuna planskog dokumenta podrazumeva se da se ne sprovodi postupak ranog javnog uvida, na način da se izrađuje nacrt izmena i dopuna planskog dokumenta, kao i da se sprovodi postupak javnog uvida u trajanju od najmanje 15 dana.

Kada se skraćeni postupak primenjuje za infrastrukturne objekte i objekte javne namene?

Kada se plan menja radi usklađivanja sa planom višeg reda, ili kada je u pitanju samo tekstualna izmena plana za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata ili objekata javne namene, i to kada izgradnja nije moguća bez promene plana — uz obaveznu izradu urbanističkog projekta.

Skraćeni postupak se primenjuje i u slučajevima kada se radi izmena i dopuna plana radi usklađivanja sa planom višeg reda, odnosno kada se radi samo tekstualna izmena plana, za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata ili objekata javne namene u smislu ovog zakona, i to u slučaju kada izgradnja nije moguća bez promene planskog dokumenta kojim su planirani ti objekti, uz obaveznu izradu urbanističkog projekta.

Koliko traje javni uvid u planski dokument?

30 dana od dana oglašavanja u dnevnom i lokalnom listu. Ponovljeni javni uvid za deo nacrta ne može trajati kraće od 15 dana.

Излагање планског документа на јавни увид врши се после извршене стручне контроле. Излагање планског документа на јавни увид оглашава се у дневном и локалном листу и траје 30 дана од дана оглашавања. О излагању планског документа на јавни увид стара се министарство надлежно за послове просторног планирања, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове просторног и урбанистичког планирања. У случају да надлежни орган донесе одлуку о понављању јавног увида за део нацрта планског документа, јавни увид не може да траје краће од 15 дана од дана оглашавања. О извршеном јавном увиду планског документа, надлежни орган, односно комисија за планове сачињава извештај који садржи податке о извршеном јавном увиду, са свим примедбама и одлукама по свакој примедби. Извештај из става 3. овог члана доставља се носиоцу израде планског документа, које је дужно да у року од 30 дана од дана достављања извештаја поступи по одлукама садржаним у ставу 3. овог члана. Средства за обављање јавног увида обезбеђују се у буџету Републике Србије, буџету аутономне покрајине, односно у буџету јединице локалне самоуправе. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018 … Измене и допуне планског документа обављају се по поступку за израду планског документа прописаним овим законом и прописима донетима на основу овог закона. У случају мањих измена и допуна планског документа, примењује се скраћени поступак измена и допуна планског документа. У скраћеном поступку измена и допуна планског документа подразумева се да се не спроводи поступак раног јавног увида, на начин да се израђује нацрт измена и допуна планског документа, као и да се спроводи поступак јавног увида у трајању од најмање 15 дана. Скраћени поступак измена и допуна планског документа уређује се актом о изменама и допунама планског документа у складу са чланом 46. овог закона. Актом о изменама и допунама планског документа прописује се поступак израде измена и допуна планског документа, као и трајање јавног увида. Предмет измена и допуна планског документа у скраћеном поступку је само део планског документа који се мења, а не плански документ у целини. Скраћени поступак се примењује и у случајевима када се ради измена и допуна плана ради усклађивања са планом вишег реда, односно када се ради само текстуална измена плана, за потребе изградње инфраструктурних објеката или објеката јавне намене у смислу овог закона, и то у случају када изградња није могућа без промене планског документа којим су планирани ти објекти , уз обавезну израду урбанистичког пројекта. *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 62/2023 16.6. Комисија за планове

Šta je informacija o lokaciji i u kom roku se izdaje?

Sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli na osnovu planskog dokumenta. Izdaje je organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Može li informaciju o lokaciji izdati neko osim opštine?

Može. Po zahtevu podnosioca informaciju o lokaciji može izdati i javni beležnik, odnosno pravno lice ili preduzetnik registrovan za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.

Izuzetno, po zahtevu podnosioca, informaciju o lokaciji može izdati i javni beležnik, odnosno pravno lice ili preduzetnik, registrovan za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.

Brži put kad opština kasni — informaciju sme izdati i registrovani urbanistički biro.

Mogu li se lokacijski uslovi izdati za deo katastarske parcele

Mogu, ali uz obavezu da se parcelacija izvrši do podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu.

lokacijski uslovi se mogu izdati i za deo katastarske parcele, uz obavezu investitora da do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši parcelaciju

Rok je vezan za PODNOŠENJE zahteva za dozvolu, ne za izdavanje. Parcelacija mora biti gotova ranije nego što se obično planira.

Za koje radove ZPI predviđa da investitor ne pribavlja lokacijske uslove?

Član 53a stav 8 navodi investiciono održavanje, uklanjanje prepreka pristupačnosti, radove bez promjene spoljnog izgleda/broja funkcionalnih jedinica/kapaciteta instalacija, adaptaciju, sanaciju, zidane ograde i ostale slučajeve bez novog priključenja odnosno promjene kapaciteta i funkcionalnosti postojećih priključaka, uz zakonske/podzakonske izuzetke. Posebna solarna grana ima dodatne uslove iz istog stava i zaštitni pojas iz narednog. Izuzimanje od LU ne znači izuzimanje od GD/145 ili drugih saglasnosti.

Локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, у складу са овим законом и издају се за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу. Изузетно од става 1. овог члана, локацијски услови се могу издати и за део катастарске парцеле, уз обавезу инвеститора да до подношења захтева за издавање грађевинске дозволе изврши парцелацију, као и за више катастарских парцела, уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе изврши спајање тих парцела у складу са овим законом. Изузетно од става 1. овог члана, за изградњу линијских инфраструктурних објеката и објеката комуналне инфраструктуре, локацијски услови се могу издати за више катастарских парцела, односно делова катастарских парцела, уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе изврши спајање тих катастарских парцела, у складу са овим законом. Локацијске услове за објекте из члана 133. овог закона издаје министарство надлежно за послове урбанизма, односно надлежни орган аутономне покрајине за објекте из члана 134. овог закона. Локацијске услове за објекте који нису одређени у чл. 133. и 134. овог закона, издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Уз захтев за издавање локацијских услова подноси се идејно решење будућег објекта, односно дела објекта (скица, цртеж, графички приказ и сл.) , израђено у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације. Локацијским условима може се предвидети и фазна, односно етапна изградња. Инвеститор није дужан да прибави локацијске услове у случају када изводи радове на инвестиционом одржавању објекта и уклањању препрека за особе са инвалидитетом, радове којима се не мења спољни изглед, не повећава број функционалних јединица и капацитет инсталација, када врши адаптацију, санацију, грађење зиданих ограда, као и у свим осталим случајевима извођења радова којима се не врши прикључење на комуналну инфраструктуру односно не мењају капацитети и функционалност постојећих прикључака на инфраструктурну мрежу, као и у случају грађења соларне електране до 1 МW за сопствене потребе у оквиру привредно-индустријског комплекса, без могућности даље испоруке на дистрибутивни систем односно део дистрибутивног система, укључујући и радове на премештању постојећег прикључка, ако се ти радови изводе искључиво за потребе те електране, осим ако је овим законом или прописом којим се уређују локацијски услови прописано другачије. Уколико се објекти привредно-индустријског комплекса из става 8. овог члана налазе у заштитном појасу линијских инфраструктурних објеката, за грађење соларне електране до 1 МW прибављају се услови управљача линијске инфраструктуре.

Šta sadrže lokacijski uslovi i za koju parcelu se izdaju

Sve urbanističke, tehničke i druge uslove potrebne za izradu idejnog projekta, PGD i projekta za izvođenje. Izdaju se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, у складу са овим законом и издају се за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу. Изузетно од става 1. овог члана, локацијски услови се могу издати и за део катастарске парцеле, уз обавезу инвеститора да до подношења захтева за издавање грађевинске дозволе изврши парцелацију, као и за више катастарских парцела, уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе изврши спајање тих парцела у складу са овим законом. Изузетно од става 1. овог члана, за изградњу линијских инфраструктурних објеката и објеката комуналне инфраструктуре, локацијски услови се могу издати за више катастарских парцела, односно делова катастарских парцела, уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе изврши спајање тих катастарских парцела, у складу са овим законом. Локацијске услове за објекте из члана 133. овог закона издаје министарство надлежно за послове урбанизма, односно надлежни орган аутономне покрајине за објекте из члана 134. овог закона. Локацијске услове за објекте који нису одређени у чл. 133. и 134. овог закона, издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Уз захтев за издавање локацијских услова подноси се идејно решење будућег објекта, односно дела објекта (скица, цртеж, графички приказ и сл.) , израђено у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације. Локацијским условима може се предвидети и фазна, односно етапна изградња. Инвеститор није дужан да прибави локацијске услове у случају када изводи радове на инвестиционом одржавању објекта и уклањању препрека за особе са инвалидитетом, радове којима се не мења спољни изглед, не повећава број функционалних јединица и капацитет инсталација, када врши адаптацију, санацију, грађење зиданих ограда, као и у свим осталим случајевима извођења радова којима се не врши прикључење на комуналну инфраструктуру односно не мењају капацитети и функционалност постојећих прикључака на инфраструктурну мрежу, као и у случају грађења соларне електране до 1 МW за сопствене потребе у оквиру привредно-индустријског комплекса, без могућности даље испоруке на дистрибутивни систем односно део дистрибутивног система, укључујући и радове на премештању постојећег прикључка, ако се ти радови изводе искључиво за потребе те електране, осим ако је овим законом или прописом којим се уређују локацијски услови прописано другачије. Уколико се објекти привредно-индустријског комплекса из става 8. овог члана налазе у заштитном појасу линијских инфраструктурних објеката, за грађење соларне електране до 1 МW прибављају се услови управљача линијске инфраструктуре.

Ovo je osnovno pravilo. Isti član izričito dopušta lokacijske uslove za dio parcele i za više parcela uz odgovarajuću naknadnu parcelaciju/spajanje; za posebne infrastrukturne slučajeve treba čitati i član 69. Ne zaključivati da svaka katastarska parcela mora već prije lokacijskih uslova biti konačno formirana građevinska parcela.

Mogu li se lokacijski uslovi izdati za više katastarskih parcela

Mogu, uz obavezu da se parcele spoje pre izdavanja upotrebne dozvole.

kao i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela

Za spajanje je rok pre UPOTREBNE, a za parcelaciju dela parcele pre PODNOŠENJA zahteva za dozvolu — različiti trenuci, lako se zamene.

Da li za solarnu elektranu do 1 MW za sopstvene potrebe u privredno-industrijskom kompleksu moram da pribavim lokacijske uslove?

Izmenom člana 53a ovaj slučaj je dodat među izuzetke od pribavljanja lokacijskih uslova, pod uslovom da nema dalje isporuke na distributivni sistem. Ako je kompleks u zaštitnom pojasu linijske infrastrukture, ipak se pribavljaju uslovi njenog upravljača.

građenja solarne elektrane do 1 MW za sopstvene potrebe u okviru privredno-industrijskog kompleksa

Izuzetak važi u okviru uslova iz člana 53a stav 8; ne širiti ga na samostalne elektrane, prodaju energije ili snagu preko 1 MW. Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Ako je industrijski kompleks u zaštitnom pojasu linijske infrastrukture, da li za solarnu elektranu do 1 MW ipak trebaju posebni uslovi?

Da. Za solarnu elektranu do 1 MW u takvom kompleksu pribavljaju se uslovi upravljača linijske infrastrukture.

pribavljaju se uslovi upravljača linijske infrastrukture

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Kako se izdaju lokacijski uslovi za dogradnju postojeće komunalne infrastrukture bez urbanističkog plana?

U skladu sa faktičkim stanjem u regulaciji postojeće saobraćajnice ili druge javne površine, do donošenja urbanističkog plana.

Do donošenja urbanističkog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojeće komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktičkim stanjem u regulaciji postojeće saobraćajnice ili druge javne površine.

Da li lokacijski uslovi navode objekte koje treba ukloniti?

Da. Lokacijski uslovi sadrže podatke o postojećim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre građenja.

podatke o postojećim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre građenja

Šta sadrže lokacijski uslovi?

Lokacijski uslovi sadrže urbanističke, tehničke i druge podatke za IDP/PGD/PZI: podatke o parceli u propisanom obimu, planskom dokumentu i UP, pravilima građenja, priključenju, objektima za uklanjanje, potrebi pokretanja EIA postupka i druge uslove po posebnom zakonu. Tačka 1 izričito izuzima linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove; završni stav posebno ponavlja da se za linijske objekte ne dostavlja površina katastarske parcele. Ovaj sadržaj ne zamjenjuje utvrđivanje da li je EIA za konkretni zahvat propisana.

Локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног, односно пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, као и податке о: 1) броју и површини катастарске парцеле, осим за линијске инфраструктурне објекте и антенске стубове; 2) називу планског документа, односно планском документу и урбанистичком пројекту на основу којег се издају локацијски услови и правила грађења за зону или целину у којој се налази предметна парцела; 3) услове за прикључење на комуналну, саобраћајну и другу инфраструктуру; 4) податке о постојећим објектима на тој парцели које је потребно уклонити пре грађења; 4а) о томе да ли је у вези са изградњом објекта или извођењем радова у складу са издатим локацијским условима потребно покренути поступак прибављања сагласности на студију процене утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна израда те студије , а које надлежни орган прибавља кроз обједињену процедуру од министарства надлежног за послове животне средине; 5) друге услове у складу са посебним законом. Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, за линијске инфраструктурне објекте не достављају се подаци о површини катастарске парцеле.

Šta ako se imalac javnih ovlašćenja ne izjasni na prigovor?

Smatraće se da se saglasio sa navodima iz prigovora, i nadležni organ će izmeniti lokacijske uslove u skladu sa prigovorom — osim ako je takav akt očigledno protivan prinudnim propisima. Imalac se mora izjasniti u roku od 15 dana, odnosno 30 dana za objekte iz člana 133.

Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku i na način propisan stavom 4. ovog člana, smatraće se da se saglasio sa navodima iz prigovora i nadležni organ iz stava 2. ovog člana će izmeniti lokacijske uslove u skladu sa zahtevom, odnosno prigovorom, osim ako je takav akt očigledno protivan prinudnim propisima.

Ćutanje imaoca radi u korist investitora — zato prigovor na uslov imaoca ima smisla podneti i kad je ishod neizvestan.

Do kada se lokacijski uslovi mogu osporavati?

Ne mogu se osporavati nakon pravnosnažnosti GD izdate po njima, odnosno nakon prijave radova kada je GD izdata na osnovu izjave investitora iz člana 69. To je posebna granica; kratki rok za prigovor i drugi pravni lijekovi moraju se utvrditi odvojeno.

Надлежни орган је дужан да у року од пет радних дана од дана прибављања свих потребних услова и других података од имаоца јавних овлашћења изда локацијске услове. На издате локацијске услове може се поднети приговор надлежном општинском, односно градском већу,  преко првостепеног органа, у року од три дана од дана достављања локацијских услова, а ако је локацијске услове издало надлежно министарство или надлежни орган аутономне покрајине, приговор се изјављује Влади, преко надлежног министарства. Ако се приговор односи и на услове ималаца јавних овлашћења пре достављања надлежном органу из става 2. овог члана, орган који је издао локацијске услове је дужан да без одлагања приговор достави имаоцима јавних овлашћења на изјашњење. У случају из става 3. овог члана ималац јавних овлашћења је дужан да се најкасније у року од 15 дана, односно 30 дана за објекте из члана 133. овог закона изјасни на наводе из приговора, ако су неосновани или да измени услове у складу са захтевом, односно приговором. Ако ималац јавних овлашћења не поступи у року и на начин прописан ставом 4. овог члана, сматраће се да се сагласио са наводима из приговора и надлежни орган из става 2. овог члана ће изменити локацијске услове у складу са захтевом, односно приговором, осим ако је такав акт очигледно противан принудним прописима. Орган из става 2. овог члана је дужан да одлуку по приговору донесе најкасније у року од 30 дана од дана подношења приговора, осим у случају објеката из члана 133. овог закона када је рок 60 дана од подношења приговора. На коначни управни акт из става 6. овог члана, тужбом се може покренути управни спор. Локацијски услови се не могу оспоравати након правноснажности грађевинске дозволе издате на основу тих локацијских услова, односно након пријаве радова у случају када је грађевинска дозвола издата на основу изјаве инвеститора из члана 69. овог закона.

U kom roku se odlučuje po prigovoru na lokacijske uslove?

Najkasnije 30 dana od podnošenja prigovora, a za objekte iz člana 133 rok je 60 dana od podnošenja. Na konačni akt može se tužbom pokrenuti upravni spor.

Надлежни орган је дужан да у року од пет радних дана од дана прибављања свих потребних услова и других података од имаоца јавних овлашћења изда локацијске услове. На издате локацијске услове може се поднети приговор надлежном општинском, односно градском већу,  преко првостепеног органа, у року од три дана од дана достављања локацијских услова, а ако је локацијске услове издало надлежно министарство или надлежни орган аутономне покрајине, приговор се изјављује Влади, преко надлежног министарства. Ако се приговор односи и на услове ималаца јавних овлашћења пре достављања надлежном органу из става 2. овог члана, орган који је издао локацијске услове је дужан да без одлагања приговор достави имаоцима јавних овлашћења на изјашњење. У случају из става 3. овог члана ималац јавних овлашћења је дужан да се најкасније у року од 15 дана, односно 30 дана за објекте из члана 133. овог закона изјасни на наводе из приговора, ако су неосновани или да измени услове у складу са захтевом, односно приговором. Ако ималац јавних овлашћења не поступи у року и на начин прописан ставом 4. овог члана, сматраће се да се сагласио са наводима из приговора и надлежни орган из става 2. овог члана ће изменити локацијске услове у складу са захтевом, односно приговором, осим ако је такав акт очигледно противан принудним прописима. Орган из става 2. овог члана је дужан да одлуку по приговору донесе најкасније у року од 30 дана од дана подношења приговора, осим у случају објеката из члана 133. овог закона када је рок 60 дана од подношења приговора. На коначни управни акт из става 6. овог члана, тужбом се може покренути управни спор. Локацијски услови се не могу оспоравати након правноснажности грађевинске дозволе издате на основу тих локацијских услова, односно након пријаве радова у случају када је грађевинска дозвола издата на основу изјаве инвеститора из члана 69. овог закона.

U kom roku se podnosi prigovor na lokacijske uslove?

U roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, opštinskom odnosno gradskom veću preko prvostepenog organa; ako je uslove izdalo ministarstvo ili organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi preko nadležnog ministarstva.

Надлежни орган је дужан да у року од пет радних дана од дана прибављања свих потребних услова и других података од имаоца јавних овлашћења изда локацијске услове. На издате локацијске услове може се поднети приговор надлежном општинском, односно градском већу,  преко првостепеног органа, у року од три дана од дана достављања локацијских услова, а ако је локацијске услове издало надлежно министарство или надлежни орган аутономне покрајине, приговор се изјављује Влади, преко надлежног министарства. Ако се приговор односи и на услове ималаца јавних овлашћења пре достављања надлежном органу из става 2. овог члана, орган који је издао локацијске услове је дужан да без одлагања приговор достави имаоцима јавних овлашћења на изјашњење. У случају из става 3. овог члана ималац јавних овлашћења је дужан да се најкасније у року од 15 дана, односно 30 дана за објекте из члана 133. овог закона изјасни на наводе из приговора, ако су неосновани или да измени услове у складу са захтевом, односно приговором. Ако ималац јавних овлашћења не поступи у року и на начин прописан ставом 4. овог члана, сматраће се да се сагласио са наводима из приговора и надлежни орган из става 2. овог члана ће изменити локацијске услове у складу са захтевом, односно приговором, осим ако је такав акт очигледно противан принудним прописима. Орган из става 2. овог члана је дужан да одлуку по приговору донесе најкасније у року од 30 дана од дана подношења приговора, осим у случају објеката из члана 133. овог закона када је рок 60 дана од подношења приговора. На коначни управни акт из става 6. овог члана, тужбом се може покренути управни спор. Локацијски услови се не могу оспоравати након правноснажности грађевинске дозволе издате на основу тих локацијских услова, односно након пријаве радова у случају када је грађевинска дозвола издата на основу изјаве инвеститора из члана 69. овог закона.

Rok teče od dostavljanja. Posljedice propuštanja, drugi dopušteni lijek ili eventualna izmjena procjenjuju se prema konkretnom predmetu; ne obećavati da je izmjena LU jedini mogući pravni put. Za lokacijske uslove organa AP postoji normativno neslaganje: ZPI član56 stav2 navodi Vladu, preko nadležnog ministarstva, dok CEOP pravilnik član14 i Uredba o lokacijskim uslovima član15 navode izvršni organ AP. Ovaj odgovor prenosi citirani akt; tekstovi nisu proglašeni usklađenim. Za konkretan pravni lijek provjeriti neposredni zakonski osnov i pouku stvarnog akta.

Na osnovu kog plana se izdaju lokacijski uslovi

Lokacijski uslovi izdaju se na osnovu PPPPN/PPJLS za djelove bez predviđenog urbanističkog plana, PGR za djelove bez predviđenog PDR, odnosno na osnovu PDR. Kada postoji obavezni ili po zahtjevu izrađeni UP, osnov su plan i potvrđeni UP. Ako predviđeni dalji plan nije donijet u roku iz člana 27 stav 6, primjenjuju se opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i postojeći plan koji sadrži elemente regulacije, uz obavezni sadržaj lokacijskih uslova iz člana 57 stav 6.

Локацијски услови се издају на основу просторног плана подручја посебне намене и просторног плана јединице локалне самоуправе, за делове територије у обухвату плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Локацијски услови се издају на основу плана генералне регулације, за делове територије за које није предвиђена израда плана детаљне регулације. Локацијски услови се издају на основу плана детаљне регулације. Уколико је планским документом предвиђена израда урбанистичког пројекта, или је урбанистички пројекат израђен по захтеву инвеститора, локацијски услови се издају на основу тог планског документа и урбанистичког пројекта. Услови ималаца јавног овлашћења, садржани у важећем планском документу и прибављени у поступку израде и потврђивања урбанистичког пројекта, су истовремено и услови који се користе приликом издавања локацијских услова, уколико се уз захтев за издавање локацијских услова достави и потврђен урбанистички пројекат. Уколико је за подручје, на коме се налази катастарска парцела за коју је поднет захтев за издавање локацијских услова, предвиђена обавеза даље планске разраде, а такав плански документ није донет у року прописаном чланом 27. став 6. овог закона, локацијски услови издају се на основу подзаконског акта којим се уређују општа правила парцелације, уређења и грађења, и на основу постојећег планског документа који садржи  елементе регулације. Локацијски услови из става 5. овог члана обавезно садрже: класу и намену објекта, положај објекта у односу на регулационе линије, дозвољени индекс заузетости парцеле, дозвољену висину објекта, бруто развијену грађевинску површину објекта (БРГП), услове и начин обезбеђења приступа парцели и простора за паркирање возила. Локацијски услови важе  две године од дана издавања или до истека важења грађевинске дозволе издате у складу са тим условима, за катастарску парцелу за коју је поднет захтев. У случају фазне изградње, локацијски услови важе до истека важења грађевинске дозволе последње фазе, издате у складу са тим условима. Подносилац захтева може поднети захтев за измену једног или више услова за пројектовање, односно прикључење објекта на инфраструктурну мрежу у ком случају се врши измена локацијских услова. Услови које достављају имаоци јавних овлашћења не могу бити у супротности са условима из планског документа на основу ког се издају, нити се могу мењати утврђени урбанистички параметри. Услови издати супротно условима из планског документа су ништави. Уколико ималац јавних овлашћења поступи супротно одредбама става 10. овог члана, надлежни орган издаје локацијске услове искључиво у складу са урбанистичким и другим параметрима из важећег планског документа. Услове за пројектовање и прикључење за објекте категорије „А” и „Б” ималац јавних овлашћења издаје без накнаде у поступку издавања локацијских услова. У случају објеката из члана 133. став 2. тач. 14), 15) и 23) овог закона, министарство надлежно за послове електронских комуникација је овлашћено да издаје услове за пројектовање који се односе на омогућавање изградње линијске инфраструктуре електронских комуникација, електронске комуникационе мреже и уређаје, електронских објеката, као и стубова електронских комуникација, у складу са утврђеном потребом развоја ове инфраструктуре и њене заштите. Ако након издавања локацијских услова неки од ималаца јавних овлашћења измени услове који су саставни део издатих локацијских услова, одговоран је за штету коју је инвеститор претрпео услед предузимања активности на основу првобитно издатих локацијских услова.

Ne zaključivati automatski da odsustvo predviđenog PDR zauvijek blokira predmet; najprije utvrditi konkretne planske odredbe, eventualnu zabranu i zakonski rok.

Ko odgovara ako imalac poslije izdatih LU izmijeni uslove?

Ako imalac naknadno izmijeni uslove koji su sastavni dio izdatih LU, odgovoran je za štetu investitoru zbog aktivnosti preduzetih po prvobitnim uslovima. Zahtjev ne znači automatski dokaz visine ili uzroka štete.

Локацијски услови се издају на основу просторног плана подручја посебне намене и просторног плана јединице локалне самоуправе, за делове територије у обухвату плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Локацијски услови се издају на основу плана генералне регулације, за делове територије за које није предвиђена израда плана детаљне регулације. Локацијски услови се издају на основу плана детаљне регулације. Уколико је планским документом предвиђена израда урбанистичког пројекта, или је урбанистички пројекат израђен по захтеву инвеститора, локацијски услови се издају на основу тог планског документа и урбанистичког пројекта. Услови ималаца јавног овлашћења, садржани у важећем планском документу и прибављени у поступку израде и потврђивања урбанистичког пројекта, су истовремено и услови који се користе приликом издавања локацијских услова, уколико се уз захтев за издавање локацијских услова достави и потврђен урбанистички пројекат. Уколико је за подручје, на коме се налази катастарска парцела за коју је поднет захтев за издавање локацијских услова, предвиђена обавеза даље планске разраде, а такав плански документ није донет у року прописаном чланом 27. став 6. овог закона, локацијски услови издају се на основу подзаконског акта којим се уређују општа правила парцелације, уређења и грађења, и на основу постојећег планског документа који садржи  елементе регулације. Локацијски услови из става 5. овог члана обавезно садрже: класу и намену објекта, положај објекта у односу на регулационе линије, дозвољени индекс заузетости парцеле, дозвољену висину објекта, бруто развијену грађевинску површину објекта (БРГП), услове и начин обезбеђења приступа парцели и простора за паркирање возила. Локацијски услови важе  две године од дана издавања или до истека важења грађевинске дозволе издате у складу са тим условима, за катастарску парцелу за коју је поднет захтев. У случају фазне изградње, локацијски услови важе до истека важења грађевинске дозволе последње фазе, издате у складу са тим условима. Подносилац захтева може поднети захтев за измену једног или више услова за пројектовање, односно прикључење објекта на инфраструктурну мрежу у ком случају се врши измена локацијских услова. Услови које достављају имаоци јавних овлашћења не могу бити у супротности са условима из планског документа на основу ког се издају, нити се могу мењати утврђени урбанистички параметри. Услови издати супротно условима из планског документа су ништави. Уколико ималац јавних овлашћења поступи супротно одредбама става 10. овог члана, надлежни орган издаје локацијске услове искључиво у складу са урбанистичким и другим параметрима из важећег планског документа. Услове за пројектовање и прикључење за објекте категорије „А” и „Б” ималац јавних овлашћења издаје без накнаде у поступку издавања локацијских услова. У случају објеката из члана 133. став 2. тач. 14), 15) и 23) овог закона, министарство надлежно за послове електронских комуникација је овлашћено да издаје услове за пројектовање који се односе на омогућавање изградње линијске инфраструктуре електронских комуникација, електронске комуникационе мреже и уређаје, електронских објеката, као и стубова електронских комуникација, у складу са утврђеном потребом развоја ове инфраструктуре и њене заштите. Ако након издавања локацијских услова неки од ималаца јавних овлашћења измени услове који су саставни део издатих локацијских услова, одговоран је за штету коју је инвеститор претрпео услед предузимања активности на основу првобитно издатих локацијских услова.

Šta ako plan traži urbanistički projekat

Lokacijski uslovi se tada izdaju na osnovu planskog dokumenta I urbanističkog projekta zajedno. Isto važi kad je UP izrađen na zahtev investitora.

Ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

UP mora biti potvrđen prije podnošenja zahteva za lokacijske uslove — ne teče paralelno sa njima.

Koliko važe lokacijski uslovi i šta kod fazne gradnje?

Dvije godine od izdavanja ili do isteka GD izdate u skladu s njima za predmetnu parcelu. Kod fazne gradnje važe do isteka GD posljednje faze izdate u skladu s njima. To nije automatska obnova svakog starog uslova imaoca javnih ovlašćenja.

Локацијски услови се издају на основу просторног плана подручја посебне намене и просторног плана јединице локалне самоуправе, за делове територије у обухвату плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Локацијски услови се издају на основу плана генералне регулације, за делове територије за које није предвиђена израда плана детаљне регулације. Локацијски услови се издају на основу плана детаљне регулације. Уколико је планским документом предвиђена израда урбанистичког пројекта, или је урбанистички пројекат израђен по захтеву инвеститора, локацијски услови се издају на основу тог планског документа и урбанистичког пројекта. Услови ималаца јавног овлашћења, садржани у важећем планском документу и прибављени у поступку израде и потврђивања урбанистичког пројекта, су истовремено и услови који се користе приликом издавања локацијских услова, уколико се уз захтев за издавање локацијских услова достави и потврђен урбанистички пројекат. Уколико је за подручје, на коме се налази катастарска парцела за коју је поднет захтев за издавање локацијских услова, предвиђена обавеза даље планске разраде, а такав плански документ није донет у року прописаном чланом 27. став 6. овог закона, локацијски услови издају се на основу подзаконског акта којим се уређују општа правила парцелације, уређења и грађења, и на основу постојећег планског документа који садржи  елементе регулације. Локацијски услови из става 5. овог члана обавезно садрже: класу и намену објекта, положај објекта у односу на регулационе линије, дозвољени индекс заузетости парцеле, дозвољену висину објекта, бруто развијену грађевинску површину објекта (БРГП), услове и начин обезбеђења приступа парцели и простора за паркирање возила. Локацијски услови важе  две године од дана издавања или до истека важења грађевинске дозволе издате у складу са тим условима, за катастарску парцелу за коју је поднет захтев. У случају фазне изградње, локацијски услови важе до истека важења грађевинске дозволе последње фазе, издате у складу са тим условима. Подносилац захтева може поднети захтев за измену једног или више услова за пројектовање, односно прикључење објекта на инфраструктурну мрежу у ком случају се врши измена локацијских услова. Услови које достављају имаоци јавних овлашћења не могу бити у супротности са условима из планског документа на основу ког се издају, нити се могу мењати утврђени урбанистички параметри. Услови издати супротно условима из планског документа су ништави. Уколико ималац јавних овлашћења поступи супротно одредбама става 10. овог члана, надлежни орган издаје локацијске услове искључиво у складу са урбанистичким и другим параметрима из важећег планског документа. Услове за пројектовање и прикључење за објекте категорије „А” и „Б” ималац јавних овлашћења издаје без накнаде у поступку издавања локацијских услова. У случају објеката из члана 133. став 2. тач. 14), 15) и 23) овог закона, министарство надлежно за послове електронских комуникација је овлашћено да издаје услове за пројектовање који се односе на омогућавање изградње линијске инфраструктуре електронских комуникација, електронске комуникационе мреже и уређаје, електронских објеката, као и стубова електронских комуникација, у складу са утврђеном потребом развоја ове инфраструктуре и њене заштите. Ако након издавања локацијских услова неки од ималаца јавних овлашћења измени услове који су саставни део издатих локацијских услова, одговоран је за штету коју је инвеститор претрпео услед предузимања активности на основу првобитно издатих локацијских услова.

Koje posebne mogućnosti izrade UP uređuje član 60?

UP se može izraditi radi javnog interesa za javni objekat već predviđen planom bez izmjene plana, uz izuzetak projekata u zaštićenim područjima. Posebno je dopušten za objekte u funkciji poljoprivrednog gazdinstva, seoskog turističkog domaćinstva, nautičkog/lovnog turizma i navedene prateće funkcije na području bez direktno primjenljivog plana. Ne treba ove uske mogućnosti proširiti na svaku privatnu lokaciju.

Урбанистички пројекат се израђује када је то предвиђено планским документом или на захтев инвеститора, за потребе урбанистичко-архитектонског обликовања површина јавне намене и урбанистичко-архитектонске разраде локација. Урбанистички пројекат се може израдити и за изградњу објеката јавне намене за потребе утврђивања јавног интереса, без измене планског документа, изузев за утврђивање јавног интереса за пројекте у заштићеним подручјима. Урбанистички пројекат из става 2. овог члана може се израдити за објекте јавне намене чија је изградња предвиђена планским документом. Урбанистички пројекат се може израдити и за изградњу објекта који је у функцији обављања делатности пољопривредног газдинства, односно делатности сеоског туристичког домаћинства, наутичког туризма и/или ловног туризма (нпр. објекти за прераду и чување пољопривредних производа, објекти за смештај и исхрану туриста , објекти за производњу енергије из биомасе као обновљивог извора енергије, у функцији пољопривредне производње и сл.), за подручје које није у обухвату планског документа који се може директно применити. Степен комуналне опремљености и остале инфраструктуре, као и услови за формирање грађевинске парцеле, за објекте из става 2. овог члана, биће ближе уређени подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове урбанизма. Урбанистичким пројектом може се изузетно, у случају усклађивања са важећим планским документом тог или ширег подручја, применити урбанистички параметри, и то на начин да се користи или највећи дозвољени индекс заузетости или највећи дозвољени индекс изграђености грађевинске парцеле, односно највећа дозвољена висина или највећа дозвољена спратност објеката, у зависности од карактеристика локације и архитектонско-урбанистичког контекста. Урбанистичким пројектом може се прописати и висинско уједначавање венаца или слемена објеката изграђених у блоку до максимално предвиђене висине објекта изграђеног у складу са законом у том блоку. Комисија за планове јединице локалне самоуправе, односно града, доноси закључак о могућности израде урбанистичког пројекта којим се планира висинско уједначавање венаца или слемена објеката изграђених у блоку, у непосредној близини зоне интервенције предметног блока, до максимално предвиђене висине објекта изграђеног у складу са овим законом у том блоку, пре почетка израде урбанистичког пројекта, уз извод из планског документа и приказа ширег окружења локације.

Može li UP slobodno mijenjati sve urbanističke parametre?

Ne. Izuzetna primjena navedenih alternativnih parametara mora biti usklađena sa važećim planom tog/šireg područja i lokacijskim/arhitektonsko-urbanističkim kontekstom. Visinsko ujednačavanje vijenaca/sljemena vezano je za zakonom izgrađeni objekat u bloku i zahtijeva prethodni zaključak komisije, sa izvodom plana i prikazom šireg okruženja. Nije opšte pravo na veću visinu.

Урбанистички пројекат се израђује када је то предвиђено планским документом или на захтев инвеститора, за потребе урбанистичко-архитектонског обликовања површина јавне намене и урбанистичко-архитектонске разраде локација. Урбанистички пројекат се може израдити и за изградњу објеката јавне намене за потребе утврђивања јавног интереса, без измене планског документа, изузев за утврђивање јавног интереса за пројекте у заштићеним подручјима. Урбанистички пројекат из става 2. овог члана може се израдити за објекте јавне намене чија је изградња предвиђена планским документом. Урбанистички пројекат се може израдити и за изградњу објекта који је у функцији обављања делатности пољопривредног газдинства, односно делатности сеоског туристичког домаћинства, наутичког туризма и/или ловног туризма (нпр. објекти за прераду и чување пољопривредних производа, објекти за смештај и исхрану туриста , објекти за производњу енергије из биомасе као обновљивог извора енергије, у функцији пољопривредне производње и сл.), за подручје које није у обухвату планског документа који се може директно применити. Степен комуналне опремљености и остале инфраструктуре, као и услови за формирање грађевинске парцеле, за објекте из става 2. овог члана, биће ближе уређени подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове урбанизма. Урбанистичким пројектом може се изузетно, у случају усклађивања са важећим планским документом тог или ширег подручја, применити урбанистички параметри, и то на начин да се користи или највећи дозвољени индекс заузетости или највећи дозвољени индекс изграђености грађевинске парцеле, односно највећа дозвољена висина или највећа дозвољена спратност објеката, у зависности од карактеристика локације и архитектонско-урбанистичког контекста. Урбанистичким пројектом може се прописати и висинско уједначавање венаца или слемена објеката изграђених у блоку до максимално предвиђене висине објекта изграђеног у складу са законом у том блоку. Комисија за планове јединице локалне самоуправе, односно града, доноси закључак о могућности израде урбанистичког пројекта којим се планира висинско уједначавање венаца или слемена објеката изграђених у блоку, у непосредној близини зоне интервенције предметног блока, до максимално предвиђене висине објекта изграђеног у складу са овим законом у том блоку, пре почетка израде урбанистичког пројекта, уз извод из планског документа и приказа ширег окружења локације.

Kada se izrađuje urbanistički projekat

Kada je predviđen planskim dokumentom ili na zahtev investitora — za urbanističko-arhitektonsko oblikovanje površina javne namene i razradu lokacija.

Urbanistički projekat se izrađuje kada je to predviđeno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističko-arhitektonske razrade lokacija.

Ako plan traži UP, on je preduslov za dalju razradu — provjeriti u lokacijskim uslovima prije nego se krene u projektovanje.

Na kojoj podlozi i za koje parcele se izrađuje urbanistički projekat?

Za jednu ili više katastarskih parcela, na overenom katastarsko-topografskom planu.

Urbanistički projekat se izrađuje za jednu ili više katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu.

Može li se urbanističkim projektom promeniti namena?

Može — urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u skladu sa kapacitetima infrastrukture i u okviru kapaciteta opredeljenih planskim dokumentom. Dozvoljeno je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.

Urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u skladu sa kapacitetima infrastrukture u okviru kapaciteta koji su opredeljeni planskim dokumentom

Ovo je put da se namena promeni bez izmene plana — ali samo unutar kompatibilnosti koje plan već predviđa.

Ko rukovodi izradom urbanističkog projekta?

Odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Urbanistički projekat izrađuje privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik upisan u registar za izradu urbanističkih planova i tehničke dokumentacije.

Izradom urbanističkog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Da li je izveštaj komisije za planove obavezujući?

Jeste. Komisija sačinjava pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta, koji je obavezujući za nadležni organ.

o čemu sačinjava pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta, koji je obavezujući za nadležni organ

Koliko traje javna prezentacija urbanističkog projekta?

Sedam dana. Organizuje je organ nadležan za poslove urbanizma pre potvrđivanja urbanističkog projekta, i na njoj se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.

Pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana.

Kada se susedi obavezno obaveštavaju o javnoj prezentaciji urbanističkog projekta?

Kada se urbanistički projekat izrađuje za objekat javne namene za potrebe utvrđivanja javnog interesa. Tada organ obavezno obaveštava sve vlasnike odnosno korisnike nepokretnosti u obuhvatu projekta i u neposrednom susedstvu, kao i imaoce javnih ovlašćenja.

organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, na čijoj teritoriji je obuhvat urbanističkog projekta, obavezno obaveštava sve vlasnike, odnosno korisnike nepokretnosti u obuhvatu urbanističkog projekta, odnosno vlasnike, odnosno korisnike nepokretnosti u neposrednom susedstvu, kao i imaoce javnih ovlašćenja o izradi urbanističkog projekta i javnoj prezentaciji

Koji su rokovi za potvrđivanje urbanističkog projekta posle javne prezentacije?

Organ u roku od tri dana dostavlja urbanistički projekat sa primedbama komisiji za planove; komisija u roku od osam dana od prijema razmatra primedbe, vrši stručnu kontrolu i sačinjava pismeni izveštaj sa predlogom, koji je obavezujući za organ; organ u roku od pet dana potvrđuje ili odbija potvrđivanje i o tome bez odlaganja obaveštava podnosioca.

Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistički projekat sa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove.

Koji su pravni lijek i rok objave potvrđenog UP?

Na obavještenje o potvrdi/odbijanju UP može se izjaviti prigovor nadležnom vijeću, odnosno Vladi/pokrajinskom organu u njihovom režimu, u tri dana. Organ objavljuje potvrđeni UP na svojoj stranici u pet dana od potvrđivanja.

Орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове урбанизма потврђује да урбанистички пројекат није у супротности са важећим планским документом и овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона. Пре потврђивања урбанистичког пројекта, орган надлежан за послове урбанизма организује јавну презентацију урбанистичког пројекта у трајању од седам дана. У случају када се урбанистички пројекат израђује за објекат јавне намене за потребе утврђивања јавног интереса, орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове урбанизма, на чијој територији је обухват урбанистичког пројекта, обавезно обавештава све власнике, односно кориснике непокретности у обухвату урбанистичког пројекта, односно власнике, односно кориснике непокретности у непосредном суседству, као и имаоце јавних овлашћења о изради урбанистичког пројекта и јавној презентацији. На јавној презентацији се евидентирају све примедбе и сугестије заинтересованих лица. По истеку рока за јавну презентацију, надлежни орган у року од три дана доставља урбанистички пројекат са свим примедбама и сугестијама комисији за планове. Комисија за планове дужна је да, у року од осам дана од дана пријема, размотри све примедбе и сугестије са јавне презентације, изврши стручну контролу и утврди да ли је урбанистички пројекат у супротности са планом ширег подручја, о чему сачињава писмени извештај са предлогом о прихватању или одбијању урбанистичког пројекта , који је обавезујући за надлежни орган. Орган надлежан за послове урбанизма дужан је да, у року од пет дана од дана добијања предлога комисије из става 6. овог члана, потврди или одбије потврђивање урбанистичког пројекта и о томе без одлагања писменим путем обавести подносиоца захтева. На обавештење из става 7. овог члана може се поднети приговор општинском, односно градском већу, односно Влади или надлежном органу аутономне покрајине у случају када се ради о потврђивању урбанистичког пројекта из надлежности министарства надлежног за послове урбанизма, односно из надлежности органа аутономне покрајине надлежног за послове урбанизма, у року од три дана. Орган који је потврдио урбанистички пројекат дужан је да у року од пет дана од дана потврђивања пројекта, тај пројекат објави на својој интернет страници.

Ko potvrđuje urbanistički projekat za objekte iz člana 133?

Ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za poslove urbanizma — za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo odnosno organ autonomne pokrajine. Pre potvrđivanja formira se posebna komisija za stručnu kontrolu.

Urbanistički projekat koji se izrađuje za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, potvrđuje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za poslove urbanizma.

Kada je urbanističko-arhitektonski konkurs obavezan?

Kada je planom generalne regulacije ili planom detaljne regulacije utvrđena obaveza raspisivanja konkursa za rešenje lokacija koje su od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije može se utvrditi obaveza raspisivanja urbanističko-arhitektonskog konkursa za rešenje lokacija koje su od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Šta se dodatno pribavlja za parcelaciju u obuhvatu kulturnog dobra?

Za projekat parcelacije/preparcelacije za objekte iz člana 133 stav 2 tač. 9 i 9a pribavljaju se mjere tehničke zaštite nadležnog zavoda, ako uslovi nijesu definisani Studijom zaštite nepokretnog kulturnog dobra, kao i aktom proglašenja zaštićenog područja, kako izvor navodi.

На већем броју катастарских парцела може се образовати једна или више грађевинских парцела на основу пројекта препарцелације, на начин и под условима утврђеним у планском документу, а уколико плански документ није донет, образоваће се на основу подзаконског акта којим се утврђују општа правила парцелације, регулације и изградње. На једној катастарској парцели може се образовати већи број грађевинских парцела, које се могу делити парцелацијом до минимума утврђеног применом правила о парцелацији или укрупнити препарцелацијом, а према планираној или постојећој изграђености, односно, планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, на основу пројекта парцелације, под условима и на начин прописаним у ставу 1. овог члана. Ако се пројекат препарцелације, односно парцелације израђује за објекте из члана 133. став 2. тач. 9) и 9а) овог закона, прибављају се мере техничке заштите надлежног завода за заштиту споменика културе, ако услови препарцелације, односно парцелације нису дефинисани Студијом заштите непокретног културног добра, као и актом о проглашењу заштићеног подручја. Пројекат препарцелације, односно парцелације израђује овлашћено привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које је уписано у одговарајући регистар. Саставни део пројекта препарцелације, односно парцелације је и пројекат геодетског обележавања. Израдом пројекта препарцелације, односно парцелације руководи одговорни урбаниста архитектонске струке. Пројекат из става 4. овог члана потврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове урбанизма, у року од 10 дана. Ако надлежни орган утврди да пројекат препарцелације, односно парцелације није урађен у складу са важећим планским документом, односно подзаконским актом којим се утврђују општа правила парцелације, регулације и изградње, обавестиће о томе подносиоца захтева. Подносилац захтева може поднети приговор на обавештење из става 6. овог члана општинском, односно градском већу, у року од три дана од дана од дана достављања.

Objektni obuhvat je izričito 133/2/9 i 9a, uključujući opisano prirodno područje; sama opšta kulturno_dobro činjenica nije precizan model te primjene. Veznik kao i ne treba automatski pretvoriti u proizvoljnu AND/OR formulu za svaki predmet bez čitanja akata zaštite.

Koji pravni lijek postoji ako projekat parcelacije nije usaglašen?

Kada organ utvrdi nesaglasnost projekta parcelacije/preparcelacije sa planom odnosno opštim pravilima obavještava podnosioca; on može podnijeti prigovor opštinskom/gradskom vijeću u tri dana od dostavljanja. Rok za samu potvrdu od 10 dana je odvojeno pitanje.

На већем броју катастарских парцела може се образовати једна или више грађевинских парцела на основу пројекта препарцелације, на начин и под условима утврђеним у планском документу, а уколико плански документ није донет, образоваће се на основу подзаконског акта којим се утврђују општа правила парцелације, регулације и изградње. На једној катастарској парцели може се образовати већи број грађевинских парцела, које се могу делити парцелацијом до минимума утврђеног применом правила о парцелацији или укрупнити препарцелацијом, а према планираној или постојећој изграђености, односно, планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, на основу пројекта парцелације, под условима и на начин прописаним у ставу 1. овог члана. Ако се пројекат препарцелације, односно парцелације израђује за објекте из члана 133. став 2. тач. 9) и 9а) овог закона, прибављају се мере техничке заштите надлежног завода за заштиту споменика културе, ако услови препарцелације, односно парцелације нису дефинисани Студијом заштите непокретног културног добра, као и актом о проглашењу заштићеног подручја. Пројекат препарцелације, односно парцелације израђује овлашћено привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које је уписано у одговарајући регистар. Саставни део пројекта препарцелације, односно парцелације је и пројекат геодетског обележавања. Израдом пројекта препарцелације, односно парцелације руководи одговорни урбаниста архитектонске струке. Пројекат из става 4. овог члана потврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове урбанизма, у року од 10 дана. Ако надлежни орган утврди да пројекат препарцелације, односно парцелације није урађен у складу са важећим планским документом, односно подзаконским актом којим се утврђују општа правила парцелације, регулације и изградње, обавестиће о томе подносиоца захтева. Подносилац захтева може поднети приговор на обавештење из става 6. овог члана општинском, односно градском већу, у року од три дана од дана од дана достављања.

Po čemu se radi preparcelacija ako planski dokument nije donet?

Na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Ko i u kom roku potvrđuje projekat parcelacije odnosno preparcelacije?

Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana. Izradom rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke, a sastavni deo projekta je i projekat geodetskog obeležavanja.

Projekat iz stava 4. ovog člana potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.

Šta se podnosi katastru uz zahtev za provođenje parcelacije?

Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije odnosno parcelacije potvrđen od organa nadležnog za poslove urbanizma, čiji je sastavni deo projekat geodetskog obeležavanja. Na rešenje o formiranju parcela žalba se izjavljuje u roku od osam dana.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Koji je poseban osnov parcelacije za eksproprijaciju i javnu namjenu?

Za zakonom opisanu eksproprijaciju/javnu građevinsku parcelu podnosi se potvrđen projekat, a formiranje parcela samo ne mijenja vlasnika. Žalba u osam dana ne zadržava GD. Posebna deoba za linijski projekat od posebnog značaja zahtijeva taksativno navedene planske/projektne/geodetske dokaze i tehničku kontrolu; sprovodi se kroz bazu katastra van upravnog postupka bez posebnog rješenja i može slijediti eksproprijaciono rješenje. Ne proširivati taj izuzetak na svaku parcelaciju.

Кад је пројекат препарцелације израђен за потребе експропријације, као и за грађевинске парцеле јавне намене одређене на основу плана парцелације садржаног у планском документу, уз захтев за провођење препарцелације подноси се пројекат препарцелације потврђен од стране органа надлежног за послове урбанизма. Орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о формирању катастарских парцела, на основу пројекта препарцелације, односно плана парцелације за грађевинске парцеле јавне намене садржане у планском документу и/или пројекту геодетског обележавања. На решење из става 2. oвог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба из става 3. овог члана, не задржава издавање решења о грађевинској дозволи. Решењем из става 2. oвог члана не мења се власник на новоформираним катастарским парцелама. Примерак решења из става 2. oвог члана доставља се власницима грађевинског земљишта , министарству надлежном за послове пољопривреде и подносиоцу захтева. Орган надлежан за послове државног премера и катастра спроводи деобу катастарских парцела без обзира на врсту земљишта, на основу пројекта парцелације и препарцелације за изградњу линијског инфраструктурног објекта за који је утврђено да је од посебног значаја за Републику Србију, елабората геодетских радова за провођење промена у катастру непокретности, односно плана парцелације садржаног у планском документу и пројекта експропријације са доказом о извршеној техничкој контроли. Деоба катастарских парцела из става 7. овог члана спроводи се само кроз базу података катастра непокретности, ван управног поступка и о спроведеној деоби се не доноси посебно решење. Деоба катастарских парцела из става 7. овог члана може се спровести и након доношења решења о експропријацији непокретности.

Kada se koristi elaborat geodetskih radova umesto projekta parcelacije?

Za ispravku granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih parcela istog vlasnika, spajanje parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac po ranijim propisima, i za obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno nameni. Pre izrade elaborata vlasnik rešava imovinsko-pravne odnose; ako je susedna parcela u javnoj svojini, saglasnost daje nadležni pravobranilac.

Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Kada elaborat ispravke/spajanja parcela zahtijeva mjere zaštite?

Za prostor unutar nepokretnog kulturnog dobra, dobra pod prethodnom zaštitom i njihove zaštićene okoline elaborat ispravke granice, spajanja i formiranja više građevinskih parcela podliježe mjerama tehničke zaštite nadležnog zavoda. Ostale pretpostavke elaborata i javne susjedne parcele utvrđuju se zasebno.

Исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац на основу ранијих прописа, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова. Елаборат геодетских радова из става 1. овог члана израђује се у складу са прописима о државном премеру и катастру. Пре израде елабората геодетских радова, власник катастарске парцеле решава имовинско правне односе. Уколико је суседна катастарска парцела у јавној својини, сагласност за исправку границе даје надлежни правобранилац. Власник парцеле, након израде елабората геодетских радова, подноси захтев за исправку граница парцеле органу надлежном за послове државног премера и катастра. Уз захтев из става 5. овог члана, власник подноси и доказ о решеним имовинско правним односима. Приликом исправке границе суседних парцела мора се поштовати правило да катастарска парцела у јавној својини која се припаја суседној парцели не испуњава услове за посебну грађевинску парцелу, као и да је мање површине од парцеле којој се припаја. Елаборат геодетских радова којим се врши исправка границе суседних парцела, спајање суседних катастарских парцела и образовање већег броја грађевинских парцела, за простор у обухвату непокретног културног добра, добра под претходном заштитом и њихове заштићене околине, подлеже издавању мера техничке заштите надлежног завода за заштиту споменика културе. Трошкове исправке граница парцеле сноси власник, односно закупац катастарске парцеле. Одредбе овог члана примењују се и на лица која право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту остварују уз накнаду, а чији је положај уређен или ће бити уређен посебним законима и прописима.

Koje pravilo mora biti ispunjeno pri ispravci granica susednih parcela?

Katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli mora ispunjavati oba uslova: da sama ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.

Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.

Oba uslova moraju biti ispunjena istovremeno — čest razlog odbijanja zahteva za ispravku granice.

Šta se bira urbanističko-arhitektonskim konkursom?

Programsko, urbanističko, kompoziciono ili pejzažno rešenje za određenu lokaciju ili idejno arhitektonsko rešenje za jedan ili više objekata, kao i partersko ili pejzažno uređenje delova ili celine lokacije (čl. 68а st. 1). Način i postupak raspisivanja i sprovođenja propisuje ministar nadležan za urbanizam (st. 3).

Урбанистичко-архитектонским конкурсом се бира програмско, урбанистичко, композиционо или пејзажно решење за одређену локацију или идејно архитектонско решење за један или више објеката, као и партерно или пејзажно уређење делова или целине предметне локације.

Priznaje li se pristup javnom putu preko susedne parcele

Za posebne objekte obuhvaćene članom 69 stav 1 pristup radi održavanja i otklanjanja kvarova/havarije može se dokazati upisanim pravom službenosti, ugovorom o službenosti prolaza, saglasnošću vlasnika poslužnog dobra, konačnim rješenjem o eksproprijaciji radi te službenosti, pravnosnažnim rješenjem vanparničnog suda ili drugim dokazom uspostavljene službenosti kroz parcele između javne saobraćajne površine i povlasne parcele.

За грађење, односно постављање објеката из члана 2. став 1. тач. 5), 16), 17), 35), 37), 49), 53), 59), 72), и 73) овог закона, електронских објеката или комуникационих мрежа и уређаја, може се формирати грађевинска парцела која одступа од површине или положаја предвиђених планским документом за ту зону, под условом да постоји приступ том објекту, односно тим уређајима, ради одржавања и отклањања кварова или хаварије на њима. Као доказ о решеном приступу јавној саобраћајној површини признаје се и уписано право службености на парцелама послужног добра у корист парцела на повласном добру, односно уговор о успостављању права службености пролаза закључен са власником послужног добра, односно сагласност власника послужног добра, односно решење о експропријацији у циљу успостављања тог права службености коначно у управном поступку, односно правноснажно решење ванпарничног суда којим се успоставља то право службености, односно други доказ о успостављању права службености кроз парцеле које представљају послужно добро, а налазе се између јавне саобраћајне површине и повласне парцеле.

Spisak nije ograničen na upis ili ugovor. Poseban objektni obuhvat člana 69 ne treba zamijeniti opštim odgovorom za svaku parcelu bez direktnog izlaza; za drugi objekat prvo se utvrđuju merodavni planski i zakonski uslovi.

Kada se za posebnu infrastrukturu formira ili ne formira posebna parcela?

Primjenjuje se tačan spisak člana 69. Za kombinovane podzemne/nadzemne objekte parcela se formira za površinske djelove; za koridor podzemnog dijela i taksativno navedene stanice, stubove, nadzemne EEvodove, elise vjetroturbina i skladišta električne energije postoje izričita izuzeća. Za određene nadzemne linijske djelove preko više KO postoji obaveza formiranja prije UD, uz izuzetak propisanog ugovora službenosti. Odstupanje površine/položaja zahtijeva riješen pristup radi održavanja; ovo nije opšte izuzeće od akta za gradnju.

За грађење, односно постављање објеката из члана 2. став 1. тач. 5), 16), 17), 35), 37), 49), 53), 59), 72), и 73) овог закона, електронских објеката или комуникационих мрежа и уређаја, може се формирати грађевинска парцела која одступа од површине или положаја предвиђених планским документом за ту зону, под условом да постоји приступ том објекту, односно тим уређајима, ради одржавања и отклањања кварова или хаварије на њима. Као доказ о решеном приступу јавној саобраћајној површини признаје се и уписано право службености на парцелама послужног добра у корист парцела на повласном добру, односно уговор о успостављању права службености пролаза закључен са власником послужног добра, односно сагласност власника послужног добра, односно решење о експропријацији у циљу успостављања тог права службености коначно у управном поступку, односно правноснажно решење ванпарничног суда којим се успоставља то право службености, односно други доказ о успостављању права службености кроз парцеле које представљају послужно добро, а налазе се између јавне саобраћајне површине и повласне парцеле. … За постављање трансформаторских станица 10/0,4 kV, 20/0,4 kV 35/0,4 kV и 35/10 kV, прикључно разводног постројења 10 kV, 20 kV и 35 kV, мерно-регулационих станица за гас код потрошача, електродистрибутивних, електропреносних, анемометарских и метеоролошких стубова, као и стубова електронских комуникација, не формира се посебна грађевинска парцела. … За објекте из става 1. овог члана, који се састоје из подземних и надземних делова, грађевинска парцела формира се само за делове тих објеката који су везани за површину земљишта (главни објекат, улазна и излазна места, ревизиона окна и сл.), док се за подземне делове тих објеката у траси коридора не формира посебна грађевинска парцела. … За надземне електроенергетске водове, стубове и елисе ветротурбина, као и за објекте за складиштење електричне енергије не формира се посебна грађевинска парцела. По захтеву инвеститора у наведеном случају се може формирати грађевинска, односно катастарска парцела, у складу са одредбама става 1. овог члана. … Надлежни орган дозвољава изградњу објеката из ст. 2. и 4. овог члана, као и подземних делова објеката из става 1. овог члана у траси коридора, на постојећим парцелама, без обавезе парцелације, односно препарцелације у циљу изградње тих објеката, односно не тражи као посебан доказ у поступку пројекат парцелације, односно препарцелације израђен у складу са овим законом. … Ако се надземни делови линијских инфраструктурних објеката, са изузетком надземних електроенергетских водова, простиру преко територија две или више катастарских општина, пре издавања употребне дозволе, формира се једна или више грађевинских парцела, тако да једна грађевинска парцела представља збир делова појединачних катастарских парцела унутар границе катастарске општине, осим у случају када је као доказ о решеним имовинско-правним односима у поступку издавања грађевинске дозволе поднет уговор о праву службености, у складу са овим законом.

Koji poseban zemljišni režim važi za objekte iz člana 69?

Objekti st. 1 i 2 mogu se graditi na poljoprivrednom i šumskom zemljištu pod izričitim zakonskim uslovima bez navedene saglasnosti ministarstva; pravila parcelacije i neformiranja primjenjuju se samo ako odgovaraju vrsti objekta. Zemljište iznad/ispod linijskog objekta ne mora biti javne namjene; druga gradnja je izuzetna i zahtijeva tehničke uslove po posebnom zakonu. Ne prenijeti ovo na svaku gradnju van građevinskog područja.

Објекти из ст. 1. и 2. овог члана могу се градити на пољопривредном земљишту, без обзира на катастарску класу пољопривредног земљишта, као и на шумском земљишту, без потребе прибављања сагласности министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства. За потребе изградње наведених објеката на пољопривредном и шумском земљишту, могу се примењивати одредбе овог закона које се односе на препарцелацију, парцелацију и исправку граница суседних парцела, као и одредбе о одступању од површине или положаја предвиђених планским документом у складу са ставом 1. овог члана, као и одредбе о непостојању обавезе парцелације, односно препарцелације из ст. 2–5. овог члана, уколико су примењиве у зависности од врсте објеката. … Земљиште изнад подземног линијског инфраструктурног објекта или испод надземног линијског инфраструктурног објекта, не мора представљати површину јавне намене. Изнад подземног инфраструктурног објекта или испод надземног линијског инфраструктурног објекта изузетно могу се градити објекти у складу са овим законом, уз прибављање техничких услова у складу са посебним законом, зависно од врсте инфраструктурног објекта.

Koji dodatni dokazi prava postoje u posebnim infrastrukturnim slučajevima?

Pored 135, Zakon u obuhvatu 69 priznaje odgovarajuće službenosti, privatni zakup, konačna eksproprijaciona i pravnosnažna sudska rješenja, posebno navedena uvjerenja/saglasnosti/izjavu investitora o rješavanju prava do UD i ugovor o krovu za solarne panele. Za određene javne neupisane površine i infrastrukturna osnovna sredstva postoje uski alternativni dokazi. Uslovi svakog dokaza i ograničenje prijave radova iz 148 moraju se utvrditi zasebno; nijesu svi dokazi međusobno zamjenljivi za svaki objekat.

Као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, за објекте из ст. 1. и 2. овог члана, осим доказа прописаних чланом 135. овог закона, може се поднети и уговор о установљавању права службености, односно уговор о закупу земљишта у приватној својини са власником земљишта, закључен у складу са посебним прописима, као и уговор о успостављању права службености закључен са власником, односно корисником земљишта који је ималац јавних овлашћења, на период који одреди власник, односно корисник земљишта, као и решење о успостављању права службености експропријацијом на том земљишту за ту намену, коначно у управном поступку, као и правноснажно решење ванпарничног суда о успостављању права службености на том земљишту за ту намену. За изградњу, доградњу или реконструкцију објеката из ст. 1. и 2. овог члана, као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, може се, уместо прописаних доказа из овог члана и других доказа прописаних овим законом доставити и уверење јединице локалне самоуправе са списком катастарских парцела за које су донета коначна решења о експропријацији, попис катастарских парцела са приложеним сагласностима власника, односно корисника земљишта, односно изјаве инвеститора да ће пре издавања употребне дозволе решити имовинско-правне односе на непокретности, односно уговор о коришћењу крова за постављање соларних панела. Када се као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту прилаже уговор о установљавању права службености, уговор о закупу земљишта или сагласност власника или корисника земљишта, односно решење о успостављању права службености експропријацијом или правноснажно решење ванпарничног суда о успостављању права службености, орган надлежан за послове државног премера и катастра уписује право својине само на објекту, а уговор, односно сагласност власника, односно решење којим је службеност успостављена, уписује се у евиденцију катастра непокретности. … За реконструкцију и санацију јавних саобраћајних и других јавних површина, путних објеката и функционалних садржаја пута у регулацији постојеће саобраћајнице, а који није уписан у катастар непокретности, у складу са законом којим се уређује упис непокретности, не доставља се доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту, већ се као доказ подноси елаборат геодетских радова постојећег стања на катастарској подлози који је израђен од овлашћеног лица уписаног у одговарајући регистар у складу са законом и одговарајућом изјавом инвеститора о изграђеним објектима. … За објекте који су предмет уписа у катастар инфраструктуре и објекте и њиховој функцији, као доказ о одговарајућем праву у поступцима доградње, односно извођења радова из члана 145. овог закона, сматра се и изјава овлашћеног правног лица да ти објекти представљају основно средство тог правног лица, а као доказ доставља се извод из књиге основних средстава правног лица. … Када је Република Србија власник грађевинског земљишта на коме није уписано право коришћења у корист неког другог лица, Републичка дирекција за имовину Републике Србије, у име Републике Србије, даје сагласност која се уписује као забележба или закључује уговор о успостављању права службености на том земљишту, најкасније у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева. Сагласност Републичке дирекције за имовину Републике Србије, или закључен уговор о успостављању права службености, сматрају се доказом о решеним имовинско-правним односима на земљишту из става 9. овог члана.

Da li poseban prolaz preko tuđeg zemljišta ukida naknadu štete?

Ne. Za opisane objekte investitor ima zakonske mogućnosti prolaza/prevоza odnosno podzemnog prolaza/nadzemnog preleta u izričitom obuhvatu; vlasnici/posjednici ne ometaju propisanu gradnju. Investitor nadoknađuje štetu od radova, prolaza i prevoza odnosno vraća zemljište u prvobitno stanje. Bez sporazuma o visini odlučuje sud; pravo prolaza nije opšta besplatna uzurpacija.

На земљишту изнад подземних делова објекта из става 1. овог члана и на земљишту испод надземних електроенергетских водова и елиса ветротурбина, инвеститор има право пролаза испод или прелета изнад земљишта, уз обавезу сопственика, односно држаоца тог земљишта да не омета изградњу, одржавање и употребу тог објекта. … У случају из става 15. овог члана, не доставља се доказ о решеним имовинско-правним односима у смислу става 9. овог члана, нити се формира грађевинска парцела за предметно земљиште, без обзира на намену земљишта. … Инвеститор за изградњу објеката из ст. 1. и 2. овог члана има право пролаза и превоза преко суседног и околног земљишта које је у својини других власника, ради извођења радова у току изградње, када то захтева технолошки поступак и на начин који је у складу са таквим технолошким поступком. … Сви власници и држаоци суседног и околног земљишта дужни су да омогуће несметани приступ градилишту и трпе извођење радова за потребе изградње објекта или уређаја из става 1. овог члана. … Инвеститор је дужан да власницима или држаоцима земљишта из става 19. овог члана, као и суседног или околног земљишта из става 20. овог члана, надокнади штету коју учини извођењем радова, пролазом и превозом, односно да врати земљиште у првобитно стање. Ако се не постигне споразум о висини накнаде штете, одлуку о накнади штете доноси надлежни суд.

Da li se za transformatorsku stanicu 35/0,4 kV formira posebna građevinska parcela?

Ne. Izmena člana 69 podiže raniji prag sa 30 kV na 35 kV u pravilu o objektima za koje se ne formira posebna građevinska parcela.

За постављање трансформаторских станица 10/0,4 kV, 20/0,4 kV 35/0,4 kV и 35/10 kV, прикључно разводног постројења 10 kV, 20 kV и 35 kV, мерно-регулационих станица за гас код потрошача, електродистрибутивних, електропреносних, анемометарских и метеоролошких стубова, као и стубова електронских комуникација, не формира се посебна грађевинска парцела.

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Ko održava i prenosi zajedničko zemljište kondominijuma?

Do završetka svih objekata i pribavljanja UD investitor/vlasnik/zakupac organizuje održavanje zemljišta oko objekata. Potom ga besteretnim pravnim poslom prenosi u zajedničku svojinu vlasnika posebnih djelova koji preuzimaju upravljanje i održavanje. Ne poistovjećivati ovo sa zemljištem ispod pojedinačnog objekta u otvorenom bloku.

Земљиште за редовну употребу јесте земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела. Земљиште за редовну употребу објекта изграђеног у отвореном стамбеном блоку и стамбеном комплексу јесте земљиште испод објекта, а по захтеву подносиоца захтева у поступку легализације, односно озакоњења, надлежни орган може одредити грађевинско земљиште испод објекта као земљиште за редовну употребу, уз обавезу подносиоца захтева да у року од пет година од дана правноснажности решења о озакоњењу покрене поступак за утврђивање земљишта за редовну употребу, у складу са овим законом. Евиденцију катастарских парцела из поступка озакоњења из става 2. овог члана, води орган који је донео решење о озакоњењу, уз обавезу да свако донето решење из става 2. овог члана достави и органу надлежном за имовинско-правне послове. Када је објекат изграђен на земљишту у јавној својини Републике Србије, примерак решења доставља се Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије. Ако је предмет стицања само земљиште испод објекта из става 2. овог члана у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу, односно згради са више улаза, надлежни орган одређује и површину тог земљишта, на основу копије плана парцеле са уцртаном основом постојећег објекта, што представља грађевинску парцелу на којој надлежни орган може утврдити решењем право на изградњу објекта. Инвеститор изградње објекта на тој грађевинској парцели има обавезу формирања катастарске парцеле пре издавања решења о употребној дозволи. У кондоминијуму, инвеститор односно власник или закупац земљишта на коме се налазе изграђени објекти, управља земљиштем око објеката, на начин да организује одржавање земљишта, до завршетка изградње свих објеката и прибављања употребних дозвола. По завршетку изградње свих објеката и прибављања употребних дозвола, инвеститор односно власник или закупац земљишта, земљиште око објеката, преноси у заједничку својину власницима посебних делова, бестеретним правним послом, који даље преузимају послове управљања и одржавања. Власници на посебним деловима објекта изграђених у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу имају право уписа удела на грађевинском земљишту испод објекта по правноснажности решења о употребној дозволи за предметни објекат. Ако је предмет стицања само земљиште испод објекта из става 2. овог члана за потребе озакоњења, надлежни орган, решењем којим се прекида поступак озакоњења до решавања имовинско-правних односа на земљишту на коме се незаконито изграђен објекат налази, одређује и површину тог земљишта, на основу копије плана парцеле са уцртаном основом постојећег објекта. Власник објекта који је предмет озакоњења на тој грађевинској парцели има обавезу формирања катастарске парцеле пре издавања решења о озакоњењу објекта. У случају из става 7. овог члана, ако је земљиште испод објекта у јавној својини Републике Србије, надлежни орган у поступку озакоњења на утврђену површину земљишта прибавља сагласност Републичке дирекције за имовину Републике Србије. Акт из става 8. овог члана представља исправу подобну за формирање катастарске парцеле. По формирању катастарске парцеле Републичка дирекција за имовину Републике Србије отуђује новоформирану катастарску парцелу власнику објекта из става 7. овог члан, у складу са овим и посебним законом. Захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта и формирање грађевинске парцеле подноси се органу јединице локалне самоуправе надлежном за имовинско-правне послове (у даљем тексту: надлежни орган), ако: 1) постојећа катастарска парцела на којој је објекат саграђен представља само земљиште испод објекта, осим у случају прописаним овим законом; 2) се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења у смислу испуњености претходних услова и донео закључак којим се поступак озакоњења прекида у циљу решавања имовинско-правних односа на земљишту или објекту који је уписан у евиденцију о непокретности и правима на њима у складу са раније важећим законима којима је уређивана легализација објеката или на основу Закона о легализацији објеката („Службени гласник РС”, бр. 95/13 и 117/14), када је такав објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме је као носилац права коришћења, односно власник уписана Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или правно лице чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или неко друго правно, односно физичко лице; 3) се ради о објекту који је уписан у евиденцију о непокретности и правима на њима у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, број 25/13), када је такав објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме је као носилац права коришћења, односно власник уписана Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или правно лице чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или неко друго правно, односно физичко лице. Уз захтев из става 10. овог члана власник објекта доставља доказ о праву својине и основ стицања, односно доказ да је по поднетом захтеву орган надлежан за послове озакоњења утврдио могућност легализације, односно озакоњења, односно донео решење о легализацији/озакоњењу објекта, копију плана парцеле и уверење органа надлежног за послове државног премера и катастра да ли је извршено обележавање, односно формирање катастарске парцеле и по ком основу. По пријему захтева из става 10. овог члана надлежни орган прибавља по службеној дужности од органа надлежног за послове урбанизма извештај да ли постојећа катастарска парцела испуњава услове да буде одређена као земљиште за редовну употребу објекта и услове за грађевинску парцелу, односно да ли је, ради утврђивања земљишта за редовну употребу објекта потребно израдити пројекат препарцелације, односно парцелације, да ли постоје урбанистички услови за израду ових пројеката, односно прибави мишљење, ако је већ извршено обележавање или формирање катастарске парцеле, да израда пројекта препарцелације, односно парцелације није потребна. Ако орган за послове урбанизма утврди да је потребна израда пројекта препарцелације, односно парцелације, извештај садржи и предлог за формирање грађевинске парцеле. Извештај из става 12. овог члана, као и пројекат препарцелације, односно парцелације, израђују се у складу са условима садржаним у важећем планском документу, а нарочито са условима који се односе на положај постојећег објекта у односу на регулацију и границе катастарске парцеле, услове и начин приступа катастарској парцели, општи минимум у погледу површине који парцела мора испуњавати у односу на намену и површину постојећег објекта или у складу са општим правилима за формирање грађевинске парцеле прописаним у пропису којим се уређују општа правила за парцелацију, регулацију и изградњу. Ако извештај из става 12. овог члана садржи обавезу израде пројекта препарцелације, односно парцелације, надлежни орган обавештава подносиоца захтева о потреби израде пројекта, са предлогом за формирање катастарске парцеле. Ако се на основу извештаја из става 12. овог члана утврди да нема урбанистичких услова за израду пројекта препарцелације, односно парцелације, надлежни орган о томе обавештава подносиоца захтева, који има право да у року од три дана од дана добијања обавештења поднесе приговор општинском, односно градском већу. Пре доношења одлуке о отуђењу земљишта, односно пре доношења решења о озакоњењу објекта, односно пре уписа права својине власника на посебним деловима објекта, постоји обавеза формирања посебне катастарске парцеле испод објекта и уписа новоформиране парцеле у евиденцију на непокретностима и правима на њима. Решење о утврђивању земљишта за редовну употребу и формирању грађевинске парцеле, по спроведеном поступку, доноси надлежни орган. Решењем из става 17. овог члана одређују се сви елементи потребни за формирање катастарске парцеле, односно утврђује се да је постојећа катастарска парцела истовремено и грађевинска парцела, а саставни део решења је потврђени пројекат препарцелације, односно парцелације који садржи пројекат геодетског обележавања, односно констатацију да је катастарска парцела већ обележена, односно формирана. Решењем из става 17. овог члана утврђује се престанак права коришћења, односно права својине дотадашњег корисника, односно власника грађевинског земљишта и право власника објекта да право својине на грађевинском земљишту, које је одређено као земљиште за редовну употребу објекта, стекне непосредном погодбом, по тржишној цени, у складу са овим законом. На решење из става 17. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове грађевинарства, у року од осам дана од дана достављања решења. Правноснажно решење из става 17. овог члана је основ за провођење промене код органа надлежног за послове државног премера и катастра. Ако је грађевинска парцела формирана до 11. септембра 2009. године у складу за законом, надлежни орган ту чињеницу прихвата као стечено право у поступку одређивања земљишта за редовну употребу објекта, односно таква катастарска парцела се сматра парцелом која у утврђеној површини служи за редовну употребу објекта, а право својине на тој парцели биће уписано у складу са законом. Поступак из става 22. овог члана спроводи орган надлежан за послове државног премера и катастра, на основу доказа да је грађевинска парцела формирана, односно обележена пре 11. септембра 2009. године. Право трајног коришћења паркинг места у отвореном стамбеном блоку и стамбеном комплексу, које је инвеститор пренео правним послом трећем лицу, може се даље прометовати и располагати у обиму стечених права. Овим правним послом не стичу се услови за упис својинских права у евиденцију непокретности и правима на њима, али се правни посао којим се преноси то право може уписати као забележба у евиденцију непокретности и правима на њима.

Kada investitor mora formirati katastarsku parcelu?

Pre izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli — investitor izgradnje objekta na građevinskoj parceli formiranoj u postupku iz ovog člana ima obavezu formiranja katastarske parcele pre izdavanja upotrebne dozvole.

Investitor izgradnje objekta na toj građevinskoj parceli ima obavezu formiranja katastarske parcele pre izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Da li prenos trajnog korištenja parking mjesta u otvorenom bloku daje katastarsku svojinu?

Takvo pravo koje je investitor prenio pravnim poslom može se dalje prometovati u stečenom obimu. Tim pravnim poslom se ne stiču uslovi za upis svojinskog prava, ali se prenos može zabilježiti u katastru. Nije isto što i svojina na garažnom mjestu kao posebnom dijelu.

Земљиште за редовну употребу јесте земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела. Земљиште за редовну употребу објекта изграђеног у отвореном стамбеном блоку и стамбеном комплексу јесте земљиште испод објекта, а по захтеву подносиоца захтева у поступку легализације, односно озакоњења, надлежни орган може одредити грађевинско земљиште испод објекта као земљиште за редовну употребу, уз обавезу подносиоца захтева да у року од пет година од дана правноснажности решења о озакоњењу покрене поступак за утврђивање земљишта за редовну употребу, у складу са овим законом. Евиденцију катастарских парцела из поступка озакоњења из става 2. овог члана, води орган који је донео решење о озакоњењу, уз обавезу да свако донето решење из става 2. овог члана достави и органу надлежном за имовинско-правне послове. Када је објекат изграђен на земљишту у јавној својини Републике Србије, примерак решења доставља се Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије. Ако је предмет стицања само земљиште испод објекта из става 2. овог члана у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу, односно згради са више улаза, надлежни орган одређује и површину тог земљишта, на основу копије плана парцеле са уцртаном основом постојећег објекта, што представља грађевинску парцелу на којој надлежни орган може утврдити решењем право на изградњу објекта. Инвеститор изградње објекта на тој грађевинској парцели има обавезу формирања катастарске парцеле пре издавања решења о употребној дозволи. У кондоминијуму, инвеститор односно власник или закупац земљишта на коме се налазе изграђени објекти, управља земљиштем око објеката, на начин да организује одржавање земљишта, до завршетка изградње свих објеката и прибављања употребних дозвола. По завршетку изградње свих објеката и прибављања употребних дозвола, инвеститор односно власник или закупац земљишта, земљиште око објеката, преноси у заједничку својину власницима посебних делова, бестеретним правним послом, који даље преузимају послове управљања и одржавања. Власници на посебним деловима објекта изграђених у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу имају право уписа удела на грађевинском земљишту испод објекта по правноснажности решења о употребној дозволи за предметни објекат. Ако је предмет стицања само земљиште испод објекта из става 2. овог члана за потребе озакоњења, надлежни орган, решењем којим се прекида поступак озакоњења до решавања имовинско-правних односа на земљишту на коме се незаконито изграђен објекат налази, одређује и површину тог земљишта, на основу копије плана парцеле са уцртаном основом постојећег објекта. Власник објекта који је предмет озакоњења на тој грађевинској парцели има обавезу формирања катастарске парцеле пре издавања решења о озакоњењу објекта. У случају из става 7. овог члана, ако је земљиште испод објекта у јавној својини Републике Србије, надлежни орган у поступку озакоњења на утврђену површину земљишта прибавља сагласност Републичке дирекције за имовину Републике Србије. Акт из става 8. овог члана представља исправу подобну за формирање катастарске парцеле. По формирању катастарске парцеле Републичка дирекција за имовину Републике Србије отуђује новоформирану катастарску парцелу власнику објекта из става 7. овог члан, у складу са овим и посебним законом. Захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта и формирање грађевинске парцеле подноси се органу јединице локалне самоуправе надлежном за имовинско-правне послове (у даљем тексту: надлежни орган), ако: 1) постојећа катастарска парцела на којој је објекат саграђен представља само земљиште испод објекта, осим у случају прописаним овим законом; 2) се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења у смислу испуњености претходних услова и донео закључак којим се поступак озакоњења прекида у циљу решавања имовинско-правних односа на земљишту или објекту који је уписан у евиденцију о непокретности и правима на њима у складу са раније важећим законима којима је уређивана легализација објеката или на основу Закона о легализацији објеката („Службени гласник РС”, бр. 95/13 и 117/14), када је такав објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме је као носилац права коришћења, односно власник уписана Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или правно лице чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или неко друго правно, односно физичко лице; 3) се ради о објекту који је уписан у евиденцију о непокретности и правима на њима у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, број 25/13), када је такав објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме је као носилац права коришћења, односно власник уписана Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или правно лице чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или неко друго правно, односно физичко лице. Уз захтев из става 10. овог члана власник објекта доставља доказ о праву својине и основ стицања, односно доказ да је по поднетом захтеву орган надлежан за послове озакоњења утврдио могућност легализације, односно озакоњења, односно донео решење о легализацији/озакоњењу објекта, копију плана парцеле и уверење органа надлежног за послове државног премера и катастра да ли је извршено обележавање, односно формирање катастарске парцеле и по ком основу. По пријему захтева из става 10. овог члана надлежни орган прибавља по службеној дужности од органа надлежног за послове урбанизма извештај да ли постојећа катастарска парцела испуњава услове да буде одређена као земљиште за редовну употребу објекта и услове за грађевинску парцелу, односно да ли је, ради утврђивања земљишта за редовну употребу објекта потребно израдити пројекат препарцелације, односно парцелације, да ли постоје урбанистички услови за израду ових пројеката, односно прибави мишљење, ако је већ извршено обележавање или формирање катастарске парцеле, да израда пројекта препарцелације, односно парцелације није потребна. Ако орган за послове урбанизма утврди да је потребна израда пројекта препарцелације, односно парцелације, извештај садржи и предлог за формирање грађевинске парцеле. Извештај из става 12. овог члана, као и пројекат препарцелације, односно парцелације, израђују се у складу са условима садржаним у важећем планском документу, а нарочито са условима који се односе на положај постојећег објекта у односу на регулацију и границе катастарске парцеле, услове и начин приступа катастарској парцели, општи минимум у погледу површине који парцела мора испуњавати у односу на намену и површину постојећег објекта или у складу са општим правилима за формирање грађевинске парцеле прописаним у пропису којим се уређују општа правила за парцелацију, регулацију и изградњу. Ако извештај из става 12. овог члана садржи обавезу израде пројекта препарцелације, односно парцелације, надлежни орган обавештава подносиоца захтева о потреби израде пројекта, са предлогом за формирање катастарске парцеле. Ако се на основу извештаја из става 12. овог члана утврди да нема урбанистичких услова за израду пројекта препарцелације, односно парцелације, надлежни орган о томе обавештава подносиоца захтева, који има право да у року од три дана од дана добијања обавештења поднесе приговор општинском, односно градском већу. Пре доношења одлуке о отуђењу земљишта, односно пре доношења решења о озакоњењу објекта, односно пре уписа права својине власника на посебним деловима објекта, постоји обавеза формирања посебне катастарске парцеле испод објекта и уписа новоформиране парцеле у евиденцију на непокретностима и правима на њима. Решење о утврђивању земљишта за редовну употребу и формирању грађевинске парцеле, по спроведеном поступку, доноси надлежни орган. Решењем из става 17. овог члана одређују се сви елементи потребни за формирање катастарске парцеле, односно утврђује се да је постојећа катастарска парцела истовремено и грађевинска парцела, а саставни део решења је потврђени пројекат препарцелације, односно парцелације који садржи пројекат геодетског обележавања, односно констатацију да је катастарска парцела већ обележена, односно формирана. Решењем из става 17. овог члана утврђује се престанак права коришћења, односно права својине дотадашњег корисника, односно власника грађевинског земљишта и право власника објекта да право својине на грађевинском земљишту, које је одређено као земљиште за редовну употребу објекта, стекне непосредном погодбом, по тржишној цени, у складу са овим законом. На решење из става 17. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове грађевинарства, у року од осам дана од дана достављања решења. Правноснажно решење из става 17. овог члана је основ за провођење промене код органа надлежног за послове државног премера и катастра. Ако је грађевинска парцела формирана до 11. септембра 2009. године у складу за законом, надлежни орган ту чињеницу прихвата као стечено право у поступку одређивања земљишта за редовну употребу објекта, односно таква катастарска парцела се сматра парцелом која у утврђеној површини служи за редовну употребу објекта, а право својине на тој парцели биће уписано у складу са законом. Поступак из става 22. овог члана спроводи орган надлежан за послове државног премера и катастра, на основу доказа да је грађевинска парцела формирана, односно обележена пре 11. септембра 2009. године. Право трајног коришћења паркинг места у отвореном стамбеном блоку и стамбеном комплексу, које је инвеститор пренео правним послом трећем лицу, може се даље прометовати и располагати у обиму стечених права. Овим правним послом не стичу се услови за упис својинских права у евиденцију непокретности и правима на њима, али се правни посао којим се преноси то право може уписати као забележба у евиденцију непокретности и правима на њима.

Šta je zemljište za redovnu upotrebu?

Zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje katastarska parcela. Za objekat u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu to je zemljište ispod objekta.

Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.

Ko potpisuje zakonsku izjavu usklađenosti plana?

Odgovorni prostorni planer, odnosno odgovorni urbanista daje izjavu da je plan usklađen sa Zakonom i podzakonskim propisima. Za rukovođenje/izradu potrebni su odgovarajuća licenca i upis u registar. Obrazovanje, iskustvo, reference i očuvana ranija prava utvrđuju se prema tačnom zakonskom režimu; posjedovanje bilo koje licence nije dovoljno.

Стручне послове руковођења израдом просторних планова у својству одговорног просторног планера може да обавља лиценцирани просторни планер који је уписан у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у складу са овим законом и прописом којим се уређује полагање стручног испита, издавање лиценце и упис у регистар. Лиценцирани просторни планер може бити лице са стеченим високим образовањем из одговарајуће стручне области на академским, односно струковним студијама обима од најмање 300 ЕСПБ или еквивалентног нивоа утврђеног другим посебним прописима, положеним стручним испитом из стручне области просторног планирања, одговарајућим стручним искуством у трајању од најмање три године и стручним резултатима (референце) из стручне области просторног планирања. Стручним искуством из става 2. овог члана сматра се искуство стечено на изради, односно сарадњи на изради просторног плана, односно дела просторног плана. Одговорни просторни планер даје изјаву да је просторни план усклађен са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. *Службени гласник РС, број 9/2020 10. Одговорни урбаниста … Стручне послове руковођења и израде урбанистичких планова у својству одговорног урбанисте може да обавља лиценцирани урбаниста, односно лице са професионалним називом лиценцирани архитекта урбаниста које је уписано у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у складу са овим законом и прописом којим се уређује полагање стручног испита, издавање лиценце и упис у регистар. Лиценцирани урбаниста може бити лице са стеченим високим образовањем из одговарајуће стручне области на академским, односно струковним студијама обима од најмање 300 ЕСПБ или еквивалентног нивоа утврђеног другим посебним прописима, положеним стручним испитом из уже стручне области урбанизма, одговарајућим стручним искуством у трајању од најмање три године и стручним резултатима (референце) из уже стручне области урбанизма. Лиценцирани архитекта урбаниста може бити лице са стеченим високим образовањем из стручне области архитектура, односно уже стручне области урбанизам обима од најмање 300 ЕСПБ или еквивалентног нивоа утврђеног другим посебним прописима, положеним стручним испитом из уже стручне области урбанизма, одговарајућим стручним искуством у трајању од најмање три године и стручним резултатима (референце) из уже стручне области урбанизма. Стручним искуством из ст. 2. и 3. овог члана сматра се искуство стечено на изради, односно сарадњи на изради урбанистичког плана, односно дела урбанистичког плана. Одговорни урбаниста даје изјаву да је плански документ усклађен са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Право коришћења професионалног назива лиценцирани архитекта урбаниста има лице које испуњава услове из става 3. овог члана, односно лице коме је издата лиценца за одговорног урбанисту за руковођење израдом урбанистичких планова и урбанистичких пројеката у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона и које је уписано у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. *Службени гласник РС, број 9/2020 11. Средства за израду планских докумената

Šta je građevinsko zemljište?

Zemljište određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom.

Građevinsko zemljište je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom.

Kada vlasnik stiče prava po promeni namene u građevinsko zemljište?

Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je namena promenjena — bez obzira na to što katastar još nije sproveo promenu u javnoj knjizi. Do privođenja planiranoj nameni zemljište se može koristiti i u druge svrhe.

Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Ne čeka se katastar — plan je dovoljan osnov da se krene u postupak.

Koliko može trajati zakup javnog zemljišta za privremenu gradnju?

Javno zemljište daje se u zakup u zakonom opisanim slučajevima. Za objekat sa privremenom GD ugovor je na određeno vrijeme najduže pet godina; to nije univerzalni rok svake dozvole, koju posebno uređuje 147.

Власник грађевинског земљишта у јавној својини може грађевинско земљиште дати у закуп ради изградње објекта за који се издаје привремена грађевинска дозвола у складу са чланом 147. овог закона, у случају реализације пројекaта од значаја за Републику Србију, као и у случајевима предвиђеним у члану 100. ст. 2. и 3. овог закона. Када се грађевинско земљиште даје у закуп ради изградње објеката за које је законом предвиђено издавање привремене грађевинске дозволе, уговор о закупу се закључује на одређено време, најдуже до пет година.

Kada se plaća naknada za prenamjenu poljoprivrednog/šumskog zemljišta?

Kada se po odgovarajućem posebnom zakonu duguje, plaća se prije GD. ZPI izuzima zakonom opisane prenamjene/zakonite objekte do 15.7.1992, projekte od značaja/posebnog značaja i javne objekte u propisanom programu uz tačno određene javne obveznike. Planska promjena i katastarski upis nijesu sami dokaz da nema naknade; svaka osnova oslobođenja mora se posebno utvrditi.

Када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског документа је дужан да у року од 15 дана од дана ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави плански документ који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена или опис границе планског документа са пописом катастарских парцела са одговарајућим графичким приказом. Орган надлежан за послове државног премера и катастра у року од 15 дана по добијању акта из става 1. овог члана решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног и шумског земљишта у базу података катастра непокретности из које се издаје лист непокретности. Пољопривредно земљиште којем је планским документом промењена намена у грађевинско, до привођења земљишта намени може се користити за пољопривредну производњу. Решење из става 2. овог члана доставља се власнику земљишта, министарству надлежном за послове пољопривреде и надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана доношења решења. Власник катастарске парцеле којој је промењена намена из пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, дужан је да плати накнаду за промену намене земљишта пре издавања грађевинске дозволе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште или законом којим се уређује шумско земљиште. Ако је промена намене, односно врсте земљишта из пољопривредног у грађевинско извршена на основу закона, планског документа, одлуке надлежног органа или уколико је изграђен објекат у складу са законом до 15. јула 1992. године, односно до дана ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 49/92), не плаћа се накнада за промену намене земљишта, без обзира што је као култура одређене класе тог земљишта уписана њива, виноград, воћњак, ливада, пашњак, трстик-мочвара или неплодно земљиште. Накнада за промену намене пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште не плаћа се приликом изградње објеката од значаја , односно од посебног значаја за Републику Србију, као и за изградњу објеката јавне намене у складу са програмом уређивања грађевинског земљишта када је обвезник плаћања Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и јавна предузећа чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Промена намене из шумског у грађевинско земљиште садржана у планском документу сматра се општим интересом у складу са чланом 10. Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12 и 89/15). Од дана ступања на снагу планског документа којим је извршена промена намене пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско земљиште, власник таквог земљишта остварује сва права власника на грађевинском земљишту, у складу са овим законом. Изузетно од одредбе става 9. овог члана, у случају да буде покренут поступак експропријације земљишта коме је промењена намена, за потребе изградње линијског инфраструктурног објекта за који је утврђено да је од посебног значаја за Републику Србију, накнада за експропријацију се одређује као за пољопривредно земљиште, односно шуму и шумско земљиште, с обзиром на то да се исто користи и сматра пољопривредним, односно шумским земљиштем, све до подношења захтева за издавање грађевинске дозволе, у циљу привођења земљишта намени. Влада, на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства, утврђује пројекте за изградњу објеката од значаја , односно од посебног значаја за Републику Србију. По утврђивању пројеката из става 11. овог члана, сви поступци којима се реализују ови пројекти сматрају се хитним. Као пројекти од посебног значаја за Републику Србију могу бити утврђени само они пројекти који су, у складу са прописом којим се уређује оцена и праћење капиталних пројеката, усвојени на листи пројектних идеја, односно на другој листи коју усваја комисија надлежна за капиталне пројекте. У случају реализације пројеката ради изградње објеката од посебног значаја за Републику Србију, у смислу члана 2. став 1. тачка 53) овог закона, јединица локалне самоуправе својом одлуком може прописати да се радови на уређивању грађевинског земљишта, укључујући изградњу површина јавне намене, као и изградњу објеката јавне намене у јавној својини које реализује инвеститор на основу уговора, признају као измирење укупне обавезе на име доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Податке садржане у акту о утврђивању пројекта од значаја, односно од посебног значаја за Републику Србију, министарство надлежно за послове грађевинарства у форми обавештења доставља министарству надлежном за послове финансија, у циљу информисања. Шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром, задржава намену одређену планским документом коју је имало пре настанка пожара, а чињеница да је шума оштећена или уништена пожаром не може представљати основ за промену намене земљишта у грађевинско земљиште. Изузетно од става 16. овог члана, промена намене уништеног или оштећеног шумског земљишта може се извршити када је то неопходно ради реализације пројекта за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре, као и када промена намене шумског земљишта произлази из режима заштите и управљања заштићеним подручјем, а у складу са законом којим се уређује заштита природе. Промена намене земљишта из става 17. овог члана спроводи се искључиво изменом планског документа, у поступку прописаним законом. Шума, односно шумска површина оштећена или уништена пожаром обнавља се у складу са прописима којима се уређују шуме и шумско земљиште.

Šta se dešava kad se planom poljoprivredno zemljište prenameni u građevinsko?

Organ nadležan za donošenje plana u roku od 15 dana od stupanja na snagu dostavlja katastru plan sa popisom parcela; katastar u roku od 15 dana rešenjem provodi promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene. Do privođenja nameni zemljište se može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Zabeležba o naknadi za prenamenu stoji u listu nepokretnosti — proveriti je pre kupovine parcele.

Postoji li izuzetak kada se šumsko zemljište oštećeno požarom ipak može prenameniti?

Da, ali samo u zakonom navedenim slučajevima: projekat sa utvrđenim javnim interesom, objekti javne infrastrukture ili kada promena proizlazi iz režima zaštite i upravljanja zaštićenim područjem.

kada je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Ako je dozvoljen izuzetak za promenu namene opožarenog šumskog zemljišta, može li se to uraditi bez izmene plana?

Ne. Promena namene iz ovog izuzetka sprovodi se isključivo izmenom planskog dokumenta u zakonskom postupku.

sprovodi se isključivo izmenom planskog dokumenta

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Može li požar sam po sebi da bude osnov da se šumsko zemljište prenameni u građevinsko?

Ne. Šumsko zemljište oštećeno ili uništeno požarom zadržava plansku namenu koju je imalo pre požara; sama činjenica požara nije osnov za prenamenu u građevinsko zemljište.

činjenica da je šuma oštećena ili uništena požarom ne može predstavljati osnov za promenu namene zemljišta

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Kada je građevinsko zemljište neizgrađeno?

Kada na njemu nisu izgrađeni objekti, kao i kada su na njemu izgrađeni objekti bez građevinske dozvole ili privremeni objekti. Izgrađeno je ono na kome su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu u skladu sa zakonom.

Neizgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole i privremeni objekti.

Moraju li se objekti priključiti na postojeću infrastrukturu?

Vlasnici objekata u komunalno opremljenom dijelu teritorije dužni su da se priključe na postojeću infrastrukturu u zavisnosti od namjene. Zakon izričito izuzima vlasnika koji dostavi dokaz da će za proizvodnju električne energije odnosno grijanje i hlađenje koristiti obnovljive izvore energije; obim i drugi uslovi utvrđuju se za konkretni predmet.

Грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено. Уређено грађевинско земљиште је земљиште које је у складу са планским документом комунално опремљено за грађење и коришћење (изграђен приступни пут, електромрежа, обезбеђено снабдевање водом и обезбеђени други услови). Сви власници објеката на територији, односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни су да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта. Власник објекта који достави доказ да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, нема обавезу прописану ставом 3. овог члана. Прикључење објеката на инфраструктуру из става 3. овог члана од стране привредног друштва чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе врши се уз накнаду стварних трошкова набавке опреме, уређаја, материјала и радова који настају приликом прикључења корисника. Одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова из става 5. овог члана доноси јединица локалне самоуправе у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Правно лице из става 5. овог члана закључује уговор са корисником, којим се регулишу међусобна права и обавезе. Изузетно од става 6. овог члана, одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова прикључења на дистрибутивну гасоводну мрежу одређује оператор дистрибутивног система на чији систем се одобрава прикључење, а висина трошкова се одређује на основу методологије Агенције за енергетику Републике Србије, у складу са законом којим се уређује енергетика. Имаоци јавних овлашћења у поступку који претходи издавању локацијских услова, за изградњу нових објеката или извођење радова из члана 145. овог закона, дужни су да издају услове за прикључење из става 3. овог члана.

Kada objekat ne mora da se priključi na daljinsko grejanje ili gasovod?

Kada vlasnik dostavi dokaz da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije — tada nema obavezu priključenja.

Грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено. Уређено грађевинско земљиште је земљиште које је у складу са планским документом комунално опремљено за грађење и коришћење (изграђен приступни пут, електромрежа, обезбеђено снабдевање водом и обезбеђени други услови). Сви власници објеката на територији, односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни су да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта. Власник објекта који достави доказ да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, нема обавезу прописану ставом 3. овог члана. Прикључење објеката на инфраструктуру из става 3. овог члана од стране привредног друштва чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе врши се уз накнаду стварних трошкова набавке опреме, уређаја, материјала и радова који настају приликом прикључења корисника. Одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова из става 5. овог члана доноси јединица локалне самоуправе у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Правно лице из става 5. овог члана закључује уговор са корисником, којим се регулишу међусобна права и обавезе. Изузетно од става 6. овог члана, одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова прикључења на дистрибутивну гасоводну мрежу одређује оператор дистрибутивног система на чији систем се одобрава прикључење, а висина трошкова се одређује на основу методологије Агенције за енергетику Републике Србије, у складу са законом којим се уређује енергетика. Имаоци јавних овлашћења у поступку који претходи издавању локацијских услова, за изградњу нових објеката или извођење радова из члана 145. овог закона, дужни су да издају услове за прикључење из става 3. овог члана.

Potrebno je dokazati zakonski uslov korištenja obnovljivih izvora za navedenu namjenu. Sama oznaka toplotna pumpa ne dokazuje automatski ispunjenost tog uslova; član ne daje tehničke kriterijume za svaku tehnologiju.

Kada je građevinsko zemljište uređeno?

Kada je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje — izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi.

Uređeno građevinsko zemljište je zemljište koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje (izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi).

Kako se naplaćuje zakonom opisano komunalno priključenje?

Za priključenje od strane zakonom opisanog javno osnovanog društva naplaćuju se stvarni troškovi opreme, uređaja, materijala i radova. Propisanu odluku o visini/plaćanju donosi JLS, uz izričit poseban režim distributivnog gasa gdje odlučuje operator prema metodologiji AERS. Zaključuje se ugovor sa korisnikom, a za novu gradnju/145 pribavljaju se propisani priključni uslovi. Ovaj član ne daje univerzalan iznos u dinarima.

Грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено. Уређено грађевинско земљиште је земљиште које је у складу са планским документом комунално опремљено за грађење и коришћење (изграђен приступни пут, електромрежа, обезбеђено снабдевање водом и обезбеђени други услови). Сви власници објеката на територији, односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни су да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта. Власник објекта који достави доказ да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, нема обавезу прописану ставом 3. овог члана. Прикључење објеката на инфраструктуру из става 3. овог члана од стране привредног друштва чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе врши се уз накнаду стварних трошкова набавке опреме, уређаја, материјала и радова који настају приликом прикључења корисника. Одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова из става 5. овог члана доноси јединица локалне самоуправе у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Правно лице из става 5. овог члана закључује уговор са корисником, којим се регулишу међусобна права и обавезе. Изузетно од става 6. овог члана, одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова прикључења на дистрибутивну гасоводну мрежу одређује оператор дистрибутивног система на чији систем се одобрава прикључење, а висина трошкова се одређује на основу методологије Агенције за енергетику Републике Србије, у складу са законом којим се уређује енергетика. Имаоци јавних овлашћења у поступку који претходи издавању локацијских услова, за изградњу нових објеката или извођење радова из члана 145. овог закона, дужни су да издају услове за прикључење из става 3. овог члана.

Može li investitor sam da opremi neuređeno građevinsko zemljište?

Može. Ako se zemljište nalazi u obuhvatu plana na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, može se pripremiti i opremiti sredstvima fizičkih ili pravnih lica. Investitor podnosi predlog o finansiranju, a nadležni organ je dužan da po njemu postupi u roku od 15 dana.

Građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica.

Šta mora urediti ugovor zajedničkog opremanja zemljišta?

Pored lokacije, plana, granica i dinamike, zakonski sadržaj obuhvata JLS kao investitora koji obezbjeđuje stručni nadzor, učešće u dokumentaciji/kontroli/radovima/izboru izvođača i rokovima finansiranja, objekte koji prelaze u svojinu JLS, iznos učešća koji se uračunava prema doprinosu i sredstva obezbjeđenja obaveza. Sam prijedlog privatnog finansiranja ne zamjenjuje ovaj ugovor i njegove zakonske pretpostavke.

Грађевинско земљиште које није уређено у смислу овог закона, а налази се у обухвату планског документа на основу кога се могу издати локацијски услови, односно грађевинска дозвола, може се припремити, односно опремити и средствима физичких или правних лица. Лице из става 1. овог члана подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно лицу из члана 94. овог закона, предлог о финансирању припремања, односно опремања грађевинског земљишта, по коме је надлежни орган дужан да поступи у року од 15 дана од дана пријема предлога. Надлежни орган, односно лице из члана 94. овог закона може са лицем из става 1. овог члана закључити уговор о заједничком припремању, односно опремању грађевинског земљишта, који нарочито садржи: 1) податке о локацији, односно зони у којој се планира опремања грађевинског земљишта; 2) податке из планског документа и техничке услове за изградњу; 3) податке из програма уређивања грађевинског земљишта; 4) границе локације која се припрема, односно опрема са пописом катастарских парцела; 5) динамику и рок изградње; 6) обавезу јединице локалне самоуправе као инвеститора да обезбеди стручни надзор у току извођења радова; 7) одређивање учешћа сваке уговорне стране у обезбеђивању, односно финансирању израде техничке документације и стручне контроле техничке документације, извођењу радова и избору извођача радова, као и других трошкова у вези са опремањем грађевинског земљишта, укључујући висину и рокове обезбеђивања финансијских и других средстава; 8) одређивање објеката који се граде и који ће прећи у својину јединице локалне самоуправе; 9) одређивање износа учешћа лица из става 1. овог члана у финансирању припремања, односно опремања грађевинског земљишта који ће бити умањен за износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта; 10) средства обезбеђења испуњења обавеза уговорних страна.

Šta obuhvata uređivanje građevinskog zemljišta?

Pripremanje — istražne radove, izradu geodetskih, geoloških i drugih podloga, izradu planske i tehničke dokumentacije, programa za uređivanje, raseljavanje, uklanjanje objekata i saniranje terena; i opremanje — izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i uređenje površina javne namene. Na područjima izloženim ratnim dejstvima obavlja se i provera postojanja zaostalih eksplozivnih sredstava.

Pripremanje zemljišta obuhvata istražne radove, izradu geodetskih, geoloških i drugih podloga, izradu planske i tehničke dokumentacije, programa za uređivanje zemljišta, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i druge radove.

Kome se plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta?

Doprinos se plaća jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta (čl. 96 st. 1).

За уређивање грађевинског земљишта плаћа се допринос јединици локалне самоуправе на чијој територији је планирана изградња објекта.

Obračun doprinosa u Beogradu: portal /doprinos (gradska odluka, nije propis baze).

Može li se doprinos platiti na rate?

Može. Investitor koji dostavi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa isplati u najmanje 36 mesečnih rata.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор. Износ доприноса се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе тако што се основица коју чини просечна цена квадратног метра станова новоградње у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње, израженом у метрима квадратним, и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта које утврђује јединица локалне самоуправе. Коефицијент зоне из става 2. овог члана не може бити већи од 0,1, а коефицијент намене не може бити већи од 1,5. Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Закона - 145/2014-72) Износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта се умањује за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона, као и за вредност земљишта које инвеститор уступа јединици локалне самоуправе за изградњу инфраструктурних објеката. Јединица локалне самоуправе најкасније до 30. новембра текуће године утврђује коефицијенте из става 2. овог члана. Инвеститор који достави одговарајуће средство обезбеђења плаћања има право да износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта исплати у најмање 36 месечних рата, а онај који плаћа накнаду једнократно, пре подношења пријаве радова, има право на умањење у износу од најмање 30%, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Скупштина јединице локалне самоуправе општим актом утврђује зоне и врсте намена објекта из става 2. овог члана, износе коефицијената зоне и коефицијената намене, критеријуме, износ и поступак умањивања доприноса за уређивање грађевинског земљишта посебна умањења износа доприноса за недостајућу инфраструктуру као и услове и начин обрачуна умањења из става 5. овог члана, и друге погодности за инвеститоре, метод валоризације у случају плаћања у ратама као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са овим законом, а својим појединачним актом може предвидети додатне погодности за плаћање доприноса за објекте од посебног значаја за развој јединице локалне самоуправе. Не могу се предвидети умањења износа доприноса за објекте станоградње, осим по основу прописаном у ставу 5. овог члана, као и за објекте социјалног становања код којих је инвеститор Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Инвеститор објекта за који је издат сертификат зелене градње, има право на умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10% у односу на укупно одређени износ доприноса. Инвеститор из става 8. овог члана, по правноснажности употребне дозволе може поднети захтев надлежном органу за умањење укупно одређеног износа доприноса. По захтеву лица из става 8. овог члана за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта, надлежни орган одлучује у року од 15 дана од дана подношења захтева, посебним решењем. Допринос за уређивање грађевинског земљишта не обрачунава се за објекте јавне намене у јавној својини, објекте комуналне и друге инфраструктуре, производне и складишне објекте, у функцији производних објеката, подземне етаже објеката високоградње (простор намењен за гаражирање возила, подстанице, трансформаторске станице и разводна постројења, оставе, вешернице и сл.), осим за делове подземних етажа који се користе за комерцијалне делатности. Допринос се не обрачунава ни за отворена паркиралишта, интерне саобраћајнице, отворена дечја игралишта, отворене спортске терене и атлетске стазе. Допринос за уређивање грађевинског земљишта се плаћа када се намена објекта, односно дела објекта, мења из једне намене у другу намену за коју је прописан већи износ доприноса. Инвеститор који уклања постојећи објекат који је изграђен у складу са законом,  односно легализован или озакоњен у циљу изградње новог објекта на истој локацији, плаћа допринос за уређивање грађевинског земљишта само за разлику у броју квадрата корисне површине између објекта који планира да изгради и објекта који се уклања. Приликом обрачуна површина постојећег објекта, бруто развијена грађевинска површина се утврђује увидом у издату употребну дозволу или техничку документацију на основу које је издата употребна дозвола, односно увидом у правноснажно решење о легализацији, односно озакоњењу објекта и техничку документацију на основу које су та решења издата. Ако за јединицу локалне самоуправе нису објављени подаци о просечној цени квадратног метра станова новоградње, допринос из става 1. биће утврђен на основу просека износа просечних цена квадратног метра станова новоградње у свим јединицама локалне самоуправе истог степена развијености у складу са законом којим се уређује регионални развој, за које су ти подаци објављени. По захтеву јединице локалне самоуправе, у циљу реализације пројекта од значаја за локални економски развој, Влада Републике Србије може одобрити висину  доприноса у другачијем износу од износа предвиђеног ставом 2. овог члана.

Kako se obračunava doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta?

Osnovica je prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim podacima statistike; ona se množi ukupnom neto površinom objekta, koeficijentom zone i koeficijentom namene. Koeficijent zone ne može biti veći od 0,1, a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5. Iznos se utvrđuje rešenjem o građevinskoj dozvoli.

Iznos doprinosa se utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole tako što se osnovica koju čini prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa ukupnom neto površinom objekta koji je predmet gradnje, izraženom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Koje pravo postoji kod jednokratnog doprinosa?

Investitor koji plati jednokratno prije podnošenja prijave radova ima pravo na umanjenje najmanje 30%, u skladu sa odlukom JLS. To se razlikuje od prava na rate i od oslobođenja/umanjenja po drugim osnovima.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор. Износ доприноса се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе тако што се основица коју чини просечна цена квадратног метра станова новоградње у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње, израженом у метрима квадратним, и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта које утврђује јединица локалне самоуправе. Коефицијент зоне из става 2. овог члана не може бити већи од 0,1, а коефицијент намене не може бити већи од 1,5. Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Закона - 145/2014-72) Износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта се умањује за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона, као и за вредност земљишта које инвеститор уступа јединици локалне самоуправе за изградњу инфраструктурних објеката. Јединица локалне самоуправе најкасније до 30. новембра текуће године утврђује коефицијенте из става 2. овог члана. Инвеститор који достави одговарајуће средство обезбеђења плаћања има право да износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта исплати у најмање 36 месечних рата, а онај који плаћа накнаду једнократно, пре подношења пријаве радова, има право на умањење у износу од најмање 30%, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Скупштина јединице локалне самоуправе општим актом утврђује зоне и врсте намена објекта из става 2. овог члана, износе коефицијената зоне и коефицијената намене, критеријуме, износ и поступак умањивања доприноса за уређивање грађевинског земљишта посебна умањења износа доприноса за недостајућу инфраструктуру као и услове и начин обрачуна умањења из става 5. овог члана, и друге погодности за инвеститоре, метод валоризације у случају плаћања у ратама као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са овим законом, а својим појединачним актом може предвидети додатне погодности за плаћање доприноса за објекте од посебног значаја за развој јединице локалне самоуправе. Не могу се предвидети умањења износа доприноса за објекте станоградње, осим по основу прописаном у ставу 5. овог члана, као и за објекте социјалног становања код којих је инвеститор Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Инвеститор објекта за који је издат сертификат зелене градње, има право на умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10% у односу на укупно одређени износ доприноса. Инвеститор из става 8. овог члана, по правноснажности употребне дозволе може поднети захтев надлежном органу за умањење укупно одређеног износа доприноса. По захтеву лица из става 8. овог члана за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта, надлежни орган одлучује у року од 15 дана од дана подношења захтева, посебним решењем. Допринос за уређивање грађевинског земљишта не обрачунава се за објекте јавне намене у јавној својини, објекте комуналне и друге инфраструктуре, производне и складишне објекте, у функцији производних објеката, подземне етаже објеката високоградње (простор намењен за гаражирање возила, подстанице, трансформаторске станице и разводна постројења, оставе, вешернице и сл.), осим за делове подземних етажа који се користе за комерцијалне делатности. Допринос се не обрачунава ни за отворена паркиралишта, интерне саобраћајнице, отворена дечја игралишта, отворене спортске терене и атлетске стазе. Допринос за уређивање грађевинског земљишта се плаћа када се намена објекта, односно дела објекта, мења из једне намене у другу намену за коју је прописан већи износ доприноса. Инвеститор који уклања постојећи објекат који је изграђен у складу са законом,  односно легализован или озакоњен у циљу изградње новог објекта на истој локацији, плаћа допринос за уређивање грађевинског земљишта само за разлику у броју квадрата корисне површине између објекта који планира да изгради и објекта који се уклања. Приликом обрачуна површина постојећег објекта, бруто развијена грађевинска површина се утврђује увидом у издату употребну дозволу или техничку документацију на основу које је издата употребна дозвола, односно увидом у правноснажно решење о легализацији, односно озакоњењу објекта и техничку документацију на основу које су та решења издата. Ако за јединицу локалне самоуправе нису објављени подаци о просечној цени квадратног метра станова новоградње, допринос из става 1. биће утврђен на основу просека износа просечних цена квадратног метра станова новоградње у свим јединицама локалне самоуправе истог степена развијености у складу са законом којим се уређује регионални развој, за које су ти подаци објављени. По захтеву јединице локалне самоуправе, у циљу реализације пројекта од значаја за локални економски развој, Влада Републике Србије може одобрити висину  доприноса у другачијем износу од износа предвиђеног ставом 2. овог члана.

Za koje objekte/djelove ZPI ne obračunava doprinos?

Za javne objekte u javnoj svojini, komunalnu/drugu infrastrukturu, proizvodne i skladišne objekte u funkciji proizvodnih, navedene nekomercijalne podzemne prostore, otvorena parkirališta, interne saobraćajnice, otvorena dječja igrališta, sportske terene i atletske staze. Komercijalni djelovi podzemnih etaža nijesu obuhvaćeni tim oslobođenjem. Potrebna je tačna namjena i funkcionalna veza, ne samo naziv objekta.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор. Износ доприноса се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе тако што се основица коју чини просечна цена квадратног метра станова новоградње у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње, израженом у метрима квадратним, и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта које утврђује јединица локалне самоуправе. Коефицијент зоне из става 2. овог члана не може бити већи од 0,1, а коефицијент намене не може бити већи од 1,5. Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Закона - 145/2014-72) Износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта се умањује за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона, као и за вредност земљишта које инвеститор уступа јединици локалне самоуправе за изградњу инфраструктурних објеката. Јединица локалне самоуправе најкасније до 30. новембра текуће године утврђује коефицијенте из става 2. овог члана. Инвеститор који достави одговарајуће средство обезбеђења плаћања има право да износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта исплати у најмање 36 месечних рата, а онај који плаћа накнаду једнократно, пре подношења пријаве радова, има право на умањење у износу од најмање 30%, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Скупштина јединице локалне самоуправе општим актом утврђује зоне и врсте намена објекта из става 2. овог члана, износе коефицијената зоне и коефицијената намене, критеријуме, износ и поступак умањивања доприноса за уређивање грађевинског земљишта посебна умањења износа доприноса за недостајућу инфраструктуру као и услове и начин обрачуна умањења из става 5. овог члана, и друге погодности за инвеститоре, метод валоризације у случају плаћања у ратама као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са овим законом, а својим појединачним актом може предвидети додатне погодности за плаћање доприноса за објекте од посебног значаја за развој јединице локалне самоуправе. Не могу се предвидети умањења износа доприноса за објекте станоградње, осим по основу прописаном у ставу 5. овог члана, као и за објекте социјалног становања код којих је инвеститор Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Инвеститор објекта за који је издат сертификат зелене градње, има право на умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10% у односу на укупно одређени износ доприноса. Инвеститор из става 8. овог члана, по правноснажности употребне дозволе може поднети захтев надлежном органу за умањење укупно одређеног износа доприноса. По захтеву лица из става 8. овог члана за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта, надлежни орган одлучује у року од 15 дана од дана подношења захтева, посебним решењем. Допринос за уређивање грађевинског земљишта не обрачунава се за објекте јавне намене у јавној својини, објекте комуналне и друге инфраструктуре, производне и складишне објекте, у функцији производних објеката, подземне етаже објеката високоградње (простор намењен за гаражирање возила, подстанице, трансформаторске станице и разводна постројења, оставе, вешернице и сл.), осим за делове подземних етажа који се користе за комерцијалне делатности. Допринос се не обрачунава ни за отворена паркиралишта, интерне саобраћајнице, отворена дечја игралишта, отворене спортске терене и атлетске стазе. Допринос за уређивање грађевинског земљишта се плаћа када се намена објекта, односно дела објекта, мења из једне намене у другу намену за коју је прописан већи износ доприноса. Инвеститор који уклања постојећи објекат који је изграђен у складу са законом,  односно легализован или озакоњен у циљу изградње новог објекта на истој локацији, плаћа допринос за уређивање грађевинског земљишта само за разлику у броју квадрата корисне површине између објекта који планира да изгради и објекта који се уклања. Приликом обрачуна површина постојећег објекта, бруто развијена грађевинска површина се утврђује увидом у издату употребну дозволу или техничку документацију на основу које је издата употребна дозвола, односно увидом у правноснажно решење о легализацији, односно озакоњењу објекта и техничку документацију на основу које су та решења издата. Ако за јединицу локалне самоуправе нису објављени подаци о просечној цени квадратног метра станова новоградње, допринос из става 1. биће утврђен на основу просека износа просечних цена квадратног метра станова новоградње у свим јединицама локалне самоуправе истог степена развијености у складу са законом којим се уређује регионални развој, за које су ти подаци објављени. По захтеву јединице локалне самоуправе, у циљу реализације пројекта од значаја за локални економски развој, Влада Републике Србије може одобрити висину  доприноса у другачијем износу од износа предвиђеног ставом 2. овог члана.

Kako na doprinos utiču promjena namjene i uklanjanje zakonitog objekta?

Doprinos se plaća kada se prelazi u namjenu sa većim propisanim iznosom. Kod uklanjanja zakonitog/legalizovanog/ozakonjenog objekta radi novog na istoj lokaciji plaća se razlika korisne površine. Površina postojećeg objekta dokazuje se propisanim dozvolama/rješenjima i pripadajućom dokumentacijom; ne svodi se na proizvoljnu površinu sa terena.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор. Износ доприноса се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе тако што се основица коју чини просечна цена квадратног метра станова новоградње у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње, израженом у метрима квадратним, и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта које утврђује јединица локалне самоуправе. Коефицијент зоне из става 2. овог члана не може бити већи од 0,1, а коефицијент намене не може бити већи од 1,5. Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Закона - 145/2014-72) Износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта се умањује за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона, као и за вредност земљишта које инвеститор уступа јединици локалне самоуправе за изградњу инфраструктурних објеката. Јединица локалне самоуправе најкасније до 30. новембра текуће године утврђује коефицијенте из става 2. овог члана. Инвеститор који достави одговарајуће средство обезбеђења плаћања има право да износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта исплати у најмање 36 месечних рата, а онај који плаћа накнаду једнократно, пре подношења пријаве радова, има право на умањење у износу од најмање 30%, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Скупштина јединице локалне самоуправе општим актом утврђује зоне и врсте намена објекта из става 2. овог члана, износе коефицијената зоне и коефицијената намене, критеријуме, износ и поступак умањивања доприноса за уређивање грађевинског земљишта посебна умањења износа доприноса за недостајућу инфраструктуру као и услове и начин обрачуна умањења из става 5. овог члана, и друге погодности за инвеститоре, метод валоризације у случају плаћања у ратама као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са овим законом, а својим појединачним актом може предвидети додатне погодности за плаћање доприноса за објекте од посебног значаја за развој јединице локалне самоуправе. Не могу се предвидети умањења износа доприноса за објекте станоградње, осим по основу прописаном у ставу 5. овог члана, као и за објекте социјалног становања код којих је инвеститор Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Инвеститор објекта за који је издат сертификат зелене градње, има право на умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10% у односу на укупно одређени износ доприноса. Инвеститор из става 8. овог члана, по правноснажности употребне дозволе може поднети захтев надлежном органу за умањење укупно одређеног износа доприноса. По захтеву лица из става 8. овог члана за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта, надлежни орган одлучује у року од 15 дана од дана подношења захтева, посебним решењем. Допринос за уређивање грађевинског земљишта не обрачунава се за објекте јавне намене у јавној својини, објекте комуналне и друге инфраструктуре, производне и складишне објекте, у функцији производних објеката, подземне етаже објеката високоградње (простор намењен за гаражирање возила, подстанице, трансформаторске станице и разводна постројења, оставе, вешернице и сл.), осим за делове подземних етажа који се користе за комерцијалне делатности. Допринос се не обрачунава ни за отворена паркиралишта, интерне саобраћајнице, отворена дечја игралишта, отворене спортске терене и атлетске стазе. Допринос за уређивање грађевинског земљишта се плаћа када се намена објекта, односно дела објекта, мења из једне намене у другу намену за коју је прописан већи износ доприноса. Инвеститор који уклања постојећи објекат који је изграђен у складу са законом,  односно легализован или озакоњен у циљу изградње новог објекта на истој локацији, плаћа допринос за уређивање грађевинског земљишта само за разлику у броју квадрата корисне површине између објекта који планира да изгради и објекта који се уклања. Приликом обрачуна површина постојећег објекта, бруто развијена грађевинска површина се утврђује увидом у издату употребну дозволу или техничку документацију на основу које је издата употребна дозвола, односно увидом у правноснажно решење о легализацији, односно озакоњењу објекта и техничку документацију на основу које су та решења издата. Ако за јединицу локалне самоуправе нису објављени подаци о просечној цени квадратног метра станова новоградње, допринос из става 1. биће утврђен на основу просека износа просечних цена квадратног метра станова новоградње у свим јединицама локалне самоуправе истог степена развијености у складу са законом којим се уређује регионални развој, за које су ти подаци објављени. По захтеву јединице локалне самоуправе, у циљу реализације пројекта од значаја за локални економски развој, Влада Републике Србије може одобрити висину  доприноса у другачијем износу од износа предвиђеног ставом 2. овог члана.

Kako se traži umanjenje doprinosa za zelenu gradnju?

Za objekat sa izdatim certifikatom zelene gradnje investitor ima pravo na 10% umanjenja ukupno određenog doprinosa. Zahtjev se može podnijeti po pravnosnažnosti UD, a organ odlučuje posebnim rješenjem u 15 dana. To nije popust unaprijed samo na osnovu planirane sertifikacije; način podnošenja ima i prelaznu odredbu 62/2023 čl 88.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор. Износ доприноса се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе тако што се основица коју чини просечна цена квадратног метра станова новоградње у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње, израженом у метрима квадратним, и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта које утврђује јединица локалне самоуправе. Коефицијент зоне из става 2. овог члана не може бити већи од 0,1, а коефицијент намене не може бити већи од 1,5. Брисан је ранији став 4. (види члан 1. Закона - 145/2014-72) Износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта се умањује за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона, као и за вредност земљишта које инвеститор уступа јединици локалне самоуправе за изградњу инфраструктурних објеката. Јединица локалне самоуправе најкасније до 30. новембра текуће године утврђује коефицијенте из става 2. овог члана. Инвеститор који достави одговарајуће средство обезбеђења плаћања има право да износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта исплати у најмање 36 месечних рата, а онај који плаћа накнаду једнократно, пре подношења пријаве радова, има право на умањење у износу од најмање 30%, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Скупштина јединице локалне самоуправе општим актом утврђује зоне и врсте намена објекта из става 2. овог члана, износе коефицијената зоне и коефицијената намене, критеријуме, износ и поступак умањивања доприноса за уређивање грађевинског земљишта посебна умањења износа доприноса за недостајућу инфраструктуру као и услове и начин обрачуна умањења из става 5. овог члана, и друге погодности за инвеститоре, метод валоризације у случају плаћања у ратама као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са овим законом, а својим појединачним актом може предвидети додатне погодности за плаћање доприноса за објекте од посебног значаја за развој јединице локалне самоуправе. Не могу се предвидети умањења износа доприноса за објекте станоградње, осим по основу прописаном у ставу 5. овог члана, као и за објекте социјалног становања код којих је инвеститор Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Инвеститор објекта за који је издат сертификат зелене градње, има право на умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10% у односу на укупно одређени износ доприноса. Инвеститор из става 8. овог члана, по правноснажности употребне дозволе може поднети захтев надлежном органу за умањење укупно одређеног износа доприноса. По захтеву лица из става 8. овог члана за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта, надлежни орган одлучује у року од 15 дана од дана подношења захтева, посебним решењем. Допринос за уређивање грађевинског земљишта не обрачунава се за објекте јавне намене у јавној својини, објекте комуналне и друге инфраструктуре, производне и складишне објекте, у функцији производних објеката, подземне етаже објеката високоградње (простор намењен за гаражирање возила, подстанице, трансформаторске станице и разводна постројења, оставе, вешернице и сл.), осим за делове подземних етажа који се користе за комерцијалне делатности. Допринос се не обрачунава ни за отворена паркиралишта, интерне саобраћајнице, отворена дечја игралишта, отворене спортске терене и атлетске стазе. Допринос за уређивање грађевинског земљишта се плаћа када се намена објекта, односно дела објекта, мења из једне намене у другу намену за коју је прописан већи износ доприноса. Инвеститор који уклања постојећи објекат који је изграђен у складу са законом,  односно легализован или озакоњен у циљу изградње новог објекта на истој локацији, плаћа допринос за уређивање грађевинског земљишта само за разлику у броју квадрата корисне површине између објекта који планира да изгради и објекта који се уклања. Приликом обрачуна површина постојећег објекта, бруто развијена грађевинска површина се утврђује увидом у издату употребну дозволу или техничку документацију на основу које је издата употребна дозвола, односно увидом у правноснажно решење о легализацији, односно озакоњењу објекта и техничку документацију на основу које су та решења издата. Ако за јединицу локалне самоуправе нису објављени подаци о просечној цени квадратног метра станова новоградње, допринос из става 1. биће утврђен на основу просека износа просечних цена квадратног метра станова новоградње у свим јединицама локалне самоуправе истог степена развијености у складу са законом којим се уређује регионални развој, за које су ти подаци објављени. По захтеву јединице локалне самоуправе, у циљу реализације пројекта од значаја за локални економски развој, Влада Републике Србије може одобрити висину  доприноса у другачијем износу од износа предвиђеног ставом 2. овог члана.

Koliki sme biti koeficijent namene u obračunu doprinosa?

Najviše 1,5. Koeficijent zone ne može biti veći od 0,1. Jedinica lokalne samouprave utvrđuje koeficijente najkasnije do 30. novembra tekuće godine.

Koeficijent zone iz stava 2. ovog člana ne može biti veći od 0,1, a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5.

Za šta se umanjuje iznos doprinosa?

Za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 92, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 92. ovog zakona, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Do kada se plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta?

Najkasnije do podnošenja prijave radova investitor plaća doprinos u cjelosti ili, ako ga plaća na rate, prvu ratu i dostavlja sredstvo obezbjeđenja kada je ono obavezno. Sredstvo se ne dostavlja za objekat BRGP do 200 m² sa najviše dvije stambene jedinice; oba uslova moraju biti ispunjena. To ne ukida obavezu plaćanja doprinosa.

Износ, начин плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта и средство обезбеђења у случају плаћања на рате су саставни део решења о грађевинској дозволи. Када надлежни орган по захтеву инвеститора изда грађевинску дозволу услед промена у току грађења, саставни део тог решења је нови обрачун доприноса. Саставни део решења о употребној дозволи је коначни обрачун доприноса. Најкасније до подношења пријаве радова, инвеститор је дужан да изврши уплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта у целости, односно ако плаћа на рате да уплати прву рату и достави средство обезбеђења плаћања. Као средство обезбеђења плаћања доприноса, инвеститор је дужан да: 1) до момента пријаве радова, достави неопозиву банкарску гаранцију, наплативу на први позив, без приговора која гласи на укупан износ недоспелих рата и која је издата на рок који мора бити дужи три месеца од дана доспећа последње рате, или 2) успостави хипотеку на објекту који вреди најмање 30% више од укупног износа недоспелих рата, у корист јединице локалне самоуправе. Инвеститор који гради објекат чија укупна бруто развијена грађевинска површина не прелази 200 m² и који не садржи више од две стамбене јединице није у обавези да поднесе средство обезбеђења у случају плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта на рате.

ZPI, član 98, izuzima od stvarnog sredstva obezbjeđenja samo objekat čija BRGP ne prelazi 200 m² i koji nema više od dvije stambene jedinice — oba uslova zajedno. Kod doprinosa koji se duguje i plaća u ratama, prekoračenje bilo kojeg uslova izlazi iz ovog izuzetka. Veznik „i” u ranijem izjašnjenju uz zahtjeve iz članova 16/26 CEOP Pravilnika ne proširuje zakonsko oslobođenje od stvarnog dostavljanja sredstva najkasnije uz prijavu radova. Oslobođenje od sredstva ne znači oslobođenje od samog doprinosa.

Kada investitor ne mora dati sredstvo obezbeđenja za doprinos na rate?

Kada gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 200 m2 i koji ne sadrži više od dve stambene jedinice.

Инвеститор који гради објекат чија укупна бруто развијена грађевинска површина не прелази 200 m² и који не садржи више од две стамбене јединице није у обавези да поднесе средство обезбеђења у случају плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта на рате.

Oba uslova moraju biti ispunjena — i BRGP do 200 m2 i najviše dve stambene jedinice.

Gde stoji konačan obračun doprinosa?

Konačan obračun doprinosa je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli. Iznos, način plaćanja i sredstvo obezbeđenja su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, a kod izmene dozvole usled promena u toku građenja sastavni deo tog rešenja je novi obračun.

Sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli je konačni obračun doprinosa.

Koje sredstvo obezbeđenja se daje za plaćanje doprinosa na rate?

Ako se doprinos plaća na rate i ne važi izuzetak za objekat BRGP do 200 m² sa najviše dvije stambene jedinice, do prijave radova dostavlja se neopoziva bankarska garancija naplativa na prvi poziv bez prigovora, na ukupan iznos nedospjelih rata, sa rokom dužim tri mjeseca od dospijeća posljednje rate; ili se uspostavlja hipoteka na objektu vrijednom najmanje 30% više od nedospjelih rata, u korist jedinice lokalne samouprave.

Износ, начин плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта и средство обезбеђења у случају плаћања на рате су саставни део решења о грађевинској дозволи. Када надлежни орган по захтеву инвеститора изда грађевинску дозволу услед промена у току грађења, саставни део тог решења је нови обрачун доприноса. Саставни део решења о употребној дозволи је коначни обрачун доприноса. Најкасније до подношења пријаве радова, инвеститор је дужан да изврши уплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта у целости, односно ако плаћа на рате да уплати прву рату и достави средство обезбеђења плаћања. Као средство обезбеђења плаћања доприноса, инвеститор је дужан да: 1) до момента пријаве радова, достави неопозиву банкарску гаранцију, наплативу на први позив, без приговора која гласи на укупан износ недоспелих рата и која је издата на рок који мора бити дужи три месеца од дана доспећа последње рате, или 2) успостави хипотеку на објекту који вреди најмање 30% више од укупног износа недоспелих рата, у корист јединице локалне самоуправе. Инвеститор који гради објекат чија укупна бруто развијена грађевинска површина не прелази 200 m² и који не садржи више од две стамбене јединице није у обавези да поднесе средство обезбеђења у случају плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта на рате.

ZPI, član 98, izuzima od stvarnog sredstva obezbjeđenja samo objekat čija BRGP ne prelazi 200 m² i koji nema više od dvije stambene jedinice — oba uslova zajedno. Kod doprinosa koji se duguje i plaća u ratama, prekoračenje bilo kojeg uslova izlazi iz ovog izuzetka. Veznik „i” u ranijem izjašnjenju uz zahtjeve iz članova 16/26 CEOP Pravilnika ne proširuje zakonsko oslobođenje od stvarnog dostavljanja sredstva najkasnije uz prijavu radova. Oslobođenje od sredstva ne znači oslobođenje od samog doprinosa.

Koja osnovna ograničenja važe pri raspolaganju javnim građevinskim zemljištem?

Postojeće i planirane javne površine ne mogu se otuđiti iz javne svojine, a otuđenje/zakup zahtijeva odgovarajući plan. Osnovni postupak, cijena i posebni izuzeci uređeni su 99/100. Učesnik koji smatra da mu je pravo povrijeđeno može tražiti sudski poništaj ugovora u osam dana od saznanja, najkasnije 30 dana od ugovora. To nije opšta zabrana prometa privatnog zemljišta.

Отуђење неизграђеног грађевинског земљишта у јавној својини спроводи се јавним надметањем или прикупљањем понуда јавним огласом, по тржишним условима, у складу са овим законом. Отуђење грађевинског земљишта из става 1. овог члана, када је власник грађевинског земљишта у јавној својини Република Србија, спроводи Републичка дирекција за имовину Републике Србије, по претходно прибављеној сагласности Владе, односно надлежни орган аутономне покрајине, када је власник грађевинског земљишта у јавној својини аутономна покрајина. Отуђење грађевинског земљишта, када је власник грађевинског земљишта у јавној својини јединица локалне самоуправе спроводи јединица локалне самоуправе, односно лице из члана 94. став 2. овог закона. Под отуђењем грађевинског земљишта сматра се и размена непокретности. У случају размене између власника грађевинског земљишта у јавној, задружној и приватној својини, не спроводи се поступак јавног надметања ни прикупљања понуда јавним огласом, имајући у виду правну природу института размене. Предмет размене може бити изграђено и неизграђено грађевинско земљиште. Услове, начин и поступак размене непокретности утврђује Влада. Поступак, услове, начин и програм отуђења грађевинског земљишта у јавној својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, уређује аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Постојеће и планиране површине јавне намене не могу се отуђити из јавне својине. Грађевинско земљиште у јавној својини не може се отуђити или дати у закуп, ако није донет плански документ на основу кога се издају локацијски услови, односно грађевинска дозвола. Рок за подношење пријава за јавно надметање, односно прикупљање понуда из става 1. овог члана, не може бити краћи од 30 дана од дана јавног оглашавања. Грађевинско земљиште у јавној својини се отуђује лицу које понуди највећу цену за то земљиште, која се накнадно не може умањивати. Под умањењем највеће цене не сматра се попуст који одобрава власник грађевинског земљишта у јавној својини за једнократно плаћање одређене цене, у складу са подзаконским актом или општим актом власника земљишта којим се уређује располагање грађевинским земљиштем. Изузетно од одредбе става 9. овог члана, јединица локалне самоуправе може отуђити неизграђено грађевинско земљиште по цени која је мања од тржишне цене или отуђити грађевинско земљиште без накнаде, уз претходно прибављену сагласност Владе, ако се ради о реализацији инвестиционог пројекта којим се унапређује локални економски развој. Ближе услове и начин за отуђење грађевинског земљишта из става 10. овог члана прописује Влада, у складу са прописима о контроли државне помоћи. Изузетно од одредбе става 9. овог члана, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, могу отуђити грађевинско земљиште по цени која је мања од тржишне цене или отуђити без накнаде, када се ради о испуњавању уговорних обавеза насталих до дана ступања на снагу овог закона, по основу уговора у коме је Република Србија једна од уговорних страна, односно отуђити или дати у закуп по цени, односно закупнини која је мања од тржишне цене или отуђити или дати у закуп без накнаде када се ради о реализацији пројеката за изградњу објеката од значаја за Републику Србију, као и када се ради о међусобном располагању између власника грађевинског земљишта у јавној својини. Ближе услове, начин и поступак отуђења грађевинског земљишта прописује Влада. О отуђењу или размени грађевинског земљишта у јавној својини, по спроведеном поступку јавног надметања, прикупљања понуда или непосредне погодбе, надлежни орган доноси одлуку, која се доставља свим учесницима у поступку јавног надметања, односно прикупљања понуда. Власник грађевинског земљишта у јавној својини и лице коме се грађевинско земљиште отуђује, закључују уговор у року од 30 дана од дана доношења одлуке из става 13. овог члана. Грађевинско земљиште у јавној својини може се дати у закуп у случају из члана 86. овог закона. Уговор о закупу грађевинског земљишта у јавној својини садржи нарочито: податке о катастарској парцели, намени и величини будућег објекта, о висини закупнине, року трајања закупа, року и начину плаћања доприноса за уређивање земљишта, услове за уређивање ако се у закуп даје неуређено грађевинско земљиште, року у коме земљиште мора да се приведе намени, права и обавезе у случају неизвршења обавеза, начин решавања спорова, као и поступку и условима за измену или раскид уговора, као и услове под којима се закупцу предметно земљиште може дати у својину. Када је уговором о закупу предвиђено плаћање на више рата, обавезно се прописује начин усклађивања висине закупа са индексом потрошачких цена у Републици Србији, према објављеним подацима надлежне организације за послове вођења статистике. Власник грађевинског земљишта у јавној својини ближе уређује услове, поступак, начин и садржину уговора о отуђењу или давању у закуп. Учесник јавног надметања, односно учесник у поступку прикупљања понуда који сматра да је грађевинско земљиште отуђено или дато у закуп супротно одредбама овог закона, те да му је на тај начин повређено право, може поднети надлежном суду тужбу за поништај уговора у року од осам дана од сазнања за закључење уговора, а најкасније у року од 30 дана од дана закључења уговора. Грађевинско земљиште се прибавља у јавну својину у складу са одредбама Закона о јавној својини које се односе на прибављање других непокретности у јавну својину. Прибављање неизграђеног грађевинског земљишта у јавну својину за потребе уређења површина јавне намене, може се, осим у поступку прописаним законом којим се уређује експропријација, спровести и споразумом са власником грађевинског земљишта, на начин и у поступку који се уређује општим актом јединице локалне самоуправе. Прибављањем грађевинског земљишта у јавну својину сматра се и размена непокретности.

Kada se građevinsko zemljište u javnoj svojini otuđuje neposrednom pogodbom?

Zakon dopušta neposrednu pogodbu u slučajevima navedenim u članu 100: javni objekti, ispravka granica, formiranje građevinske parcele, otuđenje iz člana 99 st. 10 i 12 odnosno zakup iz 86, sporazumno davanje ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti, restitucija, razmjena radi raseljavanja objekta sa nestabilnog terena, pravo preče kupovine drugog suvlasnika i razmjena zemljišta. Posebni režimi koncesije/JPP imaju zasebne pretpostavke iz nastavka člana.

Грађевинско земљиште у јавној својини се може отуђити или дати у закуп непосредном погодбом у случају: 1) изградње објеката за потребе обављања послова из надлежности државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и других објеката у јавној својини; 2) исправке граница суседних катастарских парцела; 3) формирања грађевинске парцеле у складу са одредбама овог закона; 4) отуђења из члана 99. ст. 10. и 12. овог закона, односно давања у закуп из члана 86.; 5) споразумног давања земљишта ранијем власнику непокретности која је била предмет експропријације, у складу са прописима о експропријацији; 6) отуђења неизграђеног грађевинског земљишта у поступку враћања одузете имовине и обештећења у складу са посебним законом; 6а) размене грађевинског земљишта у случају расељавања породичног стамбеног објекта који се налази на нестабилном терену са активним геодинамичким процесом који узрокује померање тла; 6б) отуђења грађевинског земљишта другом сувласнику на истој непокретности, по праву прече куповине, у складу са законом којим се уређују основе својинскоправних односа и промет непокретности; 7) размене грађевинског земљишта. У случају давања концесије или поверавања комуналне делатности у складу са посебним законима, грађевинско земљиште се може дати у закуп без накнаде, односно уз накнаду нижу од тржишне, на временски период предвиђен уговором о концесији, који не може бити дужи од периода на који се закључује, односно на временски период на који је поверено обављање комуналне делатности. Ради остваривања јавно-приватног партнерства, неизграђено грађевинско земљиште у јавној својини може се дати у закуп без накнаде, односно уз накнаду нижу од тржишне, приватном партнеру на рок на који је закључен јавни уговор у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, који не може бити дужи од периода на који је закључен, односно уносити као оснивачки улог у привредна друштва, а власник грађевинског земљишта у јавној својини може са физичким или правним лицем закључити и уговор о заједничкој изградњи једног или више објеката. Неизграђено грађевинско земљиште у јавној својини може се уносити као оснивачки улог у јавно предузеће. Влада ближе прописује начин и услове за улагање из ст. 3. и 4. овог члана. О отуђењу, размени, давању у закуп и прибављању грађевинског земљишта у јавној својини Републике Србије из члана 99. овог закона одлучује Влада у складу са одредбама овог закона и других посебних закона.

Kako se mijenja javni zakup zemljišta poslije promjene vlasnika objekta?

Na zahtjev se mijenja ugovor tako da novi vlasnik objekta/dijela stupi na mjesto ili uz zakupca, uz propisan pravni osnov i poreski dokaz/izuzeće odnosno nasljeđivanje. Prava i obaveze novog zakupca nastaju upisom zakupa. Posebni režim raskida nakon upisa svojine i preostale obaveze uređuju se odvojeno; to nije automatska izmjena GD po 141.

Ако се промени власник објекта, односно посебног физичког дела објекта који је изграђен или се гради на грађевинском земљишту у јавној својини, које се користи по основу уговора о закупу закљученом у складу са законом, закуподавац ће, на захтев закупца, односно власника објекта, изменити уговор о закупу тако што ће на место, односно поред дотадашњег закупца ступити нови власник објекта, односно дела објекта. Уз захтев за измену уговора о закупу доставља се уговор о куповини објекта или куповини објекта у изградњи, односно други правни основ којим се стиче право својине на објекту или објекту у изградњи, који је оверен у складу са законом, са потврдом пореске управе о измирењу пореза по том правном основу или са потврдом пореске управе о ослобађању од пореске обавезе, односно правноснажно решење о наслеђивању. Закуподавац закључује са новим власником објекта уговор о измени уговора о закупу, који по потписивању представља основ за промену уписа закупца у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. Права и обавезе за новог закупца настају даном уписа права закупа у јавну књигу о непокретности и правима на њима. По упису права својине на објекту који је изграђен или за који је накнадно издата грађевинска и употребна дозвола у поступку легализације на грађевинском земљишту које се користи по основу уговора о закупу закљученог у складу са овим законом, на захтев закупца, закуподавац и закупац закључују уговор о раскиду уговора о закупу и евентуално други уговор у складу са важећим прописима, којим ће регулисати начин и услове измирења, односно испуњења уговорних обавеза из уговора о закупу. Услове, начин и поступак за измену уговора из става 4. овог члана (начин преношења преосталог дуга, ослобађање од плаћања уговорене закупнине ако је плаћена тржишна вредност грађевинског земљишта, давање сагласности за претварање права закупа у право својине без накнаде и сл.) уређује власник грађевинског земљишта у јавној својини.

Kada besplatna konverzija zahtijeva poseban postupak Agencije i parcelaciju?

Tačno navedene grupe iz stava 7 traže informaciju/potvrdu Agencije o namjeni i mogućnosti upisa. Ne mogu steći svojinu na zakonom opisanim parcelama za javne objekte/površine koje su po posebnim zakonima u obaveznoj javnoj svojini i za koje je predviđen javni interes, na parcelama sa propisanom zabilježbom svojinskog spora javnog titulara i korisnika pokrenutog do stupanja ove izmjene, ni u otvorenom bloku u javnom korištenju. Kada je samo dio parcele takve javne namjene, prethodno je potreban potvrđen projekat parcelacije. Izuzete kategorije lica i drugi uslovi člana 102 ostaju mjerodavni.

Право коришћења на грађевинском земљишту, претвара се у право својине, без накнаде. Право својине из става 1. овог члана стиче се даном ступања на снагу овог закона, а упис права својине врши орган надлежан за послове државног премера и катастра, по службеној дужности. Право својине на катастарској парцели уписује се у корист лица које је уписано као власник објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, односно лица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осим за: 1) лица чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења; 2) земљорадничке и стамбене задруге; 3) лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02) и 4) друштвена предузећа. За лица из става 3. тач. 1) и 2) овог члана стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено посебним прописима. За лица из става 3. тачка 3) овог члана стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено по окончању сукцесије у складу са Анексом Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02). За лица из става 3. тачка 4) овог члана, стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено по окончању приватизације тих правних лица. По захтеву лица, која су била или јесу привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници у статусном смислу, лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови правни следбеници у статусном смислу и лица – носилаца права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечено ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа, као лица која су овим законом стекла право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије издаје информацију о локацији са потврдом из које се утврђује намена предметне катастарске, односно катастарских парцела и могућношћу уписа права својине без накнаде у корист подносиоца захтева. По захтеву из става 7. овог члана, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије решава у року од осам дана од дана подношења захтева, уз накнаду стварних трошкова за издавање те информације и доставља је кроз е-шалтер надлежној служби катастра непокретности у циљу уписа права својине. Лица из става 7. овог члана не могу стећи право својине на катастарским парцелама које су планским документом одређене за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, на земљишту на коме у регистру непокретности и правима на њима постоји забележба по тужби за утврђење својинског спора титулара права јавне својине са корисником земљишта, покренутог до дана ступања на снагу овог закона, а који се односи на ту катастарску парцелу, као ни на земљишту у отвореном стамбеном блоку које је у јавном коришћењу. Ако је део катастарске парцеле предвиђен за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, претходно питање за стицање права својине за лица из става 7. овог члана је израђен и потврђен пројекат парцелације у циљу деобе те катастарске парцеле. Одредба става 1. овог члана не примењује се на лица из става 3. тач. 1)–4) овог члана. Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, који су уписани као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у катастру непокретности, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине, у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без накнаде. Правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у катастру непокретности, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине оснивача, без накнаде. Под оснивачем из става 13. овог члана сматра се и члан једночланог привредног друштва или једини акционар у привредном друштву. Право својине стечено у складу са ст. 1, 12. и 13. овог члана производи правно дејство од 11. септембра 2009. године, као дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, а упис права својине у катастар непокретности у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, има декларативни карактер. Страним државама, за потребе њихових дипломатских и конзуларних представништва право коришћења на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини претвара се у право својине на основу претходно прибављене сагласности министарства надлежног за послове правде, на бази реципроцитета. Правним лицима која су уписана као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, а која су престала да постоје, решењем се утврђује престанак права коришћења на грађевинском земљишту и уписује се право јавне својине у корист уписаног титулара јавне својине на тој непокретности. Престанак права коришћења из става 17. овог члана утврђује се у поступку који спроводи надлежни орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове. Поступак из става 17. овог члана покреће захтевом надлежно правобранилаштво, а када је уписани титулар права својине Република Србија, поступак покреће Државно правобранилаштво или Републичка дирекција за имовину Републике Србије. Уз захтев из става 19. овог члана подноси се: доказ да привредно друштво, односно други облик организовања није уписано у регистар привредних субјеката и да ли има правног следбеника; акт о брисању из регистра привредних субјеката, као и други докази на основу којих се на поуздан начин може утврдити престанак привредног друштва, односно другог облика организовања. По правноснажности решења којим је утврђен престанак права коришћења дотадашњег носиоца права коришћења на грађевинском земљишту, то решење представља основ за брисање права коришћења на грађевинском земљишту. У случају из става 21. овог члана право јавне својине остаје уписано на дотадашњег титулара јавне својине.

Da li se pravo korišćenja pretvara u pravo svojine uz naknadu?

Ne. Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara se u pravo svojine bez naknade, danom stupanja na snagu zakona, a upis vrši katastar po službenoj dužnosti — osim za sportske organizacije i udruženja, zemljoradničke i stambene zadruge, lica obuhvaćena Aneksom G Sporazuma o sukcesiji i društvena preduzeća.

Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.

Kada se dugoročni javni zakup pretvara u svojinu bez naknade?

Za zakonom opisane ranije ugovore najmanje 50 godina potreban je zahtjev i potpuno plaćena zakupnina, uz posebni izuzetak blagovremene uspješne tužbe zakupodavca iz stava 2. Kod besplatnog zakupa konverzija slijedi pravnosnažnu UD samo ako je ugovorom predviđena. Primjenjuju se navedeni dokazi i izuzeti posebni položaji. Ovo nije zahtjev da svaki zakup mora trajati 50 godina.

Власницима објеката изграђеним на грађевинском земљишту у јавној својини за које је закључен уговор о закупу ради изградње, у трајању од најмање 50 година, у складу са раније важећим законима о планирању и изградњи, по захтеву закупца – власника објекта или дела објекта, утврђује се право својине на грађевинском земљишту, без накнаде, ако је у целости исплаћен износ закупнине за период на који гласи уговор о закупу. Закупцима на грађевинском земљишту у јавној својини, за које је закључен уговор о закупу ради изградње, у трајању од најмање 50 година, у складу са раније важећим законима о планирању и изградњи, по захтеву закупца, утврђује се право својине на грађевинском земљишту, без накнаде, ако је у целости исплаћен износ закупнине за период на који гласи уговор о закупу, осим ако закуподавац у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона покрене судски поступак за раскид уговора о закупу, и тај се спор правноснажно оконча у његову корист. Закупцима на грађевинском земљишту у јавној својини, за које је закључен уговор о закупу без накнаде у складу са одредбама овог закона, по захтеву закупца, право закупа претвара сe у право своjинe на грађевинском земљишту без накнаде, када решење о употребној дозволи за објекат изграђен на том земљишту постане правноснажно, ако је то предвиђено уговором о закупу. Уз захтев за упис права својине за лица из ст. 1. и 2. овог члана, органу надлежном за упис права својине доставља се доказ да је износ закупнине исплаћен у целости. Услове и поступак за претварање права закупа у право својине уређује власник земљишта у јавној својини. Одредба става 1. овог члана не примењује се на лица која право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту остварују уз накнаду, а чији је положај уређен или ће бити уређен посебним законима и прописима. Упис права својине у корист лица из ст. 1. и 2. овог члана, врши орган надлежан за послове вођења евиденције непокретности и правима на њима, по захтеву тих лица.

Koji su izuzeci kod suvlasničkih udjela i neupisanog objekta?

Kod neopredijeljenih/neupisanih udjela upis ide srazmjerno površini u odnosu na sve objekte, osim već ranije zakonito opredijeljenih udjela. Ako postojeći objekat nije upisan, zahtjev za zemljišnu svojinu može se podnijeti tek nakon upisa objekta ili na osnovu pravnosnažne sudske odluke koja nalaže upis. Ne računati udjele bez pouzdane dokumentacije.

Ако се на катастарској парцели налази објекат, односно објекти у сувласништву или заједничкој својини различитих лица или је објекат састављен од посебних делова који су у власништву различитих лица, чији су удели на земљишту неопредељени или чији удели нису уписани на грађевинском земљишту, по захтеву лица којe стиче право својине на грађевинском земљишту у складу са чланом 102. овог закона, орган надлежан за послове државног премера и катастра у евиденцију непокретности и правима на њима уписује да је катастарска парцела у сувласништву, односно заједничкој својини тих лица, а да је удео тих лица у сразмери са површином коју поседују у односу на укупну површину објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, осим у случају када је упис права својине са опредељеним уделима већ раније по било ком правном основу спроведен. Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 23. Закона - 9/2020-3) Ако у евиденцији непокретности и правима на њима на катастарској парцели није уписан постојећи објекат, захтев за упис права својине на грађевинском земљишту – катастарској парцели на којој је објекат саграђен може се поднети тек након уписа тог   објекта у евиденцију непокретности и правима на њима или на основу правноснажне судске одлуке којом се такав упис налаже.

Šta znači jedinstvo nepokretnosti?

Po okončanom pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine, katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta zajedno sa objektima na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine, pa se sva postojeća prava i tereti sa objekta prenose i na tu parcelu — osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročni zakup.

katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta zajedno sa objektima sagrađenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojeća prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu

Da li izdvajanje parcela radi jedinstva nepokretnosti uvijek mora ispuniti nove planske minimume?

U posebnim situacijama više vlasnika/objekata iz člana 106 sprovodi se elaborat i obilježavanje uz saglasnost, odnosno pravnosnažnu sudsku odluku ako saglasnosti nema. Za taj elaborat ne moraju se primijeniti navedeni planski minimumi površine, pristupa, visine i udaljenja. Taj izuzetak nije pravo nove gradnje mimo plana.

По окончаном поступку претварања права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, у складу са овим законом, катастарска парцела изграђеног грађевинског земљишта заједно са објектима саграђеним на њој постаје јединствени предмет права својине (јединство непокретности), тако да се сва постојећа права и терети који су постојали на објекту, односно посебном делу објекта, од тренутка уписа права својине преносе и на ту катастарску парцелу, односно део катастарске парцеле власника тог посебног дела, осим ако је на том земљишту установљен дугорочни закуп у складу са овим законом. У случају када је више објеката различитих власника изграђено на једној катастарској парцели, јединство непокретности из става 1. овог члана успоставља се по изради елабората геодетских радова, тако да се за сваки објекат после геодетског обележавања формира посебна катастарска парцела. У случају када је на једној парцели уписано више сукорисника, односно сувласника, а само један од њих је власник објекта изграђеног на тој парцели, јединство непокретности из става 1. овог члана успоставља се по изради елабората геодетских радова за катастарску парцелу на којој је саграђен објекат, док се остале парцеле формирају као катастарске парцеле неизграђеног грађевинског земљишта. Геодетско обележавање из ст. 2. и 3. овог члана спроводи се на основу сагласности власника постојећих објеката или земљишта. У случају да сагласност из става 4. овог члана не буде постигнута, заинтересовано лице може покренути поступак за развргнуће сувласничке заједнице код надлежног суда. На основу правноснажне судске одлуке, спроводи се геодетско обележавање из ст. 2. и 3. овог члана пред органом надлежним за послове државног премера и катастра. Приликом израде елабората геодетског обележавања из ст. 2–5. овог члана, не морају се примењивати одредбе о минималној површини грађевинске парцеле, о приступу јавној саобраћајној површини, висини и удаљењу објеката, који су прописани планским документом за ту зону. Елаборат геодетских радова израђује се у складу са прописима којима је уређен државни премер и катастар. Одредбе овог члана које се односе на развргнуће сувласничке заједнице примењују се и на лица која право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту остварују уз накнаду, а чији је положај уређен или ће бити уређен посебним законима и прописима, у циљу развргнућа сукорисничке заједнице и формирања нових катастарских парцела у складу са овим законом. На новоформираним катастарским парцелама уписује се право коришћења.

Koje parcele se izuzimaju iz komasacione mase?

Izuzete su: parcele sa objektima koje su formirane u skladu sa važećim planom; neizgrađeno građevinsko zemljište koje ispunjava planske uslove građevinske parcele, uz zahtjev svih nosilaca stvarnih prava za izuzimanje; i javne parcele uređene ili izgrađene u skladu sa važećim planom. Svojstvo stranke, izdvajanje javnih površina i prenos prava/tereta utvrđuju se po cijelom članu.

Урбана комасација (у даљем тексту: комасација) је поступак којим се постојеће катастарске парцеле на подручју за које је донет план генералне или план детаљне регулације (у даљем тексту: комасационо подручје) претварају у грађевинске парцеле, у складу са важећим планским документом,  а на основу потврђеног пројекта урбане комасације, у циљу рационалног коришћења и уређења грађевинског земљишта, уз истовремено решавање имовинско правних односа који настану у овом поступку. Комасација представља јавни интерес за Републику Србију. Комасација се спроводи ако на одређеном подручју постоје катастарске парцеле које због површине, облика, положаја или немогућности приступа јавној површини не испуњавају услове за грађевинску парцелу или ако постоје друге отежавајуће околности за ефикасно и економично спровођење планских докумената и рационалног коришћења грађевинског земљишта. Поступак комасације спроводи се уз поштовање начела неповредивости стварних права власника катастарских парцела, начела једнаке вредности и начела доделе нових катастарских парцела уз испуњење јавног интереса. Предмет комасације су све катастарске парцеле на комасационом подручју које чине комасациону масу, осим катастарских парцела: 1) на којима су изграђени објекти  и формиране су катастарске парцеле у складу са важећим планским документом; 2) неизграђеног грађевинског земљишта које испуњава услове за грађевинску парцелу у складу са важећим планским документом  уз захтев за изузимање из комасационе масе свих носиоца стварних права на катастарској парцели; 3) јавне намене које су уређене или изграђене у складу са важећим планским документом. Комасациона маса је грађевинско земљиште унутар комасационог подручја, коју чине издвојене површине предвиђене за изградњу површина или објеката јавне намене које се додељују у власништво носиоцима права јавне својине у складу са законом и издвојене површине за прерасподелу које се додељују осталим носиоцима стварних права. Издвојене површине за јавне намене из става 5. овог члана утврђују се пре формирања грађевинских парцела за прерасподелу осталим носиоцима стварних права. У поступку комасације, на новоформиране катастарске парцеле преноси се право власништва, као и терети ако су били уписани на катастарској парцели која је унета у комасациону масу. Странке у поступку комасације су власници и носиоци других стварних права на грађевинском земљишту које је предмет комасације, лица која имају правни основ за упис права својине на непокретности, али то право није уписано у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима до дана ступања на снагу одлуке о комасацији, као и јединица локалне самоуправе на чијој територији се спроводи поступак комасације. У циљу заштите и остварења интереса Републике Србије или аутономне покрајине, лица са правним интересом у поступку комасације, у смислу одредаба овог закона, су и овлашћени представници Републике Србије или аутономне покрајине. Поступак комасације спроводи комисија за урбану комасацију (у даљем тексту: комисија), коју образује скупштина јединице локалне самоуправе на чијој територији се спроводи поступак комасације. Поступак комасације спроводи и комисија коју образује министар надлежан за послове урбанизма, у случају када комасационо подручје обухвата грађевинско земљиште које се налази на територији две или више јединица локалних самоуправа. Влада, на предлог министарства надлежног за послове урбанизма, образује републичку комисију за урбану комасацију.

Kada se sprovodi urbana komasacija?

Kada na području za koje je donet plan generalne ili detaljne regulacije postoje katastarske parcele koje zbog površine, oblika, položaja ili nemogućnosti pristupa javnoj površini ne ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu, ili kada postoje druge otežavajuće okolnosti za sprovođenje plana i racionalno korišćenje zemljišta.

Komasacija se sprovodi ako na određenom području postoje katastarske parcele koje zbog površine, oblika, položaja ili nemogućnosti pristupa javnoj površini ne ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu ili ako postoje druge otežavajuće okolnosti za efikasno i ekonomično sprovođenje planskih dokumenata i racionalnog korišćenja građevinskog zemljišta.

Izlaz kad parcela nema pristup javnoj površini a preparcelacija sa susedima nije moguća sporazumno.

Koliki udeo vlasnika je potreban za pokretanje urbane komasacije?

Za vlasničku inicijativu zahtjev podnose vlasnici/drugi nosioci stvarnih prava na parcelama čija površina iznosi najmanje 51% područja sa PGR/PDR; komisija utvrđuje osnovanost u 10 dana. Zasebno, ministarstvo ili skupština JLS mogu pokrenuti komasaciju radi javnih objekata u javnoj svojini; prag vlasničke inicijative nije univerzalan uslov za tu granu.

Пре доношења одлуке о комасацији, комисија, по захтеву власника, односно других носилаца стварних права на катастарским парцелама чија површина представља најмање 51% површине подручја за које је донет план генералне или план детаљне регулације утврђује основаност захтева, у року од десет дана од дана подношења захтева. Министарство надлежно за послове урбанизма или скупштина јединице локалне самоуправе могу покренути поступак урбане комасације за потребе изградње објеката јавне намене у јавној својини, у ком случају комисија предлаже министарству надлежном за послове урбанизма, односно скупштини јединице локалне самоуправе, доношење одлуке о комасацији. Ако комисија утврди испуњеност услова из става 1. овог члана, у даљем поступку приступа утврђивању граница комасационог подручја и одређује странке у поступку. Комисија за комасацију о утврђеним чињеницама сачињава извештај, који је јавно доступан свим заинтересованим лицима  и који се са утврђеном границом објављује и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података. По утврђивању испуњености услова за комасацију, комисија за комасацију предлаже скупштини јединице локалне самоуправе доношење одлуке о комасацији. По доношењу одлука се објављује у јавном гласилу јединице локалне самоуправе и најмање једном локалном и једном дневном листу у Републици Србији  као и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података и основ је за упис забележбе о спровођењу комасације у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. Након уписа забележбе, промене на комасационом подручју су могуће само уз сагласност и одлуку комисије. Забрана промена без сагласности комисије траје до завршетка процеса комасације, односно до момента брисања забележбе у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. После доношења одлуке надлежног органа о комасацији, на предлог комисије орган надлежан за послове урбанизма, у року од осам дана од дана ступања на снагу одлуке о комасацији, објављује јавни позив за пријављивање и утврђивање потребних података за спровођење комасације у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно јавном гласилу јединице локалне самоуправе и најмање једном локалном и једном дневном листу у Републици Србији, као и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података. Одлука о комасацији је основ за упис забележбе о спровођењу комасације у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. После уписа забележбе, промене на комасационом подручју могуће су само уз сагласност и одлуку комисије. Забрана промена без сагласности комисије траје до завршетка процеса комасације, односно до момента брисања забележбе у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. Рок за пријаву из става 4. овог члана је 30 дана од дана објављивања јавног позива, у ком року је комисија дужна да спроведе јавно излагање и ближе упозна заинтересована лица са начелима комасације и принципима прерасподеле грађевинског земљишта, о чему сачињава извештај. По окончању јавног излагања, комисија за комасацију приступа изради пројекта комасације. Пројекат комасације израђује се у складу са правилима парцелације и препарцелације садржаним у важећем планском документу и правилима комасације, са јасно приказаним постојећим и новопланираним стањем, са свим фактичким, просторним и правним променама које ће наступити на комасационом подручју. По изради, комисија за комасацију организује јавни увид у пројекат комасације у трајању од 30 дана. Странке у поступку комасације имају право приговора на предложена решења из пројекта комасације у року од 30 дана од дана истека рока за јавни увид. Комисија одлучује о приговору у року од осам дана од дана пријема приговора, а извештај који садржи податке о јавном увиду, са свим примедбама и приговорима, са одлукама о приговорима, доставља се обрађивачу пројекта комасације који је дужан да у року од осам дана измени и допуни пројекат комасације, у складу са донетим одлукама комисије. Пројекат комасације доставља се комисији, органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове урбанизма и Републичком геодетском заводу на потврђивање. Пројекат комасације се, по потврђивању од стране органа из става 9. овог члана, објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно службеном гласилу јединице локалне самоуправе и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података. По ступању на правну снагу, пројекат комасације се доставља органу јединице локалне самоуправе надлежном за имовинско правне послове, који по спроведеном поступку доноси решење о комасацији. На решење о урбаној комасацији може се изјавити жалба министарству надлежном за послове урбанизма у року од 15 дана од дана пријема решења. Правноснажно решење о комасацији, са доказом о исплаћеним накнадама у поступку комасације је основ за упис новоформиране катастарске парцеле у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.

Koja ograničenja i pravna zaštita važe u komasaciji?

Nakon zabilježbe promjene su moguće samo uz saglasnost/odluku komisije do završetka/brisanja. Projekat prikazuje postojeće i planirano stanje i sve stvarne/prostorne/pravne promjene. Javni uvid traje 30 dana, prigovor na projekat podnosi se 30 dana od završetka uvida; komisija odlučuje i obrađivač usklađuje u propisanim osmodnevnim rokovima. Na rješenje o komasaciji žalba ministarstvu podnosi se u 15 dana. Propisani potvrđeni projekat i dokaz isplaćenih naknada potrebni su u zakonskom redoslijedu.

Пре доношења одлуке о комасацији, комисија, по захтеву власника, односно других носилаца стварних права на катастарским парцелама чија површина представља најмање 51% површине подручја за које је донет план генералне или план детаљне регулације утврђује основаност захтева, у року од десет дана од дана подношења захтева. Министарство надлежно за послове урбанизма или скупштина јединице локалне самоуправе могу покренути поступак урбане комасације за потребе изградње објеката јавне намене у јавној својини, у ком случају комисија предлаже министарству надлежном за послове урбанизма, односно скупштини јединице локалне самоуправе, доношење одлуке о комасацији. Ако комисија утврди испуњеност услова из става 1. овог члана, у даљем поступку приступа утврђивању граница комасационог подручја и одређује странке у поступку. Комисија за комасацију о утврђеним чињеницама сачињава извештај, који је јавно доступан свим заинтересованим лицима  и који се са утврђеном границом објављује и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података. По утврђивању испуњености услова за комасацију, комисија за комасацију предлаже скупштини јединице локалне самоуправе доношење одлуке о комасацији. По доношењу одлука се објављује у јавном гласилу јединице локалне самоуправе и најмање једном локалном и једном дневном листу у Републици Србији  као и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података и основ је за упис забележбе о спровођењу комасације у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. Након уписа забележбе, промене на комасационом подручју су могуће само уз сагласност и одлуку комисије. Забрана промена без сагласности комисије траје до завршетка процеса комасације, односно до момента брисања забележбе у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. После доношења одлуке надлежног органа о комасацији, на предлог комисије орган надлежан за послове урбанизма, у року од осам дана од дана ступања на снагу одлуке о комасацији, објављује јавни позив за пријављивање и утврђивање потребних података за спровођење комасације у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно јавном гласилу јединице локалне самоуправе и најмање једном локалном и једном дневном листу у Републици Србији, као и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података. Одлука о комасацији је основ за упис забележбе о спровођењу комасације у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. После уписа забележбе, промене на комасационом подручју могуће су само уз сагласност и одлуку комисије. Забрана промена без сагласности комисије траје до завршетка процеса комасације, односно до момента брисања забележбе у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. Рок за пријаву из става 4. овог члана је 30 дана од дана објављивања јавног позива, у ком року је комисија дужна да спроведе јавно излагање и ближе упозна заинтересована лица са начелима комасације и принципима прерасподеле грађевинског земљишта, о чему сачињава извештај. По окончању јавног излагања, комисија за комасацију приступа изради пројекта комасације. Пројекат комасације израђује се у складу са правилима парцелације и препарцелације садржаним у важећем планском документу и правилима комасације, са јасно приказаним постојећим и новопланираним стањем, са свим фактичким, просторним и правним променама које ће наступити на комасационом подручју. По изради, комисија за комасацију организује јавни увид у пројекат комасације у трајању од 30 дана. Странке у поступку комасације имају право приговора на предложена решења из пројекта комасације у року од 30 дана од дана истека рока за јавни увид. Комисија одлучује о приговору у року од осам дана од дана пријема приговора, а извештај који садржи податке о јавном увиду, са свим примедбама и приговорима, са одлукама о приговорима, доставља се обрађивачу пројекта комасације који је дужан да у року од осам дана измени и допуни пројекат комасације, у складу са донетим одлукама комисије. Пројекат комасације доставља се комисији, органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове урбанизма и Републичком геодетском заводу на потврђивање. Пројекат комасације се, по потврђивању од стране органа из става 9. овог члана, објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно службеном гласилу јединице локалне самоуправе и на дигиталној платформи Националне инфраструктуре геопросторних података. По ступању на правну снагу, пројекат комасације се доставља органу јединице локалне самоуправе надлежном за имовинско правне послове, који по спроведеном поступку доноси решење о комасацији. На решење о урбаној комасацији може се изјавити жалба министарству надлежном за послове урбанизма у року од 15 дана од дана пријема решења. Правноснажно решење о комасацији, са доказом о исплаћеним накнадама у поступку комасације је основ за упис новоформиране катастарске парцеле у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.

U kom obliku se vode komasaciona dokumenta?

Sva dokumenta učesnika, organa i imalaca ovlašćenja, uključujući tehničku dokumentaciju, dostavljaju se elektronski i razmjena/komunikacija je elektronska. To je zaseban postupak od obične potvrde parcelacije.

Сва документа донета у поступку урбане комасације од стране надлежних органа, учесника у поступку и имаоца јавних овлашћења, укључујући и техничку документацију, достављају се у форми електронског документа, а размена и комуникација се обавља електронски.

Kako se štite vrijednost i troškovi vlasnika u komasaciji?

Raspodjela se, kada je moguće, vezuje za istu/sličnu lokaciju, površinsko ili vrijednosno mjerilo i naknadu razlike. Kod vlasničke inicijative učesnici snose troškove uz obavezan prethodni predračun, a stvarni troškovi mogu ga premašiti najviše 20%. Za javnu inicijativu primjenjuje se navedeni javni budžet. Po pravnosnažnosti prenose se prava/tereti i dospijevaju plaćanja osim ako je rješenjem drugačije određeno. Ovo nije automatski obračun tržišne vrijednosti.

Прерасподела грађевинских парцела врши се тако што се, увек када је то могуће, власнику додељује грађевинско земљиште са положајем који је исти или сличан земљишту које је унето у комасациону масу, на основу мерила површине или на основу мерила вредности. На основу мерила површине земљишта, сваком власнику припада грађевинско земљиште у површини парцеле која је унета у комасациону масу, умањено за удео у површини која ће бити коришћена за јавне намене и коју је утврдила комисија за комасацију. На основу мерила вредности земљишта, сваком власнику припада једна или више грађевинских парцела, чија тржишна вредност након спроведене комасације (посткомасациона вредност) одговара најмање вредности грађевинског земљишта унетог у комасациону масу (преткомасациона вредност). У случају да настане разлика у површини између додељене и унете површине, а након одбитка дела површина за јавне намене (по критеријуму унете површине и унете вредности земљишта) та разлика се надокнађује у новцу. Новчане накнаде утврђује комисија за комасацију. Трошкове припреме поступка комасације (израда пројекта комасације, геодетски радови и др.) падају на терет јединице локалне самоуправе на чијој територији се спроводи поступак комасације. У случајевима када је поступак урбане комасације покренуло министарство надлежно за урбанизам или орган аутономне покрајине надлежан за урбанизам, трошкови поступка комасације финансирају се из буџета Републике Србије, односно буџета аутономне покрајине. По окончању поступка комасације, комисија за комасацију посебним решењем утврђује висину учешћа свих странака у стварним трошковима. Трошкове комасације сносе учесници комасације, ако је поступак покренут на њихову иницијативу (најмање 51% површине). Поступак спроводи локална самоуправа о трошку власника земљишта. Комисија је у обавези да пре доношења одлуке о комасацији, сваком учеснику достави предрачун трошкова које ће сносити до окончања поступка. Обрачун стварних трошкова сачињава се приликом израде појединачних решења о комасацији, а стварни трошкови могу премашити предрачун трошкова за највише 20%. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018 … Даном правноснажности решења о комасацији: 1) сва стварна права и терети који су постојали на катастарским парцелама унетим у комасациону масу преносе се на новоформирану катастарску парцелу која прерасподелом припадне новом имаоцу права својине; 2) доспевају сва плаћања из комасационе масе и у комасациону масу, осим ако решењем о комасацији није другачије одређено; 3) по стављању забележбе о комасацији, орган надлежан за послове државног премера и катастра може вршити измене у регистру непокретности искључиво на захтев комисије, на територији која је обухваћена комасацијом. *Службени гласник РС, број 132/2014

Na osnovu čega se vrši građenje objekta?

Na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen zakonom.

Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

Šta studija opravdanosti utvrđuje za odluku o javno finansiranom projektu?

Studijom se za izabrano rješenje razrađeno IDP utvrđuje prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost, na osnovu koje se odlučuje o ulaganju za projekte sa učešćem korisnika javnih sredstava, bez obzira da li je sam investitor takav korisnik. Sadrži IDP. Posebne pretpostavke prethodnih radova i studija za budžetske objekte 133 uređuje 111; konkretan osnov obaveze treba utvrditi zajedno sa drugim relevantnim propisima.

Пре почетка израде техничке документације за грађење објекта из члана 133. овог закона, за које грађевинску дозволу издаје надлежно министарство, односно аутономна покрајина, а који се финансирају средствима из буџета обављају се претходни радови на основу чијих резултата се израђује претходна студија оправданости и студија оправданости. За грађење објеката из члана 133. овог закона, за које се на основу планског документа могу издати локацијски услови, не израђује се претходна студија оправданости са генералним пројектом. *Службени гласник РС, број 132/2014 … Студијом оправданости одређује се нарочито просторна, еколошка, друштвена, финансијска, тржишна и економска оправданост инвестиције за изабрано решење, разрађено идејним пројектом, на основу које се доноси одлука о оправданости улагања, за пројекте у чијем финансирању учествују корисници јавних средстава, без обзира на то да ли је инвеститор корисник јавних средстава. Студија оправданости садржи идејни пројекат из члана 118. овог закона. *Службени гласник РС, број 83/2018 Израда претходне студије оправданости, односно студије оправданости

Član 114 opisuje funkciju i sadržaj studije. Sam sažetak ne treba pretvoriti u novu automatsku obavezu studije za svaki zahvat samo zato što se u njemu pojavljuje javni novac.

Kada idejni projekat podleže stručnoj kontroli revizione komisije?

IDP za objekte iz člana 133 podliježe stručnoj kontroli revizione komisije. Odvojeno, IDP za radove rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta iz člana 2 tačka 62 podliježe tehničkoj kontroli, osim rekonstrukcije elektrodistributivne i elektronske komunikacione mreže. Član 129 na taj linijski IDP primjenjuje iste uslove tehničke kontrole kao za PGD. Ovo nije opšta tvrdnja da svaki IDP za bilo koju rekonstrukciju podliježe tehničkoj kontroli.

Идејни пројекат се израђује за потребе изградње објеката и извођења радова из члана 145. овог закона. Идејни пројекат се израђује и за потребе изградње објеката и извођења радова за објекте из члана 133. овог закона, у ком случају подлеже стручној контроли од стране ревизионе комисије. Идејни пројекат из става 1. овог члана, који се израђује за потребе извођења радова из члана 2. тачка 62) овог закона подлеже техничкој контроли, у складу са одредбама овог закона, осим у случају реконструкције електродистрибутивне и електронске комуникационе мреже. Идејни пројекат се израђује у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације. *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 62/2023 1.6 Пројекат за грађевинску дозволу *Службени гласник РС, број 132/2014 … Пројекат за грађевинску дозволу подлеже техничкој контроли. Техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу може да врши привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник (или више њих за посебне стручне области), која су уписана у одговарајући регистар привредних субјеката и која поседују решење о испуњености услова за пројектовање за ту врсту објеката, односно делова објеката, у складу са овим законом, које одређује инвеститор. Техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу не може да врши одговорни пројектант који је израдио тај пројекат, односно који је запослен у привредном друштву које је израдило тај пројекат или предузећу које је инвеститор. Техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу обухвата нарочито проверу: усклађености са свим условима и правилима садржаним у локацијским условима, законом и другим прописима, техничким нормативима, стандардима и нормама квалитета, као и међусобне усклађености свих делова техничке документације; усклађености пројекта са резултатима претходних истраживања (претходни радови); оцену одговарајућих подлога за темељење објеката; проверу исправности и тачности техничко-технолошких решења објекта и решења грађења објеката; стабилности и безбедности; рационалности пројектованих грађевинских производа; утицаја на животну средину и суседне објекте. Техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу за грађење објеката за које грађевинску дозволу издаје надлежно министарство, односно аутономна покрајина обухвата и проверу усклађености са мерама садржаним у извештају ревизионе комисије. О извршеној техничкој контроли сачињава се извештај који потписују одговорни пројектанти са одговарајућим лиценцама који су обавили техничку контролу појединачних делова пројекта, а коначни извештај потписује заступник правног лица, односно предузетник из става 2. овог члана. Трошкове техничке контроле сноси инвеститор. Брисан је ранији став 7. (види члан 75. Закона - 132/2014-3) Пројекат за грађевинску дозволу израђен по прописима других земаља подлеже техничкој контроли којом се проверава усклађеност те документације са законом и другим прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета. Пројекат за грађевинску дозволу из става 8. овог члана мора бити преведен на српски језик. Идејни пројекат за реконструкцију линијских инфраструктурних објеката из члана 118. став 2. овог закона подлеже техничкој контроли под истим условима, као пројекат за грађевинску дозволу. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018

Kada se obavljaju prethodni radovi pre izrade tehničke dokumentacije?

Za građenje objekata iz člana 133. za koje dozvolu izdaje ministarstvo odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta. Za objekte iz člana 133. za koje se na osnovu plana mogu izdati lokacijski uslovi ne izrađuje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. ovog zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Šta obuhvataju prethodni radovi?

Istraživanja, izradu analiza, projekata i drugih stručnih materijala, i pribavljanje podataka kojima se analiziraju inženjerskogeološki, geotehnički, geodetski, hidrološki, meteorološki, urbanistički, tehnički, tehnološki, ekonomski, energetski, seizmički, vodoprivredni i saobraćajni uslovi, kao i uslovi zaštite od požara i zaštite životne sredine.

Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju: istraživanja i izradu analiza i projekata i drugih stručnih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju inženjerskogeološki, geotehnički, geodetski, hidrološki, meteorološki, urbanistički, tehnički, tehnološki, ekonomski, energetski, seizmički, vodoprivredni i saobraćajni uslovi

Ko izrađuje prethodnu studiju i studiju opravdanosti?

Privredno društvo odnosno drugo pravno lice upisano u odgovarajući registar za projektovanje/inženjering koje ispunjava kadrovske uslove. Ne prenijeti automatski pravilo 126 o svakom preduzetniku na ovu zasebno opisanu djelatnost.

Израду претходне студије оправданости и студије оправданости може обављати привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности пројектовања и инжењеринга и које испуњава услове у погледу стручног кадра.

Koje vrste tehničke dokumentacije zakon poznaje?

Šest: generalni projekat, idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta.

Tehnička dokumentacija izrađuje se kao: 1) generalni projekat; 2) idejno rešenje; 3) idejni projekat; 4) projekat za građevinsku dozvolu; 5) projekat za izvođenje; 6) projekat izvedenog objekta.

Broj clana ispravljen sa 115 na 116. Citat doslovno stoji u cl. 116; cl. 115 uredjuje ko moze da izradjuje prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti.

Koliko detaljno mora biti idejno rešenje

Prikazuju se samo podaci neophodni za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom — bez razrade tehničkih rešenja.

Идејно решење представља приказ планиране концепције објекта које се израђује за потребе прибављања локацијских услова, а може бити и део урбанистичког пројекта за потребе урбанистичко-архитектонске разраде локације у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације. Идејним решењем обавезно се приказују само подаци неопходни за издавање локацијских услова, односно подаци неопходни са утврђивање усклађености са планским документом, без разраде техничких решења.

Član izričito traži samo podatke potrebne za lokacijske uslove/usaglašenost sa planom, bez razrade tehničkih rješenja. Dalja razrada nastaje u odgovarajućoj narednoj vrsti dokumentacije, uključujući IDP ili PGD prema režimu konkretnog zahvata. Izvorni štamparski oblik „подаци неопходни са утврђивање” ostaje doslovno u citatu.

Kada se uz projekat za građevinsku dozvolu prilaže elaborat o zaštiti od požara?

Za objekte za koje je zakonom o zaštiti od požara propisana obaveza izrade Glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, uz projekat za građevinsku dozvolu obavezno se prilaže Elaborat o zaštiti od požara; izrađuje ga lice sa odgovarajućom licencom (čl. 118а st. 4 i 5).

За објекте за које је законом којим се уређује заштита од пожара прописана обавеза израде Главног пројекта заштите од пожара и прибављање сагласности на пројекат за извођење, уз пројекат за грађевинску дозволу обавезно се прилаже и Елаборат о заштити од пожара. … Елаборат о заштити од пожара израђује лице са одговарајућом лиценцом

Koje izjave obavezno sadrži projekat za građevinsku dozvolu

Izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole — da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.

Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.

Tri izjave, ne jedna. Izjava vršioca tehničke kontrole se najčešće previdi jer stiže poslije ostalog projekta.

Sme li PGD da odstupi od idejnog rešenja iz lokacijskih uslova

PGD razrađuje koncepciju iz idejnog rešenja po kome su izdati lokacijski uslovi, a odstupanja su moguća u granicama koje propisuje pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije.

Projektom za građevinsku dozvolu se vrši razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu koga su izdati lokacijski uslovi, a moguća su i njegova odstupanja od tog idejnog rešenja u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Odstupanje nije slobodno — granice su u pravilniku o sadržini tehničke dokumentacije. Prekoračenje znači nove lokacijske uslove.

Koje izjave obavezno sadrži projekat za izvođenje

Izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata — da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom, PGD-om, propisima i pravilima struke.

Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata kojima se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom, projektom za građevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke.

Kod PZI se izjava vezuje i za građevinsku dozvolu i za PGD, ne samo za lokacijske uslove kao kod PGD-a.

Koje obaveze prethode izvođenju faze i upotrebi objekta sa požarnom saglasnošću?

Kod faznog PZI radovi se izvode samo za fazu potvrđenu propisanim izjavama. Za objekte kojima zakon o požaru propisuje saglasnost na tehnički dokument ona se pribavlja na PZI prije UD kroz objedinjenu proceduru. Opšti zakonski rok je 15 dana odnosno 30 za 133, uz posebne postupke iz CEOP pravilnika. Ovo ne nameće PZI zahvatu za koji njegova izrada nije propisana.

Пројекат за извођење израђује се за потребе грађења објеката и извођења радова, ако је то прописано подзаконским актом којим се ближе уређује садржина техничке документације. Пројекат за извођење је скуп међусобно усаглашених пројеката којим се утврђују грађевинско-техничке, технолошке и експлоатационе карактеристике објекта са опремом и инсталацијама, техничко-технолошка и организациона решења за градњу објекта, инвестициона вредност објекта и услови одржавања објекта. Пројекат из става 1. овог члана обавезно садржи и изјаву главног пројектанта и изјаве одговорних пројектаната којима се потврђује да је пројекат израђен у складу са локацијским условима, грађевинском дозволом, пројектом за грађевинску дозволу, прописима и правилима струке. Пројекат за извођење се може израђивати и у фазама, у ком случају се радови изводe само за ону фазу за коју је пројекат за извођење потврђен у складу са ставом 3. овог члана. За објекте за које се у складу са законом којим се уређује заштита од пожара прибавља сагласност на технички документ, пре издавања употребне дозволе прибавља се сагласност на пројекат за извођење. Сагласност из става 5. овог члана прибавља се у поступку обједињене процедуре, у року од 15 дана од дана подношења захтева, односно у року од 30 дана у случају да се прибавља за објекте из члана 133. овог закона.

Podleže li projekat izvedenog objekta tehničkoj kontroli?

Ne, osim kada se izrađuje za potrebe ozakonjenja objekata. Projekat izvedenog objekta je projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja i izrađuje se za sve objekte za koje se pribavlja građevinska dozvola.

Projekat izvedenog objekta ne podleže tehničkoj kontroli, osim kada se izrađuje za potrebe ozakonjenja objekata.

Ko sme da izrađuje tehničku dokumentaciju

Pravno lice ili preduzetnik osnovan po zakonu koji ima zaposlene ili radno angažovane licencirane inženjere/arhitekte upisane u registar, sa odgovarajućim stručnim rezultatima, i ispunjava propisani uslov upisa u registar za izradu tehničke dokumentacije. Rješenje iz ovog člana donosi se sa važenjem dvije godine.

Техничку документацију за изградњу објеката, односно извођење радова може да израђује правно лице или предузетник основан у складу са законом и који: 1) има запослене, односно радно ангажоване лиценциране инжењере, односно лиценциране архитекте уписане у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона са одговарајућим стручним резултатима; 2) је у складу са условима прописаним овим законом и прописима донетим на основу овог закона уписан у регистар за израду техничке документације који води министарство надлежно за послове планирања и изградње у складу са овим законом. Стручне резултате, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, има лице које је израдило или учествовало у изради одговарајуће врсте техничке документације, односно у вршењу техничке контроле те врсте техничке документације, у складу са прописом донетим на основу овог закона. Министар надлежан за послове грађевинарства ближе прописује услове које треба да испуне правна лица и предузетници из става 1. овог члана. Министар надлежан за послове грађевинарства образује комисију за утврђивање испуњености услова за обављање послова израде техничке документације. На предлог комисије из става 4. овог члана министар надлежан за послове грађевинарства доноси решење о испуњености услова за обављање послова израде техничке документације и упис у регистар из става 1. овог члана. Решење из става 5. овог члана коначно је даном достављања решења и доноси се са роком важења од две године. Министар надлежан за послове грађевинарства донеће решење којим се укида решење о испуњености услова за израду техничке документације, ако се утврди да правно лице или предузетник не испуњава услове из става 1. овог члана, као и када се утврди да је решење издато на основу нетачних или неистинитих података. Трошкове утврђивања испуњености услова за израду техничке документације из става 1. овог члана сноси подносилац захтева. Висина трошкова за утврђивање испуњености услова за израду техничке документације из става 8. овог члана, саставни је део решења из става 5. овог члана.

Zakon dopušta i radno angažovanje; uslov nije isključivo zaposlenje. Personalni uslovi i registracija pravnog lica/preduzetnika jesu različite pretpostavke. Posebne i prelazne režime treba čitati zajedno sa čl.126a/134 i važećim podzakonskim aktom.

Šta organizacija prijavljuje kada se promijene uslovi njenog rješenja?

Bez odlaganja pismeno obavještava ministarstvo o svakoj promjeni uslova iz rješenja i u 30 dana podnosi zahtjev za novo rješenje sa dokazima. Ministarstvo može kontrolisati uslove; ako nijesu ispunjeni, slijede propisano stavljanje van snage i šestomjesečna zabrana novog rješenja, uz upravni spor. Nije dovoljno čekati istek stare dvogodišnje licence.

Правно лице или предузетник који испуњава услове из члана 126. став 1. и члана 150. став 1. овог закона, обавезно је да у писаној форми без одлагања обавести министарство надлежно за послове грађевинарства о свакој промени услова утврђених решењем министра надлежног за послове грађевинарства и у року од 30 дана поднесе захтев за доношење новог решења и достави доказе о испуњености услова за упис у регистар за израду одговарајуће врсте техничке документације, односно изградње објеката или извођења радова. Министарство надлежно за послове грађевинарства, по службеној дужности или на иницијативу инспекцијских и других државних органа, правних и физичких лица, врши контролу испуњености услова утврђених у поступку утврђивања испуњености услова за израду техничке документације, односно изградње објеката или извођења радова. Уколико министарство надлежно за послове грађевинарства утврди да услови из става 2. овог члана нису испуњени, ставиће ван снаге решење издато правном лицу или предузетнику у року од 30 дана од дана утврђивања неправилности. У случају из става 3. овог члана, том лицу се не може издати ново решење у наредних шест месеци од дана правноснажности решења из става 3. овог члана. Решење којим се укида решење из става 3. овог члана је коначно даном достављања правном лицу или предузетнику на које се односи и против решења се не може уложити жалба, али се може покренути управни спор.

Ko ne sme učestvovati u izradi tehničke dokumentacije?

Lice zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje ta tehnička dokumentacija, kao i lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija. U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Sukob interesa — projektant ne sme biti zaposlen kod imaoca javnih ovlašćenja koji izdaje uslove za taj isti projekat.

Koje posebne mogućnosti izrade dokumentacije imaju komunalna i kulturna organizacija?

Pravno lice koje obavlja komunalnu/djelatnost od opšteg interesa može izrađivati dokumentaciju za objekat koji će koristiti za svoju djelatnost uz zakonske uslove. Organizacija zaštite kulturnih dobara može izrađivati dokumentaciju mjera tehničke zaštite nepokretnog kulturnog dobra. To ne daje opšte izuzeće svakog zaposlenog od personalnih zabrana sukoba interesa iz istog člana.

У изради техничке документације не може да учествује лице које је запослено у привредном друштву, другом правном лицу или предузетничкој радњи које је овлашћено да утврди неки од услова на основу кога се израђује техничка документација. У изради техничке документације не може да учествује лице које врши надзор над применом одредаба овог закона. Правно лице које обавља комуналне делатности, односно делатности од општег интереса може да израђује техничку документацију за изградњу објеката које ће користити за обављање своје делатности, под условима прописаним овим законом. Организација која обавља делатност заштите културних добара може да израђује техничку документацију за предузимање мера техничке заштите на непокретном културном добру. 2.1. Одговорни пројектант

Ko može biti odgovorni projektant

Lice sa nazivom licencirani inženjer, licencirani arhitekta ili licencirani pejzažni arhitekta, upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera.

Stručne poslove izrade tehničke dokumentacije u svojstvu odgovornog projektanta može da obavlja lice sa profesionalnim nazivom licencirani inženjer, licencirani arhitekta i licencirani pejzažni arhitekta koje je upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera

Licenca mora biti iz odgovarajuće stručne oblasti. Posjedovanje licence samo po sebi ne pokriva svaku vrstu projekta.

Za šta je odgovoran glavni projektant?

Za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu; svojim potpisom potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Imenuje ga investitor i mora ispunjavati uslove za odgovornog projektanta.

Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Ko sme da radi tehničku kontrolu projekta?

Tehničku kontrolu može da vrši privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ispunjava zakonske uslove za projektovanje te vrste objekta odnosno tog dela projekta i koga odredi investitor.

Tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik

Može li projektant koji je izradio PGD da radi i njegovu tehničku kontrolu?

Ne. Tehničku kontrolu tog projekta ne može da radi odgovorni projektant koji ga je izradio, lice zaposleno kod projektanta koji je projekat izradio, niti lice zaposleno kod investitora.

ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat

Ko ne sme da vrši tehničku kontrolu projekta

Tehničku kontrolu ne može vršiti odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, lice zaposleno u društvu koje ga je izradilo niti lice zaposleno u preduzeću koje je investitor.

Пројекат за грађевинску дозволу подлеже техничкој контроли. Техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу може да врши привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник (или више њих за посебне стручне области), која су уписана у одговарајући регистар привредних субјеката и која поседују решење о испуњености услова за пројектовање за ту врсту објеката, односно делова објеката, у складу са овим законом, које одређује инвеститор. Техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу не може да врши одговорни пројектант који је израдио тај пројекат, односно који је запослен у привредном друштву које је израдило тај пројекат или предузећу које је инвеститор. Техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу обухвата нарочито проверу: усклађености са свим условима и правилима садржаним у локацијским условима, законом и другим прописима, техничким нормативима, стандардима и нормама квалитета, као и међусобне усклађености свих делова техничке документације; усклађености пројекта са резултатима претходних истраживања (претходни радови); оцену одговарајућих подлога за темељење објеката; проверу исправности и тачности техничко-технолошких решења објекта и решења грађења објеката; стабилности и безбедности; рационалности пројектованих грађевинских производа; утицаја на животну средину и суседне објекте. Техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу за грађење објеката за које грађевинску дозволу издаје надлежно министарство, односно аутономна покрајина обухвата и проверу усклађености са мерама садржаним у извештају ревизионе комисије. О извршеној техничкој контроли сачињава се извештај који потписују  одговорни пројектанти са одговарајућим лиценцама који су обавили техничку контролу појединачних делова пројекта, а коначни извештај потписује заступник правног лица, односно предузетник из става 2. овог члана. Трошкове техничке контроле сноси инвеститор. Брисан је ранији став 7. (види члан 75. Закона - 132/2014-3) Пројекат за грађевинску дозволу израђен по прописима других земаља подлеже техничкој контроли којом се проверава усклађеност те документације са законом и другим прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета. Пројекат за грађевинску дозволу из става 8. овог члана мора бити преведен на српски језик. Идејни пројекат за реконструкцију линијских инфраструктурних објеката из члана 118. став 2. овог закона подлеже техничкој контроли под истим условима, као пројекат за грађевинску дозволу.

Zabrana se odnosi na navedena lica i njihov odnos prema konkretnom projektu/izrađivaču/investitoru. Ne preinačavati je u tvrdnju da sam zakonski tekst ovom rečenicom zabranjuje svakom preduzeću investitoru sve projektantske poslove.

Da li projekat za građevinsku dozvolu ide na tehničku kontrolu

Da. Projekat za građevinsku dozvolu (PGD) podleže tehničkoj kontroli.

Projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli.

Ko mora biti osiguran od profesionalne odgovornosti?

Pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje planske dokumente, izrađuje ili kontroliše tehničku dokumentaciju, izvodi radove, vrši stručni nadzor ili tehnički pregled; kao i licencirani prostorni planer, urbanista, arhitekta urbanista, inženjer, arhitekta, pejzažni arhitekta i izvođač. Inženjerska komora Srbije preuzima osnovno osiguranje svojih članova.

Pravno lice ili preduzetnik koji obavlja poslove izrade planskih dokumenata, izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu (osiguranje od profesionalne odgovornosti).

Ko i koliko dugo čuva tehničku dokumentaciju

Investitor trajno čuva jedan primerak dokumentacije po kojoj je izdata dozvola, sa svim izmenama iz toka građenja i detaljima za izvođenje. Organ čuva svoj originalni primerak.

Investitor je dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova.

Obaveza je TRAJNA i obuhvata izmjene nastale u toku građenja — ne samo projekat kakav je predat uz zahtev.

Koji projekti idu na reviziju revizione komisije

GNP, IDP, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133 podliježu stručnoj kontroli revizione komisije. Izuzetno investitor umjesto IDP uz studiju opravdanosti može dostaviti PGD izrađen prema pravilniku o tehničkoj dokumentaciji, koji tada postaje predmet stručne kontrole.

Генерални пројекат и идејни пројекат, претходна студија оправданости и студија оправданости за објекте из члана 133. овог закона подлежу ревизији (стручној контроли) комисије коју образује министар надлежан за послове грађевинарства (у даљем тексту: ревизиона комисија). У случају изградње објеката, који се реализују по фазама односно етапама, министар надлежан за послове грађевинарства може образовати ревизиону комисију у сталном сазиву за све фазе, односно етапе пројекта. Када је пројекат, који је предмет стручне контроле, пројекат који се реализује у складу са одредбама закона којим се уређује јавно-приватно партнерство, обавезни члан ревизионе комисије је и представник даваоца концесије. Ревизиону комисију из става 1. овог члана за стручну контролу објеката из члана 133. овог закона који се у целини граде на територији аутономне покрајине образује министар надлежан за послове грађевинарства, на предлог органа аутономне покрајине надлежног за послове грађевинарства. Изузетно од става 1. овог члана, уместо идејног пројекта уз студију оправданости инвеститор може доставити пројекат за грађевинску дозволу, израђен у складу са подзаконским актом којим се уређује садржај техничке документације, који је у том случају предмет стручне контроле. Подношење захтева и размена докумената и поднесака из става 1. овог члана обавља се електронским путем, осим за документе и поднеске који садрже тајне податке и који су означени степеном тајности у складу са прописима којима се уређује тајност података. До успостављања система за електронску доставу докумената и поднесака документација се може достављати и на компакт диску (CD).

To je stručna kontrola/revizija, odvojena od tehničke kontrole PGD. Za odsustvo izvještaja u roku provjeriti član 132, a za posebnu granu>20.000 m² član 134.

Šta ako reviziona komisija ne dostavi izvještaj u zakonskom roku?

Rok izvještaja je najviše 30 dana od urednog zahtjeva. Ako izvještaj izostane u tom roku smatra se da komisija nema primjedbe. Kada postoji izvještaj, njegove mjere su obavezne pri PGD. To ne zamjenjuje tehničku kontrolu ili ostale uslove dozvole.

Стручном контролом проверава се концепција објекта нарочито са становишта: погодности локације у односу на врсту и намену објекта; услова грађења објекта у погледу примене мера заштите животне средине; сеизмолошких, геотехничких, саобраћајних и других услова; обезбеђења енергетских услова у односу на врсту планираних енергената; техничко-технолошких карактеристика објекта; техничко-технолошких и организационих решења за грађење објекта; савремености техничких решења и усклађености са развојним програмима у тој области, као и других прописаних услова изградње објекта. Ревизиона комисија сачињава извештај са мерама које се обавезно примењују при изради пројекта за грађевинску дозволу. Рок за достављање извештаја из става 2. овог члана не може бити дужи од 30 дана, од дана подношења уредног захтева. Уколико ревизиона комисија не достави извештај из става 2. овог члана у прописаном року, сматраће се да комисија нема примедбе. Трошкове ревизије пројекта сноси инвеститор. Висину трошкова из става 4. овог члана утврђује министар надлежан за послове грађевинарства.

Šta proverava stručna kontrola koncepcije objekta

Pogodnost lokacije za vrstu i namenu objekta, mere zaštite životne sredine, seizmološke, geotehničke i saobraćajne uslove, energetske uslove, tehničko-tehnološke karakteristike i rešenja za građenje.

Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine; seizmoloških, geotehničkih, saobraćajnih i drugih uslova

Reviziona komisija sačinjava izveštaj sa merama koje se OBAVEZNO primenjuju — to nije preporuka nego obaveza za dalju razradu.

Ko izdaje građevinsku dozvolu?

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, ako zakonom nije drugačije određeno. Ministarstvo izdaje dozvolu za taksativno nabrojane objekte — visoke brane i akumulacije sa propisanim tehničkim osmatranjem, nuklearne objekte, objekte za preradu nafte i gasa, naftovode i produktovode, gasovode preko 16 bara, skladišta nafte i derivata preko 500 t, magistralne toplovode, objekte bazne i prerađivačke hemijske industrije i druge iz spiska.

Грађевинску дозволу за изградњу објеката издаје министарство надлежно за послове грађевинарства (у даљем тексту: Министарство), ако овим законом није другачије одређено. Министарство издаје грађевинску дозволу за изградњу објеката, и то: 1) високих брана и акумулација напуњених водом, јаловином или пепелом за које је прописано техничко осматрање; 2) нуклеарних објеката и других објеката који служе за производњу нуклеарног горива, радиоизотопа, озрачивања, ускладиштење радиоактивних сировина и отпадних материја за научно-истраживачке сврхе; 3) објеката за прераду нафте и гаса који се граде ван експлоатационих поља по претходно прибављеној сагласности министарства надлежног за експлоатацију минералних сировина, производњу биогорива и биотечности у постројењима капацитета преко 100 t годишње, нафтовода и продуктовода, гасовода називног радног надпритиска преко 16 бара, бункера стационарних и бункера плутајућих станица за снабдевање бродова и техничких пловних објеката течним горивом капацитета преко 500 m³, складишта нафте, течног нафтног гаса и нафтних деривата капацитета преко 500 t који се граде ван експлоатационих поља дефинисаних законом којим се уређује рударство и геолошка истраживања и магистралних топловода; 4) објеката базне и прерађивачке хемијске индустрије, црне и обојене металургије, објеката за прераду коже и крзна, објеката за прераду каучука, објеката за производњу целулозе и папира и објеката за прераду неметаличних минералних сировина који се граде ван експлоатационих поља дефинисаних законом којим се уређује рударство и геолошка истраживања, осим објеката за примарну прераду украсног и другог камена; 4а) севесо постројења и севесо комплекса; 5) стадиона за 20.000 и више гледалаца, објеката за спортске и остале манифестације који примају више од 5.000 гледалаца, објеката конструктивног распона преко 50 m, објеката преко 50 m висине, силоса капацитета преко 20 000 m³, завода за извршење кривичних санкција, објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, објеката који су од значаја за безбедност Републике Србије (државна граница, полицијски објекти и др.) као и стамбених комплекса вишепородичног становања када је инвеститор Република Србија; 6) термоелектранa снаге 10 МW и више, термоелектранa-топланa електричне снаге 10 МW и више и других објеката за производњу електричне енергије снаге 10 MW и више, као и електроенергетских водова  и  трансформаторских станица напона 110 и више kV; 7) међурегионалних и регионалних објеката водоснабдевања и канализације, постројења за припрему воде за пиће капацитета преко 200l/s и постројења за пречишћавање отпадних вода капацитета преко 200 l/s; 8) регулационих радова за заштиту од великих вода градских подручја и руралних површина већих од 300 ha; 9) објеката у границама непокретних културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине, објеката у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја са одређеним границама катастарских парцела и објеката у заштићеној околини културних добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине, као и објеката у заштићеним подручјима у складу са актом о заштити културних добара (осим претварања заједничких просторија у стан, односно пословни простор у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне баштине), у складу са законом; 9а) објеката у границама заштићеног природног подручја прве и друге категорије проглашене актом Владе, у смислу одредби закона којим се уређује заштита природе (осим породичних стамбених објеката, пољопривредних и економских објеката, са припадајућом инфраструктуром, који се граде у селима); 10) постројења за третман неопасног отпада, спаљивањем или физичко –хемијским поступцима, капацитета више од 70 t дневно; 11) постројења за третман опасног отпада спаљивањем, термичким и/или физичким, физичко-хемијским, хемијским поступцима, као и складишта опасног отпада и/или депоније за одлагање опасног отпада; 12) аеродрома намењених за обављање јавног авио-превоза; 13) путничких пристаништа, лука, пристана марина и пристана на водама I реда; 14) државних путева првог и другог реда, путних објеката и саобраћајних прикључака на ове путеве и граничних прелаза; 15) јавне железничке инфраструктуре са прикључцима и метроа; 16) објеката електронских комуникација, односно мрежа, система или средстава који су међународног и магистралног значаја и они који се граде на територији две или више јединица локалне самоуправе; 17) хидрограђевинских објеката на пловним путевима; 18) пловних канала и бродских преводница који нису у саставу хидроенергетског система; 19) регионалних депонија, односно депонија за одлагање неопасног отпада за подручје настањено са преко 200.000 становника; 20) објеката за производњу енергије из обновљивих извора енергије снаге 10 МW и више ; 20а) објеката за складиштење електричне енергије 10 МW и више, постројења за електролизу воде инсталисане снаге 10 МW и више, као и постројења за биометан капацитета 2500 Nm3/h; 21) објеката који су намењени за производњу наоружања и војне опреме у смислу закона којим се уређује област производње наоружања и војне опреме, као и објеката за производњу и складиштење експлозивних материја; 22) објеката здравствене заштите смештајних капацитета преко 500 лежаја; 23) објеката који се граде на територији две или више јединица локалних самоуправа ; 24) објеката за складиштење државних робних резерви; 25) научно-истраживачких кампуса.

Za navedene objekte treba provjeriti i povjerenu pokrajinsku nadležnost 134 i izričite posebne grane 134a/145. Član 133 nije spisak minimalnih dimenzija svake zgrade; kada objekat stvarno pripada toj grupi, rok imaoca uslova po 8b je 30 dana.

Koje posebne mogućnosti prelaska ministarstvu uređuje član 134?

Za objekte preko 20.000 m² investitor ima propisani izbor JLS/ministarstvo. Ako je LU pribavio lokalno, može tražiti GD ministarstvu uz izričit izuzetak revizije i čl. 126/150, uz povezane samostalne odredbe 62/2023 čl 75 i 91/2025 čl 40. Ako ministarstvu traži LU, dalje vodi postupke poZakonu. Posebno, kod ćutanja povjerenog organa po urednom zahtjevu ministarstvo na zahtjev stranke preuzima sve dalje postupke. Sam prag 20.000 m² ne pretvara objekat u objekat 133.

Поверава се аутономној покрајини издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката одређених у члану 133. овог закона који се у целини граде на територији аутономне покрајине. Поверава се јединицама локалне самоуправе издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката који нису одређени у члану 133. овог закона. Министарство надлежно за послове грађевинарства и после поверавања послова, може, у складу са законом, непосредно издавати акте за изградњу објеката преко 20.000 m², на целој територији Републике Србије. Инвеститор изградње објеката из става 3. овог члана, може поднети захтев за издавање свих аката за изградњу јединици локалне самоуправе или министарству надлежном за послове грађевинарства. Инвеститор из става 4. овог члана, који је исходовао локацијске услове пред надлежним органом јединице локалне самоуправе, може поднети захтев за издавање грађевинске дозволе министарству надлежном за послове грађевинарства без обавезе спровођења поступка ревизије пројекта и без обавезе израде техничке документације и извођења радова у складу са одредбама чл. 126. и 150. овог закона. Инвеститор из става 4. овог члана, који подноси захтев за издавање локацијских услова пред министарством надлежним за послове грађевинарства, све даље поступке води и окончава по одредбама овог закона. Када орган из ст. 1. и 2. овог члана у законом прописаном року, не реши о захтеву који је странка уредно поднела, за издавање локацијских услова, грађевинске и/или употребне дозволе, надлежно министарство ће, по захтеву странке, преузети надлежност за издавање свих аката. По преузимању надлежности, сви даљи поступци о истом захтеву, воде се пред надлежним министарством. Орган од кога је надлежно министарство преузело надлежност у складу са ставом 7. овог члана, дужан је да одмах, а најкасније у року од пет радних дана од пријема захтева за уступање списа, министарству достави све списе предмета. У случају када орган од кога је надлежно министарство преузело надлежност не достави списе предмета у року из става 8. овог члана, министарство ће самостално, преко централне евиденције, преузети списе предмета.

Kada Ministarstvo može neposredno izdati akte iako je nadležnost poverena

Za objekte preko 20.000 m², na celoj teritoriji Republike Srbije — i posle poveravanja poslova lokalnoj samoupravi.

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i posle poveravanja poslova, može, u skladu sa zakonom, neposredno izdavati akte za izgradnju objekata preko 20.000 m2, na celoj teritoriji Republike Srbije.

Prag od 20.000 m² menja kome se predaje predmet. Investitor po istom članu ima i izbor — može podneti zahtev lokalnoj samoupravi ili Ministarstvu.

Ko izdaje građevinsku dozvolu za običan objekat

Jedinica lokalne samouprave, za sve objekte koji nisu nabrojani u članu 133.

Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Koji poseban režim važi za državni put koji je gradska saobraćajnica?

U zakonom opisanoj situaciji GD izdaje JLS, uz obavezne LU uslove državnog upravljača. Prije zahtjeva GD investitor pribavlja i njegovu saglasnost na PGD. Član se shodno primjenjuje na rekonstrukciju relevantnog linijskog objekta; sama oznaka državni put ne ukida ovu posebnu granu.

Инвеститор линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију је лице за чије потребе се гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола или које у складу са одредбама закона односно одлуком Владе, врши инвеститорска права на изградњи таквих линијских инфраструктурних објеката. Инвеститор изградње објекта из става 1. овог члана је и Република Србија или правно лице чији је оснивач или већински власник Република Србија и које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком Владе пренето да врши инвеститорска права, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и лица чији су оснивачи аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе. Инвеститор изградње државних путева је Република Србија или правно лице чији је оснивач или већински власник Република Србија и које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком Владе пренето да врши инвеститорска права. Инвеститор изградње општинских путева и улица је јединица локалне самоуправе или правно лице које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком јединице локалне самоуправе пренето да врши инвеститорска права. Изузетно од става 4. овог члана, јединица локалне самоуправе може одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе пренети инвеститорска права и на правно лице из става 3. овог члана, уз претходну сагласност тог правног лица. Изузетно, ако се ради о државном путу, који је истовремено и градска саобраћајница, односно део државног пута који пролази кроз насеље, надлежни орган за издавање грађевинске дозволе је јединица локалне самоуправе на чијој територији се то насеље налази, уз обавезу да у поступку издавања локацијских услова обавезно прибави и услове правног лица чији је оснивач или већински власник Република Србија које је надлежно да управља таквим објектима. У случају из става 6. овог члана, инвеститор је дужан да пре подношења захтева за грађевинску дозволу, прибави сагласност правног лица чији је оснивач или већински власник Република Србија које је надлежно да управља таквим објектима на пројекат за грађевинску дозволу. Одредбе овог члана, сходно се примењују и на реконструкцију линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију. Инвеститор радова на изградњи и реконструкцији објеката из члана 2. став 1. тачка 37) овог закона који се изводе на мешовитом (војно-цивилном) аеродрому, на делу аеродрома који заједно користе цивилни оператер и министарство надлежно за послове одбране, може бити цивилни оператер у случају да се тим радовима обезбеђују безбедносни и други услови који су законом којим је уређен ваздушни саобраћај прописани за цивилни аеродром. Радови из става 9. овог члана изводе се у складу са важећим планским документом, односно планским документом који је донело министарство надлежно за послове одбране, уз обавезно прибављање услова тог министарства . Министарство надлежно за послове одбране дужно је да у року од 30 дана од дана пријема захтева изда тражене услове из става 10. овог члана, а у колико у том року не достави тражене услове, сматра се да је сагласно са достављеном техничком документацијом. У случају да је за радове из става 9. овог члана, потребно спровести експропријацију, корисник експропријације утврђује се у складу са овим законом. У случају изградње линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију, инвеститор таквог објекта дужан је да, власнику стамбеног објекта (породичне стамбене зграде или стамбеног објекта који се састоји од више станова) изграђеног супротно закону пре ступања на снагу планског акта којим је земљиште на коме се такав објекат налази одређено за јавне намене, обезбеди други одговарајући стамбени објекат или стан, без обзира да ли је за тај објекат покренут поступак озакоњења или да му исплати новчану накнаду у висини средстава потребних ради обезбеђивања другог одговарајућег стамбеног објекта или стана.

Šta se obezbjeđuje za određene stambene objekte pri linijskom projektu od posebnog značaja?

Za zakonom opisani linijski projekat investitor vlasniku stambenog objekta izgrađenog suprotno zakonu prije plana javne namjene obezbjeđuje drugi odgovarajući objekat/stan ili novčanu naknadu potrebnu za to, bez obzira na pokrenuto ozakonjenje. Svaki od ovih vremenskih, stambenih i projektnih uslova je bitan; ovo nije opšte obeštećenje svake bespravne gradnje.

Инвеститор линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију је лице за чије потребе се гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола или које у складу са одредбама закона односно одлуком Владе, врши инвеститорска права на изградњи таквих линијских инфраструктурних објеката. Инвеститор изградње објекта из става 1. овог члана је и Република Србија или правно лице чији је оснивач или већински власник Република Србија и које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком Владе пренето да врши инвеститорска права, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и лица чији су оснивачи аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе. Инвеститор изградње државних путева је Република Србија или правно лице чији је оснивач или већински власник Република Србија и које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком Владе пренето да врши инвеститорска права. Инвеститор изградње општинских путева и улица је јединица локалне самоуправе или правно лице које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком јединице локалне самоуправе пренето да врши инвеститорска права. Изузетно од става 4. овог члана, јединица локалне самоуправе може одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе пренети инвеститорска права и на правно лице из става 3. овог члана, уз претходну сагласност тог правног лица. Изузетно, ако се ради о државном путу, који је истовремено и градска саобраћајница, односно део државног пута који пролази кроз насеље, надлежни орган за издавање грађевинске дозволе је јединица локалне самоуправе на чијој територији се то насеље налази, уз обавезу да у поступку издавања локацијских услова обавезно прибави и услове правног лица чији је оснивач или већински власник Република Србија које је надлежно да управља таквим објектима. У случају из става 6. овог члана, инвеститор је дужан да пре подношења захтева за грађевинску дозволу, прибави сагласност правног лица чији је оснивач или већински власник Република Србија које је надлежно да управља таквим објектима на пројекат за грађевинску дозволу. Одредбе овог члана, сходно се примењују и на реконструкцију линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију. Инвеститор радова на изградњи и реконструкцији објеката из члана 2. став 1. тачка 37) овог закона који се изводе на мешовитом (војно-цивилном) аеродрому, на делу аеродрома који заједно користе цивилни оператер и министарство надлежно за послове одбране, може бити цивилни оператер у случају да се тим радовима обезбеђују безбедносни и други услови који су законом којим је уређен ваздушни саобраћај прописани за цивилни аеродром. Радови из става 9. овог члана изводе се у складу са важећим планским документом, односно планским документом који је донело министарство надлежно за послове одбране, уз обавезно прибављање услова тог министарства . Министарство надлежно за послове одбране дужно је да у року од 30 дана од дана пријема захтева изда тражене услове из става 10. овог члана, а у колико у том року не достави тражене услове, сматра се да је сагласно са достављеном техничком документацијом. У случају да је за радове из става 9. овог члана, потребно спровести експропријацију, корисник експропријације утврђује се у складу са овим законом. У случају изградње линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију, инвеститор таквог објекта дужан је да, власнику стамбеног објекта (породичне стамбене зграде или стамбеног објекта који се састоји од више станова) изграђеног супротно закону пре ступања на снагу планског акта којим је земљиште на коме се такав објекат налази одређено за јавне намене, обезбеди други одговарајући стамбени објекат или стан, без обзира да ли је за тај објекат покренут поступак озакоњења или да му исплати новчану накнаду у висини средстава потребних ради обезбеђивања другог одговарајућег стамбеног објекта или стана.

Koji uslovi važe za civilnog investitora na zajedničkom vojno-civilnom aerodromskom dijelu?

Civilni operater može biti investitor za zakonom opisane radove kojima se obezbjeđuju civilni bezbjednosni/drugi uslovi. Radovi moraju slijediti odgovarajući plan i obavezne uslove ministarstva odbrane. Rok je 30 dana od zahtjeva, poslije čijeg propuštanja Zakon predviđa saglasnost sa dostavljenom dokumentacijom. To nije opšta civilna nadležnost za svaki vojni objekat.

Инвеститор линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију је лице за чије потребе се гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола или које у складу са одредбама закона односно одлуком Владе, врши инвеститорска права на изградњи таквих линијских инфраструктурних објеката. Инвеститор изградње објекта из става 1. овог члана је и Република Србија или правно лице чији је оснивач или већински власник Република Србија и које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком Владе пренето да врши инвеститорска права, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и лица чији су оснивачи аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе. Инвеститор изградње државних путева је Република Србија или правно лице чији је оснивач или већински власник Република Србија и које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком Владе пренето да врши инвеститорска права. Инвеститор изградње општинских путева и улица је јединица локалне самоуправе или правно лице које је основано да врши инвеститорска права или коме је одлуком јединице локалне самоуправе пренето да врши инвеститорска права. Изузетно од става 4. овог члана, јединица локалне самоуправе може одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе пренети инвеститорска права и на правно лице из става 3. овог члана, уз претходну сагласност тог правног лица. Изузетно, ако се ради о државном путу, који је истовремено и градска саобраћајница, односно део државног пута који пролази кроз насеље, надлежни орган за издавање грађевинске дозволе је јединица локалне самоуправе на чијој територији се то насеље налази, уз обавезу да у поступку издавања локацијских услова обавезно прибави и услове правног лица чији је оснивач или већински власник Република Србија које је надлежно да управља таквим објектима. У случају из става 6. овог члана, инвеститор је дужан да пре подношења захтева за грађевинску дозволу, прибави сагласност правног лица чији је оснивач или већински власник Република Србија које је надлежно да управља таквим објектима на пројекат за грађевинску дозволу. Одредбе овог члана, сходно се примењују и на реконструкцију линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију. Инвеститор радова на изградњи и реконструкцији објеката из члана 2. став 1. тачка 37) овог закона који се изводе на мешовитом (војно-цивилном) аеродрому, на делу аеродрома који заједно користе цивилни оператер и министарство надлежно за послове одбране, може бити цивилни оператер у случају да се тим радовима обезбеђују безбедносни и други услови који су законом којим је уређен ваздушни саобраћај прописани за цивилни аеродром. Радови из става 9. овог члана изводе се у складу са важећим планским документом, односно планским документом који је донело министарство надлежно за послове одбране, уз обавезно прибављање услова тог министарства . Министарство надлежно за послове одбране дужно је да у року од 30 дана од дана пријема захтева изда тражене услове из става 10. овог члана, а у колико у том року не достави тражене услове, сматра се да је сагласно са достављеном техничком документацијом. У случају да је за радове из става 9. овог члана, потребно спровести експропријацију, корисник експропријације утврђује се у складу са овим законом. У случају изградње линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију, инвеститор таквог објекта дужан је да, власнику стамбеног објекта (породичне стамбене зграде или стамбеног објекта који се састоји од више станова) изграђеног супротно закону пре ступања на снагу планског акта којим је земљиште на коме се такав објекат налази одређено за јавне намене, обезбеди други одговарајући стамбени објекат или стан, без обзира да ли је за тај објекат покренут поступак озакоњења или да му исплати новчану накнаду у висини средстава потребних ради обезбеђивања другог одговарајућег стамбеног објекта или стана.

Otac je vlasnik placa, a sin bi bio investitor u zahtevu kroz objedinjenu proceduru ili lokacijske uslove: da li je srodstvo dovoljno?

Ne. Sama cinjenica da je otac vlasnik, a sin njegov srodnik ne daje sinu odgovarajuce pravo na zemljistu. Da bi sin bio investitor za gradjevinsku dozvolu mora sam imati odgovarajuce pravo koje Zakon priznaje (npr. svojinu, zakup gradjevinskog zemljista u javnoj svojini ili drugo pravo propisano Zakonom), odnosno drugi poseban pravni osnov kada ga Zakon izricito dopusta. Zato se pre podnosenja zahteva mora utvrditi na kom pravnom osnovu je sin investitor; obicna porodicna saglasnost se ne sme automatski tretirati kao dovoljan osnov.

Грађевинска дозвола се издаје инвеститору … који има одговарајуће право на земљишту или објекту

Za posebne infrastrukturne i druge slucajeve ZPI priznaje i dodatne dokaze; ovo pravilo namerno ne svodi sve situacije na saglasnost vlasnika.

Šta se dostavlja uz zahtev za građevinsku dozvolu

Osnovni prilozi su PGD i izvod iz PGD, rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja kada je taj plan propisan, dokaz o odgovarajućem pravu i dokazi o uplati taksi i naknada. Zakon traži i druge dokaze propisane za objedinjenu proceduru. Usaglašenost dokumentacije sa mjerama i uslovima zaštite životne sredine iz odgovarajuće odluke/studije potvrđuje se izjavom: izjava investitora i odgovornog projektanta obavezno se prilaže u tom režimu. Posebni slučajevi i izuzeci iz ostatka člana 135 mijenjaju dokazivanje prava; ovo nije iscrpan spisak za svaki objekat.

Грађевинска дозвола се издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу и извод из пројекта за грађевинску дозволу израђене у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације, решење о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе прописане прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Надлежни орган за издавање грађевинске дозволе не проверава усаглашеност пројекта за грађевинску дозволу, извода из пројекта и пројектне документације са мерама и условима заштите животне средине из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је приложена документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе.

Ne podrazumijeva da svaki objekat zahtijeva studiju procjene uticaja. Obavezu Plana otpada i odgovarajući ekološki režim utvrditi po povezanim posebnim propisima.

Do kada se obezbjeđuje izgradnja nedostajuće priključne infrastrukture?

Ako je priključenje predviđeno na infrastrukturu koja nije izgrađena, što je utvrđeno LU, uz zahtjev GD podnosi se ugovor investitora i odgovarajućeg imaoca kojim se uređuje izgradnja najkasnije do isteka roka za završetak glavnog objekta, odnosno drugi propisani dokaz obezbjeđivanja. Za završenu ali neupisanu infrastrukturu, po zahtjevu investitora može se dostaviti propisana potvrda/uvjerenje upravljača umjesto ugovora. To ne znači da sam glavni projekat već dokazuje izgrađen priključak.

Грађевинска дозвола се издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу и извод из пројекта за грађевинску дозволу израђене у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације, решење о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе прописане прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Надлежни орган за издавање грађевинске дозволе не проверава усаглашеност пројекта за грађевинску дозволу, извода из пројекта и пројектне документације са мерама и условима заштите животне средине из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је приложена документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе. Странка у поступку издавања грађевинске дозволе из става 1. овог члана је инвеститор, као и лице које има на закону заснован интерес за учешће у поступку. Као одговарајуће право на земљишту сматра се право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом. За изградњу подземних инфраструктурних објеката који се граде у оквиру планираних саобраћајних или инфраструктурних коридора, методом подбушивања, као прва фаза реализације, не доставља се доказ о одговарајућем праву нити доказ о уклањању објеката у смислу овог закона, већ се наведени докази достављају у другој фази реализације изградње. За изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о одговарајућем праву сматра се и правноснажно или коначно решење о експропријацији, закључен уговор о праву службености у складу са овим законом, закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, као и други докази прописани чланом 69. oвог закона. За изградњу линијских инфраструктурних објеката и објеката комуналне инфраструктуре, грађевинска дозвола може се издати за више катастарских парцела, односно делова катастарских парцела уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе, а на основу пројекта препарцелације, изврши спајање тих катастарских парцела. За изградњу комуналне инфраструктуре, као и реконструкцију, санацију и адаптацију јавних саобраћајних и других јавних површина у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, не доставља се доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту. За изградњу трафостанице унутар објекта, као доказ о одговарајућем праву сматра се и сагласност инвеститора, односно власника објекта. По изградњи објекта, део зграде у коме је изграђена трафостаница, постаје самостални део зграде у складу са прописима којима је уређена материја одржавања зграда. За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже се и оверена сагласност тих лица, а ако се изводе радови на надзиђивању, прилаже се и уговор закључен у складу са посебним законом. У случају извођења радова на уклањању препрека за особе са инвалидитетом, деци и старим особама, не доставља се оверена сагласност сувласника, односно власника посебних делова зграде, већ се као доказ доставља одлука стамбене заједнице у складу са прописом којим се уређује становање и одржавање зграда. За изградњу или извођење радова на изградњи објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, инвеститор нема обавезу плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, ако постоји реципроцитет са том страном државом, о чему потврду издаје министарство надлежно за спољне послове. За изградњу енергетских објеката, пре издавања грађевинске дозволе, инвеститор прибавља енергетску дозволу, у складу са посебним законом. У случају измене грађевинске дозволе, инвеститор прибавља нову енергетску дозволу, уколико се повећава капацитет одређен енергетском дозволом или када се мења обухват подручја на коме се изводе радови, а за који је издата енергетска дозвола. Акo je захтевом за издавање грађевинске дозволе предвиђено прикључење објекта на комуналну или другу инфраструктуру која у тренутку издавања локацијских услова није изведена, што je утврђено локацијским условима, уз захтев за издавање грађевинске дозволе се подноси уговор између инвеститора и одговарајућег имаоца јавних овлашћења којим се утврђују обавезе уговорних cтрана да, најкасније до истека рока за завршетак радова на објекту за који се тражи грађевинска дозвола, изграде инфраструктуру потребну за прикључење тог објекта на комуналну или другу инфраструктуру, односно други доказ о обезбеђивању недостајуће инфраструктуре. У случају да су радови на изградњи недостајуће инфраструктуре завршени, али нису уписани у регистар о евиденцији непокретности и/или инфраструктуре, као доказ из става 13. овог члана, може се, по захтеву инвеститора, уместо уговора о изградњи недостајуће инфраструктуре доставити и потврда или уверење управљача да је недостајућа инфраструктура изграђена, односно да нема услова за закључење уговора о изградњи недостајуће инфраструктуре. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, по пријему захтева за издавање грађевинске дозволе врши проверу достављене документације у складу са чланом 8ђ овог закона. Ако странка у законском року поднесе усаглашени захтев, надлежни орган цени усаглашени захтев и достављену документацију која је наведена у решењу којим је захтев одбачен. Брисан је ранији став 17. (види члан 15. Закона - 91/2025-10) Грађевинска дозвола се издаје на основу важећих локацијских услова независно од тога по чијем захтеву су локацијски услови издати. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, издаје на ризик инвеститора грађевинску дозволу и за непокретност на којој је у евиденцији катастра непокретности уписана забележба спора, односно управног спора  . За објекте за које грађевинску дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине пре издавања грађевинске дозволе, потребно је прибавити извештај ревизионе комисије.

Koji su izričiti izuzeci dokazivanja prava u članu 135?

U prvoj fazi podbušivanja podzemne infrastrukture u planiranom koridoru dokazi prava i uklanjanja odlažu se u drugu fazu. Posebni linijski dokazi čitaju se sa 69; za zakonom opisanu komunalnu infrastrukturu i javne površine u postojećoj regulaciji dokaz se ne dostavlja. Za trafostanicu u objektu dopuštena je navedena saglasnost, a kod suvlasništva/nadziđivanja potrebni su propisani sporazumi, uz poseban izuzetak odluke stambene zajednice za uklanjanje prepreka pristupačnosti. Izuzeci se ne prenose na sve objekte.

Грађевинска дозвола се издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу и извод из пројекта за грађевинску дозволу израђене у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације, решење о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе прописане прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Надлежни орган за издавање грађевинске дозволе не проверава усаглашеност пројекта за грађевинску дозволу, извода из пројекта и пројектне документације са мерама и условима заштите животне средине из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је приложена документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе. Странка у поступку издавања грађевинске дозволе из става 1. овог члана је инвеститор, као и лице које има на закону заснован интерес за учешће у поступку. Као одговарајуће право на земљишту сматра се право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом. За изградњу подземних инфраструктурних објеката који се граде у оквиру планираних саобраћајних или инфраструктурних коридора, методом подбушивања, као прва фаза реализације, не доставља се доказ о одговарајућем праву нити доказ о уклањању објеката у смислу овог закона, већ се наведени докази достављају у другој фази реализације изградње. За изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о одговарајућем праву сматра се и правноснажно или коначно решење о експропријацији, закључен уговор о праву службености у складу са овим законом, закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, као и други докази прописани чланом 69. oвог закона. За изградњу линијских инфраструктурних објеката и објеката комуналне инфраструктуре, грађевинска дозвола може се издати за више катастарских парцела, односно делова катастарских парцела уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе, а на основу пројекта препарцелације, изврши спајање тих катастарских парцела. За изградњу комуналне инфраструктуре, као и реконструкцију, санацију и адаптацију јавних саобраћајних и других јавних површина у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, не доставља се доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту. За изградњу трафостанице унутар објекта, као доказ о одговарајућем праву сматра се и сагласност инвеститора, односно власника објекта. По изградњи објекта, део зграде у коме је изграђена трафостаница, постаје самостални део зграде у складу са прописима којима је уређена материја одржавања зграда. За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже се и оверена сагласност тих лица, а ако се изводе радови на надзиђивању, прилаже се и уговор закључен у складу са посебним законом. У случају извођења радова на уклањању препрека за особе са инвалидитетом, деци и старим особама, не доставља се оверена сагласност сувласника, односно власника посебних делова зграде, већ се као доказ доставља одлука стамбене заједнице у складу са прописом којим се уређује становање и одржавање зграда. За изградњу или извођење радова на изградњи објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, инвеститор нема обавезу плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, ако постоји реципроцитет са том страном државом, о чему потврду издаје министарство надлежно за спољне послове. За изградњу енергетских објеката, пре издавања грађевинске дозволе, инвеститор прибавља енергетску дозволу, у складу са посебним законом. У случају измене грађевинске дозволе, инвеститор прибавља нову енергетску дозволу, уколико се повећава капацитет одређен енергетском дозволом или када се мења обухват подручја на коме се изводе радови, а за који је издата енергетска дозвола. Акo je захтевом за издавање грађевинске дозволе предвиђено прикључење објекта на комуналну или другу инфраструктуру која у тренутку издавања локацијских услова није изведена, што je утврђено локацијским условима, уз захтев за издавање грађевинске дозволе се подноси уговор између инвеститора и одговарајућег имаоца јавних овлашћења којим се утврђују обавезе уговорних cтрана да, најкасније до истека рока за завршетак радова на објекту за који се тражи грађевинска дозвола, изграде инфраструктуру потребну за прикључење тог објекта на комуналну или другу инфраструктуру, односно други доказ о обезбеђивању недостајуће инфраструктуре. У случају да су радови на изградњи недостајуће инфраструктуре завршени, али нису уписани у регистар о евиденцији непокретности и/или инфраструктуре, као доказ из става 13. овог члана, може се, по захтеву инвеститора, уместо уговора о изградњи недостајуће инфраструктуре доставити и потврда или уверење управљача да је недостајућа инфраструктура изграђена, односно да нема услова за закључење уговора о изградњи недостајуће инфраструктуре. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, по пријему захтева за издавање грађевинске дозволе врши проверу достављене документације у складу са чланом 8ђ овог закона. Ако странка у законском року поднесе усаглашени захтев, надлежни орган цени усаглашени захтев и достављену документацију која је наведена у решењу којим је захтев одбачен. Брисан је ранији став 17. (види члан 15. Закона - 91/2025-10) Грађевинска дозвола се издаје на основу важећих локацијских услова независно од тога по чијем захтеву су локацијски услови издати. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, издаје на ризик инвеститора грађевинску дозволу и за непокретност на којој је у евиденцији катастра непокретности уписана забележба спора, односно управног спора  . За објекте за које грађевинску дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине пре издавања грађевинске дозволе, потребно је прибавити извештај ревизионе комисије.

Koja postupovna prava čuva član 135 uz zahtjev GD?

Stranka je investitor i lice sa na zakonu zasnovanim interesom. GD se izdaje na osnovu važećih LU nezavisno ko ih je tražio. Zabilježeni spor/upravni spor u katastru nije sam po sebi opšta zabrana: dozvola se u opisanom režimu izdaje na rizik investitora. To ne ukida dokaz odgovarajućeg prava niti rješava ishod svojinskog spora.

Грађевинска дозвола се издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу и извод из пројекта за грађевинску дозволу израђене у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације, решење о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе прописане прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Надлежни орган за издавање грађевинске дозволе не проверава усаглашеност пројекта за грађевинску дозволу, извода из пројекта и пројектне документације са мерама и условима заштите животне средине из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је приложена документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе. Странка у поступку издавања грађевинске дозволе из става 1. овог члана је инвеститор, као и лице које има на закону заснован интерес за учешће у поступку. Као одговарајуће право на земљишту сматра се право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом. За изградњу подземних инфраструктурних објеката који се граде у оквиру планираних саобраћајних или инфраструктурних коридора, методом подбушивања, као прва фаза реализације, не доставља се доказ о одговарајућем праву нити доказ о уклањању објеката у смислу овог закона, већ се наведени докази достављају у другој фази реализације изградње. За изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о одговарајућем праву сматра се и правноснажно или коначно решење о експропријацији, закључен уговор о праву службености у складу са овим законом, закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, као и други докази прописани чланом 69. oвог закона. За изградњу линијских инфраструктурних објеката и објеката комуналне инфраструктуре, грађевинска дозвола може се издати за више катастарских парцела, односно делова катастарских парцела уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе, а на основу пројекта препарцелације, изврши спајање тих катастарских парцела. За изградњу комуналне инфраструктуре, као и реконструкцију, санацију и адаптацију јавних саобраћајних и других јавних површина у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, не доставља се доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту. За изградњу трафостанице унутар објекта, као доказ о одговарајућем праву сматра се и сагласност инвеститора, односно власника објекта. По изградњи објекта, део зграде у коме је изграђена трафостаница, постаје самостални део зграде у складу са прописима којима је уређена материја одржавања зграда. За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже се и оверена сагласност тих лица, а ако се изводе радови на надзиђивању, прилаже се и уговор закључен у складу са посебним законом. У случају извођења радова на уклањању препрека за особе са инвалидитетом, деци и старим особама, не доставља се оверена сагласност сувласника, односно власника посебних делова зграде, већ се као доказ доставља одлука стамбене заједнице у складу са прописом којим се уређује становање и одржавање зграда. За изградњу или извођење радова на изградњи објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, инвеститор нема обавезу плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, ако постоји реципроцитет са том страном државом, о чему потврду издаје министарство надлежно за спољне послове. За изградњу енергетских објеката, пре издавања грађевинске дозволе, инвеститор прибавља енергетску дозволу, у складу са посебним законом. У случају измене грађевинске дозволе, инвеститор прибавља нову енергетску дозволу, уколико се повећава капацитет одређен енергетском дозволом или када се мења обухват подручја на коме се изводе радови, а за који је издата енергетска дозвола. Акo je захтевом за издавање грађевинске дозволе предвиђено прикључење објекта на комуналну или другу инфраструктуру која у тренутку издавања локацијских услова није изведена, што je утврђено локацијским условима, уз захтев за издавање грађевинске дозволе се подноси уговор између инвеститора и одговарајућег имаоца јавних овлашћења којим се утврђују обавезе уговорних cтрана да, најкасније до истека рока за завршетак радова на објекту за који се тражи грађевинска дозвола, изграде инфраструктуру потребну за прикључење тог објекта на комуналну или другу инфраструктуру, односно други доказ о обезбеђивању недостајуће инфраструктуре. У случају да су радови на изградњи недостајуће инфраструктуре завршени, али нису уписани у регистар о евиденцији непокретности и/или инфраструктуре, као доказ из става 13. овог члана, може се, по захтеву инвеститора, уместо уговора о изградњи недостајуће инфраструктуре доставити и потврда или уверење управљача да је недостајућа инфраструктура изграђена, односно да нема услова за закључење уговора о изградњи недостајуће инфраструктуре. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, по пријему захтева за издавање грађевинске дозволе врши проверу достављене документације у складу са чланом 8ђ овог закона. Ако странка у законском року поднесе усаглашени захтев, надлежни орган цени усаглашени захтев и достављену документацију која је наведена у решењу којим је захтев одбачен. Брисан је ранији став 17. (види члан 15. Закона - 91/2025-10) Грађевинска дозвола се издаје на основу важећих локацијских услова независно од тога по чијем захтеву су локацијски услови издати. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, издаје на ризик инвеститора грађевинску дозволу и за непокретност на којој је у евиденцији катастра непокретности уписана забележба спора, односно управног спора  . За објекте за које грађевинску дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине пре издавања грађевинске дозволе, потребно је прибавити извештај ревизионе комисије.

Može li građevinska dozvola glasiti i na finansijera?

Može, ako je uz zahtev priložen ugovor između investitora i finansijera overen u skladu sa zakonom o overi potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveza iz dozvole bude i finansijer. Finansijer tada ima pravo pristupa zemljištu i može ga preneti na izvođača.

Građevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer.

Koja je posebna odgovornost finansijera iz građevinske dozvole?

Odgovara trećim licima za posljedice radnji koje preduzme u okviru ugovorno prenijetih ovlašćenja. Poslije upisa izgrađene nepokretnosti predaje je u posjed/korištenje/upravljanje vlasniku odnosno određenom upravljaču. Sam status finansijera nije automatski prenos svojine.

Грађевинска дозвола се издаје на име инвеститора и финансијера ако је уз захтев за издавање приложен уговор између инвеститора и финансијера, оверен у складу са законом који уређује оверу потписа, у коме се инвеститор сагласио да носилац права и обавезе из грађевинске дозволе буде и финансијер. Финансијер одговара за све обавезе према трећим лицима, које су последица радњи које предузме у складу са овлашћењима која су му пренета уговором из става 1. овог члана. Закључењем уговора из става 1. овог члана и издавањем грађевинске дозволе и на име финансијера, сматра се да финансијер има право приступа земљишту на коме се гради предметни објекат односно изводе радови, као и да то право може даље пренети на извођача радова у циљу изградње објекта односно извођења радова. По упису изграђене непокретности у евиденцију непокретности, финансијер предаје непокретност у посед, коришћење и управљање лицу које је власник непокретности, односно лицу које је одређено као управљач.

Šta sadrži rešenje o građevinskoj dozvoli

Podatke o investitoru i finansijeru, o objektu (gabarit, visina, BRGP, predračunska vrednost), o katastarskim parcelama, o postojećem objektu koji se uklanja ili rekonstruiše, o roku važenja dozvole i o dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.

Građevinska dozvola sadrži naročito podatke o: 1) investitoru, odnosno investitoru i finansijeru; 2) objektu čije se građenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, bruto razvijenoj građevinskoj površini i predračunskoj vrednosti objekta; 3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama, odnosno delovima katastarskih parcela na kojima se gradi objekat

Sastavni deo dozvole je i izvod iz PGD-a. Podaci o gabaritu, visini i BRGP iz dozvole su ono sa čim se izvedeno stanje poredi na tehničkom pregledu.

Koji je pravni lijek protiv građevinske dozvole?

Žalba u osam dana od dostavljanja, osim protiv rješenja ministarstva/AP protiv kojeg nema žalbe, već se može pokrenuti upravni spor. Rok upravnog spora utvrđuje se po mjerodavnom procesnom propisu; ovaj član ne daje novu univerzalnu osmodnevnu tužbu.

Грађевинска дозвола садржи нарочито податке о: 1) инвеститору, односно инвеститору и финансијеру; 2) објекту чије се грађење дозвољава са подацима о габариту, висини,  бруто развијеној грађевинској површини и предрачунској вредности објекта; 3) катастарској парцели, односно катастарским парцелама , односно деловима катастарских парцела на којима се гради објекат; 4) постојећем објекту који се уклања или реконструише ради грађења; 5) року важења грађевинске дозволе; 6) документацији на основу које се издаје. Саставни део грађевинске дозволе је и извод из пројекта за грађевинску дозволу, са спецификацијом свих посебних делова објекта. Грађевинска дозвола се издаје решењем, у року од пет радних дана од дана подношења захтева. Саставни део решења су локацијски услови, износ доприноса из члана 97. став 2. овог закона, извод из пројекта и пројекат за грађевинску дозволу. На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. На решење из става 3. овог члана, које доноси надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се тужбом може покренути управни спор.

Može li se građevinska dozvola izdati samo za deo objekta?

Može, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu. Dozvola se izdaje i za više katastarskih parcela ili delova parcela kod linijskih infrastrukturnih objekata.

Građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, odnosno za više katastarskih parcela ili delova katastarskih parcela za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata.

Kada se pripremni radovi mogu izvoditi po posebnoj građevinskoj dozvoli?

Za objekte iz člana 133. zakona i za objekte bruto razvijene građevinske površine preko 800 m2. Uz zahtev se prilažu lokacijski uslovi, projekat pripremnih radova i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu, a rešenje se donosi u roku od osam dana od podnošenja uredne dokumentacije.

Pripremni radovi za objekte iz člana 133. ovog zakona, kao i za objekte bruto razvijene građevinske površine preko 800 m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne građevinske dozvole.

Šta se radi kada pripremni radovi uključuju uklanjanje objekta?

Investitor dostavlja geodetski elaborat rušenja katastru radi promjene i obavještava nadležnog inspektora po posebnoj obavezi rješenja; inspektor sačinjava zapisnik i šalje katastru. To nije zamjena za obavezni projekat/akt o rušenju i građevinski otpad.

Грађевинска дозвола издаје се за цео објекат, односно за део објекта, ако тај део представља техничку и функционалну целину; односно за више катастарских парцела или делова катастарских парцела за изградњу линијских инфраструктурних објеката. Припремни радови се изводе на основу грађевинске дозволе из става 1. овог члана. Брисани су ранији ст. 3-6. (види члан 82. Закона - 132/2014-3) Припремни радови за објекте из члана 133. овог закона, као и за објекте бруто развијене грађевинске површине преко 800 m², могу се изводити и на основу посебне грађевинске дозволе. За изградњу привремених јавних паркиралишта у јавној својини издаје се посебна грађевинска дозвола. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе из става 4. овог члана, прилажу се докази из члана 145. овог закона, а на рок важења, право на жалбу, могућност продужетка рока важења решења и поступак уклањања привременог јавног паркиралишта примењују се одредбе члана 147. овог закона. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе из става 3. овог члана, прилажу се локацијски услови, пројекат припремних радова и доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. Решење из ст. 3. и 4. овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, у року од осам дана од дана подношења уредне документације. На решење из ст. 3. и 4. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања, а ако је решење издало министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба али се може тужбом покренути управни спор. Ако се припремни радови односе на уклањање објекта на парцели, обавеза инвеститора је да надлежној служби за катастар непокретности, ради спровођења промене достави геодетски елаборат о рушењу. Решење из става 3. овог члана посебно садржи обавезу инвеститора да о уклањању објекта на парцели обавести надлежног инспектора, који сачињава записник и доставља га надлежној служби за катастар непокретности, ради спровођења промене у катастарском операту.

Koji je poseban akt za privremeno javno parkiralište u javnoj svojini?

Izdaje se posebna GD. Prilozi su prema 145, a važenje, pravni lijek, produženje i uklanjanje slijede 147 kako član 137 izričito upućuje. To nije ista grana kao poseban akt za pripremne radove iz 133/preko 800 m².

Грађевинска дозвола издаје се за цео објекат, односно за део објекта, ако тај део представља техничку и функционалну целину; односно за више катастарских парцела или делова катастарских парцела за изградњу линијских инфраструктурних објеката. Припремни радови се изводе на основу грађевинске дозволе из става 1. овог члана. Брисани су ранији ст. 3-6. (види члан 82. Закона - 132/2014-3) Припремни радови за објекте из члана 133. овог закона, као и за објекте бруто развијене грађевинске површине преко 800 m², могу се изводити и на основу посебне грађевинске дозволе. За изградњу привремених јавних паркиралишта у јавној својини издаје се посебна грађевинска дозвола. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе из става 4. овог члана, прилажу се докази из члана 145. овог закона, а на рок важења, право на жалбу, могућност продужетка рока важења решења и поступак уклањања привременог јавног паркиралишта примењују се одредбе члана 147. овог закона. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе из става 3. овог члана, прилажу се локацијски услови, пројекат припремних радова и доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. Решење из ст. 3. и 4. овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, у року од осам дана од дана подношења уредне документације. На решење из ст. 3. и 4. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања, а ако је решење издало министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба али се може тужбом покренути управни спор. Ако се припремни радови односе на уклањање објекта на парцели, обавеза инвеститора је да надлежној служби за катастар непокретности, ради спровођења промене достави геодетски елаборат о рушењу. Решење из става 3. овог члана посебно садржи обавезу инвеститора да о уклањању објекта на парцели обавести надлежног инспектора, који сачињава записник и доставља га надлежној служби за катастар непокретности, ради спровођења промене у катастарском операту.

Kome se dostavlja rešenje o građevinskoj dozvoli

Građevinskoj inspekciji i nadležnim imaocima javnih ovlašćenja radi informisanja; kada GD izdaje ministarstvo/AP, dostavlja se i JLS na čijoj teritoriji se gradi.

Надлежни орган доставља решење о грађевинској дозволи инспекцији која врши надзор над изградњом објеката, а ако је решење издало министарство, односно аутономна покрајина, решење се доставља јединици локалне самоуправе на чијој територији се гради објекат, ради информисања. Решењe о грађевинској дозволи доставља се имаоцима јавних овлашћења надлежним за утврђивање услова за пројектовање, односно прикључење објеката на инфраструктурну мрежу, ради информисања.

Dostavljanje je zakonska dužnost organa. Sama ova norma ne dokazuje tačan dan kada je inspektor stvarno pročitao predmet.

Kada se sme pristupiti građenju?

Na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova. Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova, ali na sopstveni rizik i odgovornost.

Građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona. Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Ko rešava po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli ili rešenje iz člana 145?

Po žalbi na prvostepenu GD ili rješenje po 145 koje izdaje JLS odlučuje ministarstvo. Za objekte/radove na teritoriji autonomne pokrajine to je povjereno pokrajini; Grad Beograd odlučuje po žalbi protiv akata gradskih opština na svojoj teritoriji.

По жалби на решење о грађевинској дозволи јединице локалне самоуправе као и на првостепено решење о одобрењу извођења радова из члана 145. овог закона јединице локалне самоуправе, решава министарство надлежно за послове грађевинарства. Аутономној покрајини поверава се решавање по жалби против првостепеног решења о грађевинској дозволи јединице локалне самоуправе, донетој за грађење објеката који се граде на територији аутономне покрајине, као и на првостепено решење о одобрењу извођења радова из члана 145. овог закона јединице локалне самоуправе који се изводе на територији аутономне покрајине. Граду Београду се поверава решавање по жалби против првостепеног решења о грађевинској дозволи за које решење издају градске општине, као и на првостепено решење о одобрењу извођења радова из члана 145. овог закона, на територији града Београда.

Kada građevinska dozvola prestaje da važi zbog neprijavljivanja radova

Osnovno pravilo je prijava radova u tri godine od pravnosnažnosti GD, odnosno njenog izmijenjenog rješenja. Ako je prijava izvršena za dio objekta po članu 148 stav 6, Zakon izričito predviđa da dozvola važi do prijave svih djelova. Prestanak važenja utvrđuje nadležni organ rješenjem.

Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола , односно не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи. Изузетно од става 1. овог члана, када је пријава радова извршена на основу члана 148. став 6. овог закона, грађевинска дозвола важи до пријаве радова свих делова објекта. Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе из ст. 1. и 2. овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе. Грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно, објекте јавне намене у јавној својини и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба . На захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остаје на правној снази две године после рока прописаног ставом 4. овог члана, ако се у поступку покренутом у року из ставa 4. овог члана, утврди да је објекат завршен у конструктивном смислу на основу записника надлежног грађевинског инспектора. После истека рока из   става 4. овог члана, инвеститор плаћа на рачун Пореске управе накнаду у висини пореза на имовину, који би се плаћао у складу са законом којим се уређује порез на имовину за цео објекат, да је исти изграђен у складу са грађевинском дозволом, све док се за ту локацију не изда нова грађевинска дозвола. Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе из става 3.  овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, а по правноснажности то решење доставља Пореској управи на чијој територији се налази предметни објекат. Брисани су ранији ст. 7. и 8. (види члан 84. Закона - 132/2014-3) Одредбе  овог члана односе се и на решења о грађевинској дозволи, односно решења о одобрењу за изградњу која су издата у складу са раније важећим законима којима је уређивана изградња објеката, пре 11. септембра 2009. године.

Rok se ne smije univerzalno provjeravati prema datumu posljednje prijave svih djelova kada je zakonski izuzetak već aktiviran. Ne izjednačavati datum izdavanja i pravnosnažnosti.

Kada građevinska dozvola prestaje da važi zbog neizdavanja upotrebne

Osnovni rok je pet godina od pravnosnažnosti GD ili njenog izmijenjenog rješenja. Izuzeti su objekti 133, fazno izvedena komunalna infrastruktura, javni objekti u javnoj svojini i porodične stambene zgrade za sopstvene stambene potrebe investitora. U blagovremeno pokrenutom postupku organ može produžiti važenje za dvije godine ako je konstruktivna završenost utvrđena zapisnikom inspektora. Posebno treba primijeniti samostalne prelazne odredbe, uključujući član 41 izmjena 91/2025 o dodatnom roku za izdavanje UD.

Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола , односно не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи. Изузетно од става 1. овог члана, када је пријава радова извршена на основу члана 148. став 6. овог закона, грађевинска дозвола важи до пријаве радова свих делова објекта. Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе из ст. 1. и 2. овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе. Грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно, објекте јавне намене у јавној својини и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба . На захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остаје на правној снази две године после рока прописаног ставом 4. овог члана, ако се у поступку покренутом у року из ставa 4. овог члана, утврди да је објекат завршен у конструктивном смислу на основу записника надлежног грађевинског инспектора. После истека рока из   става 4. овог члана, инвеститор плаћа на рачун Пореске управе накнаду у висини пореза на имовину, који би се плаћао у складу са законом којим се уређује порез на имовину за цео објекат, да је исти изграђен у складу са грађевинском дозволом, све док се за ту локацију не изда нова грађевинска дозвола. Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе из става 3.  овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, а по правноснажности то решење доставља Пореској управи на чијој територији се налази предметни објекат. Брисани су ранији ст. 7. и 8. (види члан 84. Закона - 132/2014-3) Одредбе  овог члана односе се и на решења о грађевинској дозволи, односно решења о одобрењу за изградњу која су издата у складу са раније важећим законима којима је уређивана изградња објеката, пре 11. септембра 2009. године.

Prekoračenje jedne unesene brojke ne dokazuje automatski prestanak GD; najprije se utvrđuju izuzeci, pravnosnažnost/izmjena, posebno rješenje i prelazni režim.

U kom roku se prijavljuje promena investitora

30 dana od dana nastanka promene — novi investitor podnosi zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

novi investitor je dužan da u roku od 30 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Do kada se mijenja investitor i u kojem roku se odlučuje?

Novi investitor podnosi zahtjev u 30 dana od promjene poslije pravnosnažnosti GD, a zahtjev za tu promjenu može se podnijeti do zahtjeva UD. Organ izdaje izmjenu u osam dana od zahtjeva, mijenja samo ime/naziv investitora uz propisane dokaze i pravnu zaštitu. Ovaj osmodnevni rok ne treba zamijeniti opštom petodnevnom granom promjene projekta iz 142.

Ако се након правноснажности решења о грађевинској дозволи промени инвеститор, нови инвеститор је дужан да у року од  30 дана  од дана настанка промене, поднесе органу који је издао грађевинску дозволу захтев за измену решења о грађевинској дозволи. Уз захтев из става 1. овог члана прилаже се доказ о праву својине, односно другом праву на земљишту ради изградње објекта, односно доказ о праву својине на објекту ради реконструкције објекта, накнадни уговор о хипотеци, заложна изјава, уговор о купопродаји објекта у изградњи у облику јавно потврђене (солемнизоване) исправе или јавнобележничког записа, као и други правни основи којима се преносе стварна права на објекту у изградњи и други правни основ стицања права својине на објекту у изградњи. Ако се објекат за који је издато решење о грађевинској дозволи налази на земљишту које је у приватној својини, уз захтев из става 2. овог члана доставља се уговор о куповини грађевинског земљишта, односно објекта у изградњи, закључен у облику солемнизованог уговора, одлуке, акта или јавнобележничког записа, односно други правни основ о стицању права својине на грађевинском земљишту, односно објекту у изградњи, са доказом о плаћеном одговарајућем порезу у складу са законом којим се уређују порези на имовину, односно доказом да промет грађевинског земљишта, односно објекта у изградњи није предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину. Ако се објекат за који је издато решење о грађевинској дозволи налази на грађевинском земљишту у јавној својини, а носилац издате грађевинске дозволе је закупац на том земљишту, уз захтев из става 2. овог члана подноси се извод из евиденције непокретности и правима на њима са уписаним правом закупа на име новог власника објекта у теретном листу. Уз захтев за упис права закупа на грађевинском земљишту на име новог власника објекта у изградњи, доставља се уговор о куповини објекта у изградњи, закључен у облику јавнобележничког записа, односно други правни основ о стицању права својине на објекту у изградњи, са доказом о плаћеном одговарајућем порезу у складу са законом којим се уређују порези на имовину, односно доказом да промет објекта у изградњи није предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину и уговор са власником грађевинског земљишта у јавној својини о измени уговора о закупу, у складу са овим законом. Ако је предмет издате грађевинске дозволе надзиђивање, односно претварање заједничких просторија у стан или пословни простор, као доказ из става 2. овог члана подноси се уговор о куповини објекта у изградњи, односно други правни основ стицања права својине на објекту у изградњи, који је судски оверен и са доказом о плаћеном одговарајућем порезу у складу са законом којим се уређују порези на имовину, односно доказом да промет објекта у изградњи није предмет опорезивања закона којим се уређују порези на имовину и уговор закључен са стамбеном заједницом, у складу са посебним законом. Ако је предмет издате грађевинске дозволе реконструкција постојећег објекта, као доказ из става 2. овог члана подноси се извод из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима са уписаним правом својине на објекту за који је издата грађевинска дозвола о реконструкцији. Као доказ из става 2. овог члана може се поднети и правноснажно решење о наслеђивању, као и решење о статусној промени привредног друштва из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца. Захтев за измену решења о грађевинској дозволи услед промене инвеститора може се поднети до подношења захтева за употребну дозволу. Решење о измени решења о  грађевинској дозволи издаје се у року од осам дана од дана подношења  захтева и садржи податке о измени у погледу имена, односно назива инвеститора, док у осталим деловима остаје непромењено. Брисан је ранији став 10. (види члан 70. Закона - 83/2018-18) Решење из става 9. овог члана доставља се ранијем и новом инвеститору и грађевинској инспекцији. На решење из става 9. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања, а ако је доносилац решења Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, тужбом се може покренути управни спор. Одредба овог члана која се односи на измену решења о   грађевинској дозволи услед промене инвеститора сходно се примењује и на измену одобрења за изградњу и главног пројекта потврђеног у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), као и на измену решења о грађевинској дозволи издатој по одредбама раније важећих закона којима је уређивана изградња објеката, када је у складу са тим решењем започета изградња објекта.

Šta ako tokom gradnje nastanu izmene u odnosu na dozvolu

Ako tokom gradnje nastanu izmjene u odnosu na GD/PGD, osnovno pravilo nalaže obustavu i zahtjev za izmjenu GD. Član 142 izričito izuzima odstupanje spoljne mjere do 0,3 m pri energetskoj sanaciji i vraćanju prvobitnog stanja radovima na fasadi uz propisane konzervatorske uslove, te uređuje hitne izmjene linijske infrastrukture prema 143. Ako izmjena nije saglasna LU, pribavljaju se novi LU za tu izmjenu; ako jeste, organ odlučuje u pet radnih dana od uredne dokumentacije. Pravilo se shodno primjenjuje i na izmjenu rješenja 145.

По издавању решења о грађевинској дозволи до подношења захтева за употребну дозволу, инвеститор, у складу са новонасталим финансијским, урбанистичко-планским и другим околностима, изменама планског документа, изменама у доступности комуналне и друге инфраструктуре, ради усаглашавања са пројектом за извођење и из других разлога, може поднети захтев за измену грађевинске дозволе. Ако у току изградње, односно извођења радова, настану измене у односу на издату грађевинску дозволу, пројекат за грађевинску дозволу, инвеститор је дужан да обустави градњу и поднесе захтев за измену грађевинске дозволе. Ако у току изградње објекта дође до промене планског документа на основу кога је издата грађевинска дозвола, на захтев инвеститора надлежни орган може изменити грађевинску дозволу у складу са новим планским документом, уз задржавање стечених права из грађевинске дозволе која се мења. Изменом у смислу става 1. овог члана сматра се свако одступање од положаја, димензија, намене и облика објекта, као и других параметара и услова утврђених у грађевинској дозволи, односно изводу из пројекта , осим за линијске инфраструктурне објекте у складу са одредбама овог закона. Изузетно од става 2. овог члана, дозвољено је одступање спољне мере до 0,3 метра, без измене решења о грађевинској дозволи, у случајевима енергетске санације објекта и враћања објекта у првобитно стање извођењем радова на фасади, у складу са условима органа који је надлежан за заштиту споменика културе. У случају да измене из става 2. овог члана нису у складу са издатом енергетском дозволом за посебну врсту објеката, односно да се мењају подаци о локацији и/или се повећава инсталисана снага енергетског објекта, надлежни орган упућује подносиоца захтева да прибави нову енергетску дозволу. Уз захтев из става 1. овог члана прилаже се нови пројекат за грађевинску дозволу, односно сепарат пројекта за грађевинску дозволу који се мења. Ако измене из става 2. овог члана нису у сагласности са издатим локацијским условима, надлежни орган упућује подносиоца захтева да у обједињеној процедури прибави нове локацијске услове, који се односе на предметну измену. Ако орган надлежан за издавање грађевинске дозволе утврди да су настале измене у складу са издатим  локацијским условима, донеће решење о измени грађевинске дозволе у року од пет радних дана од дана пријема уредне документације. Ако приликом изградње, односно реконструкције линијског инфраструктурног објекта, наступи елементарна непогода или други непредвиђени догађај, односно околност којом се угрожава безбедност и здравље људи, објекта и саобраћаја, ради њиховог спречавања или ублажавања штетног дејства, отклањања штетних последица од тих непогода, догађаја односно околности која захтева измену постојећих техничких решења, односно повећан обим радова, инвеститор може изводити радове без претходно прибављеног решења о измени решења о грађевинској дозволи, односно решења о одобрењу за извођење радова за тај објекат, у сладу са чланом 143. овог закона. Одредба овог члана која се односи на измену решења о грађевинској дозволи услед промена у току грађења сходно ће се примењивати и на измену одобрења за изградњу и главног пројекта потврђеног у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), као и на измену решења о грађевинској дозволи издатој по одредбама раније важећих закона којима је уређивана изградња објеката, када је у складу са тим решењем започета изградња објекта. Одредбе овог члана сходно се примењују и на измену решења о одобрењу из члана 145. овог закона.

Ne svoditi svako odstupanje bez provjere izričitih izuzetaka na bezuslovnu obustavu; ne obećavati naknadno usklađivanje svakog zahvata.

Kada se sme graditi bez prethodno pribavljene građevinske dozvole

Član 143 dopušta početak bez prethodne GD samo u izričitim vanrednim okolnostima: neposredno prije/tokom nepogode i radi neposrednog otklanjanja posljedica, kod havarije energetskih/telekom sistema, rata/neposredne ratne opasnosti, ugrožene energetske bezbjednosti i sigurnosti snabdijevanja i radi izvršenja inspekcijskog rješenja kojim je utvrđena ugrožena stabilnost sa neposrednom opasnošću po život/zdravlje, susjedne objekte i saobraćaj. Dalje obaveze iz istog člana ostaju obavezne.

Грађењу објекта, односно извођењу појединих радова може се приступити и без претходно прибављене грађевинске дозволе, ако се објекат гради непосредно пред наступање или за време елементарних непогода, као и ради отклањања штетних последица од тих непогода, непосредно после њиховог наступања, у случају хаварије на енергетским објектима или телекомуникационим системима, као и у случају рата или непосредне ратне опасности, угрожене енергетске безбедности и сигурности снабдевања енергентима Републике Србије, као и у случају извршења решења грађевинског инспектора којим се утврђује да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја. У случају хаварије на енергетским објектима и телекомуникационим системима, власник објекта, односно система има обавезу да одмах обавести орган надлежан за послове грађевинске инспекције о насталој хаварији. Објекат из става 1. овог члана може остати као стални, ако инвеститор прибави грађевинску дозволу, односно решење из члана 145. овог закона, у року од једне године од дана престанка опасности које су проузроковале његово грађење, односно извођење радова. Ако инвеститор не прибави грађевинску дозволу за објекат из става 1. овог члана у прописаном року, дужан је да такав објекат уклони у року који одреди орган надлежан за послове грађевинске инспекције, а који не може бити дужи од 30 дана.

Ovo je poseban vanredni režim, sa izričitim daljim obavezama: odmah obavijestiti inspekciju kod havarije, pribaviti GD/145 u propisanom roku ako objekat ostaje trajan ili ga ukloniti. Drugi zakoniti režimi bez GD odnosno bez akta uređeni su i članovima 144–147; nije tačno da svaki slučaj van 143 automatski traži GD.

Koje dalje obaveze prate vanrednu gradnju bez prethodne GD?

Kod havarije energetskog objekta ili telekom sistema vlasnik odmah obavještava inspekciju. Da objekat ostane trajan, investitor pribavlja GD ili 145 u jednoj godini od prestanka opasnosti koja je izazvala radove. Ako ne pribavi, uklanja u roku inspekcije najduže 30 dana. Vanredni početak nije trajna dozvola za korištenje bez daljeg akta.

Грађењу објекта, односно извођењу појединих радова може се приступити и без претходно прибављене грађевинске дозволе, ако се објекат гради непосредно пред наступање или за време елементарних непогода, као и ради отклањања штетних последица од тих непогода, непосредно после њиховог наступања, у случају хаварије на енергетским објектима или телекомуникационим системима, као и у случају рата или непосредне ратне опасности, угрожене енергетске безбедности и сигурности снабдевања енергентима Републике Србије, као и у случају извршења решења грађевинског инспектора којим се утврђује да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја. У случају хаварије на енергетским објектима и телекомуникационим системима, власник објекта, односно система има обавезу да одмах обавести орган надлежан за послове грађевинске инспекције о насталој хаварији. Објекат из става 1. овог члана може остати као стални, ако инвеститор прибави грађевинску дозволу, односно решење из члана 145. овог закона, у року од једне године од дана престанка опасности које су проузроковале његово грађење, односно извођење радова. Ако инвеститор не прибави грађевинску дозволу за објекат из става 1. овог члана у прописаном року, дужан је да такав објекат уклони у року који одреди орган надлежан за послове грађевинске инспекције, а који не може бити дужи од 30 дана.

Postoje li objekti koji se grade bez ikakvog akta nadležnog organa

Da — posebna vrsta objekata i određeni radovi, ali samo u skladu sa posebnim podzakonskim propisom.

Posebna vrsta objekata može se graditi, odnosno određeni radovi izvoditi i bez pribavljanja akta nadležnog organa, u skladu sa posebnim propisom iz člana 201. stav 7. tačka 13a) ovog zakona.

Zakon ne nabraja koji su to objekti — spisak je u podzakonskom propisu. Ne pretpostavljati da nešto spada, nego provjeriti aktuelni spisak.

Kada se umesto građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova

Za pojedine vrste objekata i određene radove koji se bliže određuju podzakonskim propisom.

organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova

Koje vrste radova tačno — određuje podzakonski propis, ne sam zakon. Provjeriti aktuelni spisak prije nego se pretpostavi da je dovoljno rešenje po čl. 145.

Koje posebne pretpostavke postupka 145 treba sačuvati?

Zakon priznaje i pravnosnažnu UD/ozakonjenje kao dokaz prava na objektu iako nije upisan. Za taksativno navedene objekte/površine i određeno održavanje/adaptaciju u zaštićenim režimima odlučuje JLS. Poslije konačnosti ili pravnosnažnosti slijedi prijava radova.UD se može izdati po zahtjevu; osnov upisa zavisi od izdatih akata i vrste promjene. Ako investitor ne pribavlja UD, u prijavi obavezno navodi rok završetka, uz shodnu primjenu pravila o važenju/izmjeni/dostavi.

По захтеву инвеститора за изградњу појединих врста објеката, односно извођење одређених радова који се ближе одређују прописом из члана 201. став 7. тачка 13а) овог закона, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решење о одобрењу за извођење радова. Решење о одобрењу за извођења радова издаје се инвеститору који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио потребну техничку документацију, решење о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Надлежни орган за издавање решења о одобрењу за извођење радова не проверава усаглашеност приложене техничке документације са мерама и условима заштите животне средине, из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је техничка документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање решења о одобрењу за извођење радова. Као доказ о одговарајућем праву на објекту, за извођење радова из овог члана, инвеститор може доставити и правноснажно решење о употребној дозволи, односно правноснажно решење о озакоњењу објекта, без обзира што исти није уписан у евиденцију катастра непокретности. По захтевима за издавање решења којим се одобрава извођење радова на објектима, односно површинама из члана 2. тач. 5), 16), 50) и 73) овог закона, јавне чесме и фонтане, пуњаче за електрична возила у оквиру станица за снабдевање горивом моторних возила на јавним путевима, као и за инвестиционо одржавање и адаптацију објеката у границама националног парка и објеката у границама заштите заштићеног подручја од изузетног значаја, као и за извођење радова на инвестиционом одржавању и адаптацији у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, решава надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази предметни објекат. Надлежни орган одбиће решењем захтев ако је за радове наведене у захтеву потребно издавање грађевинске дозволе , у року од пет радних дана од дана подношења захтева. Надлежни орган доноси решење по захтеву из става 1. овог члана у року од пет радних дана од дана подношења захтева. На решење из ст. 4–6. овог члана може се изјавити жалба надлежном органу у року од осам дана од дана достављања решења. По коначности или правноснажности решења из става 2. овог члана, инвеститор врши пријаву радова надлежном органу. По завршетку изградње, односно извођењу радова, за објекте из става 1. овог члана, на захтев инвеститора, надлежни орган може издати употребну дозволу. Правноснажно решење из става 6. овог члана, за објекте који се у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима могу уписати у јавну евиденцију, као и за промену намене објекта, односно дела објекта без извођења радова, представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, а ако је за предметни објекат, односно извођење радова издата и употребна дозвола по захтеву инвеститора, основ за упис у јавну књигу представља правноснажно решење из става 4. овог члана и правноснажно решење о употребној дозволи. На рок важења, измену и достављање решења из овог члана, сходно се примењују одредбе о року важења, измени и достављању решења о грађевинској дозволи. За објекте за које инвеститор одлучи да не прибави употребну дозволу, уз пријаву радова обавезно се наводи и рок завршетка објекта, односно извођења радова.

Ako imam izrađen Plan upravljanja otpadom, da li je to dovoljno za član 145?

Ne kada je plan obavezan. Izmenjeni zakon traži rešenje o saglasnosti na Plan, a ne samo izrađen dokument.

rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Da li uz zahtev za rešenje po članu 145 treba i saglasnost na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja?

Da kada je za konkretne radove propisana obaveza tog plana. Od 01.09.2026. član 145 izričito traži rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja.

rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Proveriti poseban propis o otpadu da li konkretan objekat/radovi imaju obavezu izrade plana. Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Koji kiosk ulazi u režim manjeg montažnog privremenog objekta iz člana 146?

U ovom posebnom režimu manji montažni objekti obuhvataju montažno-demontažne kioske do 10,5 m², bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar. Postavljaju se i uklanjaju po programu JLS donijetom na najduže deset godina. Ovaj definicioni prag ne utvrđuje samostalno opštu dozvoljenost ili zabranu svakog većeg kioska; za njega se utvrđuju odgovarajući planski i zakonski režim.

Постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Мањи монтажни објекти из става 1. овог члана су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 m², баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година. Уколико се објекат из става 2. овог члана налази у заштићеном природном или културном добру, пре доношења програма из става 2. овог члана, прибавља се сагласност управљача тог јавног добра и министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма. Изградњу и постављање споменика и спомен обележја на површинама јавне намене обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе, уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове културе. Забрањена је изградња споменика и спомен обележја изван површина јавне намене.

Šta se pribavlja za montažni objekat u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru?

Za manji montažni objekat iz člana 146 stav 2 koji se nalazi u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru, prije donošenja programa pribavljaju se saglasnosti upravljača tog javnog dobra i ministarstva nadležnog za prostorno planiranje i urbanizam.

Ukoliko se objekat iz stava 2. ovog člana nalazi u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru, pre donošenja programa iz stava 2. ovog člana, pribavlja se saglasnost upravljača tog javnog dobra i ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Potrebno je utvrditi tačan uslov člana 146 st. 2 i 3; opšta oznaka kulturne cjeline ili okolnog EIA područja nije zamjena.

Gde se sme graditi spomenik ili spomen obeležje?

Samo na površinama javne namene, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene je zabranjena.

Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.

Za šta se izdaje privremena građevinska dozvola

Privremena GD izdaje se za taksativno navedene vrste iz člana 147: uključujući asfaltne/betonske baze, naplatne stanice, separacije, određene stubove, objekte za izložbe/manifestacije, privremene saobraćajnice/priključke/kampove, pozajmišta/devijacije, istražne radove za PZI, izmještanje instalacija i ogledni stan u kompleksu u izgradnji. Postoji i posebno kvalifikovan režim radova na proizvodnim objektima u postupku legalizacije/ozakonjenja radi funkcionalnosti/nastavka proizvodnje. Tačan spisak, prilozi, rokovi i mogućnost trajnog statusa utvrđuju se po cijelom članu.

Привремена грађевинска дозвола се издаје за изградњу: асфалтне базе, привремене наплатне станице са пратећим објектима, сепарације агрегата, фабрике бетона, самостојећих, анкерисаних метеоролошких анемометарских стубова, као и стубова за друге намене, монтажно-демонтажних објеката за потребе одржавања међународних изложби и других манифестација, привремене саобраћајнице и прикључака, градилишног кампа, прикључака на комуналну мрежу за потребе грађења или експлоатације објеката, позајмишта материјала, девијације које су у функцији изградње или реконструкције линијског инфраструктурног објекта, као и за извођење истражних радова на локацији, у циљу утврђивања услова за израду пројекта за извођење и за измештање постојећих инсталација, као и огледног стана унутар стамбеног комплекса у изградњи. На поступак издавања привремене грађевинске дозволе и њену садржину примењују се одредбе које се односе на издавање решења из члана 145. овог закона. Привремена грађевинска дозвола, осим изградње објеката из става 1. овог члана, може се издати и за извођење радова на производним објектима или објектима у функцији производних објеката, а за које је поднет захтев за легализацију, односно који су у поступку озакоњења, ради довођења објекта у функционално стање, у циљу наставка производње или обнављања производног процеса. По завршетку радова на инвестиционом одржавању, адаптацији, реконструкцији или санацији, инвеститор је у обавези да органу надлежном за послове озакоњења достави технички опис и попис радова на инвестиционом одржавању, идејни пројекат, односно пројекат за извођење, зависно од радова који се изводе. Уз захтев за издавање привремене грађевинске дозволе, прилажу се идејни пројекат и доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. За извођење припремних радова за изградњу линијског инфраструктурног објекта, прилаже се идејни пројекат са техничком контролом и доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. За изградњу објеката из става 5. овог члана, не прилажу се локацијски услови. Зависно од врсте објекта, односно радова, привремена грађевинска дозвола се доноси за тачно одређени период у коме се објекат може користити, односно изводити радови, а који не може бити дужи од три године од дана доношења привремене грађевинске дозволе. Припремни радови из става 5. овог члана, који се изводе на основу привремене грађевинске дозволе могу трајати најдуже 12 месеци од дана правноснажности те дозволе, након чега је инвеститор у обавези да прибави грађевинску дозволу за линијски инфраструктурни објекат, којом ће обухватити и радове који су изведени на основу привремене грађевинске дозволе, осим за привремене објекте. У случају да инвеститор сам не уклони привремени објекат у одређеном року, орган који је донео привремену грађевинску дозволу, по службеној дужности доставља захтев грађевинској инспекцији за уклањање. Жалба на решење грађевинског инспектора не задржава извршење решења. На захтев инвеститора, решење о привременој грађевинској дозволи може се једном продужити за још три године. Истеком накнадног рока, примењују се одредбе овог члана о уклањању привременог објекта. Изузетно од става 7. овог члана, објекти асфалтне базе и фабрике бетона за обављање комуналне делатности одржавања улица у градовима и другим насељеним местима, привремене наплатне станице са пратећим објектима, привремене саобраћајнице и прикључци и прикључци на комуналну мрежу за потребе грађења или експлоатације објеката, могу постати трајни објекти, уколико инвеститор пре истека рока важења привремене грађевинске дозволе, прибави употребну дозволу за ове објекте, у складу са одредбама овог закона и подзаконских аката. На извођење радова из овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона и закона којим је уређено управљање и складиштење грађевинског отпада.

Za reference na legalizaciju/ozakonjenje obavezno provjeriti član 27 posebnog zakona 91/2025–80/2026: stari zakon je prestao da važi, a obuhvaćeni postupci su obustavljeni. Sam neizmijenjeni tekst ZPI 147 ne otvara danas novi stari postupak. Čl 137 i 147 imaju različite pripremne osnove.

Koliko traje privremena GD i kada objekat može postati trajan?

Osnovni period je najviše tri godine od donošenja, uz jedno produženje još tri godine na zahtjev. Izričito navedene asfaltne/betonske baze za komunalno održavanje, naplatne stanice, privremene saobraćajnice i priključci mogu postati trajni ako se UD pribavi prije isteka. Ostali privremeni objekti nijesu time automatski obuhvaćeni; za linijske pripremne radove važi zasebni 12-mjesečni režim.

Привремена грађевинска дозвола се издаје за изградњу: асфалтне базе, привремене наплатне станице са пратећим објектима, сепарације агрегата, фабрике бетона, самостојећих, анкерисаних метеоролошких анемометарских стубова, као и стубова за друге намене, монтажно-демонтажних објеката за потребе одржавања међународних изложби и других манифестација, привремене саобраћајнице и прикључака, градилишног кампа, прикључака на комуналну мрежу за потребе грађења или експлоатације објеката, позајмишта материјала, девијације које су у функцији изградње или реконструкције линијског инфраструктурног објекта, као и за извођење истражних радова на локацији, у циљу утврђивања услова за израду пројекта за извођење и за измештање постојећих инсталација, као и огледног стана унутар стамбеног комплекса у изградњи. На поступак издавања привремене грађевинске дозволе и њену садржину примењују се одредбе које се односе на издавање решења из члана 145. овог закона. Привремена грађевинска дозвола, осим изградње објеката из става 1. овог члана, може се издати и за извођење радова на производним објектима или објектима у функцији производних објеката, а за које је поднет захтев за легализацију, односно који су у поступку озакоњења, ради довођења објекта у функционално стање, у циљу наставка производње или обнављања производног процеса. По завршетку радова на инвестиционом одржавању, адаптацији, реконструкцији или санацији, инвеститор је у обавези да органу надлежном за послове озакоњења достави технички опис и попис радова на инвестиционом одржавању, идејни пројекат, односно пројекат за извођење, зависно од радова који се изводе. Уз захтев за издавање привремене грађевинске дозволе, прилажу се идејни пројекат и доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. За извођење припремних радова за изградњу линијског инфраструктурног објекта, прилаже се идејни пројекат са техничком контролом и доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. За изградњу објеката из става 5. овог члана, не прилажу се локацијски услови. Зависно од врсте објекта, односно радова, привремена грађевинска дозвола се доноси за тачно одређени период у коме се објекат може користити, односно изводити радови, а који не може бити дужи од три године од дана доношења привремене грађевинске дозволе. Припремни радови из става 5. овог члана, који се изводе на основу привремене грађевинске дозволе могу трајати најдуже 12 месеци од дана правноснажности те дозволе, након чега је инвеститор у обавези да прибави грађевинску дозволу за линијски инфраструктурни објекат, којом ће обухватити и радове који су изведени на основу привремене грађевинске дозволе, осим за привремене објекте. У случају да инвеститор сам не уклони привремени објекат у одређеном року, орган који је донео привремену грађевинску дозволу, по службеној дужности доставља захтев грађевинској инспекцији за уклањање. Жалба на решење грађевинског инспектора не задржава извршење решења. На захтев инвеститора, решење о привременој грађевинској дозволи може се једном продужити за још три године. Истеком накнадног рока, примењују се одредбе овог члана о уклањању привременог објекта. Изузетно од става 7. овог члана, објекти асфалтне базе и фабрике бетона за обављање комуналне делатности одржавања улица у градовима и другим насељеним местима, привремене наплатне станице са пратећим објектима, привремене саобраћајнице и прикључци и прикључци на комуналну мрежу за потребе грађења или експлоатације објеката, могу постати трајни објекти, уколико инвеститор пре истека рока важења привремене грађевинске дозволе, прибави употребну дозволу за ове објекте, у складу са одредбама овог закона и подзаконских аката. На извођење радова из овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона и закона којим је уређено управљање и складиштење грађевинског отпада.

Kada se podnosi prijava radova

Pre početka izvođenja radova, organu koji je izdao građevinsku dozvolu.

Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu pre početka izvođenja radova.

Šta se prilaže uz prijavu radova

Osnovni prilozi su dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi i polisa osiguranja od štete prema trećim licima. Zakon traži i druge dokaze određene propisom o objedinjenoj proceduri. Posebni infrastrukturni i imovinsko-pravni slučajevi iz člana 148 zahtijevaju dodatne dokaze; ovo nije iscrpan spisak za svaku prijavu.

Уз пријаву радова подноси се доказ о регулисању обавеза у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са овим законом, доказ о плаћеној административној такси, полиса осигурања од штете према трећим лицима која може настати извођењем радова, као и други докази одређени прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре.

Polisu dostavlja investitor ILI izvođač — ali mora postojati prije prijave, ne poslije.

Da li poslije izmjene građevinske dozvole treba ponovo prijaviti radove?

Investitor ima obavezu ponovne prijave radova ako je nadležni organ donio rješenje o izmjeni građevinske dozvole.

Инвеститор има обавезу поновне пријаве радова ако је надлежни орган донео решење о измени грађевинске дозволе.

Ovo pravilo ne zamjenjuje provjeru ostalih uslova prijave radova. Sadržajni pregled 09.11.2026.

Koji uslovi važe za prijavljivanje radova po djelovima i više parcela?

Moguća je prijava cijelog objekta ili dijela; prije UD moraju biti prijavljeni svi djelovi. Kada je GD izdata na osnovu izjave 69, prijava se podnosi samo za dio sa dokazanim riješenim pravima. Kod više parcela uz propisane dokaze investitor prije UD potvrđuje i provodi odgovarajući projekat parcelacije/preparcelacije. To nije izuzeće od dokaza samo zato što postoji dozvola.

Инвеститор подноси пријаву радова органу који је издао грађевинску дозволу   пре почетка извођења радова. Уз пријаву радова подноси се доказ о регулисању обавеза у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са овим законом, доказ о плаћеној административној такси, полиса осигурања од штете према трећим лицима која може настати извођењем радова, као и други докази одређени прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Полису осигурања из става 2. овог члана доставља инвеститор или извођач радова. Одмах по пријему уредне пријаве, орган који је издао грађевинску дозволу, по службеној дужности, доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра правноснажно решење о грађевинској дозволи, потврду о пријави радова и извод из пројекта са графичким прилозима и спецификацијом посебних делова, у циљу уписа предбележбе објекта у изградњи. За линијске инфраструктурне објекте, поред доказа из става 2. овог члана, када је решење о грађевинској дозволи издато на основу коначног решења о експропријацији, доставља се и акт министарства надлежног за послове финансија о увођењу у посед непокретности, у складу са посебним законом, односно закључен уговор о праву службености у складу са овим законом, као и изјава инвеститора о прихватању ризика другачијег решавања у поступку експропријације непокретности, ако није достављено правноснажно решење о експропријацији. Инвеститор подноси пријаву радова за цео објекат, односно за део објекта. Инвеститор је у обавези да пре издавања употребне дозволе за објекат, изврши пријаве радова за све делове тог објекта. У случају да је грађевинска дозвола издата на основу изјаве инвеститора из члана 69. став 9. овог закона, пријава радова се може поднети само за део објекта за који је инвеститор доставио доказ о решеним имовинско-правним односима у складу са овим законом. Инвеститор има обавезу поновне пријаве радова ако је надлежни орган донео решење о измени грађевинске дозволе. Када је грађевинска дозвола, односно решење о одобрењу за извођење радова из члана 145. овог закона издато за више катастарских парцела , као доказ о одговарајућем праву доставља се доказ о решеним имовинско-правним односима, у складу са овим законом, за катастарске парцеле обухваћене пројектом препарцелације, који је саставни део пројекта за грађевинску дозволу, односно идејног пројекта, уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе прибави потврду пројекта препарцелације, односно парцелације и изврши провођење тог пројекта препарцелације односно парцелације. У пријави из става 1. овог члана инвеститор наводи датум почетка   извођења радова. Надлежни орган о поднетој пријави обавештава грађевинску инспекцију. Издавањем потврде о пријави радова сматра се да је окончан поступак издавања грађевинске дозволе, чиме се стичу услови за почетак извођења радова.

Šta mora da piše na gradilišnoj tabli

Podaci o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođač radova, početak građenja i rok završetka izgradnje.

obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje

Obaveza se ispunjava prije stvarnog početka građenja. Kontrola da li je tabla postavljena zahtijeva dokaz konkretne epizode neposredno pred početak ili na aktivnom gradilištu; nije automatski nedostatak u projektantskoj fazi prije LU/GD.

Šta investitor obezbeđuje pre početka građenja

Obeležavanje građevinske parcele te regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima o izvođenju geodetskih radova.

Pre početka građenja investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova

Obeležavanje linija je trenutak kad se otkriva da li projektovani položaj objekta stvarno staje na parcelu. Pre iskopa, ne posle.

Koje uslove mora ispuniti izvođač radova?

Da ima zaposlene odnosno radno angažovane licencirane izvođače upisane u registar licenciranih izvođača, sa stručnim rezultatima; da ima odgovarajuće stručne rezultate; da poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za građenje te vrste objekata; i da je upisan u odgovarajući registar koji vodi ministarstvo. Podizvođač mora ispunjavati uslove za vrstu radova za koju je angažovan.

Грађење објекта, односно извођење радова може да врши правно лице или предузетник (у даљем тексту: извођач радова), основан у складу са законом који: 1) има запослене, односно радно ангажоване лиценциране извођаче радова уписане у регистар лиценцираних извођача у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, са стручним резултатима; 2) има одговарајуће стручне резултате; 3) поседује решење о испуњености услова за грађење одговарајуће врсте објеката, односно извођење одговарајуће врсте радова на тим објектима; 4) је уписан у одговарајући регистар за грађење одговарајуће врсте објеката, односно извођење одговарајућих радова на тим објектима, који води министарство надлежно за послове планирања и изградње у складу са овим законом. Ако извођач радова за одређене радове ангажује друго правно лице или другог предузетника (у даљем тексту: подизвођач), подизвођач мора да испуњава услове прописане овим законом и прописима донетим на основу овог закона, за извођење те врсте радова за које је ангажован. Одговарајуће стручне резултате, у смислу става 1. овог члана, има лиценцирани извођач, односно правно лице или предузетник које је изградило или учествовало у грађењу одређене врсте објеката, односно извођењу одређених радова на тој врсти објеката. Министар надлежан за послове планирања и изградње ближе прописује услове које треба да испуне правна лица и предузетници из става 1. овог члана. Министар надлежан за послове планирања и изградње образује комисију за утврђивање испуњености услова за обављање стручних послова грађења објеката, односно извођења радова. На предлог комисије из става 5. овог члана министар надлежан за послове грађевинарства доноси решење о испуњености услова за обављање послова грађења објеката, односно извођења радова и упис у регистар из става 1. овог члана. Решење из става 6. овог члана коначно је даном достављања и доноси се са роком важења две године. Трошкове утврђивања испуњености услова из става 4. овог члана сноси подносилац захтева за утврђивање услова. Висину трошкова из става 8. овог члана утврђује министар надлежан за послове грађевинарства.

Rješenje iz člana 150 donosi se sa važenjem dvije godine; promjena uslova povlači obaveze 126a. Posebne zakonske i podzakonske izuzetke i prelazne režime, uključujući 134/153a, utvrditi prije konačnog zaključka o konkretnoj organizaciji.

Ko može biti odgovorni izvođač radova?

Lice kome je izdata licenca za izvođenje radova i koje je upisano u registar licenciranih izvođača. Licenca se izdaje za oblasti arhitektura, pejzažna arhitektura, građevinsko, elektrotehničko, mašinsko, saobraćajno, geodetsko, tehnološko, metalurško i geološko inženjerstvo, šumarstvo i poljoprivreda.

Stručne poslove rukovođenja građenjem objekata, odnosno izvođenjem radova u svojstvu odgovornog izvođača radova, može da obavlja lice kome je u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona izdata licenca za izvođenje radova - licencirani izvođač i koje je upisano u registar licenciranih izvođača

Šta se prilaže uz izjavu o završetku temelja

Uz izjavu završetka temelja ide geodetski snimak temelja, a uz izjavu završetka objekta u konstruktivnom smislu snimak objekta. Za linijske infrastrukturne objekte iz člana 2 tačka 37 ne dostavlja se izjava o temeljima, osim za objekte koji imaju temelje i elektroenergetske vodove prenosivog sistema, kako izvor izričito navodi.

Извођач радова је дужан да: 1) пре почетка радова потпише  пројекат за извођење; 2) решењем одреди одговорног извођача радова на градилишту; 3) одговорном извођачу радова обезбеди уговор о грађењу и документацију на основу које се гради објекат; 4) обезбеди превентивне мере за безбедан и здрав рад, у складу са законом. Извођач радова подноси органу који је издао грађевинску дозволу  изјаву о завршетку израде темеља и о завршетку објекта у конструктивном смислу. Извођач уз изјаву о завршетку изградње темеља прилаже геодетски снимак изграђених темеља, а уз изјаву о завршетку изградње објекта у конструктивном смислу геодетски снимак објекта, у складу са прописима којима је уређено извођење геодетских радова. Изузетно од става 3. за објекте из члана 2. тачка 37) овог закона не доставља се изјава о завршетку израде темеља, осим за објекте који имају темеље и електроенергетске водове преносивог система. Надлежни орган, у року од три дана од дана пријема изјаве из става 2. овог члана, обавештава о завршетку  изградње темеља, односно објекта у конструктивном смислу надлежну грађевинску инспекцију која има обавезу да у року од  десет радних  дана изврши инспекцијски надзор и о томе обавести надлежни орган. Контролу да ли су темељи изграђени у складу са грађевинском дозволом врши грађевински инспектор током редовне инспекцијске контроле коју спроводи изласком на градилиште. Ако надлежни орган приликом пријема пријаве завршетка темеља, односно објекта у конструктивном смислу примети да постоји одступање геодетског снимка у односу на грађевинску дозволу, без одлагања обавештава грађевинског инспектора ради предузимања мера из своје надлежности. Извођач радова писмено упозорава инвеститора, а по потреби и орган који врши надзор над применом одредаба овог закона, о недостацима у техничкој документацији и наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације (промена техничких прописа, стандарда и норми квалитета после извршене техничке контроле, појава археолошких налазишта, активирање клизишта, појава подземних вода и сл.). У случају појаве археолошког налазишта или археолошких предмета, извођач радова је дужан, поред прописаних мера и да одмах, без одлагања, прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе, као и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. Одговорни извођач радова дужан је да: 1) изводи радове према документацији на основу које је издата грађевинска дозвола, односно  пројекту за извођење, у складу са прописима, стандардима, укључујући стандарде приступачности техничким нормативима и стандардима квалитета који важе за поједине врсте радова, инсталација и опреме; 2) организује градилиште на начин којим ће обезбедити приступ локацији, обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја, заштиту околине за време трајања грађења; 3) обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине (суседних објеката и саобраћајница); 3а) обезбеђује извођење радова на начин да буду испуњени основни захтеви за објекат, захтеви који су прописани у погледу енергетских својстава објекта и други захтеви и услови за објекат; 3б) обезбеђује доказе о перформансама уграђених грађевинских производа у односу на њихове битне карактеристике, доказе о усаглашености уграђене опреме и/или постројења сагласно посебном пропису, исправе о усаглашености одређених делова објекта са основним захтевима за објекат, као и доказе о квалитету (резултати испитивања, записи о спроведеним поступцима контроле квалитета и др.), чија је обавеза прикупљања током извођења грађевинских и других радова за све изведене делове објекта и радове који се изводе, утврђена овим законом, посебним прописом или техничком документацијом; 3в) управља грађевинским отпадом насталим током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 3г) користи и/или складишти грађевински отпад настао током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 4) обезбеђује доказ о квалитету извршених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме; 5) води грађевински дневник, грађевинску књигу и обезбеђује књигу инспекције; 6) обезбеђује мерења и геодетско осматрање понашања тла и објекта у току грађења; 7) обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова; 8) на градилишту обезбеди уговор о грађењу, решење о одређивању одговорног извођача радова на градилишту и  пројекат за извођење, односно документацију на основу које се објекат гради. За изградњу објеката из члана 133. овог закона, као доказ о квалитету извршених радова, односно уграђених материјала, доставља се доказ да су извршена испитивања и резултати испитивања издати од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија).

Snimak temelja hvata odstupanje položaja objekta na parceli dok je jeftino ispraviti. Ako se otkrije tek na upotrebnoj, ispravka je skupa.

Kako se određuje odgovorni izvođač radova

Rešenjem, prije početka radova. Uz to mu se obezbeđuje ugovor o građenju i dokumentacija po kojoj se gradi.

rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu

Ko izdaje dokaze ispitivanja za objekte 133?

Za opisani dokaz kvaliteta radova/ugrađenih materijala dostavljaju se izvršena ispitivanja i rezultati tijela za ocjenjivanje usaglašenosti akreditovanog prema SRPS ISO/IEC 17025. Ovaj zapis ne potvrđuje sadržaj nepročitanog standarda, konkretnu laboratoriju ni univerzalnu listu ispitivanja.

Извођач радова је дужан да: 1) пре почетка радова потпише  пројекат за извођење; 2) решењем одреди одговорног извођача радова на градилишту; 3) одговорном извођачу радова обезбеди уговор о грађењу и документацију на основу које се гради објекат; 4) обезбеди превентивне мере за безбедан и здрав рад, у складу са законом. Извођач радова подноси органу који је издао грађевинску дозволу  изјаву о завршетку израде темеља и о завршетку објекта у конструктивном смислу. Извођач уз изјаву о завршетку изградње темеља прилаже геодетски снимак изграђених темеља, а уз изјаву о завршетку изградње објекта у конструктивном смислу геодетски снимак објекта, у складу са прописима којима је уређено извођење геодетских радова. Изузетно од става 3. за објекте из члана 2. тачка 37) овог закона не доставља се изјава о завршетку израде темеља, осим за објекте који имају темеље и електроенергетске водове преносивог система. Надлежни орган, у року од три дана од дана пријема изјаве из става 2. овог члана, обавештава о завршетку  изградње темеља, односно објекта у конструктивном смислу надлежну грађевинску инспекцију која има обавезу да у року од  десет радних  дана изврши инспекцијски надзор и о томе обавести надлежни орган. Контролу да ли су темељи изграђени у складу са грађевинском дозволом врши грађевински инспектор током редовне инспекцијске контроле коју спроводи изласком на градилиште. Ако надлежни орган приликом пријема пријаве завршетка темеља, односно објекта у конструктивном смислу примети да постоји одступање геодетског снимка у односу на грађевинску дозволу, без одлагања обавештава грађевинског инспектора ради предузимања мера из своје надлежности. Извођач радова писмено упозорава инвеститора, а по потреби и орган који врши надзор над применом одредаба овог закона, о недостацима у техничкој документацији и наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације (промена техничких прописа, стандарда и норми квалитета после извршене техничке контроле, појава археолошких налазишта, активирање клизишта, појава подземних вода и сл.). У случају појаве археолошког налазишта или археолошких предмета, извођач радова је дужан, поред прописаних мера и да одмах, без одлагања, прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе, као и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. Одговорни извођач радова дужан је да: 1) изводи радове према документацији на основу које је издата грађевинска дозвола, односно  пројекту за извођење, у складу са прописима, стандардима, укључујући стандарде приступачности техничким нормативима и стандардима квалитета који важе за поједине врсте радова, инсталација и опреме; 2) организује градилиште на начин којим ће обезбедити приступ локацији, обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја, заштиту околине за време трајања грађења; 3) обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине (суседних објеката и саобраћајница); 3а) обезбеђује извођење радова на начин да буду испуњени основни захтеви за објекат, захтеви који су прописани у погледу енергетских својстава објекта и други захтеви и услови за објекат; 3б) обезбеђује доказе о перформансама уграђених грађевинских производа у односу на њихове битне карактеристике, доказе о усаглашености уграђене опреме и/или постројења сагласно посебном пропису, исправе о усаглашености одређених делова објекта са основним захтевима за објекат, као и доказе о квалитету (резултати испитивања, записи о спроведеним поступцима контроле квалитета и др.), чија је обавеза прикупљања током извођења грађевинских и других радова за све изведене делове објекта и радове који се изводе, утврђена овим законом, посебним прописом или техничком документацијом; 3в) управља грађевинским отпадом насталим током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 3г) користи и/или складишти грађевински отпад настао током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 4) обезбеђује доказ о квалитету извршених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме; 5) води грађевински дневник, грађевинску књигу и обезбеђује књигу инспекције; 6) обезбеђује мерења и геодетско осматрање понашања тла и објекта у току грађења; 7) обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова; 8) на градилишту обезбеди уговор о грађењу, решење о одређивању одговорног извођача радова на градилишту и  пројекат за извођење, односно документацију на основу које се објекат гради. За изградњу објеката из члана 133. овог закона, као доказ о квалитету извршених радова, односно уграђених материјала, доставља се доказ да су извршена испитивања и резултати испитивања издати од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија).

Šta izvođač radi ako otkrije arheološki nalaz?

Odmah bez odlaganja prekida radove i obavještava nadležni zavod, preduzima mjere protiv uništenja/oštećenja i čuva nalaz na mjestu i u položaju otkrića. Za druge nedostatke dokumentacije/nepredviđene okolnosti pisano upozorava investitora, a po potrebi i nadzorni organ. To nijesu samo obavještenja poslije završetka gradnje.

Извођач радова је дужан да: 1) пре почетка радова потпише  пројекат за извођење; 2) решењем одреди одговорног извођача радова на градилишту; 3) одговорном извођачу радова обезбеди уговор о грађењу и документацију на основу које се гради објекат; 4) обезбеди превентивне мере за безбедан и здрав рад, у складу са законом. Извођач радова подноси органу који је издао грађевинску дозволу  изјаву о завршетку израде темеља и о завршетку објекта у конструктивном смислу. Извођач уз изјаву о завршетку изградње темеља прилаже геодетски снимак изграђених темеља, а уз изјаву о завршетку изградње објекта у конструктивном смислу геодетски снимак објекта, у складу са прописима којима је уређено извођење геодетских радова. Изузетно од става 3. за објекте из члана 2. тачка 37) овог закона не доставља се изјава о завршетку израде темеља, осим за објекте који имају темеље и електроенергетске водове преносивог система. Надлежни орган, у року од три дана од дана пријема изјаве из става 2. овог члана, обавештава о завршетку  изградње темеља, односно објекта у конструктивном смислу надлежну грађевинску инспекцију која има обавезу да у року од  десет радних  дана изврши инспекцијски надзор и о томе обавести надлежни орган. Контролу да ли су темељи изграђени у складу са грађевинском дозволом врши грађевински инспектор током редовне инспекцијске контроле коју спроводи изласком на градилиште. Ако надлежни орган приликом пријема пријаве завршетка темеља, односно објекта у конструктивном смислу примети да постоји одступање геодетског снимка у односу на грађевинску дозволу, без одлагања обавештава грађевинског инспектора ради предузимања мера из своје надлежности. Извођач радова писмено упозорава инвеститора, а по потреби и орган који врши надзор над применом одредаба овог закона, о недостацима у техничкој документацији и наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације (промена техничких прописа, стандарда и норми квалитета после извршене техничке контроле, појава археолошких налазишта, активирање клизишта, појава подземних вода и сл.). У случају појаве археолошког налазишта или археолошких предмета, извођач радова је дужан, поред прописаних мера и да одмах, без одлагања, прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе, као и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. Одговорни извођач радова дужан је да: 1) изводи радове према документацији на основу које је издата грађевинска дозвола, односно  пројекту за извођење, у складу са прописима, стандардима, укључујући стандарде приступачности техничким нормативима и стандардима квалитета који важе за поједине врсте радова, инсталација и опреме; 2) организује градилиште на начин којим ће обезбедити приступ локацији, обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја, заштиту околине за време трајања грађења; 3) обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине (суседних објеката и саобраћајница); 3а) обезбеђује извођење радова на начин да буду испуњени основни захтеви за објекат, захтеви који су прописани у погледу енергетских својстава објекта и други захтеви и услови за објекат; 3б) обезбеђује доказе о перформансама уграђених грађевинских производа у односу на њихове битне карактеристике, доказе о усаглашености уграђене опреме и/или постројења сагласно посебном пропису, исправе о усаглашености одређених делова објекта са основним захтевима за објекат, као и доказе о квалитету (резултати испитивања, записи о спроведеним поступцима контроле квалитета и др.), чија је обавеза прикупљања током извођења грађевинских и других радова за све изведене делове објекта и радове који се изводе, утврђена овим законом, посебним прописом или техничком документацијом; 3в) управља грађевинским отпадом насталим током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 3г) користи и/или складишти грађевински отпад настао током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 4) обезбеђује доказ о квалитету извршених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме; 5) води грађевински дневник, грађевинску књигу и обезбеђује књигу инспекције; 6) обезбеђује мерења и геодетско осматрање понашања тла и објекта у току грађења; 7) обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова; 8) на градилишту обезбеди уговор о грађењу, решење о одређивању одговорног извођача радова на градилишту и  пројекат за извођење, односно документацију на основу које се објекат гради. За изградњу објеката из члана 133. овог закона, као доказ о квалитету извршених радова, односно уграђених материјала, доставља се доказ да су извршена испитивања и резултати испитивања издати од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија).

Koje neposredne dužnosti ima izvođač i odgovorni izvođač?

Izvođač u primjenljivom režimu prije radova potpisuje PZI, imenuje odgovornog izvođača, predaje mu ugovor/dokumentaciju i obezbjeđuje preventivnu bezbjednost. Potpis PZI pretpostavlja da je njegova izrada propisana za taj zahvat; ne nameće ga radovima izuzetim po 145/P 9. Odgovorni izvođač obezbjeđuje zakonsku usklađenost, pristupačnost, bezbjednost gradilišta/susjedstva, propisane dokaze performansi/usaglašenosti/kvaliteta, dnevnik i knjige, geodetsko osmatranje, gradilišne isprave, obezbjeđenje prekida i propisno postupanje sa otpadom. Konkretni postupci utvrđuju se po posebnim propisima i dokumentaciji, bez izmišljanja standardnih vrijednosti.

Извођач радова је дужан да: 1) пре почетка радова потпише  пројекат за извођење; 2) решењем одреди одговорног извођача радова на градилишту; 3) одговорном извођачу радова обезбеди уговор о грађењу и документацију на основу које се гради објекат; 4) обезбеди превентивне мере за безбедан и здрав рад, у складу са законом. Извођач радова подноси органу који је издао грађевинску дозволу  изјаву о завршетку израде темеља и о завршетку објекта у конструктивном смислу. Извођач уз изјаву о завршетку изградње темеља прилаже геодетски снимак изграђених темеља, а уз изјаву о завршетку изградње објекта у конструктивном смислу геодетски снимак објекта, у складу са прописима којима је уређено извођење геодетских радова. Изузетно од става 3. за објекте из члана 2. тачка 37) овог закона не доставља се изјава о завршетку израде темеља, осим за објекте који имају темеље и електроенергетске водове преносивог система. Надлежни орган, у року од три дана од дана пријема изјаве из става 2. овог члана, обавештава о завршетку  изградње темеља, односно објекта у конструктивном смислу надлежну грађевинску инспекцију која има обавезу да у року од  десет радних  дана изврши инспекцијски надзор и о томе обавести надлежни орган. Контролу да ли су темељи изграђени у складу са грађевинском дозволом врши грађевински инспектор током редовне инспекцијске контроле коју спроводи изласком на градилиште. Ако надлежни орган приликом пријема пријаве завршетка темеља, односно објекта у конструктивном смислу примети да постоји одступање геодетског снимка у односу на грађевинску дозволу, без одлагања обавештава грађевинског инспектора ради предузимања мера из своје надлежности. Извођач радова писмено упозорава инвеститора, а по потреби и орган који врши надзор над применом одредаба овог закона, о недостацима у техничкој документацији и наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације (промена техничких прописа, стандарда и норми квалитета после извршене техничке контроле, појава археолошких налазишта, активирање клизишта, појава подземних вода и сл.). У случају појаве археолошког налазишта или археолошких предмета, извођач радова је дужан, поред прописаних мера и да одмах, без одлагања, прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе, као и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. Одговорни извођач радова дужан је да: 1) изводи радове према документацији на основу које је издата грађевинска дозвола, односно  пројекту за извођење, у складу са прописима, стандардима, укључујући стандарде приступачности техничким нормативима и стандардима квалитета који важе за поједине врсте радова, инсталација и опреме; 2) организује градилиште на начин којим ће обезбедити приступ локацији, обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја, заштиту околине за време трајања грађења; 3) обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине (суседних објеката и саобраћајница); 3а) обезбеђује извођење радова на начин да буду испуњени основни захтеви за објекат, захтеви који су прописани у погледу енергетских својстава објекта и други захтеви и услови за објекат; 3б) обезбеђује доказе о перформансама уграђених грађевинских производа у односу на њихове битне карактеристике, доказе о усаглашености уграђене опреме и/или постројења сагласно посебном пропису, исправе о усаглашености одређених делова објекта са основним захтевима за објекат, као и доказе о квалитету (резултати испитивања, записи о спроведеним поступцима контроле квалитета и др.), чија је обавеза прикупљања током извођења грађевинских и других радова за све изведене делове објекта и радове који се изводе, утврђена овим законом, посебним прописом или техничком документацијом; 3в) управља грађевинским отпадом насталим током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 3г) користи и/или складишти грађевински отпад настао током грађења на градилишту сагласно прописима којима се уређује управљање отпадом; 4) обезбеђује доказ о квалитету извршених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме; 5) води грађевински дневник, грађевинску књигу и обезбеђује књигу инспекције; 6) обезбеђује мерења и геодетско осматрање понашања тла и објекта у току грађења; 7) обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова; 8) на градилишту обезбеди уговор о грађењу, решење о одређивању одговорног извођача радова на градилишту и  пројекат за извођење, односно документацију на основу које се објекат гради. За изградњу објеката из члана 133. овог закона, као доказ о квалитету извршених радова, односно уграђених материјала, доставља се доказ да су извршена испитивања и резултати испитивања издати од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија).

Da li je stručni nadzor obavezan

U opštem režimu investitor obezbjeđuje stručni nadzor tokom građenja i radova za koje je izdata GD. Obuhvata zakonske kontrole izvođenja, kvaliteta i propisa, uključujući pristupačnost. Primjenjuju se izuzeci koje ministar propisuje po članu 153a; sama činjenica da je izdata GD ne zamjenjuje provjeru tog posebnog režima.

Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издата грађевинска дозвола. Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи, односно према техничкој документацији по којој је издата грађевинска дозвола; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући стандарде приступачности као и доказ о извршеним испитивањима и резултатима испитивања издатим од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија); контролу и оверу количина изведених радова; проверу да ли постоје докази о квалитету грађевинских производа, опреме и постројења који се уграђују; давање упутстава извођачу радова; сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у току извођења радова. Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане овим законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова. Стручни надзор за изградњу објеката може да врши лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено у привредном друштву, односно другом правном лицу или код предузетника који поседује решење о испуњености услова за израду техничке документације или извођење радова на тој врсти објеката, у складу са овим законом. У вршењу стручног надзора на објекту не могу да учествују лица која су запослена у привредном друштву, односно другом правном лицу или предузетничкој радњи које је извођач радова на том објекту, лица која врше инспекцијски надзор, као и лица која раде на пословима издавања грађевинске дозволе у органу надлежном за издавање грађевинске дозволе. За објекте из члана 133. тачка 9) овог закона, поред стручног надзора, обезбеђује се и конзерваторски надзор, док се за објекте чију изградњу финансира Република Србија, обезбеђује и пројектантски надзор. Стручни надзор за изградњу објеката чији је инвеститор правно лице које обавља делатност од општег интереса, а који служи за обављање делатности тог правног лица, може да врши и лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено код тог правног лица, без поседовања решења о испуњености услова за израду техничке документације из члана 126. овог закона или извођење радова из члана 150. овог закона.

Ko vrši nadzor, sukob interesa i dodatni konzervatorski/projektantski nadzor utvrđuju se posebno prema članu 153.

Kada se obezbjeđuje i konzervatorski ili projektantski nadzor?

Za objekte 133 tačka 9 pored stručnog obezbjeđuje se konzervatorski nadzor. Za objekte čiju gradnju finansira Republika Srbija obezbjeđuje se i projektantski nadzor. To su različite dodatne osnove; samo kulturno dobro ili bilo koja vrsta javnog finansiranja ne zamjenjuju tačne zakonske uslove.

Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издата грађевинска дозвола. Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи, односно према техничкој документацији по којој је издата грађевинска дозвола; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући стандарде приступачности као и доказ о извршеним испитивањима и резултатима испитивања издатим од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија); контролу и оверу количина изведених радова; проверу да ли постоје докази о квалитету грађевинских производа, опреме и постројења који се уграђују; давање упутстава извођачу радова; сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у току извођења радова. Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане овим законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова. Стручни надзор за изградњу објеката може да врши лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено у привредном друштву, односно другом правном лицу или код предузетника који поседује решење о испуњености услова за израду техничке документације или извођење радова на тој врсти објеката, у складу са овим законом. У вршењу стручног надзора на објекту не могу да учествују лица која су запослена у привредном друштву, односно другом правном лицу или предузетничкој радњи које је извођач радова на том објекту, лица која врше инспекцијски надзор, као и лица која раде на пословима издавања грађевинске дозволе у органу надлежном за издавање грађевинске дозволе. За објекте из члана 133. тачка 9) овог закона, поред стручног надзора, обезбеђује се и конзерваторски надзор, док се за објекте чију изградњу финансира Република Србија, обезбеђује и пројектантски надзор. Стручни надзор за изградњу објеката чији је инвеститор правно лице које обавља делатност од општег интереса, а који служи за обављање делатности тог правног лица, може да врши и лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено код тог правног лица, без поседовања решења о испуњености услова за израду техничке документације из члана 126. овог закона или извођење радова из члана 150. овог закона.

Ko može vršiti stručni nadzor i koji je poseban izuzetak?

Lice mora ispunjavati uslove odgovornog projektanta ili izvođača i zakonom opisani odnos zaposlenja kod organizacije sa odgovarajućim rješenjem. Isključena su lica zaposlena kod izvođača, inspekcija i poslovi izdavanja GD. Za vlastiti objekat pravnog lica koje obavlja djelatnost od opšteg interesa propisan je poseban izuzetak rješenja organizacije, uz očuvane personalne uslove. Ne primjenjivati izuzetak na svakog privatnog investitora.

Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издата грађевинска дозвола. Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи, односно према техничкој документацији по којој је издата грађевинска дозвола; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући стандарде приступачности као и доказ о извршеним испитивањима и резултатима испитивања издатим од стране тела за оцењивање усаглашености, акредитованог према стандарду SRPS ISO/IEC 17025 (акредитована текућа лабораторија); контролу и оверу количина изведених радова; проверу да ли постоје докази о квалитету грађевинских производа, опреме и постројења који се уграђују; давање упутстава извођачу радова; сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у току извођења радова. Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане овим законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова. Стручни надзор за изградњу објеката може да врши лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено у привредном друштву, односно другом правном лицу или код предузетника који поседује решење о испуњености услова за израду техничке документације или извођење радова на тој врсти објеката, у складу са овим законом. У вршењу стручног надзора на објекту не могу да учествују лица која су запослена у привредном друштву, односно другом правном лицу или предузетничкој радњи које је извођач радова на том објекту, лица која врше инспекцијски надзор, као и лица која раде на пословима издавања грађевинске дозволе у органу надлежном за издавање грађевинске дозволе. За објекте из члана 133. тачка 9) овог закона, поред стручног надзора, обезбеђује се и конзерваторски надзор, док се за објекте чију изградњу финансира Република Србија, обезбеђује и пројектантски надзор. Стручни надзор за изградњу објеката чији је инвеститор правно лице које обавља делатност од општег интереса, а који служи за обављање делатности тог правног лица, може да врши и лице које испуњава услове из става 3. овог члана и које је запослено код тог правног лица, без поседовања решења о испуњености услова за израду техничке документације из члана 126. овог закона или извођење радова из члана 150. овог закона.

Ko propisuje objekte na koje se ne primenjuju pravila o izvođaču, nadzoru i tehničkom pregledu?

Ministar nadležan za poslove građevinarstva — on propisuje na koje se objekte ne primenjuju odredbe zakona o izvođaču radova, odgovornom izvođaču, obavezi određivanja stručnog nadzora i tehničkom pregledu objekta.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva propisaće na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog zakona o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova, obavezi određivanja stručnog nadzora i tehničkom pregledu objekta.

Šta obuhvata tehnički pregled

Kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom, kao i sa tehničkim propisima i standardima.

Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova

Pregled poredi IZVEDENO sa DOZVOLOM. Svako odstupanje koje nije prošlo kroz izmenu dozvole ovde izlazi na vidjelo.

Čime se utvrđuje podobnost objekta za upotrebu

Podobnost se utvrđuje tehničkim pregledom po završetku objekta ili samostalno upotrebljive tehničko-tehnološke cjeline; pregled može teći i uporedo sa radovima. Zakon posebno dopušta pregled faza/deonica linijske infrastrukture i kada nijesu tehničko-tehnološke cjeline, uz odgovarajući režim njihove upotrebe.

Подобност објекта за употребу утврђује се техничким прегледом. Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта, односно дела објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити  . Технички преглед може се вршити за линијске инфраструктурне објекте који се изводе фазно и сходно томе може се издати употребна дозвола и када поједине фазе не представљају техничко-технолошку целину. Технички преглед може се вршити и упоредо са извођењем радова. Технички преглед обухвата контролу усклађености изведених радова са грађевинском дозволом и техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно грађевинских производа, опреме и постројења. Изузетно од става 2. овог члана када се врши технички преглед линијског инфраструктурног објекта свака појединачна деоница, која се не сматра техничко-технолошком целином, као таква се може самостално користити.

Opšti uslov samostalne cjeline ne poništava izričite linijske izuzetke st. 3 i 6.

Ko vrši tehnički pregled objekta

Komisija koju formira investitor, ili komisija privrednog društva odnosno preduzetnika kome investitor poveri te poslove i koje je upisano u odgovarajući registar.

Tehnički pregled objekata vrši komisija, koju formira investitor, ili komisija koju formira privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar privrednih subjekata

Kada u komisiji za tehnički pregled mora biti inženjer protivpožarne zaštite

Kada su za objekat utvrđene posebne mere zaštite od požara — tada je član komisije i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite

Sastav komisije se planira unaprijed — naknadno dopunjavanje komisije odlaže tehnički pregled, a time i upotrebnu dozvolu.

Ko ne sme učestvovati u tehničkom pregledu objekta?

Lica zaposlena u pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja ili u izvođenju radova, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor, i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u nadležnom organu.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor

Ko mora biti u komisiji za tehnički pregled kad je rađena studija uticaja?

Lice stručno iz oblasti koja je predmet studije, sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke na studijama drugog stepena (master, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

Koliko može trajati probni rad objekta?

Najduže godinu dana. Obaveza investitora je da prati rezultate probnog rada.

Probni rad može trajati najduže godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada.

Sme li se objekat koristiti prije upotrebne dozvole

Osnovno pravilo za objekat koji zahtijeva GD jeste prethodna UD. Član 158 izričito dopušta upotrebu bez izdate UD ako je podnijet propisani zahtjev sa pozitivnim nalazom i predlogom komisije, a organ u pet radnih dana nije izdao UD niti je rješenjem odbio izdavanje. Za računanje rokova treba uzeti u obzir propisani pregled elaborata. Poseban zakonit probni rad uređuje član 157; za obveznika integrisane dozvole potrebna je i ta dozvola.

Објекат за који је у складу са овим законом предвиђено издавање грађевинске дозволе може се користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган који је издао грађевинску дозволу издаје решењем употребну дозволу, у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе. Употребна дозвола издаје се на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона. Употребна дозвола може се издати и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на ризик и одговорност инвеститора. Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, документ о кретању отпада, односно документ о кретању опасног отпада којим се потврђује да је отпад настао грађењем и рушењем (грађевински отпад), предат оператеру постројења за третман, односно складиштење отпада, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Уз захтев за издавање употребне дозволе за објекте за које је посебним законом прописано да се приликом оцене испуњености основних захтева за објекат, као и захтева за пројектовање, извођење и одржавање објекта користе инострани прописи и стандарди и признате методе прорачуна и модела, уколико су тим прописима предвиђени, уз извештај комисије за технички преглед из става 5. овог члана, доставља се и посебан елаборат којим се доказује да је објекат подобан за употребу на основу иностраних прописа и стандарда и признатих метода прорачуна и модела. Надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације. Ако се у поступку издавања употребне дозволе утврди да недостаје изјава о завршетку темеља и/или завршетку објекта у конструктивном смислу, уредном документацијом, у смислу става 7. овог члана сматра се и накнадно достављени извештај вештака геодетске струке да су темељи постављени и урађени у складу са издатом грађевинском дозволом, односно извештај надлежног грађевинског инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу. Уз захтев за издавање употребне дозволе, за објекте за које је посебним прописима предвиђено прибављање сагласности на техничку документацију изван обједињене процедуре, инвеститор доставља и сагласност надлежног органа, односно посебне организације. Употребна дозвола се издаје на захтев инвеститора на кога гласи грађевинска дозвола, односно на захтев финансијера или лица на које је у катастру непокретности извршена предбележба стицања објекта у изградњи, односно лица на која је извршена предбележба стицања посебног дела објекта у изградњи. Изузетно од става 10. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење. Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити, осим у случају из члана 154. став 6. овог закона. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом. Употребна дозвола се доставља инвеститору и надлежном грађевинском инспектору. Ако објекат подлеже обавези прибављања интегрисане дозволе може се користити само уз прибављену дозволу из става 1. овог члана и интегрисане дозволе прописане посебним законом. Ако је у поступку издавања грађевинске дозволе инвеститор приложио уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре, пре издавања употребне дозволе за главни објекат, комисија за технички преглед објекта утврђује на основу употребне дозволе за конкретну инфраструктуру, или другог одговарајућег доказа, да је недостајућа инфраструктура изграђена у складу са издатом грађевинском дозволом и пратећом техничком документацијом за ту врсту објекта. На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. На решење из става 2. овог члана, када је доносилац решења министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања. Изузетно, објекат се може користити и без издате употребне дозволе, ако у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе уз који је приложен налаз комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу и предлогом да се може издати употребна дозвола, надлежни орган није издао употребну дозволу, нити је решењем одбио издавање употребне дозволе. У року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра   врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова. Елаборат геодетских радова се пре издавања употребне дозволе доставља на преглед органу надлежном за послове државног премера и катастра. Док траје преглед елабората из става 20. овог члана не теку рокови прописани за издавање употребне дозволе.

Da li je za obveznika integrisane dozvole sama upotrebna dozvola dovoljna?

Ako objekat podliježe integrisanoj dozvoli, Zakon dopušta korištenje samo uz upotrebnu i integrisanu dozvolu propisanu posebnim zakonom. Sama UD ne zamjenjuje taj zasebni okolišni akt. Zahtjev za poseban elaborat stranog režima već je pokriven zapisom zahtev-upotrebna-dozvola.

Објекат за који је у складу са овим законом предвиђено издавање грађевинске дозволе може се користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган који је издао грађевинску дозволу издаје решењем употребну дозволу, у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе. Употребна дозвола издаје се на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона. Употребна дозвола може се издати и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на ризик и одговорност инвеститора. Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, документ о кретању отпада, односно документ о кретању опасног отпада којим се потврђује да је отпад настао грађењем и рушењем (грађевински отпад), предат оператеру постројења за третман, односно складиштење отпада, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Уз захтев за издавање употребне дозволе за објекте за које је посебним законом прописано да се приликом оцене испуњености основних захтева за објекат, као и захтева за пројектовање, извођење и одржавање објекта користе инострани прописи и стандарди и признате методе прорачуна и модела, уколико су тим прописима предвиђени, уз извештај комисије за технички преглед из става 5. овог члана, доставља се и посебан елаборат којим се доказује да је објекат подобан за употребу на основу иностраних прописа и стандарда и признатих метода прорачуна и модела. Надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације. Ако се у поступку издавања употребне дозволе утврди да недостаје изјава о завршетку темеља и/или завршетку објекта у конструктивном смислу, уредном документацијом, у смислу става 7. овог члана сматра се и накнадно достављени извештај вештака геодетске струке да су темељи постављени и урађени у складу са издатом грађевинском дозволом, односно извештај надлежног грађевинског инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу. Уз захтев за издавање употребне дозволе, за објекте за које је посебним прописима предвиђено прибављање сагласности на техничку документацију изван обједињене процедуре, инвеститор доставља и сагласност надлежног органа, односно посебне организације. Употребна дозвола се издаје на захтев инвеститора на кога гласи грађевинска дозвола, односно на захтев финансијера или лица на које је у катастру непокретности извршена предбележба стицања објекта у изградњи, односно лица на која је извршена предбележба стицања посебног дела објекта у изградњи. Изузетно од става 10. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење. Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити, осим у случају из члана 154. став 6. овог закона. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом. Употребна дозвола се доставља инвеститору и надлежном грађевинском инспектору. Ако објекат подлеже обавези прибављања интегрисане дозволе може се користити само уз прибављену дозволу из става 1. овог члана и интегрисане дозволе прописане посебним законом. Ако је у поступку издавања грађевинске дозволе инвеститор приложио уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре, пре издавања употребне дозволе за главни објекат, комисија за технички преглед објекта утврђује на основу употребне дозволе за конкретну инфраструктуру, или другог одговарајућег доказа, да је недостајућа инфраструктура изграђена у складу са издатом грађевинском дозволом и пратећом техничком документацијом за ту врсту објекта. На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. На решење из става 2. овог члана, када је доносилац решења министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања. Изузетно, објекат се може користити и без издате употребне дозволе, ако у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе уз који је приложен налаз комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу и предлогом да се може издати употребна дозвола, надлежни орган није издао употребну дозволу, нити је решењем одбио издавање употребне дозволе. У року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра   врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова. Елаборат геодетских радова се пре издавања употребне дозволе доставља на преглед органу надлежном за послове државног премера и катастра. Док траје преглед елабората из става 20. овог члана не теку рокови прописани за издавање употребне дозволе.

Može li se ispraviti greška u upotrebnoj dozvoli posle upisa svojine?

Može. Ako se naknadno utvrdi povreda zakonske odredbe ili druga očigledna greška — pogrešno obračunata visina doprinosa, greška u numeraciji posebnih delova, pogrešan obračun površina i slično — nadležni organ po zahtevu investitora menja rešenje o upotrebnoj dozvoli, a izmenjeno rešenje je isprava podobna za upis promene u katastru.

Ako po izdavanju rešenja o upotrebnoj dozvoli i upisa prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta, naknadno bude utvrđeno da u izdatom rešenju o upotrebnoj dozvoli postoji povreda neke zakonske odredbe ili neka druga očigledna greška (pogrešno obračunata visina doprinosa, greška u numeraciji posebnih delova, pogrešan obračun površina i sl.), nadležni organ će, po zahtevu investitora izmeniti rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Pogrešan obračun površina u upotrebnoj dozvoli se ispravlja po zahtevu, ne mora se ponavljati ceo postupak.

Šta ako se podaci iz upotrebne dozvole ne slažu sa elaboratom geodetskih radova?

Katastar nalaže usaglašavanje pre upisa prava svojine i obaveštava organ koji je izdao upotrebnu dozvolu, koji obavezuje investitora da u roku od 30 dana od prijema obaveštenja podnese zahtev za izmenu upotrebne dozvole sa potrebnom dokumentacijom.

Ako po izdavanju rešenja o upotrebnoj dozvoli, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra utvrdi da postoji neusaglašenost podataka između izdatog rešenja o upotrebnoj dozvoli i podataka u elaboratu geodetskih radova, naložiće usaglašavanje ovih podataka pre upisa prava svojine na objektu i posebnim delovima objekta.

Šta obaveza vlasnika postaje posle upotrebne dozvole

Izvođenje radova na investicionom i tekućem održavanju, kao i redovni, vanredni i specijalistički pregledi objekta.

Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeđuje izvođenje radova na investicionom i tekućem održavanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalističke preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

Obaveza ne prestaje upotrebnom dozvolom nego tada počinje — i prelazi na vlasnika, ne ostaje na investitoru.

Može li se objekat bez građevinske dozvole priključiti na infrastrukturu

Opšte pravilo ZPI 160 zabranjuje priključenje objekta koji se gradi ili je završen bez propisane GD. Nije potpun odgovor za svaki poseban zakonski režim: poslije upisa svojine prema posebnom zakonu 91/2025 sa izmjenama 80/2026, njegov član 24 dopušta priključenje uz tehničke uslove operatora van objedinjene procedure.

Објекат који се гради, односно чије је грађење завршено без грађевинске дозволе, не може бити прикључен на електроенергетску, гасоводну, телекомуникациону или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију. IX. СТРУЧНИ ИСПИТ, КОНТИНУИРАНО УСАВРШАВАЊЕ И ЛИЦЕНЦЕ ЗА ПРОСТОРНОГ ПЛАНЕРА, АРХИТЕКТУ, АРХИТЕКТУ УРБАНИСТУ, ИНЖЕЊЕРА И ИЗВОЂАЧА РАДОВА И СТРАНА ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ СТРУЧНЕ ПОСЛОВЕ

Povezano važeće pravilo: upis 91-24-prikljucenje-posle-upisa. Izuzetak potiče iz drugog zakona, a ne iz preinačenog citata ZPI 160. Nema automatskog priključka samo na osnovu tvrdnje da je zahtjev za upis podnijet.

Da li licencirani projektant mora da se stručno usavršava?

Da. Licencirani prostorni planer, urbanista, arhitekta urbanista, inženjer, arhitekta, pejzažni arhitekta i izvođač dužni su da tokom obavljanja poslova kontinuirano usavršavaju znanje i veštine radi sticanja uslova za produženje prava na obavljanje stručnih poslova, i da nadležnom ministarstvu dostave dokaz o obavljenom usavršavanju.

Licencirani prostorni planer, licencirani urbanista, licencirani arhitekta urbanista, licencirani inženjer, licencirani arhitekta, licencirani pejzažni arhitekta i licencirani izvođač, dužni su da tokom obavljanja poslova, za koje im je izdata licenca i izvršen upis u registar, kontinuirano usavršavaju svoje znanje i veštine

Da li je stara licenca dovoljna za pravo obavljanja stručnih poslova?

Pravo se stiče članstvom IKS i upisom aktivnog statusa u odgovarajući registar na osnovu važeće polise profesionalne odgovornosti. Postoje razlozi neaktivnog statusa i provjera uslova produženja na tri godine; stara papirna licenca sama ne dokazuje aktuelno pravo za svaki posao. Obrazovanje/licencna oblast i prelazno očuvana prava provjeravaju se odvojeno.

Лицу које је положило одговарајући стручни испит у складу са чланом 161. овог закона, на предлог комисије из члана 161. став 4. овог закона, министар надлежан за послове планирања и изградње решењем издаје лиценцу за просторног планера, урбанисту, архитекту урбанисту, инжењера, архитекту, пејзажног архитекту и извођача радова, на основу којег се по службеној дужности врши упис у регистар из става 4. овог члана. Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од пет дана од дана уручења решења. Жалба не одлаже извршење решења. Против решења Владе може се покренути управни спор. Министарство надлежно за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма води регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера, регистар лиценцираних извођача и евиденцију страних лица која обављају стручне послове, који нарочито садрже следеће податке: 1) податке о лиценцираном лицу и то: име и презиме и јединствени матични број грађана, односно други лични идентификациони број ако је лиценцирано лице страни држављанин; 2) податке о стеченом образовању; 3) податке о лиценци које лице поседује (број лиценце, датум издавања и др.), са описом стручних послова за које је издата лиценца; 4) податке о статусу (активан или није активан); 5) податке о закљученом осигурању од професионалне одговорности у вези са чланом 129а овог закона; 6) податке о поступцима за утврђивање професионалне одговорности, суспензији или одузимању лиценце; 7) податке које ближе прописује министар надлежан за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма; 8) друге податке. Право на употребу професионалног назива, односно право на обављање стручних послова утврђених овим законом и прописима донетим на основу овог закона стиче се чланством у Инжењерској комори Србије и уписом активног статуса у регистар из става 4. овог члана на основу важеће полисе осигурања од професионалне одговорности из члана 129а овог закона. У регистар из става 4. овог члана статус „није активан” уписује се: 1) на лични захтев; 2) неплаћањем чланарине Инжењерској комори Србије; 3) неиспуњавањем услова за продужење лиценце у складу са овим законом; 4) суспендовањем лиценце у складу са овим законом; 5) на основу других разлога прописаних законом. Вођење регистара и евиденције из става 4. овог члана министарство надлежно за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма може уговором поверити Инжењерској комори Србије. Подаци који нису садржани у решењу о издавању лиценце уписују се у регистар из става 4. овог члана на лични захтев или на захтев надлежног органа. Министар надлежан за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма решењем образује комисију за утврђивање повреде професионалних стандарда и норматива (професионалне одговорности), односно да ли лиценцирани просторни планер, лиценцирани урбаниста, лиценцирани архитекта урбаниста, лиценцирани инжењер, лиценцирани архитекта, лиценцирани пејзажни архитекта и лиценцирани извођач несавесно, незаконито, односно нестручно обавља послове за које му је лиценца издата или да ли му је лиценца издата на основу нетачних или неистинитих података. На предлог комисије из става 9. овог члана, уколико се утврди професионална одговорност лиценцираних лица, министар надлежан за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма доноси решење о суспендовању или одузимању лиценце из става 1. овог члана, на основу кога се спроводи промена у регистрима, односно евиденцији из става 4. овог члана. Против решења из става 10. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од пет дана од дана уручења решења, а против решења Владе може се покренути управни спор. Коначно решење из става 10. овог члана је основ за брисање из регистара, односно евиденције из става 4. овог члана, односно за упис статуса „није активан” у складу са ставом 6. тачка 4) овог члана. На поступак утврђивања професионалне одговорности лиценцираних лица сходно се примењује закон којим се уређује општи управни поступак. Лицу које је уписано у регистре и евиденцију из става 4. овог члана издаје се уверење о подацима уписаним у регистар, односно евиденцију у складу са прописом којим се уређује вођење регистра и евиденције. Министар надлежан за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма, у складу са прописима донетим на основу овог закона, на три године од дана издавања решења из става 1. овог члана проверава испуњеност услова за продужење лиценци из става 1. овог члана, које у регистрима из става 4. овог члана имају уписан активан статус. У случају када се утврди да лице не испуњава услове за продужење лиценце министар надлежан за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма доноси решење којим се утврђује та чињеница и на основу кога се врши промена у регистрима из става 4. овог члана.

Pod kojim uslovima strani projektant može raditi u Srbiji?

Pod uslovima reciprociteta i ako ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom, propisima donetim na osnovu njega i posebnim zakonom o priznavanju stranih profesionalnih kvalifikacija, uz ispunjenje uslova iz zakona o zapošljavanju i radu stranaca.

Физичко лице коме је издата лиценца или друго овлашћење, односно лице које је уписано у одговарајући регистар надлежног органа или тела према прописима друге државе (у даљем тексту: страно овлашћено физичко лице), за обављање стручних послова који одговарају стручним пословима утврђеним овим законом, има право у Републици Србији на обављање тих стручних послова у својству одговорног лица под условима реципроцитета и уколико испуњава услове утврђене овим законом, прописима донетим на основу овог закона и посебним законом којим се уређује признавање страних професионалних квалификација. Страно овлашћено физичко лице мора да испуњава услове утврђене законом којим се уређује запошљавање и рад странаца. Поступак утврђивања испуњености услова из става 1. овог члана спроводи министарство надлежно за послове планирања и изградње у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, посебним законом којим се уређује признавање професионалних квалификација и другим посебним прописима. На предлог комисије из члана 161. став 4. овог закона, министар надлежан за послове планирања и изградње доноси решење о испуњености услова из става 1. овог члана, на основу кога се по службеној дужности врши упис у евиденцију из члана 162. став 4. овог члана. Против решења из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од пет дана од дана уручења решења. Жалба не одлаже извршење решења. Против решења Владе може се покренути управни спор.

Ministarstvo u propisanom postupku donosi rješenje na osnovu kojeg se lice upisuje u evidenciju; strana licenca sama nije dokaz da je taj postupak završen. Posebna EEP grana ima odloženi početak po samostalnom 56 izmjena 9/2020.

Koji dodatni uslovi važe za strane stručne učesnike?

Strana organizacija/preduzetnik načelno ispunjava iste uslove kao domaći i prolazi zakonski postupak. Strana polisa fizičkog ovlašćenog lica priznaje se samo ako je jednakovrijedna/uporediva i nije ispod domaćeg minimuma. Odgovorno lice primjenjuje propiseSrbije i služi se srpskim u potrebnom obimu, a prevod koristi na svoj rizik/trošak. Posebne EEP grane imaju odloženi početak, ne aktiviraju se samo državljanstvom.

Страно правно лице, односно предузетник са седиштем у другој држави има право у Републици Србији на обављање стручних послова утврђених овом законом, под истим условима које треба да испуни правно лице, односно предузетник са седиштем у Републици Србији, у складу сa овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Одредба става 1. овог члана не примењује се на правна лица, односно предузетнике са седиштем у држави потписници европског економског простора (у даљем тексту: ЕЕП) након приступања Републике Србије Европској унији. Поступак утврђивања испуњености услова из става 1. овог члана спроводи министарство надлежно за послове планирања и изградње у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. На предлог комисија из чл. 36, 126. и 150. овог закона, министар надлежан за послове планирања и изградње доноси решење о испуњености услова из става 1. овог члана. Против решења из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од пет дана од дана уручења решења. Жалба не одлаже извршење решења. Против решења Владе може се покренути управни спор. *Службени гласник РС, број 9/2020 … Страном овлашћеном физичком лицу признаје се закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у другој држави у којој је пословно настањен, ако је осигураник покривен гаранцијом која је једнаковредна или упоредива у односу на намену или предмет осигурања, при чему износ осигурања не може бити мањи од износа који је утврђен прописима који уређују осигурање од професионалне одговорности за обављање послова у области просторног планирања и изградње у Републици Србији. *Службени гласник РС, број 9/2020 … У обављању стручних послова утврђених овим законом у својству одговорног лица у Републици Србији, страно овлашћено физичко лице дужно је да примењује прописе Републике Србије, познаје и служи се српским језиком у обиму који је довољан за обављање послова из одговарајуће стручне области за које је одговорно у складу са овим законом. Страно овлашћено лице које у обављању стручних послова у својству одговорног лица користи услугу превођења, чини то на сопствену одговорност и трошак. *Службени гласник РС, број 9/2020 4. Признавање професионалних квалификација у области просторног и урбанистичког планирања, израде техничке документације и грађења за страна лица држављане потписница ЕЕП *Службени гласник РС, број 9/2020

Ko osim investitora može tražiti UD?

U zakonskom obuhvatu finansijer i lica sa predbilježbom sticanja objekta/posebnog dijela u izgradnji; propisano formirana stambena zajednica ili udruženje; i zainteresovano lice koje je obezbijedilo tehnički pregled i pribavilo pozitivno mišljenje po 155. To nijesu opšta ovlašćenja svakog prolaznika, niti ukidanje drugih uslova UD.

Технички преглед објеката врши комисија, коју формира инвеститор, или комисија коју формира привредно друштво, друго правно лице, односно предузетник коме инвеститор повери вршење тих послова и које је уписано у одговарајући регистар привредних субјеката, у складу са овим законом и прописом којим се уређује садржина записника о техничком прегледу, састав комисије за технички преглед, као и начин вршења техничког прегледа. Када је предмет техничког прегледа објекат за који су утврђене посебне мере заштите од пожара, члан комисије за технички преглед је и инжењер противпожарне заштите са одговарајућом лиценцом. Технички преглед објекта обезбеђује инвеститор, у складу са овим законом. Трошкове техничког прегледа сноси инвеститор. Изузетно од одредбе из става 3. овог члана, технички преглед објекта, или дела објекта који представља целину и може се као такав самостално користити, може обезбедити и друго лице које за то има интерес, у ком случају то лице сноси трошкове техничког прегледа. Лице из става 5. овог члана након прибављеног позитивног мишљења комисије за технички преглед објекта има право да поднесе захтев за издавање употребне дозволе. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018 … Објекат за који је у складу са овим законом предвиђено издавање грађевинске дозволе може се користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган који је издао грађевинску дозволу издаје решењем употребну дозволу, у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе. Употребна дозвола издаје се на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона. Употребна дозвола може се издати и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на ризик и одговорност инвеститора. Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, документ о кретању отпада, односно документ о кретању опасног отпада којим се потврђује да је отпад настао грађењем и рушењем (грађевински отпад), предат оператеру постројења за третман, односно складиштење отпада, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Уз захтев за издавање употребне дозволе за објекте за које је посебним законом прописано да се приликом оцене испуњености основних захтева за објекат, као и захтева за пројектовање, извођење и одржавање објекта користе инострани прописи и стандарди и признате методе прорачуна и модела, уколико су тим прописима предвиђени, уз извештај комисије за технички преглед из става 5. овог члана, доставља се и посебан елаборат којим се доказује да је објекат подобан за употребу на основу иностраних прописа и стандарда и признатих метода прорачуна и модела. Надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације. Ако се у поступку издавања употребне дозволе утврди да недостаје изјава о завршетку темеља и/или завршетку објекта у конструктивном смислу, уредном документацијом, у смислу става 7. овог члана сматра се и накнадно достављени извештај вештака геодетске струке да су темељи постављени и урађени у складу са издатом грађевинском дозволом, односно извештај надлежног грађевинског инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу. Уз захтев за издавање употребне дозволе, за објекте за које је посебним прописима предвиђено прибављање сагласности на техничку документацију изван обједињене процедуре, инвеститор доставља и сагласност надлежног органа, односно посебне организације. Употребна дозвола се издаје на захтев инвеститора на кога гласи грађевинска дозвола, односно на захтев финансијера или лица на које је у катастру непокретности извршена предбележба стицања објекта у изградњи, односно лица на која је извршена предбележба стицања посебног дела објекта у изградњи. Изузетно од става 10. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење. Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити, осим у случају из члана 154. став 6. овог закона. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом. Употребна дозвола се доставља инвеститору и надлежном грађевинском инспектору. Ако објекат подлеже обавези прибављања интегрисане дозволе може се користити само уз прибављену дозволу из става 1. овог члана и интегрисане дозволе прописане посебним законом. Ако је у поступку издавања грађевинске дозволе инвеститор приложио уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре, пре издавања употребне дозволе за главни објекат, комисија за технички преглед објекта утврђује на основу употребне дозволе за конкретну инфраструктуру, или другог одговарајућег доказа, да је недостајућа инфраструктура изграђена у складу са издатом грађевинском дозволом и пратећом техничком документацијом за ту врсту објекта. На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. На решење из става 2. овог члана, када је доносилац решења министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања. Изузетно, објекат се може користити и без издате употребне дозволе, ако у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе уз који је приложен налаз комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу и предлогом да се може издати употребна дозвола, надлежни орган није издао употребну дозволу, нити је решењем одбио издавање употребне дозволе. У року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова. Елаборат геодетских радова се пре издавања употребне дозволе доставља на преглед органу надлежном за послове државног премера и катастра. Док траје преглед елабората из става 20. овог члана не теку рокови прописани за издавање употребне дозволе. *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 9/2020 ***Службени гласник РС, број 62/2023 ****Службени гласник РС, број 91/2025

Ko utvrđuje minimalne cene projektovanja i nadzora?

Inženjerska komora Srbije — utvrđuje minimalne cene za izradu planske i tehničke dokumentacije, tehničke kontrole, tehničke preglede i nadzor za zgrade i inženjerske objekte.

utvrđuje minimalne cene za izradu planske i tehničke dokumentacije, tehničke kontrole, tehničke preglede i nadzor za zgrade i inženjerske objekte

Koje korisnički važne nadležnosti ima nova Agencija?

Izdaje odnosno potvrđuje certifikate zelene gradnje i po povjerenom zakonskom režimu informaciju o lokaciji za 133/AP, vodi planske registre i sistem, te izdaje licence pravnim izrađivačima planova. Po zahtjevu zakonom opisanih izrađivača priprema podloge/izvode uz stvarne troškove. Informacija o lokaciji nije isto što i izdavanje LU, a priprema nove podloge nije besplatno ustupanje postojeće kopije iz 40/46.

Агенција је надлежна да: 1) припрема, координира и прати израду докумената просторног и урбанистичког планирања из надлежности Републике Србије; 2) припрема одлуку о изради свих планских докумената које предлаже надлежно министарство; 3) остварује међународну сарадњу у области просторног планирања и урбанизма; 4) пружа стручну помоћ у изради планских докумената јединицама локалне самоуправе; 5) успоставља јединствени систем показатеља за просторно планирање у складу са системом ЕСПОН и води Централни регистар планских докумената у Републици Србији; 6) припрема и реализује програме едукације за потребе израде докумената просторног планирања; 7) успоставља и води систем е-простор за потребе припреме, координације и праћење израде докумената просторног и урбанистичког планирања; 8) врши праћење (мониторинг) промена стања у простору; 9) успоставља и води регистар brownfield локацијa у Републици Србији; 10) издаје односно потврђује сертификате зелене градње; 11) обавља стручну контролу докумената просторног и урбанистичког планирања, и контролу усклађености планских докумената, из надлежности Републике, односно аутономне покрајине, као поверене послове у складу са законом и прописима донетим на основу закона; 12) издаје информацију о локацији из надлежности министарства, односно аутономне покрајине, као поверене послове у складу са законом; 13) издаје лиценце правним лицима за израду докумената просторног и урбанистичког планирања; 14) по захтеву лица из члана 47. став 2. овог закона, припрема подлоге за израду планских докумената (топографске карте, сателитски снимци, карте из постојећих географских информационих система, ажурне геореференциране ортофото подлоге, оверени катастарско-топографски планови и дигитални катастарско-топографски планови), уз накнаду стварних трошкова припреме подлога; 15) по захтеву лица из члана 47. став 2. овог закона, припрема изводе из планских докумената хијерархијског вишег реда (Просторни план Републике Србије, регионални просторни план, просторни план подручја посебне намене, просторни план јединице локалне самоуправе, генерални урбанистички план), као и изводе из друге развојне документације, уз накнаду стварних трошкова припреме извода и 16) обавља и друге поверене послове у складу са законом и статутом. Агенцији се поверавају послови стручне контроле докумената просторног и урбанистичког планирања и контроле усклађености планских докумената које обавља министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма, односно надлежни орган аутономне покрајине у складу са законом. Агенцији се поверавају послови издавања информације о локацији за објекте из члана 133. овог закона односно из члана 134. овог закона за које је надлежна аутономна покрајина.

Kada organ nalaže uklanjanje objekta zbog dotrajalosti?

Kada utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena stabilnost objekta i da on predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Rešenje se donosi i uvek kada vlasnik zakonito izgrađenog objekta sam podnese zahtev za uklanjanje.

Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.

Koji uslov prethodi izvršenju uklanjanja opasnog objekta?

U propisanom slučaju prije izvršenja rješava se nužni smještaj korisnika koji obezbjeđuje JLS, osim kada uklanjanje traži vlasnik koji sam koristi objekat. Ova zaštita ne ukida ostale mjere protiv neposredne opasnosti ni druge zasebne režime uklanjanja.

Орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства одобриће решењем, по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица, уклањање објекта, односно његовог дела, за који утврди да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја. Надлежни орган из става 1. овог члана донеће решење о уклањању објекта и у свим случајевима када власник објекта изграђеног у складу са законом поднесе захтев за уклањање објекта надлежном органу. Пре доношења решења из става 1. овог члана, надлежни грађевински инспектор доноси решење о забрани коришћења, односно употребе објекта. У случају да су радови започети, а градилиште затворено и представља непосредну опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и за безбедност саобраћаја, надлежни грађевински инспектор доноси решење о уклањању објекта у изградњи. Решење из става 1. овог члана може се извршити ако су претходно решена питања смештаја корисника објекта, осим у случају када се уклањање објекта одобрава на захтев власника који тај објекат користи. Као решено питање смештаја корисника објекта сматра се обезбеђивање нужног смештаја, који обезбеђује јединица локалне самоуправе на чијој територији се налази предметни објекат. Надлежни грађевински инспектор, односно лице по чијем захтеву се води поступак, дужно је да изврши пријаву уклањања објекта. Жалба на решење о уклањању објекта или дела објекта из ст. 1. и 3. овог члана не задржава извршење решења. Ако је за потребе извођења радова на изградњи линијске инфраструктуре од посебног значаја за Републику Србију потребно спровести уклањање објекта изграђеног супротно закону, као доказ о одговарајућем праву сматра се: 1) изјава оверена у складу са законом којим се уређује овера потписа, којом се странка легитимисана у поступку озакоњења неопозиво изјашњава да није заинтересована за озакоњење објекта изграђеног супротно закону, као и да овлашћује инвеститора да бесправно изграђени објекат може уклонити, као и да на основу наведене изјаве у њено име и за њен рачун може обуставити поступак озакоњења код надлежног органа, у складу са законом којим се уређује управни поступак; 2) сагласност власника земљишта на коме се налази објекат изграђен супротно закону, ако објекат није евидентиран и пописан од стране грађевинског инспектора; 3) сагласност управљача инфраструктуре/вршиоца комуналне делатности, ако објекат изграђен супротно закону представља линијски инфраструктурни објекат, односно објекат комуналне инфраструктуре.

Šta se podnosi uz zahtev za dozvolu o uklanjanju objekta?

Projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz svojine na objektu, uslovi ako bi rušenje ugrozilo javni interes, i rješenje o davanju saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja kada je ta obaveza propisana. Rješenje o dozvoli donosi se u osam dana od uredne dokumentacije.

Уклањању објекта, односно његовог дела, осим у случају извршења инспекцијског решења, може се приступити само на основу дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела из члана 167. овог закона. Уз захтев за издавање дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела подноси се : 1)  пројекат рушења са техничком контролом; 2) доказ о својини на објекту; 3)  услови, ако се ради о објекту чијим рушењем би био угрожен јавни интерес (заштита постојеће комуналне и друге инфраструктуре, заштита културног добра, заштита животне средине и сл.), као и решење о давању сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, ако се ради о објекту за који је посебним прописом утврђена ова обавеза. Дозвола о уклањању објекта, односно његовог дела издаје се решењем у року од 8 дана од дана достављања уредне документације. На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења. На решење из става 3. овог члана, када је доносилац решења министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се тужбом може покренути управни спор, у року од 30 дана од дана достављања решења. Решење из става 3. овог члана, односно грађевинску дозволу која садржи податке о објекту који се уклања, надлежни орган доставља и министарству надлежном за послове животне средине. Брисан је ранији став 6. (види члан 73. Закона – 24/2011-3) Доказ о складиштењу отпада од грађења и рушења за објекте за које се израђује План управљања отпадом од грађења и рушења, доставља се органу који је издао решење из става 3. овог члана.

Zahtijeva se rješenje o saglasnosti, a ne samo izrađeni plan. Poseban izuzetak inspekcijskog izvršenja i prijava radova čitaju se po 167/168/168a.

Sme li se objekat ukloniti bez dozvole?

Ne. Uklanjanju objekta ili njegovog dela može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja.

Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela iz člana 167. ovog zakona.

Kome se dostavlja dokaz o skladištenju otpada od građenja i rušenja kod uklanjanja objekta?

Za objekte za koje se izrađuje Plan, dokaz o skladištenju otpada dostavlja se organu koji je izdao rešenje o dozvoli uklanjanja.

dostavlja se organu koji je izdao rešenje iz stava 3. ovog člana

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Kod dozvole za uklanjanje objekta, da li se sada prilaže samo Plan upravljanja otpadom?

Ne. Od 01.09.2026. član 168 traži rešenje o davanju saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja kada je plan obavezan.

rešenje o davanju saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Prevezano 07.09.2026: lokalni tekst ZPI je zamijenjen redakcijski preciscenim tekstom sa PIS-a kroz 80/2026, pa delta-paket vise nema poseban izvor i citat se sada provjerava.

Podnosi li se prijava radova za rušenje?

Da. Investitor izvođenja radova na uklanjanju objekta odnosno njegovog dela podnosi prijavu radova u skladu sa članom 148. zakona.

Investitor izvođenja radova na uklanjanju objekta odnosno njegovog dela, podnosi prijavu radova u skladu sa članom 148. ovog zakona.

Može li se izbeći rušenje dotrajalog objekta?

Može, ako organ utvrdi da se neposredna opasnost može otkloniti rekonstrukcijom objekta. Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija utvrđuje se rok u kome se radovi moraju završiti; ako se rok ne ispoštuje, organ nalaže uklanjanje.

Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.

Šta je obaveza po izvršenom uklanjanju objekta?

Mora se izvršiti uređenje zemljišta, skladištenje i odvoz građevinskog otpada u skladu sa posebnim propisima. Uklanjanje vrši pravno lice ili preduzetnik upisan u registar za građenje, a rukovodi njime odgovorni izvođač radova.

Po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvršiti uređenje zemljišta, skladištenje i odvoz građevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

U kom roku inspektor proverava projekat parcelacije?

U roku od 30 dana od dana izdavanja potvrde nadležnog organa — proverava da li je projekat preparcelacije i parcelacije izrađen u skladu sa planskim dokumentom.

je projekat preparcelacije i parcelacije izrađen u skladu sa planskim dokumentom, u roku od 30 dana od dana izdavanja potvrde nadležnog organa

U kom roku urbanistički inspektor može osporiti lokacijske uslove?

Podnošenjem prigovora nadležnom organu u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrđivanja urbanističkog projekta ili projekta parcelacije i preparcelacije, uz obaveštavanje investitora. Ako organ ne postupi po prigovoru u roku od 30 dana, inspektor rešenjem nalaže izdavanje novih lokacijskih uslova.

da podnese prigovor nadležnom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistički projekat, odnosno projekat parcelacije i preparcelacije, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrđivanja urbanističkog projekta, odnosno projekta parcelacije i preparcelacije

Lokacijski uslovi nisu konačno sigurni pre isteka 30 dana od izdavanja — inspektor ih u tom roku može osporiti.

Šta sledi ako se gradi bez građevinske dozvole?

Inspektor provjerava postojanje propisane GD/prijave odnosno rješenja 145 i u zakonom opisanom slučaju podnosi krivičnu prijavu protiv navedenih učesnika, uključujući parcelnog vlasnika uz izričito pomenuti izuzetak uzurpacije. To nije tvrdnja da se za svaku zakonitu vrstu radova mora pribaviti GD, niti je podnošenje prijave isto što i utvrđena krivica.

Грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли: 1) привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које гради објекат, односно лице које врши стручни надзор, односно лица која обављају поједине послове на  грађењу објеката, испуњавају прописане услове; 2) је за објекат који се гради, односно за извођење радова издата грађевинска дозвола и потврђена пријава о почетку грађења, односно издато решење из члана 145. овог закона  и да, ако то није случај, против извођача радова, односно инвеститора , односно власника катастарске парцеле на којој се изводе радови, осим у случају узурпације катастарске парцеле,  поднесе надлежном органу кривичну пријаву због извршења кривичног дела градње без грађевинске дозволе; 3) је инвеститор закључио уговор о грађењу, у складу са овим законом; 4) се објекат гради према издатој грађевинској дозволи и пројекту за извођење, односно техничкој документацији на основу које је издато решење из члана 145. овог закона; 4а) брисана је (види члан 47. Закона - 9/2020-3) 5) је градилиште обележено на прописан начин; 6) извршени радови, односно материјал, опрема и инсталације који се уграђују одговарају закону и прописаним стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета; 7) је извођач радова предузео мере за безбедност објекта, суседних објеката, саобраћаја, околине и заштиту животне средине; 8) на објекту који се гради или је изграђен постоје недостаци који угрожавају безбедност његовог коришћења и околине; 8а) је извођач радова пријавио завршетак изградње темеља и објекта у конструктивном смислу и да ли је те радове извео у складу са издатим одобрењем за извођење радова, односно грађевинском дозволом; 9) извођач радова води грађевински дневник, грађевинску књигу и обезбеђује књигу инспекције у електронском облику, на прописани начин; 10) се у току грађења и коришћења објекта врше прописана осматрања и одржавања објекта; 11) је технички преглед извршен у складу са законом и прописима донетим на основу закона; 12) је за објекат који се користи издата употребна дозвола; 13) се објекат користи за намену за коју је издата грађевинска, односно употребна дозвола; 14) обавља и друге послове утврђене законом или прописом донетим на основу закона. Грађевински инспектор је овлашћен да врши надзор над коришћењем објеката и да предузима мере ако утврди да се коришћењем објекта доводе у опасност живот и здравље људи, безбедност околине, угрожава животна средина, умањују или уништавају споменичка својства непокретних културних добара и ако се ненаменским коришћењем утиче на стабилност и сигурност објекта, чиме се врши узурпација и/или деградација простора. У вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор је дужан да обавезно изврши два инспекцијска надзора и то приликом добијања обавештења од надлежног органа о пријави темеља и по завршетку објекта у конструктивном смислу. У вршењу инспекцијског надзора, грађевински инспектор је овлашћен да уђе на градилиште и објекте у изградњи, да тражи исправе у циљу идентификације лица, да узима изјаве од одговорних лица, фотографише или сачини видео снимак градилишта или објекта, као и да предузима друге радње везане за инспекцијски надзор, у циљу утврђивања чињеничног стања. У вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор је овлашћен да уђе без одлуке суда и  без претходне најаве на градилиште и у посебни физички део зграде у којем се изводе радови за које је по овом закону предвиђен инспекцијски надзор,  када постоје разлози за неодложно поступање или оправдана бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора или када то налаже заштита јавног интереса, односно отклањање опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и других радно ангажованих лица, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, комунални ред или безбедност, као и када постоји основана сумња да се извођењем радова врши кривично дело бесправне градње, с тим што се разлози за изостављање обавештења наводе у налогу за инспекцијски надзор. Грађевински инспектор је дужан да пружа стручну помоћ у вршењу поверених послова у области инспекцијског надзора и да даје стручна објашњења, да предузима превентивне мере, укључујући да обавештава субјекта инспекцијског надзора у вези са обавезама из прописа, указује субјекту инспекцијског надзора на могуће забрањене, односно штетне последице његовог понашања, опомене субјекта инспекцијског надзора на потребу отклањања узрока незаконитости које могу настати у будућности, као и да непосредно учествује у вршењу инспекцијског надзора кад је то неопходно. Накнадно прибављена грађевинска дозвола и потврда пријаве о почетку грађења, односно прибављено решење из члана 145. овог закона, не ослобађа кривичне одговорности, односно одговорности за привредни преступ и/или прекршај лица из става 1. тачка 2) овог члана.

Vrstu potrebnog akta i položaj svakog učesnika treba utvrditi prije primjene sankcijskog opisa. Izuzetke 144/145/143 i poseban upis ne poništava ovaj informativni zapis.

Šta proverava građevinski inspektor na gradilištu?

Da li izvođač i lice koje vrši stručni nadzor ispunjavaju propisane uslove; da li je izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava radova; da li je zaključen ugovor o građenju; da li se objekat gradi prema dozvoli i projektu za izvođenje; da li je gradilište obeleženo na propisan način; da li izvedeni radovi, materijal, oprema i instalacije odgovaraju propisima i standardima; i da li je izvođač preduzeo mere bezbednosti.

je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona

Šta inspektor nalaže ako se objekat ne gradi prema dozvoli?

Rešenjem nalaže obustavu radova i određuje rok koji ne može biti duži od 30 dana od urednog uručenja investitoru za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje odnosno izmenu građevinske dozvole; ako investitor u tom roku ne pribavi odnosno ne izmeni dozvolu, nalaže uklanjanje objekta ili njegovog dela.

У вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор је овлашћен да: 1) нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, односно ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, односно решењу о одобрењу за извођење радова из члана 145. овог закона; 1а) брисана је (види члан 61. Закона - 62/2023-10) 2) наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана од дана уредног уручења инвеститору - за подношење захтева са уредном документацијом за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, ако се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, односно пројекту за извођење, а ако инвеститор у остављеном року не прибави, односно не измени грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела; 3) наложи решењем обуставу радова, ако инвеститор није закључио уговор о грађењу, односно није извршио пријаву радова, у складу са овим законом; 3а) наложи решењем обуставу радова, ако извођач радова није обавестио надлежни орган о завршеним темељима и завршетку објекта у конструктивном смислу, у складу са овим законом; 4) наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана за прибављање грађевинске дозволе, ако утврди да је за радове који се изводе на основу решења из члана 145. овог закона потребно прибавити грађевинску дозволу, а ако инвеститор у остављеном року не прибави грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела; 5) наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, ако изграђени темељи нису усклађени са, грађевинском дозволом и пројектом за извођење а ако инвеститор у остављеном року не прибави грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање изграђених темеља и враћање терена у првобитно стање; 6) наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела ако је настављено грађење, односно извођење радова и после доношења решења о обустави радова; 6а) врши континуирано праћење промена стања у простору и о томе седмично обавештава Републичку грађевинску инспекцију; 7) наложи решењем уклањање привременог објекта из члана 147. овог закона протеком прописаног рока; 8) наложи решењем инвеститору, односно власнику објекта забрану даљег уклањања објекта, односно његовог дела, ако се објекат или његов део уклања без решења о дозволи уклањања објекта, односно његовог дела; 9) наложи решењем обуставу радова, ако инвеститор није решењем одредио стручни надзор, у складу са овим законом; 9а) наложи решењем обуставу радова, ако извођач радова изводи радове из члана 133. овог закона, а није уписан у одговарајући регистар за грађење те врсте објеката; 10) нареди спровођење других мера, у складу са овим законом. Решење о уклањању објекта, односно његовог дела односи се и на делове објекта који нису описани у решењу о рушењу, а настали су након састављања забележбе и чине једну грађевинску целину. За објекте који се граде без издатог решења о грађевинској дозволи, решења о одобрењу за извођење радова или другог акта у складу са овим законом, надлежни грађевински инспектор доноси решење о обустави радова и уклањању објекта, које без одлагања доставља републичком грађевинском инспектору, а објекат се уклања или са земљиштем испод објекта, део објекта, односно посебни део објекта, постаје јавна својина Републике Србије. Решење из става 3. овог члана извршиће се на терет лица које је изградило објекат. Решење из става 3. овог члана, републички грађевински инспектор доставља Агенцији, која упоређује решење са ID бројем објекта из евиденције о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности и прослеђује потврду Заводу, ради уписа права својине у корист Републике Србије. Када грађевински инспектор утврди да је поступање лица са одговарајућом лиценцом у супротности са прописима, односно правилима струке, дужан је да о томе обавести надлежни орган и организацију која је издала лиценцу ради утврђивања одговорности. Када грађевински инспектор утврди да извођач радова, односно одговорни извођач радова изводи радове без издате грађевинске дозволе, односно гради објекат супротно издатој грађевинској дозволи и техничкој документацији, на основу које је грађевинска дозвола издата, подноси кривичну пријаву и покреће поступак за одузимање лиценце против одговорног извођача, односно подноси пријаву за привредни преступ против извођача радова. Грађевински инспектор подноси   кривичну пријаву и иницира поступак одузимања лиценце главном пројектанту, односно одговорном пројектанту који је потписао технички документ или је потврдио тај документ, ако у поступку надзора утврди да тај документ није у складу са овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона. Грађевински инспектор обавезно подноси кривичну пријаву и иницира поступак одузимања лиценце одговорном извођачу радова, за кога се утврди да радове изводи без издате грађевинске дозволе и пријаве радова. Надлежни орган и организација из става 3. овог члана дужни су да подносиоца обавештења обавесте о предузетим мерама у року од 30 дана од подношења обавештења, као и да му доставе примерак одлуке донете у поступку по пријави, ради информисања. У регистар обједињене процедуре евидентирају се: решења грађевинског инспектора из става 3. овог члана, обавештење из става 6. овог члана, пријава из става 7. овог члана и коначна одлука из става 8. овог члана. Брисан је ранији став 9. (види члан 61. Закона - 62/2023-10)

Mjerodavan je konkretni ostavljeni rok, koji može biti kraći od 30 dana. Izvor u istoj tački govori o roku za podnošenje urednog zahtjeva, a zatim o nepribavljanju/neizmjeni dozvole; ta unutrašnja formulacija ne smije se tiho prepraviti u garantovani dodatni rok za svako odstupanje. Postoje i drugi osnovi neposrednog uklanjanja.

Šta ako izvođač ne obavesti organ o završenim temeljima?

Građevinski inspektor rešenjem nalaže obustavu radova ako izvođač nije obavestio nadležni organ o završenim temeljima i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

naloži rešenjem obustavu radova, ako izvođač radova nije obavestio nadležni organ o završenim temeljima i završetku objekta u konstruktivnom smislu, u skladu sa ovim zakonom

Šta ako gradilište nije obeleženo na propisan način?

Inspektor nalaže obustavu i rok za otklanjanje nedostatka obilježavanja najduže tri dana. Rješenje može biti usmeno na licu mjesta, uz pisani otpravak najkasnije pet dana; tada rok za izvršenje i žalbu počinje od usmenog rješenja, a ne tek od otpravka.

Кад грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да: 1) се у току грађења не предузимају мере за безбедност објекта, саобраћаја, околине и заштиту животне средине, наредиће решењем инвеститору, односно извођачу радова мере за отклањање уочених недостатака, рок њиховог извршења, као и обуставу даљег извођења радова док се ове мере не спроведу, под претњом принудног извршења на терет инвеститора, односно извођача радова; 2) извршени радови, односно грађевински производи, опрема и постројења који се уграђују не одговарају закону и прописаним стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета, обуставиће решењем даље извођење радова док се не отклоне утврђени недостаци; 3) градилиште није обележено на прописан начин,  наложиће решењем обуставу радова и одредиће рок за отклањање недостатака, који не може бити дужи од три дана; Решење из става 1. овог члана може се донети и усменим изрицањем на лицу места, уз обавезу инспектора да писмени отправак изради у року који не може бити дужи од пет дана. Рок за извршење и рок за жалбу почињу да теку од дана доношења усменог решења. Писмени отправак решења из става 1. тачка 1) доставља се прибијањем на објекат који се гради.

Šta ako se objekat koristi bez upotrebne dozvole?

Inspektor naređuje investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana; ako je ne pribavi, donosi rešenje o zabrani korišćenja objekta.

Ако грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да: 1) привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, односно лице коме је поверено вршење стручног надзора над грађењем објекта, односно извођењем радова не испуњава прописане услове, забраниће решењем даље извођење радова до испуњења услова; 2) на објекту који се гради или који је изграђен постоје недостаци који представљају непосредну опасност по стабилност, односно безбедност објекта и његове околине и живот и здравље људи, забраниће решењем коришћење објекта или његовог дела док се не отклоне утврђени недостаци; 3) се објекат за који је издата грађевинска дозвола користи без употребне дозволе, наредиће инвеститору прибављање употребне дозволе у року који не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана, а ако је инвеститор не прибави у утврђеном року донеће решење о забрани коришћења објекта; 4) се објекат за који је издата грађевинска и употребна дозвола користи за намену која није утврђена решењем којим је одобрено извођење радова, грађевинском односно употребном дозволом, наложиће прибављање грађевинске дозволе, односно решења из члана 145. овог закона у року од 30 дана, а ако инвеститор не прибави грађевинску дозволу, односно решење из члана 145. овог закона у остављеном року, донеће решење о забрани коришћења објекта; 5) се коришћењем објекта доводи у опасност живот и здравље људи, безбедност суседних објеката, безбедност околине или угрожава животна средина, наложиће извођење потребних радова, односно забранити коришћење објекта, односно дела објекта. 6) брисана је (види члан 62. Закона - 62/2023-10)

Ova mjera pretpostavlja upotrebu bez potrebnog zakonskog osnova. Prije takvog zaključka provjeravaju se izričito dopušteni slučajevi iz 158 i zakonit probni režim 157; sama neizdata UD nije univerzalni dokaz nedopuštene upotrebe u svakoj situaciji.

Šta ako se objekat koristi za namenu koja nije odobrena?

Inspektor nalaže pribavljanje građevinske dozvole odnosno rešenja iz člana 145. u roku od 30 dana; ako investitor to ne uradi, sledi mera zabrane.

se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena rešenjem kojim je odobreno izvođenje radova, građevinskom odnosno upotrebnom dozvolom, naložiće pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana

Šta ako se ne vrši propisano osmatranje ili održavanje objekta?

Građevinski inspektor rešenjem naređuje investitoru i izvođaču radova, odnosno korisniku objekta, da uočene nepravilnosti otkloni.

Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku građenja, odnosno korišćenja objekta ne vrši propisano osmatranje, odnosno održavanje objekta, narediće rešenjem investitoru i izvođaču radova, odnosno korisniku objekta da uočene nepravilnosti otkloni.

Kada inspektor zatvara gradilište?

Kad utvrdi da se objekat gradi ili se izvode pripremni radovi bez ili suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je dozvola izdata, kao i potvrdi o prijavi radova. Rešenje je izvršno danom donošenja, a mera se sprovodi službenim znakom zatvoreno gradilište, pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja.

narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta. Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršno je danom donošenja.

Kako se dostavlja izvršno inspekcijsko rješenje kad investitor nije poznat?

U tačno opisanom postupku dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu organa i objekat, sa zabilješkom vremena/mjesta. Smatra se uredno dostavljenim tog dana. Naknadna identifikacija ili promjena učesnika ne prekida postupak niti produžava rokove. Ne prenositi ovo na svaku običnu dostavu poznatoj stranci.

Кад грађевински инспектор, у вршењу инспекцијског надзора, утврди да је инвеститор непознат, решење  о дозволи извршења доставља се прибијањем на огласну таблу надлежног органа и прибијањем на објекат који се гради, односно употребљава, што се констатује забелешком инспектора о времену и месту доставе на решењу, односно закључку о дозволи извршења. Забелешка из става 1. овог члана садржи све релевантне податке о дану, месту и врсти објекта као и о имену инвеститора или извођача радова уколико је оно познато, а уколико није поступак ће се водити против непознатог лица. Накнадним идентификовањем инвеститора или извођача радова или променом инвеститора или извођача радова, поступак из става 1. овог члана се не прекида нити се продужавају рокови одређени у том поступку. Решење   из става 1. овог члана сматра се уредно достављеним даном прибијања на огласну таблу надлежног органа и прибијањем на објекат који се гради, односно употребљава.

Kada se umesto rušenja nalaže vraćanje u prvobitno stanje?

Kada bi uklanjanjem (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i slično) nastala opasnost po život i zdravlje ljudi, po susedne objekte ili po sam objekat — tada inspektor rešenjem nalaže vraćanje u prvobitno stanje.

građevinski inspektor, u slučajevima iz stava 1. ovog člana neće doneti rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po život i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, već će investitoru rešenjem naložiti vraćanje u prvobitno stanje

Koji pravni lijek postoji protiv inspekcijskog rješenja?

Protiv građevinskog rješenja žalba je 15 dana uz zakonom određeno ministarstvo/povjerenu pokrajinu; republičko rješenje je konačno sa mogućnošću upravnog spora. Protiv urbanističkog postoji prigovor u osam dana nadležnom izvršnom organu prema posebnoj nadležnosti. Žalba ne odlaže izvršenje. Ne zamijeniti ove rokove pravnim lijekom protiv GD.

На решење надлежног грађевинског инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења. Жалба на решење из става 1. овог члана се изјављује министарству надлежном за послове урбанизма и грађевинарства. Решења републичког грађевинског инспектора су коначна и против њих се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор. На решење урбанистичког инспектора може се изјавити приговор у року од осам дана од дана достављања. На решење урбанистичког инспектора приговор се изјављује надлежном извршном органу града Београда, аутономне покрајине, односно Влади, преко органа надлежног за послове урбанизма аутономне покрајине. Аутономној покрајини поверава се решавање по жалби против првостепеног решења донетог у поступку инспекцијског надзора у области изградње објеката који се граде на територији аутономне покрајине. Жалба изјављена на решења из овог члана не одлаже извршење решења.

Koje dužnosti ima projektantsko/plansko lice prema urbanističkoj inspekciji?

Omogućava potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju i postupa po naloženim mjerama u roku. Poslije zabrane izrade plana može nastaviti tek po otklanjanju nepravilnosti, pisanom obavještenju i utvrđenju inspektora da su otklonjene. Samo slanje obavještenja nije dovoljno.

Урбанистички инспектор, у вршењу инспекцијског надзора, има право и дужност да проверава да ли: 1) привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које израђује просторне и урбанистичке планове или обавља друге послове одређене овим законом испуњава прописане услове; 2) је плански документ израђен и донет у складу са законом и прописом донетим на основу закона; 2а) је пројекат препарцелације и парцелације израђен у складу са планским документом, у року од 30 дана од дана издавања потврде надлежног органа; 3) су локацијски услови и урбанистички пројекат издати у складу планским документом , законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона; 4) се промене стања у простору врше у складу с овим законом и прописима донетим на основу закона; 5) је привредно друштво, односно друго правно лице, односно јавно предузеће или друга организација које утврђује услове за изградњу објеката и уређење простора, као и техничке податке за прикључак на инфраструктуру, доставило потребне податке и услове за израду планског документа, односно локацијске услове и објавило сепарат о техничким условима за изградњу објеката, у прописаним роковима. Привредно друштво, односно друго правно лице које израђује просторне и урбанистичке планове или обавља друге послове одређене овим законом, привредно друштво, односно друго правно или физичко лице које врши промене у простору, као и надлежна општинска, односно градска, односно управа града Београда, дужни су да урбанистичком инспектору омогуће потпун и несметан увид у расположиву документацију. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 62/2023 3. Овлашћења урбанистичког инспектора … У вршењу инспекцијског надзора урбанистички инспектор је овлашћен да предузима следеће мере: 1) да забрани решењем даљу израду планског документа, ако утврди да привредно друштво, односно друго правно лице које израђује плански документ не испуњава услове прописане законом; 2) да поднесе приговор надлежном органу на издате локацијске услове, односно урбанистички пројекат, односно пројекат парцелације и препарцелације, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана издавања локацијских услова, односно потврђивања урбанистичког пројекта, односно пројекта парцелације и препарцелације ако утврди да ти акти нису у складу са законом, односно планским документом и о томе обавести инвеститора; 2а) да у случају да надлежни орган не поступи по приговору у року од 30 дана од дана подношења, решењем наложи издавање нових локацијских услова који ће бити усаглашени са налогом инспектора из приговора и о томе обавести орган надлежан за издавање грађевинске дозволе; 3) брисана је (види члан 74. Закона – 24/2011-3) 4) брисана је (види члан 107. Закона - 132/2014-3) 5) брисана је (види члан 107. Закона - 132/2014-3) 6) да обавести орган надлежан за доношење планског документа или дела планског документа и да предложи министру надлежном за послове просторног планирања и урбанизма покретање поступка за оцену законитости планског документа или дела планског документа, ако утврди да плански документ или одређени део планског документа није донет у складу са законом или да поступак по којем је донет није спроведен на начин прописан законом; 7) да без одлагања обавести министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, ако утврди да орган надлежан за доношење планског документа није у прописаном року донео плански документ; 8) да предузме мере против привредног друштва или другог правног лица, ако у прописаном року не објаве сепарат, односно не доставе потребне податке неопходне за прикључак на техничку и другу инфраструктуру; 9) да предузима и друге мере, у складу са законом. Привредно друштво, друго правно лице или предузетник којима су у поступку инспекцијског надзора из става 1. овог члана наложене мере, дужни су да поступе по налогу и у року из налога урбанистичког инспектора. У случају из става 1. тачка 1. овог члана, привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник може да настави са израдом планског документа кад отклони утврђене неправилности и о томе писмено обавести инспектора који је донео решење о забрани израде тог планског документа, а инспектор утврди да су неправилности отклоњене. Кад урбанистички инспектор утврди да је плански документ или део планског документа донет супротно одредбама овог закона, предложиће министру надлежном за послове просторног планирања и урбанизма да донесе решење о забрани примене планског документа до његовог усклађивања са законом и о томе обавестити орган надлежан за његово доношење. Министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма донеће решење из става 3. овог члана у року од 15 дана од дана подношења предлога урбанистичког инспектора. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 62/2023 4. Права и дужности грађевинског инспектора

Kojim kaznama preti investitoru koji ne obezbedi stručni nadzor ili ne pribavi upotrebnu dozvolu?

Novčana kazna od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup pravnog lica koje je investitor ako, između ostalog, ne obezbedi stručni nadzor nad građenjem (čl. 153), nastavi radove posle rešenja o obustavi ili u roku iz člana 140 st. 4 ne pribavi upotrebnu dozvolu; odgovorno lice kažnjava se sa 100.000 do 200.000 dinara (čl. 202).

Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице, које је инвеститор, ако: … 3) не обезбеди вршење стручног надзора над грађењем објекта (члан 153); … 5) ако у року из члана 140. став 4. овог закона не прибави употребну дозволу. … новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

Kojim kaznama preti pravno lice koje gradi bez građevinske dozvole?

Novčana kazna od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup pravnog lica koje gradi objekat bez građevinske dozvole ili izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji, nastavi građenje posle rešenja o obustavi ili ne postupi po nalogu inspektora; odgovorno lice kažnjava se sa 100.000 do 200.000 dinara (čl. 203).

1) гради објекат без грађевинске дозволе, односно изводи радове супротно техничкој документацији на основу које се објекат гради (члан 110); … 4) не поступи по налогу инспектора из члана 178. овог закона.

Kolika je kazna ako investitor ne obezbedi pristupačnost objekta?

300.000 dinara za pravno lice investitora koje ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti, i 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice.

Novčanom kaznom od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti (član 5.)

Pristupačnost nije preporuka — nepoštovanje je prekršaj sa fiksnom kaznom, uz odgovornost i odgovornog lica.

Odgovara li vlasnik parcele za radove bez dozvole na njegovoj parceli?

Odgovara. Kaznom od 300.000 dinara kazniće se i vlasnik katastarske parcele — pravno lice — na kojoj se izvode radovi bez izdate građevinske dozvole i prijave radova, osim u slučaju uzurpacije katastarske parcele.

Kaznom iz stava 1. ovog člana, kazniće se i vlasnik katastarske parcele - pravno lice na kojoj se izvode radovi bez izdate građevinske dozvole i prijave radova, osim u slučaju uzurpacije katastarske parcele.

Kolika je kazna za planski dokument izrađen suprotno zakonu?

200.000 dinara za pravno lice ili preduzetnika koji je izradio planski dokument suprotno zakonu, i 20.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice i odgovornog urbanistu. Zahtev podnosi nadležni urbanistički inspektor.

Novčanom kaznom od 200.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, za koje se utvrdi da je izradilo planski dokument suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu zakona (čl. 10-52.).

Kolika je kazna za urbanistički projekat izrađen suprotno planu?

200.000 dinara za pravno lice ili preduzetnika, i 20.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice i odgovornog urbanistu.

Novčanom kaznom od 200.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, za koje se utvrdi da je izradilo urbanistički projekat suprotno planskom dokumentu, zakonu i propisima donetim na osnovu zakona (čl. 60-64.).

Kolika je kazna za idejno rešenje izrađeno suprotno planu?

200.000 dinara za pravno lice, i 20.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice i odgovornog urbanistu, ako je idejno rešenje izrađeno suprotno planskom dokumentu odnosno urbanističkom projektu.

Novčanom kaznom od 200.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, za koje se utvrdi da je izradilo idejno rešenje suprotno planskom dokumentu, odnosno urbanističkom projektu, zakonu i propisima donetim na osnovu zakona (član 117a).

Kojim kaznama preti izvođaču koji ne vodi građevinski dnevnik ili ne odredi rukovodioca građenja?

Novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj pravnog lica koje gradi objekat ako ne odredi lice koje rukovodi građenjem ili odredi lice koje ne ispunjava uslove, uklanja objekat bez rešenja, ne obavesti organ o završetku temelja odnosno objekta u konstruktivnom smislu, ne upozori investitora na nedostatke dokumentacije ili ne vodi građevinski dnevnik i građevinsku knjigu (čl. 208 st. 1).

1) не одреди лице које руководи грађењем објекта, односно извођењем радова или ако одреди лице које за то не испуњава прописане услове (чл. 151. и 152); … 4) не води грађевински дневник и грађевинску књигу или не обезбеди књигу инспекције

Koja kazna preti odgovornom projektantu za tehnički dokument suprotan propisima?

Novčana kazna od 100.000 do 150.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana — za odgovornog projektanta koji je izradio i potpisao tehnički dokument ili ga potvrdio u postupku tehničke kontrole suprotno zakonu i podzakonskim aktima. Zahtev podnosi nadležni građevinski inspektor.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehničke kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Odgovornost je lična i ide do kazne zatvora — potpis na tehničkom dokumentu nije formalnost.

Šta ako javni beležnik ne izda informaciju o lokaciji u roku?

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kao pravno lice, odnosno 10.000 do 50.000 dinara kao preduzetnik — i ako informaciju izda suprotno zakonu.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara, kazniće se za prekršaj javni beležnik - pravno lice, odnosno drugo pravno lice, ako ne izda informaciju o lokaciji u propisanom roku, odnosno ukoliko informaciju o lokaciji izda suprotno zakonu (član 53. stav 3.).

U kom roku inspektor mora doneti rešenje?

U slučajevima izričito nabrojanim u članu 211 nadležni inspektor donosi rješenje/naredbu u primjerenom roku, najduže sedam dana od saznanja za prekršaj. Za propuštanje je propisana kazna 25.000–50.000 dinara, a za ponavljanje i zatvor do 30 dana.

Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај надлежни инспектор који у случајевима из чл. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. и 198. овог закона не донесе решење, односно не изда наредбу у примереном року, који не може бити дужи од седам дана од дана сазнања за учињени прекршај. За поновљени прекршај из става 1. овог члана учиниоцу ће се изрећи новчана казна и казна затвора до 30 дана.

Ovo nije univerzalni rok za svaki inspekcijski predmet. Izvorni spisak sadrži i reference na odredbe koje su prestale da važe; citiranje tih brojeva ne oživljava njihovu materijalnu normu.

Šta sledi imaocu javnih ovlašćenja koji ne postupi u roku?

Novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u imaocu javnih ovlašćenja. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u imaocu javnog ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 8b).

Registrator je dužan da podnese prijavu — to je poluga kad imalac javnih ovlašćenja probije rok.

Kolika je kazna ako projektant ili izvođač nije osiguran od profesionalne odgovornosti?

500.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, 20.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice, i 100.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu (član 129a).

Kako se izdaju lokacijski uslovi za telekomunikacione objekte gde nema plana?

U skladu sa uslovima organa i organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, na osnovu godišnjih planova razvoja telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije — do stupanja na snagu planskih dokumenata predviđenih zakonom.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata predviđenih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje građevinska dozvola, na području za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, lokacijski uslovi se izdaju u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija

Po kojim propisima se rešavaju zahtevi podneti pre stupanja zakona na snagu?

Po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona — to važi za zahteve za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i druge zahteve o pojedinačnim pravima i obavezama.

Решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама, поднетих до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Ovo je prelazni član osnovnog Zakona 72/2009. Nije opšta prelazna klauzula svake kasnije izmjene. Za konkretni postupak utvrđuju se datum zahtjeva i samostalne odredbe odgovarajućih izmjena, uključujući njihove posebne izuzetke.

Da li su raniji suvlasnici zemljišta kompleksa uvijek suinvestitori narednih faza?

Samostalni 105 izmjena 83/2018 izuzima zakonom opisane vlasnike posebnih djelova koji su do stupanja tih izmjena izgrađenom fazom upisali susvojinu na zemljištu svih faza: po tom osnovu nijesu suinvestitori ni stranke GD/izmjene/katastra za preostale faze. Potrebni su svi opisani istorijski i stvarni uslovi; ne primijeniti ovo na svakog današnjeg suvlasnika.

Власници посебних физичких делова на објектима који су изграђени у некој од предвиђених фаза изградње и који су по том основу уписали право сусвојине на земљишту предвиђеном за реализацију свих фаза, до дана ступања на снагу овог закона, не сматрају се суинвеститорима приликом реализације преосталих фаза изградње у оквиру стамбеног комплекса, односно нису странке у поступку издавања и измене грађевинске дозволе, нити су странке у поступку код органа надлежног за послове државног премера и катастра.

Koji prelazni režim zahtjeva propisuju izmjene 83/2018?

Za zahtjeve i postupke navedene u samostalnom članu 106 izmjena 83/2018 podnijete prije stupanja upravo te izmjene primjenjuju se propisi po kojima su započeti. Ne računati taj presjek prema datumu svake kasnije verzije osnovnog ZPI. Odredbe o raspolaganju nelegalnim objektima iz nastavka člana čitaju se sa kasnijim posebnim zakonom 91/2025–80/2026, ne kao zamjena za njegovu provjeru.

Започети поступци за решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, локацијске дозволе, локацијске услове, грађевинске дозволе, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. Забрањује се располагање свим објектима или деловима објекта изграђених после ступања на снагу закона којим се уређује озакоњење објеката, без издате грађевинске дозволе или решења из члана 145. овог закона. За објекте из става 2. овог члана надлежни грађевински инспектор након извршеног инспекцијског надзора, доноси решење о уклањању објекта или посебног дела објекта, у складу са одредбама овог закона, и то решење по службеној дужности доставља одмах служби за катастар непокретности на чијој територији се налази предметна непокретност, у циљу уписа забележбе о забрани располагања тог објекта. За објекте из става 2. за које је решење о уклањању објекта или посебног дела објекта донето пре ступања на снагу овог закона, надлежни грађевински инспектор доставља служби за катастар непокретности на чијој територији се налази предметна непокретност издато решење, у циљу уписа забележбе о забрани располагања тог објекта у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Da li PGD mora da prođe tehničku kontrolu?

Da. Projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli. Pravilnik precizira da se kontrola vrši nad delovima odnosno projektima PGD-a; tehnički opisi instalacija koji se prilažu uz arhitekturu za objekte kategorije B ne podležu tehničkoj kontroli.

Projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli

Koji poseban prelazni osnov postoji za LU telekom/EE mreža bez odgovarajućeg plana?

Samostalni član 130 izmjena 132/2014 uređuje, do stupanja novih predviđenih planova, telekom i elektroprenosnu/elektrodistributivnu mrežu u opisanom području bez plana ili bez te vrste objekta u planu. Osnov su uslovi nadležnih organa i godišnji planovi razvoja mreža. Primjena zahtijeva stvarno utvrđivanje prelaznog planskog stanja, nije opšte pravo svake gradnje bez plana.

Плански документи донети до дана ступања на снагу овог закона остају на снази. Поступак израде и доношења просторног, односно урбанистичког плана започет пре ступања на снагу овог закона, наставиће се по одредбама овог закона, осим за просторне, односно урбанистичке планове за које је донета одлука о изради, а који се могу окончати по одредбама закона по којима су започети. Доносиоци планских докумената дужни су да, приликом измене и допуне планског документа по ступању на снагу овог закона, садржину и поступак усвајања планског документа ускладе са одредбама овог закона. Важећи плански документи, као и плански документи чији се поступак израде и доношења спроводи по одредбама Закона о планирању и изградњи, достављају се централном регистру планских докумената у складу са одредбама овог закона, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона. Обавеза достављања планова у дигиталном облику, у складу са одредбама члана 43. овог закона се примењује и на планове из става 2. овог става. До ступања на снагу планских докумената предвиђених овим законом, за изградњу телекомуникационих и објеката електропреносне и електродистрибутивне мреже, за које се по овом закону издаје грађевинска дозвола, односно решење из члана 145. овог закона на подручју за које није донет плански документ или важећим планским документом није предвиђена изградња те врсте објеката, локацијски услови се издају у складу са условима органа, односно организација надлежних за послове телекомуникација, односно енергетике на основу годишњих планова развоја тих мрежа на територији Републике Србије, у складу са законом. Скупштина јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази земљиште коме је намена промењена из пољопривредног у грађевинско земљиште, дужна је да органу надлежном за послове државног премера и катастра, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона, достави акт који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена до 15. јула 1992. године.

Kako izmjene 132/2014 štite ranije zahtjeve, lokacijsku dozvolu i zakup?

Zahtjevi podnijeti do stupanja tih izmjena završavaju se po propisima po kojima su započeti. Pravnosnažna ranija lokacijska dozvola predstavlja osnov GD po navedenom režimu, a raniji zakoniti ugovor javnog zakupa osnov aktivne legitimacije zakupca. Prvo se utvrđuje tačan vremenski i aktni obuhvat; osnovni 218 nije zamjena za ovaj samostalni član.

Започети поступци за решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, локацијске дозволе, грађевинске дозволе, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама, поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. Локацијска дозвола издата у складу са Законом о планирању и изградњи, по правноснажности представља основ за издавање грађевинске дозволе, у складу са овим законом. Уговори о закупу грађевинског земљишта у јавној својини закључени до дана ступања на снагу овог закона, представљају основ за утврђивање активне легитимације закупца у поступку издавања грађевинске дозволе, у складу са овим законом.

Da li se stara ugovorena naknada automatski preračunava po novom doprinosu?

Ne. Za ranije zaključene ugovore sa neplaćenom naknadom JLS može opštim aktom propisati kriterijume preugovaranja visine i plaćanja prema novom režimu doprinosa. To nije automatski popust, povraćaj ili jednostrano brisanje preostalog duga.

Јединице локалне самоуправе дужне су да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона утврде коефицијенте из члана 97. став 2. овог закона и донесу општи акт из члана 97. став 7. овог закона. За уговоре којима је утврђено плаћање накнаде за уређивање грађевинског земљишта закључене пре ступања на снагу овог закона, по којима накнада није плаћена у целости, јединица локалне самоуправе може општим актом прописати критеријуме за преуговарање висине и начина плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама овог закона којима је уређено плаћање доприноса за уређивање грађевинског земљишта.

Može li se izvršiti tehnički pregled objekta izgrađenog bez dozvole?

Kada je za objekat zakonom propisana GD, ne može se odobriti upotreba/tehnički pregled nezakonito izgrađenog objekta ili dijela bez tog akta. Ovo ne treba čitati kao zabranu pregleda zakonitih radova po 145 ili zakonom izuzetog objekta samo zato što akt nije nazvan GD; ti režimi imaju svoje uslove i dozvole.

По захтеву инвеститора за изградњу појединих врста објеката, односно извођење одређених радова који се ближе одређују прописом из члана 201. став 7. тачка 13а) овог закона, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решење о одобрењу за извођење радова. Решење о одобрењу за извођења радова издаје се инвеститору који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио потребну техничку документацију, решење о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Надлежни орган за издавање решења о одобрењу за извођење радова не проверава усаглашеност приложене техничке документације са мерама и условима заштите животне средине, из одлуке о сагласности на студију и студије о процени утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна процена утицаја на животну средину. Усаглашеност исте се потврђује изјавом инвеститора и одговорног пројектанта, којом потврђују да је техничка документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине и која се обавезно прилаже уз захтев за издавање решења о одобрењу за извођење радова. Као доказ о одговарајућем праву на објекту, за извођење радова из овог члана, инвеститор може доставити и правноснажно решење о употребној дозволи, односно правноснажно решење о озакоњењу објекта, без обзира што исти није уписан у евиденцију катастра непокретности. По захтевима за издавање решења којим се одобрава извођење радова на објектима, односно површинама из члана 2. тач. 5), 16), 50) и 73) овог закона, јавне чесме и фонтане, пуњаче за електрична возила у оквиру станица за снабдевање горивом моторних возила на јавним путевима, као и за инвестиционо одржавање и адаптацију објеката у границама националног парка и објеката у границама заштите заштићеног подручја од изузетног значаја, као и за извођење радова на инвестиционом одржавању и адаптацији у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, решава надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази предметни објекат. Надлежни орган одбиће решењем захтев ако је за радове наведене у захтеву потребно издавање грађевинске дозволе , у року од пет радних дана од дана подношења захтева. Надлежни орган доноси решење по захтеву из става 1. овог члана у року од пет радних дана од дана подношења захтева. На решење из ст. 4–6. овог члана може се изјавити жалба надлежном органу у року од осам дана од дана достављања решења. По коначности или правноснажности решења из става 2. овог члана, инвеститор врши пријаву радова надлежном органу. По завршетку изградње, односно извођењу радова, за објекте из става 1. овог члана, на захтев инвеститора, надлежни орган може издати употребну дозволу. Правноснажно решење из става 6. овог члана, за објекте који се у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима могу уписати у јавну евиденцију, као и за промену намене објекта, односно дела објекта без извођења радова, представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, а ако је за предметни објекат, односно извођење радова издата и употребна дозвола по захтеву инвеститора, основ за упис у јавну књигу представља правноснажно решење из става 4. овог члана и правноснажно решење о употребној дозволи. На рок важења, измену и достављање решења из овог члана, сходно се примењују одредбе о року важења, измени и достављању решења о грађевинској дозволи. За објекте за које инвеститор одлучи да не прибави употребну дозволу, уз пријаву радова обавезно се наводи и рок завршетка објекта, односно извођења радова. *Службени гласник РС, број 62/2023 **Службени гласник РС, број 91/2025 ***Службени гласник РС, број 80/2026 … У вршењу техничког прегледа може да учествује лице које испуњава услове прописане овим законом за одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова за ту врсту објеката. У вршењу техничког прегледа, за објекте за које је рађена студија утицаја на животну средину, мора да учествује лице које је стручно из области која је предмет студија, а које има стечено високо образовање одговарајуће струке, односно смера, на студијама другог степена дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, односно на основним студијама у трајању од најмање пет година. У вршењу техничког прегледа не могу да учествују лица која су запослена у предузећу, односно другом правном лицу које је израдило техничку документацију или је било извођач радова код инвеститора, лица која су учествовала у изради техничке документације и студије утицаја на животну средину, или у извођењу радова код инвеститора, лица која су вршила стручни надзор, лица која врше инспекцијски надзор као и лица која раде на пословима издавања грађевинске дозволе у органу надлежном за издавање грађевинске дозволе. Не може се вршити технички преглед објекта или његовог дела, ни одобрити употреба ако је објекат, односно његов део, изграђен без грађевинске дозволе . *Службени гласник РС, број 24/2011 **Службени гласник РС, број 132/2014 1.2. Пробни рад

Doslovni tekst člana 156 ostaje u citatu; primjenljivost se utvrđuje zajedno sa 145,153a i posebnim propisima. Tehnički pregled nije postupak naknadnog ozakonjenja.

Da li se uslovi kulturne zaštite traže samo na osnovu istekle prethodne zaštite?

Samostalni član 18 izmjena 31/2019 predviđa da, kada je zakonski rok za stavljanje određene zaštite poslije prethodne zaštite istekao, organ nema obavezu da na toj osnovi pribavlja uslove zaštite pri LU. Moraju se utvrditi datumi i drugi važeći režimi; ovo nije automatsko ukidanje zaštite svakog starog dobra.

Подзаконски акти за спровођење овог закона донеће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона. До доношења подзаконских аката из овог закона примењиваће се подзаконски акти донети на основу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14 и 83/18), ако нису у супротности са одредбама овог закона. Даном ступања на снагу овог закона, престају са радом сви органи Коморе без могућности обављања функција до избора нових органа, у складу са овим законом. У року од три дана од дана ступања на снагу овог закона, привремени орган, који образује министар надлежан за послове грађевинарства, доноси и објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” Статут Коморе. До избора нових органа, радом Коморе управља привремена управа сачињена од шест представника министарства надлежног за послове грађевинарства, по избору министра надлежног за послове грађевинарства. У року од 30 дана од објављивања Статута Коморе у „Службеном гласнику Републике Србије”, привремена управа: 1. формира 10 регионалних центара и то: Регионални центар Суботица, Регионални центар Нови Сад, Регионални центар Београд, Регионални центар Пожаревац, Регионални центар Ваљево, Регионални центар Чачак, Регионални центар Крагујевац, Регионални центар Краљево, Регионални центар Бор и Регионални центар Ниш; 2. именује привремене регионалне одборе свих регионалних центара; 3. расписује изборе за представнике Скупштине и представнике извршних одбора матичних секција и 4. све регистроване чланове Коморе распоређује по матичним секцијама свих регионалних центара. Орган надлежан за заштиту културних добара дужан је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, органу надлежном за издавање грађевинских дозвола достави евиденцију непокретних добара која уживају претходну заштиту, са назначеним датумом утврђивања претходне заштите. У случају да је законски рок за стављање одређене врсте заштите, на основу утврђене претходне заштите истекао, орган надлежан за издавање грађевинских дозвола нема обавезу да у поступку издавања локацијских услова прибавља услове од органа надлежног за заштиту културних добара.

Koji prelazni režim zahtjeva propisuju izmjene 31/2019?

Za zahtjeve i postupke navedene u samostalnom članu 19 izmjena 31/2019 podnijete prije stupanja upravo te izmjene primjenjuju se propisi po kojima su započeti. Izričito je izuzet opisani projekat od značaja za RS koji prelazi na novi režim. Ne računati taj presjek prema datumu svake kasnije verzije osnovnog ZPI.

Започети поступци за решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, локацијске дозволе, локацијске услове, грађевинске дозволе, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. Изузетно од става 1. овог члана, поступци у вези са пројектима за изградњу објеката од значаја за Републику Србију, започети по одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14 и 83/18), окончаће се по одредбама овог закона.

Kako izmjene 91/2025 uređuju započete postupke i standarde PGD?

Zahtjevi podnijeti do stupanja tih izmjena završavaju se po propisima po kojima su započeti. Zaseban stav veže PGD za standarde primijenjene u IDP i sadržane u izvještaju revizione komisije, uključujući preostale faze započetog projekta. Prvo treba utvrditi da predmet pripada toj vremenskoj grani; nije opšta dozvola proizvoljnog izbora starih standarda.

Започети поступци за решавање захтева за издавање: локацијских услова, решења о одобрењу за извођење радова, грађевинске дозволе, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. По окончању поступка из става 1. овог члана, пројекат за грађевинску дозволу израђује се у складу са стандардима примењеним у изради идејног пројекта и садржаним у извештају Ревизионе комисије, као и пројекти за грађевинску дозволу за преостале фазе започетог пројекта.

Šta najnovija samostalna odredba kaže o planovima donijetim prije 1993?

Član 39 izmjena 91/2025 predviđa prestanak važenja takvih važećih planova po isteku 12 mjeseci od stupanja te izmjene, uz obavezu donošenja novog plana. Za konkretnu lokaciju utvrđuju se identitet i datum pravno usvojenog plana i kasnije izmjene; nije dovoljno godište skenirane podloge. Raniji rokovi 2018/2019/2023 ne smiju zamijeniti ovaj noviji izvor.

Важећи плански документи који су донети пре 1. јануара 1993. године, престају да важе по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона, а органи надлежни за њихово доношење дужни су да у том року донесу нови плански документ.

Kada se prilaže sertifikat o energetskim svojstvima zgrade?

Kada je za objekat propisano pribavljanje sertifikata energetskih svojstava, prilaže se uz zahtjev za UD u zakonskom obuhvatu. Izdaje se kroz CREP koji vodi nadležno ministarstvo. Član 158 izričito čuva uslov propisane obaveze; iz samog opšteg člana 4 ne treba zaključiti da ne postoji nijedan izuzetak pravilnika o pasošima.

Унапређење енергетске ефикасности је смањење потрошње свих врста енергије, уштеда енергије и обезбеђење одрживе градње применом техничких мера, стандарда и услова планирања, пројектовања, изградње и употребе зграда и простора. Зграда која за своје функционисање подразумева утрошак енергије, мора бити пројектована, изграђена, коришћена и одржавана на начин којим се обезбеђују прописана енергетска својства зграда. Енергетска својства зграда јесу стварно потрошена или прорачуната количина енергије која задовољава различите потребе које су у вези са стандардизованим коришћењем, а односе се нарочито на енергију за грејање, припрему топле воде, хлађење, вентилацију и осветљење. Енергетска својства утврђују се издавањем сертификата о енергетским својствима зграда који издаје овлашћена организација која испуњава прописане услове за издавање сертификата о енергетским својствима објеката. Сертификат о енергетским својствима зграда издаје се кроз Централни регистар енергетских пасоша (ЦРЕП), који води министарство надлежно за послове грађевинарства. Сертификат о енергетским својствима зграда чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе. Сертификати о енергетским својствима зграде важе десет година од дана издавања. Сертификат о енергетским својствима зграде, односно њеног посебног дела обавезно се прилаже приликом овере уговора о купопродаји непокретности или закључења уговора о закупу и чини његов саставни део. Сертификат о енергетским својствима зграде који је старији од десет година, не може бити приложен приликом овере уговора о купопродаји непокретности и закључења уговора о закупу. Након истека рока важења сертификата о енергетским својствима зграде за постојећу зграду, односно посебан део зграде који се продаје или даје у закуп, израђује се нови сетрификат о енергетским својствима којим се утврђују енергетска својства постојеће зграде, без обавезе повећања енергетског разреда. Ако је предмет уговора о купопродаји објекат или део објекта у изградњи, сертификат о енергетским својствима зграде није услов за оверу уговора, већ се исти прилаже по издавању употребне дозволе и упису непокретности или дела непокретности у евиденцију катастра непокретности. Испуњеност услова из става 4. овог члана посебним решењем утврђује министар надлежан за послове грађевинарства. На решење из става 12. овог члана не може се изјавити жалба али се тужбом може покренути управни спор. Обавеза из става 2. овог члана не односи се на зграде које посебним прописом одреди министар надлежан за послове грађевинарства. Влада, на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства, доноси Дугорочну стратегију за подстицање улагања у обнову националног фонда зграда , као и Националну методологију прорачуна енергетских карактеристика зграда. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018 ***Службени гласник РС, број 9/2020 ****Службени гласник РС, број 62/2023 5. Несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама … Објекат за који је у складу са овим законом предвиђено издавање грађевинске дозволе може се користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган који је издао грађевинску дозволу издаје решењем употребну дозволу, у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе. Употребна дозвола издаје се на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона. Употребна дозвола може се издати и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на ризик и одговорност инвеститора. Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, документ о кретању отпада, односно документ о кретању опасног отпада којим се потврђује да је отпад настао грађењем и рушењем (грађевински отпад), предат оператеру постројења за третман, односно складиштење отпада, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Уз захтев за издавање употребне дозволе за објекте за које је посебним законом прописано да се приликом оцене испуњености основних захтева за објекат, као и захтева за пројектовање, извођење и одржавање објекта користе инострани прописи и стандарди и признате методе прорачуна и модела, уколико су тим прописима предвиђени, уз извештај комисије за технички преглед из става 5. овог члана, доставља се и посебан елаборат којим се доказује да је објекат подобан за употребу на основу иностраних прописа и стандарда и признатих метода прорачуна и модела. Надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације. Ако се у поступку издавања употребне дозволе утврди да недостаје изјава о завршетку темеља и/или завршетку објекта у конструктивном смислу, уредном документацијом, у смислу става 7. овог члана сматра се и накнадно достављени извештај вештака геодетске струке да су темељи постављени и урађени у складу са издатом грађевинском дозволом, односно извештај надлежног грађевинског инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу. Уз захтев за издавање употребне дозволе, за објекте за које је посебним прописима предвиђено прибављање сагласности на техничку документацију изван обједињене процедуре, инвеститор доставља и сагласност надлежног органа, односно посебне организације. Употребна дозвола се издаје на захтев инвеститора на кога гласи грађевинска дозвола, односно на захтев финансијера или лица на које је у катастру непокретности извршена предбележба стицања објекта у изградњи, односно лица на која је извршена предбележба стицања посебног дела објекта у изградњи. Изузетно од става 10. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење. Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити, осим у случају из члана 154. став 6. овог закона. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом. Употребна дозвола се доставља инвеститору и надлежном грађевинском инспектору. Ако објекат подлеже обавези прибављања интегрисане дозволе може се користити само уз прибављену дозволу из става 1. овог члана и интегрисане дозволе прописане посебним законом. Ако је у поступку издавања грађевинске дозволе инвеститор приложио уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре, пре издавања употребне дозволе за главни објекат, комисија за технички преглед објекта утврђује на основу употребне дозволе за конкретну инфраструктуру, или другог одговарајућег доказа, да је недостајућа инфраструктура изграђена у складу са издатом грађевинском дозволом и пратећом техничком документацијом за ту врсту објекта. На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. На решење из става 2. овог члана, када је доносилац решења министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања. Изузетно, објекат се може користити и без издате употребне дозволе, ако у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе уз који је приложен налаз комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу и предлогом да се може издати употребна дозвола, надлежни орган није издао употребну дозволу, нити је решењем одбио издавање употребне дозволе. У року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова. Елаборат геодетских радова се пре издавања употребне дозволе доставља на преглед органу надлежном за послове државног премера и катастра. Док траје преглед елабората из става 20. овог члана не теку рокови прописани за издавање употребне дозволе. *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 9/2020 ***Службени гласник РС, број 62/2023 ****Службени гласник РС, број 91/2025

Da li investitor 134 stav 4 mora ponovo pribaviti LU u ministarstvu?

Ne u opisanom prelaznom slučaju, ako su važeći LU izdati od JLS do stupanja izmjena 91/2025. Odredba ne produžava LU koji je inače istekao niti pretvara objekat u 133. Čita se zajedno sa osnovnim 134 i važenjem iz 57.

Инвеститор из члана 134. став 4. Закона нема обавезу исходовања нових локацијских услова пред надлежним министарством, уколико су важећи локацијски услови издати од стране органа јединице локалне самоуправе до дана ступања на снагу овог закона.

Postoji li dodatni rok kada je rok za UD već istekao?

Za sve objekte bez izdate UD kojima je rok protekao nadležni organ može izdati UD u dodatne dvije godine od stupanja izmjena 91/2025. To nije automatska UD niti ukidanje ostalih dokaza i bezbjednosnih uslova. Jednostavna provjera pet godina iz 140 zato nije konačan dokaz da se UD ne može izdati.

За све објекте за које није издата употребна дозвола, а протекао је рок за њено прибављање, надлежни орган може издати употребну дозволу у додатном року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Kako se čuvaju ranije profesionalne kvalifikacije?

Član 51 izmjena 9/2020 čuva navedene ranije ispite, odgovarajuće licence i profesionalne nazive uz stručnu oblast, obrazovanje, upis i druge propisane uslove. Za aktivan status potrebna je važeća polisa. Za obrazovanje u navedenim bivšim zajedničkim državama propisana su ista prava visokоškolskih isprava; ne treba ga automatski tretirati kao bilo koju neprepoznatu stranu diplomu.

Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона положила стручни испит за одређену стручну, односно ужу стручну област, издаће се лиценца према условима за издавање лиценце за инжењере, архитекте и просторне планере који су важили до дана ступања на снагу овог закона. Страна и домаћа физичка лица која су стекла одговарајуће високо образовање на високошколским установама у ФНРЈ, СФРЈ, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора, имају иста права у погледу важења високошколских исправа као и лица која су стекла одговарајуће високо образовање на високошколским установама у Републици Србији. Лица којима је издата лиценца у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона дужна су да доставе важећу полису осигурања од професионалне одговорности ради уписа активног статуса у регистру лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у регистру лиценцираних извођача у складу са чланом 43. став 5. овог закона. Лицима којима је издата лиценца у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона провера важења лиценце вршиће се након истека три године од дана ступања на снагу прописа којим се уређује стручно усавршавање и услови за издавање, продужење и одузимање лиценце, осим у случају када је у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера и регистар лиценцираних извођача и евиденцију страних лица која обављају стручне послове уписан статус „није активан”. Лица којима су издате лиценце за одговорног планера у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона, имају право на обављање стручних послова као лиценцирани просторни планери у оквиру стручних области за које, у складу са овим законом, имају стечено одговарајуће образовање и која су уписана у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера. Лица којима су издате лиценце за одговорног урбанисту у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона, имају право на обављање стручних послова као лиценцирани урбанисти у оквиру стручних области за које, у складу са овим законом, имају стечено одговарајуће образовање и која су уписана у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера. Право коришћења професионалних назива из члана 26. овог закона имају и лица којима је у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона издата лиценца за одговорног пројектанта, а при обављању одговарајућих стручних послова у оквиру стручне области за коју имају стечено одговарајуће образовање у складу са овим законом и која су уписана у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера.

Gdje je režim zakupca na neodređeno stana u svojini građana, zadužbine ili fondacije poslije ukidanja člana 140?

Poseban režim je u samostalnom članu 52 izmjena ZPI 9/2020. Čuva zakonski stečen zakup do rješenja o iseljenju/preseljenju, određuje zakupninu i troškove, godišnji pristup vlasnika i posebne razloge i postupak raskida, uključujući saslušanje, rok iseljenja 90 dana, mogućnost izmirenja zakupnine prije saopštenja raskida i žalbu u osam dana.

Закупац на неодређено време стана у својини грађана, задужбина и фондација, који је то право стекао у складу са законом, односно по сили закона и стан користи по правном основу који може бити: уговор о закупу стана и/или одлука надлежног органа, односно правноснажно судско решење које замењује уговор о закупу стана (у даљем тексту: уговор о закупу), наставља са коришћењем тог стана у закуп на неодређено време до доношења решења о исељењу, односно решења о пресељењу. За коришћење стана, лице из става 1. овог члана власнику стана плаћа месечну закупнину која се утврђује у зависности од површине стана, квалитета стана и зграде у којој се налази стан, а изражава се бројем бодова за квалитет стана и зграде, површине стана и коефицијента и то према следећој формули: Зк = Бб х По х Ко, при чему је (Зк – месечна закупнина, Бб – број бодова предметног стана, По – површина стана у m2, Ко – коефицијент). Коефицијент се као елемент ове формуле из става 2. овог члана добија тако што се износ у висини од 15% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходном обрачунском периоду подели са бројем бодова стана просечне опремљености (600 бодова) и просечне површине стана од 56m2 и израчунава се према следећој формули: Ко = Из:(Бб х По), при чему је: Ко – коефицијент, Из – износ у висини од 15% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходном обрачунском периоду, Бб – број бодова стана просечне опремљености (600 бодова), По – просечна корисна површина стана (56 m2). Утврђивање, обрачун и наплату закупнине врши власник стана, односно носилац права распoлагања или предузеће за стамбене услуге или друго правно лице коме се повере ти послови. Висина месечне закупнине из става 2. овог члана утврђује се за шестомесечне обрачунске периоде: јануар–јун и јул–децембар и усклађује се са растом цена на мало. Министар надлежан за послове становања утврђује коефицијент за израчунавање висине месечне закупнине стана. Лице из става 1. овог члана дужно је да учествује у управљању и трошковима текућег одржавања и хитних интервенција зграде у којој се стан налази, у складу са овим законом. У случају да у току трајања закупа лице из става 1. овог члана не плати три узастопне месечне закупнине, сматраће се да је уговор о закупу раскинут, односно да је престао правни основ за коришћење стана. Уколико лице из става 1. овог члана изда у подзакуп стан трећем лицу, користи га за привредну делатност или ако својим поступањем доведе до његовог урушавања или уништења сматраће се да је уговор о закупу раскинут, односно да је престао правни основ за коришћење стана. Лице из става 1. овог члана дужно је да омогући власнику стана улазак у стан једном годишње ради увида о начину коришћења стана. У случају настанка услова за раскид уговора из ст. 8. и 9. овог члана, власник стана подноси захтев за раскид уговора о закупу надлежном органу општинске, односно градске управе на чијој територији се стан налази. Надлежни орган из става 11. овог члана по добијању захтева власника стана за раскид уговора о закупу у хитном поступку проверава испуњеност услова за раскид уговора, уз обавезно саслушање закупца стана, и уколико утврди да за то услови постоје, обавештава то лице да је уговор раскинут, уз истовремено доношење решења о исељењу са роком исељења у трајању од 90 дана. У случају да се раскид уговора тражи због неплаћања три узастопне месечне закупнине, уговор о закупу ће остати на снази ако закупац исплати износ дуга за закупнину пре него што му буде саопштен раскид уговора. Против решења о исељењу закупац стана може изјавити жалбу општинском, односно градском већу у року од осам дана од дана пријема решења.

To nije opšti tržišni zakup niti dokaz da ukidanje člana 140 Zakona o stanovanju ukida sva ranije stečena prava. Za preseljenje provjeriti i konkretne preostale čl. 141–151 Zakona o stanovanju i druge važeće propise.

Koji prelazni režim zahtjeva propisuju izmjene 9/2020?

Za zahtjeve i postupke navedene u samostalnom članu 54 izmjena 9/2020 podnijete prije stupanja upravo te izmjene primjenjuju se propisi po kojima su započeti. Izričito je izuzet opisani projekat od značaja za RS koji prelazi na novi režim; spisak obuhvata i licence. Ne računati taj presjek prema datumu svake kasnije verzije osnovnog ZPI.

Започети поступци за решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, локацијске дозволе, локацијске услове, грађевинске дозволе, употребне дозволе, издавање лиценци за инжењере, архитекте и просторне планере и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. Изузетно од става 1. овог члана, поступци у вези са пројектима за изградњу објеката од значаја за Републику Србију, започети по одредбама претходних закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Kada počinje poseban EEP režim članova 162d–162l?

Izričito od dana pristupanja Republike Srbije EU, za tačno pobrojane članke 162d,đ,e,ž,z,i,j,k,l. Do utvrđenja tog događaja ne treba prikazivati buduće povlastice/prijave kao sadašnji bezuslovni režim. Opšta pravila za strana lica 162a–g razlikuju se od ove odložene grane.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 3. овог закона, која ступа на снагу 1. јуна 2020. године и одредаба члана 43. овог закона (у делу који се односи на чл. 162д, 162ђ, 162е, 162ж, 162з, 162и, 162ј, 162к и 162л), које ступају на снагу од дана приступања Републике Србије Европској унији.

Kada se zemljište za redovnu upotrebu mora posebno utvrditi?

Za taksativne vlasničke/katastarske situacije i određene zakonito upisane odnosno legalizovane/ozakonjene objekte primjenjuje se poseban postupak 70/105, sa propisanim dokazima, urbanističkim izvještajem i po potrebi potvrđenim projektom parcelacije. Razlikuju se cijela parcela, manji potrebni dio i ostatak koji može ili ne može biti posebna građevinska parcela; vlasnik ne stiče automatski cijeli okolni javni prostor bez postupka. Istorijski postupak ozakonjenja mora se provjeriti prema kasnijem posebnom zakonu.

Земљиште за редовну употребу јесте земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела. Земљиште за редовну употребу објекта изграђеног у отвореном стамбеном блоку и стамбеном комплексу јесте земљиште испод објекта, а по захтеву подносиоца захтева у поступку легализације, односно озакоњења, надлежни орган може одредити грађевинско земљиште испод објекта као земљиште за редовну употребу, уз обавезу подносиоца захтева да у року од пет година од дана правноснажности решења о озакоњењу покрене поступак за утврђивање земљишта за редовну употребу, у складу са овим законом. Евиденцију катастарских парцела из поступка озакоњења из става 2. овог члана, води орган који је донео решење о озакоњењу, уз обавезу да свако донето решење из става 2. овог члана достави и органу надлежном за имовинско-правне послове. Када је објекат изграђен на земљишту у јавној својини Републике Србије, примерак решења доставља се Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије. Ако је предмет стицања само земљиште испод објекта из става 2. овог члана у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу, односно згради са више улаза, надлежни орган одређује и површину тог земљишта, на основу копије плана парцеле са уцртаном основом постојећег објекта, што представља грађевинску парцелу на којој надлежни орган може утврдити решењем право на изградњу објекта. Инвеститор изградње објекта на тој грађевинској парцели има обавезу формирања катастарске парцеле пре издавања решења о употребној дозволи. У кондоминијуму, инвеститор односно власник или закупац земљишта на коме се налазе изграђени објекти, управља земљиштем око објеката, на начин да организује одржавање земљишта, до завршетка изградње свих објеката и прибављања употребних дозвола. По завршетку изградње свих објеката и прибављања употребних дозвола, инвеститор односно власник или закупац земљишта, земљиште око објеката, преноси у заједничку својину власницима посебних делова, бестеретним правним послом, који даље преузимају послове управљања и одржавања. Власници на посебним деловима објекта изграђених у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу имају право уписа удела на грађевинском земљишту испод објекта по правноснажности решења о употребној дозволи за предметни објекат. Ако је предмет стицања само земљиште испод објекта из става 2. овог члана за потребе озакоњења, надлежни орган, решењем којим се прекида поступак озакоњења до решавања имовинско-правних односа на земљишту на коме се незаконито изграђен објекат налази, одређује и површину тог земљишта, на основу копије плана парцеле са уцртаном основом постојећег објекта. Власник објекта који је предмет озакоњења на тој грађевинској парцели има обавезу формирања катастарске парцеле пре издавања решења о озакоњењу објекта. У случају из става 7. овог члана, ако је земљиште испод објекта у јавној својини Републике Србије, надлежни орган у поступку озакоњења на утврђену површину земљишта прибавља сагласност Републичке дирекције за имовину Републике Србије. Акт из става 8. овог члана представља исправу подобну за формирање катастарске парцеле. По формирању катастарске парцеле Републичка дирекција за имовину Републике Србије отуђује новоформирану катастарску парцелу власнику објекта из става 7. овог члан, у складу са овим и посебним законом. Захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта и формирање грађевинске парцеле подноси се органу јединице локалне самоуправе надлежном за имовинско-правне послове (у даљем тексту: надлежни орган), ако: 1) постојећа катастарска парцела на којој је објекат саграђен представља само земљиште испод објекта, осим у случају прописаним овим законом; 2) се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења у смислу испуњености претходних услова и донео закључак којим се поступак озакоњења прекида у циљу решавања имовинско-правних односа на земљишту или објекту који је уписан у евиденцију о непокретности и правима на њима у складу са раније важећим законима којима је уређивана легализација објеката или на основу Закона о легализацији објеката („Службени гласник РС”, бр. 95/13 и 117/14), када је такав објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме је као носилац права коришћења, односно власник уписана Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или правно лице чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или неко друго правно, односно физичко лице; 3) се ради о објекту који је уписан у евиденцију о непокретности и правима на њима у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, број 25/13), када је такав објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме је као носилац права коришћења, односно власник уписана Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или правно лице чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или неко друго правно, односно физичко лице. Уз захтев из става 10. овог члана власник објекта доставља доказ о праву својине и основ стицања, односно доказ да је по поднетом захтеву орган надлежан за послове озакоњења утврдио могућност легализације, односно озакоњења, односно донео решење о легализацији/озакоњењу објекта, копију плана парцеле и уверење органа надлежног за послове државног премера и катастра да ли је извршено обележавање, односно формирање катастарске парцеле и по ком основу. По пријему захтева из става 10. овог члана надлежни орган прибавља по службеној дужности од органа надлежног за послове урбанизма извештај да ли постојећа катастарска парцела испуњава услове да буде одређена као земљиште за редовну употребу објекта и услове за грађевинску парцелу, односно да ли је, ради утврђивања земљишта за редовну употребу објекта потребно израдити пројекат препарцелације, односно парцелације, да ли постоје урбанистички услови за израду ових пројеката, односно прибави мишљење, ако је већ извршено обележавање или формирање катастарске парцеле, да израда пројекта препарцелације, односно парцелације није потребна. Ако орган за послове урбанизма утврди да је потребна израда пројекта препарцелације, односно парцелације, извештај садржи и предлог за формирање грађевинске парцеле. Извештај из става 12. овог члана, као и пројекат препарцелације, односно парцелације, израђују се у складу са условима садржаним у важећем планском документу, а нарочито са условима који се односе на положај постојећег објекта у односу на регулацију и границе катастарске парцеле, услове и начин приступа катастарској парцели, општи минимум у погледу површине који парцела мора испуњавати у односу на намену и површину постојећег објекта или у складу са општим правилима за формирање грађевинске парцеле прописаним у пропису којим се уређују општа правила за парцелацију, регулацију и изградњу. Ако извештај из става 12. овог члана садржи обавезу израде пројекта препарцелације, односно парцелације, надлежни орган обавештава подносиоца захтева о потреби израде пројекта, са предлогом за формирање катастарске парцеле. Ако се на основу извештаја из става 12. овог члана утврди да нема урбанистичких услова за израду пројекта препарцелације, односно парцелације, надлежни орган о томе обавештава подносиоца захтева, који има право да у року од три дана од дана добијања обавештења поднесе приговор општинском, односно градском већу. Пре доношења одлуке о отуђењу земљишта, односно пре доношења решења о озакоњењу објекта, односно пре уписа права својине власника на посебним деловима објекта, постоји обавеза формирања посебне катастарске парцеле испод објекта и уписа новоформиране парцеле у евиденцију на непокретностима и правима на њима. Решење о утврђивању земљишта за редовну употребу и формирању грађевинске парцеле, по спроведеном поступку, доноси надлежни орган. Решењем из става 17. овог члана одређују се сви елементи потребни за формирање катастарске парцеле, односно утврђује се да је постојећа катастарска парцела истовремено и грађевинска парцела, а саставни део решења је потврђени пројекат препарцелације, односно парцелације који садржи пројекат геодетског обележавања, односно констатацију да је катастарска парцела већ обележена, односно формирана. Решењем из става 17. овог члана утврђује се престанак права коришћења, односно права својине дотадашњег корисника, односно власника грађевинског земљишта и право власника објекта да право својине на грађевинском земљишту, које је одређено као земљиште за редовну употребу објекта, стекне непосредном погодбом, по тржишној цени, у складу са овим законом. На решење из става 17. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове грађевинарства, у року од осам дана од дана достављања решења. Правноснажно решење из става 17. овог члана је основ за провођење промене код органа надлежног за послове државног премера и катастра. Ако је грађевинска парцела формирана до 11. септембра 2009. године у складу за законом, надлежни орган ту чињеницу прихвата као стечено право у поступку одређивања земљишта за редовну употребу објекта, односно таква катастарска парцела се сматра парцелом која у утврђеној површини служи за редовну употребу објекта, а право својине на тој парцели биће уписано у складу са законом. Поступак из става 22. овог члана спроводи орган надлежан за послове државног премера и катастра, на основу доказа да је грађевинска парцела формирана, односно обележена пре 11. септембра 2009. године. Право трајног коришћења паркинг места у отвореном стамбеном блоку и стамбеном комплексу, које је инвеститор пренео правним послом трећем лицу, може се даље прометовати и располагати у обиму стечених права. Овим правним послом не стичу се услови за упис својинских права у евиденцију непокретности и правима на њима, али се правни посао којим се преноси то право може уписати као забележба у евиденцију непокретности и правима на њима. *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 31/2019 ***Службени гласник РС, број 9/2020 ****Службени гласник РС, број 62/2023 *****Службени гласник РС, број 91/2025 Брисан је ранији назив главе III. (види члан 54. Закона - 132/2014-3) Чл. 71-81. Брисани су (види члан 54. Закона - 132/2014-3) IV. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 1. Појам грађевинског земљишта *Службени гласник РС, број 132/2014 … Власник објекта, односно посебног физичког дела објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је тај објекат, односно део објекта изграђен, стиче право својине на катастарској парцели на коме је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности из члана 106. овог закона. Када је право својине на објекту стечено по основу легализације, односно озакоњења објекта, односно на основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, број 25/13), власник тог објекта има обавезу утврђивања земљишта за редовну употребу објекта, у складу са чланом 70. овог закона. Упис права својине на грађевинском земљишту из ст. 1. и 2. овог члана врши се на основу решења из члана 70. овог закона. Орган надлежан за имовинско-правне послове, по правноснажности, доставља то решење по службеној дужности органу надлежном за послове државног премера и катастра. Захтев за упис права својине из става 1. овог члана подноси се органу надлежном за послове државног премера и катастра. Лица која право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту остварују уз накнаду, а чији је положај уређен или ће бити уређен посебним законима и прописима, које је власник објекта или дела објекта на грађевинском земљишту на коме није уписан као носилац права коришћења, стиче право својине на том земљишту у складу са посебним законима и прописима којима је уређен или ће бити уређен њихов положај. Ако се у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта прописаним чланом 70. овог закона утврди да површина катастарске парцеле истовремено представља и земљиште за редовну употребу објекта у складу са овим законом, власник постојећег објекта стиче право својине на том грађевинском земљишту, по тржишној цени, непосредном погодбом. Ако се у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта прописаним чланом 70. овог закона утврди да је земљиште за редовну употребу објекта мање од катастарске парцеле на којој је објекат саграђен, власник земљишта може, ако се од преосталог земљишта не може формирати посебна грађевинска парцела, тај преостали део земљишта отуђити власнику објекта по тржишној цени, непосредном погодбом. Ако се у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта прописаним чланом 70. овог закона утврди да је земљиште за редовну употребу објекта мање од катастарске парцеле на којој је објекат саграђен, власник земљишта, ако се од преосталог земљишта може формирати посебна грађевинска парцела, располаже тим земљиштем у складу са овим законом. У случају из става 6. овог члана, орган надлежан за имовинско правне послове јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази предметно земљиште, једним решењем утврђује земљиште за редовну употребу и право на претварање права коришћења у право својине, у складу са овим законом. По правноснажности решења из става 9. овог члана, власник објекта у складу са овим законом стиче право на упис својине на грађевинском земљишту у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018 ***Службени гласник РС, број 62/2023 10. Успостављање јединства непокретности *Службени гласник РС, број 132/2014

Šta izmjene 62/2023 čuvaju kod starijih licenci?

Propisuje se obavezno članstvo IKS u opisanom tromjesečnom/po isteku polise režimu, a lične licence izdate prije pravilnika 106/20 ostaju na snazi osim uslova za njihovo oduzimanje. Očuvanost stare licence ne ukida aktivan status, osiguranje i stručnu oblast po osnovnim 162/128/151.

Лиценцирани просторни планери, лиценцирани урбанисти, лиценциране архитекте урбанисти, лиценцирани инжењери (инжењери грађевинске, машинске, електротехничке, саобраћајне, технолошке и инжењери других техничких струка), лиценциране архитекте, лиценциране пејзажне архитекте и лиценцирани извођачи, а којима је издата лиценца и који су уписани у регистре из члана 162. Закона о планирању и изградњи, дужни су да у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона, односно истека полисе осигурања од професионалне одговорности, постану чланови Инжењерске коморе Србије. Личне лиценце које су издате до дана ступања на снагу Правилника o стручним пословима просторног и урбанистичког планирања, израде техничке документације, грађења и енергетске ефикасности које обављају лиценцирана лица („Службени гласник РС”, број 106/20), остају на снази, осим ако се стекну услови за њихово одузимање у складу са овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона.

Kako izmjene 62/2023 uređuju važeće i započete planove?

Ranije donijeti planovi ostaju na snazi u opisanom režimu. Započeta izrada/donošenje načelno prelazi na novi zakon, uz mogućnost završetka po ranijem za planove sa donijetom odlukom o izradi. Prilikom kasnije izmjene usklađuju se sadržaj i usvajanje; važe posebna pravila dostave registru i najnovija ograničenja za planove prije 1993. Ovo nije blanket opstanak svakog starog plana bez drugih zakonskih uslova.

Плански документи донети до дана ступања на снагу овог закона остају на снази. Поступак израде и доношења просторног, односно урбанистичког плана започет пре ступања на снагу овог закона, наставиће се по одредбама овог закона, осим за просторне, односно урбанистичке планове за које је донета одлука о изради, а који се могу окончати по одредбама закона по којима су започети. Доносиоци планских докумената дужни су да, приликом измене и допуне планског документа по ступању на снагу овог закона, садржину и поступак усвајања планског документа ускладе са одредбама овог закона. Важећи плански документи, као и плански документи чији се поступак израде и доношења спроводи по одредбама Закона о планирању и изградњи, достављају се централном регистру планских докумената у складу са одредбама овог закона, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Koje obaveze važe za spoljne jedinice grijanja i hlađenja?

Od stupanja izmjena 62/2023 sve nove zgrade projektuju se, grade i održavaju tako da spoljne jedinice nijesu vidljive odnosno ne utiču na neposredno okruženje. Postojeće javne zgrade u kulturnom dobru/zaštićenoj okolini imaju rok dvije godine, ostale tamo navedene zgrade/djelovi pet, a zgrade van tog režima deset godina za uklanjanje/izmještanje sa uličnih fasada prema punim uslovima člana. Lokalni akt za desetogodišnju granu i komunalna kontrola utvrđuju se posebno. Rokovi se ne računaju od svake kasnije izmjene ZPI.

Од дана ступања на снагу овог закона све нове зграде морају бити пројектоване, изграђене и одржаване на начин да спољне јединице уређаја за грејање и хлађење нису видљиве, односно да не врше утицај на непосредно окружење. Власници зграда јавне намене у границама непокретних културних добара и заштићеној околини културних добара, дужни су да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, са уличних фасада уклоне све спољне јединице уређаја за грејање и хлађење, односно да их изместе на начин да нису видљиве, као и да не врше утицај на непосредно окружење. Власници зграда, односно посебних делова објеката у границама непокретних културних добара и заштићеној околини културних добара, дужни су да у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, са уличних фасада уклоне све спољне јединице уређаја за грејање и хлађење, односно да их изместе на начин да нису видљиве, као и да не врше утицај на непосредно окружење. Власници зграда изван непокретних културних добара и заштићене околине културних добара дужни су да у року од десет година од дана ступања на снагу овог закона, са уличних фасада уклоне све спољне јединице уређаја за грејање и хлађење, односно да их изместе на начин да нису видљиве, као и да не врше утицај на непосредно окружење, о чему ће јединица локалне самоуправе на чијој територији се зграда налази донети општи акт у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, којим ће ближе уредити начин уклањања. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник зграде – правно лице, ако у року од две године не уклони са уличних фасада све спољне јединице уређаја за грејање и хлађење, односно не измести их на начин да нису видљиве, односно да не врше утицај на непосредно окружење, у складу са ставом 2. овог члана. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник зграде – правно лице, ако у року од пет година са уличних фасада не уклони све спољне јединице уређаја за грејање и хлађење, односно не измести их на начин да нису видљиве, односно да не врше утицај на непосредно окружење, у складу са ставом 3. овог члана. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник зграде – правно лице, ако у року од десет година са уличних фасада не уклони све спољне јединице уређаја за грејање и хлађење, односно не измести их на начин да нису видљиве, односно да не врше утицај на непосредно окружење, у складу са ставом 4. овог члана. За прекршај из ст. 5–7. овог члана казниће се власник зграде – физичко лице новчаном казном у износу од 25.000 до 50.000 динара. Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се одговорно лице јединице локалне самоуправе из става 4. овог члана, ако у прописаном року не донесе општи акт. Надзор над применом одредаба овог члана врши орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове комуналне инспекције, односно комуналне милиције.

Kada se javno izlaže prva strana energetskog certifikata?

Na zgradama javne namjene u javnoj svojini neto površine veće od 250 m², odnosno javne namjene u privatnoj svojini veće od 500 m², prva strana sa energetskim razredom izlaže se na uočljivom, javnosti jasno vidljivom mjestu. To su pragovi obaveze izlaganja; ne propisuju minimalnu površinu zgrade niti zamjenjuju posebne rokove pribavljanja pasoša.

Од дана ступања на снагу овог закона све нове зграде морају поседовати сертификат о енергетским својствима зграде, односно њеног посебног дела. Власници постојећих зграда јавне намене у јавној својини дужни су да у року од три године од дана ступања на снагу овог закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде. Власници постојећих пословних зграда дужни су да у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. Власници постојећих стамбених зграда дужни су да у року од десет година од дана ступања на снагу овог закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела, о чему ће јединица локалне самоуправе на чијој територији се зграда налази, донети општи акт у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, којим ће ближе уредити контролу извршавања обавезе из овог члана. Надзор над извршавањем одредаба из ст. 2–4. овог члана врши министарство надлежно за послове грађевинарства. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник постојећих зграда јавне намене – правно лице, ако у року од три године од дана ступања на снагу овог закона не прибави сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник постојећих пословних зграда – правно лице, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, не прибави сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник постојећих стамбених зграда – правно лице, ако у року од десет година од дана ступања на снагу овог закона не прибави сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. За прекршај из ст. 6–8. овог члана казниће се власник постојећих зграда јавне намене, власник постојећих пословних зграда, власник постојећих стамбених зграда – физичко лице новчаном казном у износу од 25.000 до 50.000 динара. Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се одговорно лице јединице локалне самоуправе из става 4. овог члана, ако у прописаном року не донесе општи акт. До истека рокова из ст. 2–4. овог члана, сертификат о енергетским својствима зграде, односно њеног посебног дела не прилаже се приликом овере уговора о купопродаји непокретности и закључења уговора о закупу непокретности из члана 4. став 7. овог закона. Прва страна сертификата о енергетским својствима зграде која садржи енергетски разред зграде, мора бити изложена на зградама јавне намене у јавној својини које имају нето површину већу од 250 m², на уочљивом и за јавност јасно видљивом месту. Прва страна сертификата о енергетским својствима зграде која садржи енергетски разред зграде, мора бити изложена на зградама јавне намене у приватној својини које имају нето површину већу од 500 m², на уочљивом и за јавност јасно видљивом месту. Новчаном казном у износу од 25.000 до 50.000 динара казниће се власници зграда из ст. 2–4. овог члана, ако не прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела у роковима из ст. 2–4. овог члана.

Koji su prelazni rokovi za energetski pasoš postojećih zgrada i njegovo prilaganje ugovorima?

Od stupanja na snagu izmjena ZPI 62/2023, vlasnici postojećih zgrada javne namjene u javnoj svojini imaju tri godine, poslovnih pet, a stambenih deset godina da pribave sertifikat energetskih svojstava. Do isteka odgovarajućeg roka sertifikat se ne prilaže pri ovjeri kupoprodaje i zaključenju zakupa. Za sve nove zgrade obaveza sertifikata važi od stupanja tih izmjena na snagu. Stambeni prelazni režim uključuje opšti akt jedinice lokalne samouprave kojim se uređuje kontrola izvršavanja obaveze.

Од дана ступања на снагу овог закона све нове зграде морају поседовати сертификат о енергетским својствима зграде, односно њеног посебног дела. Власници постојећих зграда јавне намене у јавној својини дужни су да у року од три године од дана ступања на снагу овог закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде. Власници постојећих пословних зграда дужни су да у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. Власници постојећих стамбених зграда дужни су да у року од десет година од дана ступања на снагу овог закона прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела, о чему ће јединица локалне самоуправе на чијој територији се зграда налази, донети општи акт у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, којим ће ближе уредити контролу извршавања обавезе из овог члана. Надзор над извршавањем одредаба из ст. 2–4. овог члана врши министарство надлежно за послове грађевинарства. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник постојећих зграда јавне намене – правно лице, ако у року од три године од дана ступања на снагу овог закона не прибави сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник постојећих пословних зграда – правно лице, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, не прибави сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. Новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара казниће се власник постојећих стамбених зграда – правно лице, ако у року од десет година од дана ступања на снагу овог закона не прибави сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела. За прекршај из ст. 6–8. овог члана казниће се власник постојећих зграда јавне намене, власник постојећих пословних зграда, власник постојећих стамбених зграда – физичко лице новчаном казном у износу од 25.000 до 50.000 динара. Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се одговорно лице јединице локалне самоуправе из става 4. овог члана, ако у прописаном року не донесе општи акт. До истека рокова из ст. 2–4. овог члана, сертификат о енергетским својствима зграде, односно њеног посебног дела не прилаже се приликом овере уговора о купопродаји непокретности и закључења уговора о закупу непокретности из члана 4. став 7. овог закона. Прва страна сертификата о енергетским својствима зграде која садржи енергетски разред зграде, мора бити изложена на зградама јавне намене у јавној својини које имају нето површину већу од 250 m², на уочљивом и за јавност јасно видљивом месту. Прва страна сертификата о енергетским својствима зграде која садржи енергетски разред зграде, мора бити изложена на зградама јавне намене у приватној својини које имају нето површину већу од 500 m², на уочљивом и за јавност јасно видљивом месту. Новчаном казном у износу од 25.000 до 50.000 динара казниће се власници зграда из ст. 2–4. овог члана, ако не прибаве сертификат о енергетским својствима зграде односно њеног посебног дела у роковима из ст. 2–4. овог члана.

Izvor je samostalna odredba izmjena 62/2023, a ne osnovni član 84 ZPI. Za obavezu i izuzetke provjeriti i osnovni član 4 i pravilnik o energetskim pasošima.

Od kada se računa rok za punjače na postojećim stanicama putaIa?

Vlasnici navedenih stanica na državnim putevima Ia usklađuju poslovanje u dvije godine od stupanja na snagu PODZAKONSKOG akta o punjačima. Bez tog akta i datuma nije pravilno računati dvije godine od ZPI. Način snabdijevanja/naplate električne energije bliže uređuje AERS.

Власници станица за снабдевање горивом моторних возила, које се налазе на државним путевима Ia реда, дужни су да своје пословање усагласе са одредбама овог закона у року од две године од дана ступања на снагу подзаконског акта којим се уређује питање постављања пуњача за електрична возила. Агенција за енергетику Републике Србије ближе уређује начин снабдевања и наплате испоручене електричне енергије потребне за пуњаче за електрична возила.

Koja posebna prava čuva samostalni član 88 izmjena 24/2011?

Stari zahtjevi nastavljaju se prema toj prelaznoj odredbi, uz zasebni režim starog prestanka prava korištenja. Pravnosnažno odobrenje po 47/03–34/06 može se po zahtjevu ukinuti ako poslije njegove pravnosnažnosti izmijenjeni plan dopušta GD za veću površinu. To nije automatski dodatak starom projektu niti samostalna dozvola nove gradnje.

Решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединим правима и обавезама, поднетих до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона. Поступци за престанак права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини започети у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр.47/03 и 34/06), који нису окончани до 11. септембра 2009. године, наставиће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу тог закона. Правноснажно решење о одобрењу за изградњу, издато у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), може се по захтеву инвеститора укинути, ако је по правноснажности тог решења измењен плански документ на основу кога се може издати грађевинска дозвола за изградњу објекта веће површине од објекта чија је изградња одобрена решењем чије се укидање тражи. Решење којим се укида решење из става 3. овог члана доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе.

Kako se podnose pojedini zahtjevi dok nema tehničkih uslova CEOP?

Do uspostavljanja navedenih tehničkih uslova zahtjev za 10% umanjenja doprinosa po zelenom certifikatu podnosi se direktno organu/službi obračuna, a zahtjev za preuzimanje nadležnosti po 134 stav 7 direktno ministarstvu preko navedene pisarnice. Treba utvrditi da li je uslov prestanka prelaza stvarno nastupio; sam protek 60 dana za podzakonske akte nije dokaz toga.

Започети поступци за решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, локацијске услове, грађевинске дозволе, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. Поступци за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту започети по одредбама закона којим се уређује претварање права коришћења у право својине уз накнаду обустављају се даном ступања на снагу овог закона. Носилац права коришћења на грађевинском земљишту који је на основу Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Службени гласник РС”, бр. 64/15 и 9/20), уписао право својине на грађевинском земљишту, нема право на повраћај накнаде по овом основу. Даном ступања на снагу овог закона стичу се услови за споразумни раскид уговора о закупу, закључених у складу са одредбама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, уз обавезу измирења свих доспелих обавеза до дана ступања на снагу овог закона. Сви поступци ревизије пројеката започети пре ступања на снагу Правилника за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20), настављају се по одредбама прописа по којима су започети, као и пројекти који се реализују фазно, осим за објекте наредних фаза који представљају независне целине (функционалне, грађевинске и сл.). По окончању поступка из става 1. овог члана, пројекат за грађевинску дозволу израђује се у складу са стандардима примењеним у изради идејног пројекта и садржаним у извештају Ревизионе комисије, као и пројекти за грађевинску дозволу за преостале фазе започетог пројекта. До обезбеђења техничких услова за подношење електронским путем, кроз информациони систем кроз који се спроводи обједињена процедура: 1) захтев за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта по основу издатог сертификата зелене градње из члана 97. став 9. Закона подноси се директно органу надлежном за издавање грађевинске дозволе, односно служби којој су поверени послови обрачуна и наплате тих доприноса; 2) захтев за преузимање надлежности за издавање аката из члана 134. став 7. Закона подноси се директно министарству надлежном за послове грађевинарства, преко писарнице Управе за заједничке послове републичких органа.”

Koja se pravila čuvaju za ranije započetu reviziju i fazne projekte?

Samostalni 88 izmjena 62/2023 prvo čuva opisane ranije zahtjeve po propisima započinjanja. Posebno čuva ranije započetu reviziju prije pravilnika o konstrukcijama i fazne projekte, osim narednih nezavisnih funkcionalnih/građevinskih cjelina. PGD se u opisanom režimu izrađuje prema standardima IDP i izvještaja revizione komisije. Tekst ne daje sadržaj tih standarda niti blanket pravo svakog novog nezavisnog objekta na stare proračune.

Започети поступци за решавање захтева за издавање одобрења за изградњу, локацијске услове, грађевинске дозволе, употребне дозволе и других захтева за решавање о појединачним правима и обавезама поднетих до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети. Поступци за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту започети по одредбама закона којим се уређује претварање права коришћења у право својине уз накнаду обустављају се даном ступања на снагу овог закона. Носилац права коришћења на грађевинском земљишту који је на основу Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Службени гласник РС”, бр. 64/15 и 9/20), уписао право својине на грађевинском земљишту, нема право на повраћај накнаде по овом основу. Даном ступања на снагу овог закона стичу се услови за споразумни раскид уговора о закупу, закључених у складу са одредбама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, уз обавезу измирења свих доспелих обавеза до дана ступања на снагу овог закона. Сви поступци ревизије пројеката започети пре ступања на снагу Правилника за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20), настављају се по одредбама прописа по којима су започети, као и пројекти који се реализују фазно, осим за објекте наредних фаза који представљају независне целине (функционалне, грађевинске и сл.). По окончању поступка из става 1. овог члана, пројекат за грађевинску дозволу израђује се у складу са стандардима примењеним у изради идејног пројекта и садржаним у извештају Ревизионе комисије, као и пројекти за грађевинску дозволу за преостале фазе започетог пројекта. До обезбеђења техничких услова за подношење електронским путем, кроз информациони систем кроз који се спроводи обједињена процедура: 1) захтев за умањење обрачунатог доприноса за уређивање грађевинског земљишта по основу издатог сертификата зелене градње из члана 97. став 9. Закона подноси се директно органу надлежном за издавање грађевинске дозволе, односно служби којој су поверени послови обрачуна и наплате тих доприноса; 2) захтев за преузимање надлежности за издавање аката из члана 134. став 7. Закона подноси се директно министарству надлежном за послове грађевинарства, преко писарнице Управе за заједничке послове републичких органа.”

U kom roku imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju uslove kad plan ne sadrži sve podatke?

U roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova.

Надлежни орган је дужан да у року од пет радних дана од дана пријема захтева за издавање локацијских услова, имаоцима јавних овлашћења, који у складу са овим законом и посебним прописом утврђују услове за пројектовање, односно прикључење, достави захтев за издавањем тих услова, ако се они не могу прибавити увидом у плански документ, односно сепарат. Ималац јавних овлашћења је дужан да поступи по захтеву из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана пријема захтева, а за објекте из члана 133. овог закона у року од 30 дана од дана пријема захтева , изузев у случају када ималац јавних овлашћења утврди да је ненадлежан, када има рок од три дана да обавести надлежни орган. Ако је претходни услов за изградњу објекта изградња недостајуће инфраструктуре, ималац јавних овлашћења је дужан да у условима за пројектовање, односно прикључење наведе ту чињеницу и информацију о планираном начину финансирања и роковима изградње недостајуће инфраструктуре. Услови за пројектовање, односно прикључење не могу бити у супротности са планским документом на основу кога се издају локацијски услови, нити се њима могу мењати планским документом утврђени урбанистички параметри, односно оспоравати планским документом утврђене намене. Ако ималац јавних овлашћења не може да поступи по захтеву због недостатака у садржини идејног решења, дужан је да наведе све недостатке које је потребно исправити како би издао акт о условима за пројектовање, односно прикључење у складу са захтевом. Ако ималац јавних овлашћења не поступи у року и на начин из ст. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган о томе обавештава подносиоца захтева и подноси захтев за покретање прекршајног поступка у складу са чланом 211а овог закона. Ималац јавних овлашћења има право на накнаду стварних трошкова за издавање тражених услова за пројектовање, односно прикључење, као и спровођење других радњи из своје надлежности. Услови за пројектовање, односно прикључење ималаца јавних овлашћења садрже и износ накнаде за прикључење на инфраструктурну мрежу, као и износ других накнада, односно такси, у складу са посебним законом. Ако ималац јавних овлашћења обавештење о висини накнаде из става 7. овог члана достави у року од три радна дана од дана пријема захтева за издавање услова за пројектовање, односно прикључење, обавеза плаћања накнаде доспева пре издавања локацијских услова, а у супротном сматра се да се ималац јавних овлашћења изјаснио да ће те услове издати без накнаде, о чему надлежни орган обавештава подносиоца захтева без одлагања. Обавеза плаћања накнаде из става 8. овог члана, доспева пре прикључења на мрежу, а накнаде које нису у вези са прикључењем на инфраструктурну мрежу, односно таксе, пре издавања употребне дозволе. Изузетно од става 10. овог члана, обавеза плаћања накнаде из става 8. овог члана доспева по пријему коначног обрачуна те накнаде, ако се инвеститор у захтеву за прикључење објекта на инфраструктурну мрежу, односно у захтеву за издавање употребне дозволе, изјаснио да ће ту накнаду платити након пријем коначног обрачуна. У случају да је објекат изведен у складу са условима за прикључење, ималац јавних овлашћења дужан је да изврши прикључење објекта на комуналну и другу инфраструктуру и да о томе обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана пријема захтева за прикључење, ако локацијским условима није предвиђено другачије. Одредбе ст. 6–10. овог члана не примењују се за прикључење објекта на преносну електроенергетску мрежу (изнад 110 kV). *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 9/2020 11. Регистар обједињених процедура *Службени гласник РС, број 132/2014 … Ако плански документ, односно сепарат, не садржи могућности, ограничења и услове за изградњу објеката, односно све услове за прикључење на комуналну, саобраћајну и осталу инфраструктуру, надлежни орган те услове прибавља по службеној дужности, о трошку подносиоца захтева уз накнаду стварних трошкова издавања. Имаоци јавних овлашћења дужни су да те услове по захтеву надлежног органа доставе у року од 15 дана од дана пријема захтева. До доношења урбанистичког плана у складу са овим законом, локацијски услови за доградњу постојеће комуналне инфраструктуре издају се у складу са фактичким стањем у регулацији постојеће саобраћајнице или друге јавне површине. *Службени гласник РС, број 132/2014

Član 54 navodi 15 dana, a član 8b za objekte 133 izričito 30 dana. Ovaj sažetak člana 54 ne treba pretvoriti u univerzalnu petnaestodnevnu mašinsku provjeru i za tu posebnu granu.

U kom roku organ izdaje upotrebnu dozvolu

Pet radnih dana od podnošenja zahtjeva, uz zakonske izuzetke računanja. Dok traje pregled geodetskog elaborata rokovi ne teku. Kod neusklađenosti tehničke dokumentacije sa elaboratom iz člana 8d rok se računa od dostavljanja usklađene dokumentacije.

Надлежни орган: 1) по захтеву за издавање локацијских услова, те услове издаје најкасније у року од пет радних дана од прибављања свих услова, исправа и других докумената у складу са чланом 8б овог закона; 2) по захтеву за издавање грађевинске дозволе, дозволу издаје најкасније у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање грађевинске дозволе; 3) по пријави радова, потврђује пријем без одлагања, oсим ако се уз пријаву радова подноси средство обезбеђења из члана 98. овог закона, у ком случају након провере ваљаности средства обезбеђења пријаву радова потврђује, односно одбацује решењем, у року од пет радних дана; 3а) по пријави завршетка изградње темеља, потврђује њен пријем без одлагања, осим ако уз пријаву није поднета прописана документација, у ком случају о томе без одлагања, а најкасније наредног радног дана, од пријема захтева, обавештава подносиоца захтева; 3б) по пријави завршетка изградње објекта у конструктивном смислу, потврђује њен пријем без одлагања, осим ако уз пријаву није поднета прописана документација, у ком случају о томе без одлагања, а најкасније наредног радног дана, од пријема захтева, обавештава подносиоца захтева; 3в) по захтеву за давање сагласности на техничку документацију у погледу мере заштите од пожара, упућује тај захтев органу надлежном за заштиту од пожара без одлагања, а најкасније наредног радног дана, од дана пријема захтева и у истом року одлуку надлежног органа за заштиту од пожара доставља инвеститору; 4) по захтеву за прикључење објекта на инфраструктуру, упућује тај захтев имаоцу јавних овлашћења у року од три радна дана од дана подношења захтева; 5) по захтеву за издавање употребне дозволе, дозволу издаје најкасније у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе; 6) по захтеву за издавање решења из члана 145. овог закона решење издаје најкасније у року од пет радних дана од дана подношења захтева. Форму и садржину захтева и пријаве из става 1. овог члана, као и документације која се подноси уз захтеве и пријаву, прописује министар надлежан за послове грађевинарства. У оквиру рокова прописаних у ставу 1. овог члана, надлежни орган је дужан да по службеној дужности, у име и за рачун подносиоца захтева, прибавља све акте, услове и друга документа, које издају имаоци јавних овлашћења, а услов су за спровођење обједињене процедуре. Решење о издатој грађевинској дозволи, пријаву радова, пријаву темеља и пријаву завршетка објекта у конструктивном смислу надлежни орган доставља грађевинској инспекцији без одлагања, а локацијске услове прослеђује имаоцима јавних овлашћења ради информисања и резервације капацитета инфраструктуре на коју објекат након изградње треба да се прикључи, у року од три дана од дана издавања. Ако је овим законом прописано да се у посебним случајевима грађења, односно извођења радова, не спроводи одређена фаза обједињене процедуре или је та фаза поједностављена, за спровођење поједностављене и преосталих фаза обједињене процедуре важе рокови прописани у ставу 1. овог члана, ако другачије није прописано законом. Изузетно од става 1. тачка 5) овог члана, у случају неусклађености техничке документације која се доставља ради издавања употребне дозволе са елаборатом геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, односно ако је та неусклађеност разлог за измену употребне дозволе у циљу уписа објекта у катастар, рок за издавање употребне дозволе се рачуна од дана достављања техничке документације која је усклађена са елаборатом геодетских радова. *Службени гласник РС, број 132/2014 **Службени гласник РС, број 83/2018 14. Границе овлашћења надлежног органа *Службени гласник РС, број 132/2014 … Објекат за који је у складу са овим законом предвиђено издавање грађевинске дозволе може се користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган који је издао грађевинску дозволу издаје решењем употребну дозволу, у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе. Употребна дозвола издаје се на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона. Употребна дозвола може се издати и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на ризик и одговорност инвеститора. Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, документ о кретању отпада, односно документ о кретању опасног отпада којим се потврђује да је отпад настао грађењем и рушењем (грађевински отпад), предат оператеру постројења за третман, односно складиштење отпада, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. Уз захтев за издавање употребне дозволе за објекте за које је посебним законом прописано да се приликом оцене испуњености основних захтева за објекат, као и захтева за пројектовање, извођење и одржавање објекта користе инострани прописи и стандарди и признате методе прорачуна и модела, уколико су тим прописима предвиђени, уз извештај комисије за технички преглед из става 5. овог члана, доставља се и посебан елаборат којим се доказује да је објекат подобан за употребу на основу иностраних прописа и стандарда и признатих метода прорачуна и модела. Надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације. Ако се у поступку издавања употребне дозволе утврди да недостаје изјава о завршетку темеља и/или завршетку објекта у конструктивном смислу, уредном документацијом, у смислу става 7. овог члана сматра се и накнадно достављени извештај вештака геодетске струке да су темељи постављени и урађени у складу са издатом грађевинском дозволом, односно извештај надлежног грађевинског инспектора да је објекат завршен у конструктивном смислу. Уз захтев за издавање употребне дозволе, за објекте за које је посебним прописима предвиђено прибављање сагласности на техничку документацију изван обједињене процедуре, инвеститор доставља и сагласност надлежног органа, односно посебне организације. Употребна дозвола се издаје на захтев инвеститора на кога гласи грађевинска дозвола, односно на захтев финансијера или лица на које је у катастру непокретности извршена предбележба стицања објекта у изградњи, односно лица на која је извршена предбележба стицања посебног дела објекта у изградњи. Изузетно од става 10. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење. Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити, осим у случају из члана 154. став 6. овог закона. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом. Употребна дозвола се доставља инвеститору и надлежном грађевинском инспектору. Ако објекат подлеже обавези прибављања интегрисане дозволе може се користити само уз прибављену дозволу из става 1. овог члана и интегрисане дозволе прописане посебним законом. Ако је у поступку издавања грађевинске дозволе инвеститор приложио уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре, пре издавања употребне дозволе за главни објекат, комисија за технички преглед објекта утврђује на основу употребне дозволе за конкретну инфраструктуру, или другог одговарајућег доказа, да је недостајућа инфраструктура изграђена у складу са издатом грађевинском дозволом и пратећом техничком документацијом за ту врсту објекта. На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања. На решење из става 2. овог члана, када је доносилац решења министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања. Изузетно, објекат се може користити и без издате употребне дозволе, ако у року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе уз који је приложен налаз комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу и предлогом да се може издати употребна дозвола, надлежни орган није издао употребну дозволу, нити је решењем одбио издавање употребне дозволе. У року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова. Елаборат геодетских радова се пре издавања употребне дозволе доставља на преглед органу надлежном за послове државног премера и катастра. Док траје преглед елабората из става 20. овог члана не теку рокови прописани за издавање употребне дозволе. *Службени гласник РС, број 83/2018 **Службени гласник РС, број 9/2020 ***Службени гласник РС, број 62/2023 ****Службени гласник РС, број 91/2025

Da li započeta agrarna komasacija uvijek blokira zakonom navedenu infrastrukturu?

Za tačno pobrojane vrste objekata član 90 izmjena 62/2023 dopušta gradnju na poljoprivrednom/građevinskom zemljištu unutar agrarne komasacije ako je predviđena važećim planom, uz zakon o poljoprivrednom zemljištu. To nije oslobađanje od odgovarajućeg akta, riješenih prava ili posebnih uslova.

Објекти из члана 2. став 1. тач. 4), 16), 17), 35), 37), 49), 53) и 72) Закона о планирању и изградњи могу се градити на пољопривредном и грађевинском земљишту које се налази у подручју за које је покренут комасациони поступак, у складу са одредбама закона којим се уређује пољопривредно земљиште, ако је њихова изградња предвиђена важећим планским документом.

Kada ZPI obavezno uvodi BIM/GIS?

Od 1.1.2028 tehnička dokumentacija za objekte preko 10.000 m² BRGP obavezno se izrađuje u BIM, a planski dokumenti u GIS. To je izričito budući početak; ne treba 2026 proglasiti neusaglašenim projekat samo zato što još nije u BIM. Zakonski tekst sam ne utvrđuje format, nivo razrade ni sadržaj nepročitanog standarda.

Техничка документација за објекте преко 10.000 m² бруто развијене грађевинске површине обавезно се израђује у BIM технологији почев од 1. јануара 2028. године. Плански документи, обавезно се израђују у GIS технологији почев од 1. јануара 2028. године.

Sta se uz zahtev u objedinjenoj proceduri proverava ili prilaze kao dokaz odgovarajuceg prava na zemljistu?

Prvo se utvrdjuje koje odgovarajuce pravo investitor ima. ZPI kao osnov navodi svojinu, zakup gradjevinskog zemljista u javnoj svojini i druga prava koja Zakon priznaje, a za pojedine vrste objekata propisuje i posebne dokaze (npr. sluzbenost, zakup, eksproprijaciju). Podatak koji postoji u sluzbenoj evidenciji organ pribavlja po sluzbenoj duznosti po ZUP-u; kada se investitor poziva na poseban pravni osnov koji nije dovoljan samo iz sluzbene evidencije, uz zahtev se prilaze odgovarajuca isprava propisana ZPI/CEOP pravilima.

Kao odgovarajuce pravo na zemljistu smatra se pravo svojine...

Povezano sa pravilom zup-sluzbene-evidencije-organ-pribavlja. Ne traziti od stranke dokument koji organ mora da pribavi iz sluzbene evidencije.