Izdvojena pravila nisu potpuna obrada propisa. Status „AI provjereno · informativno” znači da je pravilo povezano sa članom/citatom u lokalnom korpusu; ne dokazuje pravno važenje niti primjenljivost na konkretan predmet. Raspored odjeljaka je pomoćna struktura izdvojena iz teksta.
Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018 - dr. zakon i 92/2023 · izvor
Ovo nije automatski tekstualni diff članova. Prikazani su samo događaji koje javni dnevnik promjena može pouzdano povezati sa ovim propisom: dodavanje u zbirku, zamjena verzije, prestanak važenja i audit paketi. Za tačan sadržaj izmjene otvorite zvanični izvor i zapis u dnevniku.
Audit pravila
Sadržajna revizija u toku: ZPI, šest manjih akata (uključujući pune priloge uredbe o otpadu) i 18 pogrešnih mašinskih provjera. Nije pregled svih 67 propisa.; druga nezavisna serija: klasifikacija, dnevnik i uslovi organizacija; P24 i P62 imaju otvorene nalaze. Otisci izvora samo za zapise sa stvarnim čitanjem u ledgeru; to ne zatvara otvorene pravne nalaze niti potvrđuje da nema kasnijih izmjena.
AI-provjeren informativni paket (dopuna): radovi na javnom putu (infrastruktura), granica eksproprijacije, ograde i zasadi (preglednost), obaveze vlasnika infrastrukture, prilazni putevi, sused puta, reklame i autobusko stajalište. Širine zaštitnog i pojasa kontrolisane izgradnje i priključci (čl. 33–43) su ranije obrađeni.
Doslovni citati umesto prepricanih. `baza.py revizija --potvrdjena` je prijavila 34 pravila oznacena `potvrdjeno` cji se citat ne nalazi doslovno u navedenom clanu. U svim proverenim slucajevima VREDNOST pravila je bila tacna a citat preprican rukom, pa je zamenjen doslovnim rasponom iz vazeceg teksta. Tri izuzetka su spustena na `revizija`: tvrde nesto sto u vazecem tekstu ne stoji. Dopuna 07.09.2026: posle podizanja MAX_CLAN u build_index.py dva pravila o indeksima vracena su na `potvrdjeno` (definicije postoje u ZPI cl. 2 tac. 26 i 27), a `zpi-sest-vrsta-tehnicke-dokumentacije` dobio je tacan broj clana (116).
Projektantski audit Zakona o putevima: čl. 2, 17-18 i 33-45. Kritični pragovi i priključci su atomizovani; staro zbirno pravilo se sklanja iz produkcionih zaključaka.
Kako se razlikuju putno zemljište, zaštitni pojas i kontrolisana izgradnja?
Granica putnog zemljišta i svaki naredni pojas imaju zasebnu zakonsku definiciju. Zaštitni pojas mjeri se od granice putnog zemljišta prema spolja, a kontrolisani od granice zaštitnog. Pojas se ne mjeri proizvoljno od ivice kolovoza. Autoput ima potpunu kontrolu pristupa preko propisanih rampi.
Поједини изрази, употребљени у овом закону, имају следеће значење:
1) пут је грађевински објекат намењен за саобраћај, односно утврђена површина коју као саобраћајну површину могу да користе сви или одређени учесници у саобраћају, под условима одређеним овим законом и другим прописима;
2) јавни пут је пут који испуњава прописане критеријуме за категоризацију од стране надлежног органа и који је надлежни орган прогласио као такав;
3) државни пут је јавни пут који саобраћајно повезује територију државе са мрежом европских путева и део је мреже европских путева, територију државе са територијом суседних држава, целокупну територију државе, привредно значајна насеља на територији државе, подручје два или више округа или подручје округа, као и његов део који пролази кроз насеље у случају да није изграђен обилазни пут поред насеља;
4) аутопут је државни пут намењен за моторни саобраћај, са физички раздвојеним коловозима по смеровима, без укрштања у истом нивоу и са потпуном контролом приступа, који има најмање две саобраћајне и једну зауставну траку за сваки смер и као такав је обележен прописаном саобраћајном сигнализацијом и опремом;
5) потпуна контрола приступа подразумева да је приступ могућ само преко уливно-изливних рампи са саобраћајним тракама за укључивање, односно искључивање на денивелисаним раскрсницама;
6) општински пут је јавни пут који саобраћајно повезује територију општине, односно града, као и територију општине, односно града, са мрежом државних путева;
7) улица је јавни пут у насељу који саобраћајно повезује делове насеља;
8) некатегорисани пут је пут који је надлежни орган прогласио некатегорисаним путем и који је као такав уписан у јавне евиденције о непокретностима и правима на њима;
9) насеље је изграђени функционално обједињен простор на коме су обезбеђени услови за живот и рад људи и за задовољавање заједничких потреба становника, чије се границе утврђују планским документом и обележене су прописаним саобраћајним знаком на јавном путу;
10) пут ван насеља је део јавног пута ван граница насеља;
11) пут у насељу је део јавног пута унутар граница насеља које су одређене планским документом јединице локалне самоуправе;
12) саобраћајна сигнализација и опрема јесу средства и уређаји за регулисање саобраћаја, саобраћајни знакови, ознаке на путу, уређаји за давање светлосних саобраћајних знакова, браници или полубраници на прелазу пута преко железничке пруге, привремена саобраћајна сигнализација, светлосне ознаке на путу и друге ознаке на путу (опрема пута) у складу са прописима којим се уређује саобраћајна сигнализација;
13) опрема за заштиту јавног пута, саобраћаја и околине јесу елементи интелигентних транспортних система, вентилациони и сигурносни уређаји у тунелима, објекти и уређаји за заштиту пута и саобраћаја, као и објекти и уређаји за заштиту непосредног окружења пута (снегобрани, ветробрани, заштита од осулина, заштита од буке и других штетних утицаја на околину), инсталације расвете и расвета за потребе саобраћаја, уређаји за евиденцију саобраћаја, путне метеоролошке станице и сл.;
14) означавање јавних путева јесте поступак дефинисања категорије и просторног положаја пута (километарска и хектометарска стационажа);
15) евиденција о јавним путевима јесте прописана садржина саобраћајно-техничких података и поступак прикупљања, односно обнављања тих података о јавним путевима;
16) кaтегоризација путева јесте подела јавних путева на основу прописаних критеријума;
17) коловоз јесте изграђена површина пута по којој се одвија саобраћај и чине га саобраћајне траке (возне, додатне, зауставне и сл.) за кретање, односно мировање возила и ивичне траке;
18) тротоар је посебно уређен део пута поред коловоза намењен првенствено за кретање пешака;
19) бициклистичка стаза је пут намењен за кретање бицикала;
20) коловозна конструкција јесте вишеслојни крути или флексибилан систем који служи да прими механичка дејства возила и пренесе их на доњи строј јавног пута, ради безбедног, несметаног и економичног кретања возила, бицикала и пешака;
21) коловозни застор јесте завршни слој коловозне конструкције;
22) банкина је елемент пута у насипу који обезбеђује бочну стабилност пута и служи за постављање саобраћајне сигнализације и опреме пута;
23) ригола јесте елемент пута за прихватање и контролисано вођење површинских вода који обезбеђује стабилност коловозне конструкције;
24) берма је елемент пута између риголе и косине усека и служи за заштиту риголе од еродираног материјала, постављање саобраћајне сигнализације и опреме пута, као и за обезбеђење прегледности пута;
25) разделна трака је елемент пута којим се физички раздвајају смерови вожње и служи за постављање саобраћајне сигнализације и опреме, као и елемената путног објекта;
26) разделни појас је разделна трака ширине веће од шест метара;
27) заштитна трака јесте елемент јавног пута којим се физички раздваја саобраћај моторних возила од осталог саобраћаја;
28) путни објекат је грађевински објекат који је саставни део пута: мост, подвожњак, надвожњак, вијадукт, пропуст, тунел, галерија, потпорни зид, обложни зид и сл.;
29) надвожњак је објекат изнад пута којим се регулише укрштање у два или више нивоа са другим путевима, другим инфраструктурним системом или железницом;
30) подвожњак је објекат у трупу пута којим се регулише укрштање у два нивоа са другим путем, другим инфраструктурним системом или железницом;
31) пратећи садржаји јавног пута јесу површине, објекти, постројења и уређаји за ефикасно управљање путевима и саобраћајем (функционални садржаји), као и за пружање услуга корисницима пута (пратећи садржаји за потребе корисника);
32) функционални садржаји пута јесу површине, објекти, постројења и уређаји који су намењени за ефикасно управљање путем и саобраћајем на путу (базе за одржавање пута, центри за управљање саобраћајем, наплатне станице и други садржаји);
33) пратећи садржаји пута за потребе корисника јесу површине и објекти за пружање различитих услуга корисницима пута (станице за снабдевање моторних возила горивом, места за пуњење возила на електрични погон, одморишта, паркиралишта, мотели, ресторани, сервиси, продавнице и други објекти за пружање услуга);
34) аутобуско стајалиште је посебно изграђен део пута, односно прописно обележен део коловоза намењен за заустављање аутобуса ради укрцавања и искрцавања путника и утовара и истовара пртљага;
35) путно земљиште је континуална површина унутар граница путног земљишта;
36) граница путног земљишта је линија са обе стране усека и насипа, удаљена најмање један метар од линија које чине крајње тачке попречног профила пута, ван насеља, мерено на спољну страну;
37) заштитни појас пута је континуална површина мерена од границе путног земљишта на спољну страну чија је ширина прописана овим законом;
38) појас контролисане изградње је континуална површина мерена од границе заштитног појаса на спољну страну чија је ширина иста као ширина заштитног појаса на којој се ограничава врста и обим изградње објеката и која служи за заштиту јавног пута и саобраћаја на њему;
39) ваздушни простор изнад коловоза је простор у висини од најмање седам метара са слободним простором у висини од најмање 4,75 метара од највише тачке коловоза;
40) раскрсница је место на којем се укрштају, спајају, односно раздвајају саобраћајни токови на најмање два пута у истом или различитим нивоима;
41) спојна (уливно-изливна) рампа је самостални пут за вођење саобраћајних токова који на денивелисаним раскрсницама мењају путни правац;
42) укрштај је место укрштања пута са другим линијским инфраструктурним објектима у истом или различитим нивоима;
43) прилазни пут је пут који омогућава власнику, односно непосредном држаоцу непокретности прилаз на јавни пут, односно некатегорисани пут поред којег се непокретност налази;
44) саобраћајни прикључак је уређена површина, део јавног пута, на којој се међусобно повезују јавни, некатегорисани и прилазни путеви на начин прописан овим законом;
45) захтевана прегледност је растојање потребно за безбедно заустављање возила испред непокретне препреке на коловозу пута која мора бити обезбеђена на свакој тачки пута и која се одређује на основу меродавних вредности пројектне брзине у оба смера вожње;
46) сусед је власник, односно непосредни држалац земљишта и објеката који има најмање једну заједничку границу са катастарском парцелом на којој је изграђен пут;
47) управљање саобраћајем јесте вођење, праћење и контрола саобраћаја на јавном путу, односно деоници јавног пута;
48) обустава саобраћаја је контролисани прекид саобраћаја на путу;
49) ограничење саобраћаја је забрана кретања појединих врста возила на путу;
50) ванредни превоз јесте превоз возилом, односно скупом возила која сама или са теретом прекорачују прописима дозвољено осовинско оптерећење, највећу дозвољену укупну масу, ширину, дужину или висину;
51) граница експропријације је линија до које се врши експропријација а утврђује се на прописаном одстојању мереном од границе путног земљишта на спољну страну пута;
52) појас експропријације је континуална површина унутар граница експропријације;
53) интелигентни транспортни системи (ИТС) јесу системи информационокомуникационих технологија у друмском саобраћају који се односе на путеве, возила и учеснике у саобраћају и користе се за управљање саобраћајем и мобилношћу, као и за везе са осталим видовима саобраћаја;
54) управљач јавног пута је јавно предузеће, привредно друштво и други облици организовања који у складу са законом којим се уређује положај јавних предузећа могу да обављају делатност од општег интереса;
…
57) концесиона путарина је путарина коју убира концесионар у складу са уговором о концесији;
58) интероперабилност је могућност система и придружених пословних процеса да несметано размењују податке;
59) заштита пута јесте скуп мера и забрана које се односе на интервенције на путу, заштитном појасу и појасу контролисане изградње прописаних овим законом у циљу његове заштите;
60) одржавање јавног пута јесте извођење радова и обављање услуга у оквиру постојећег путног земљишта којима се обезбеђује очување карактеристика пута у стању које је било у тренутку његове изградње или реконструкције и може бити редовно, рехабилитација и ургентно;
61) реконструкција јавног пута јесте извођење радова на постојећем путу и заштитном појасу са припадајућим објектима пута којима се могу променити геометријски елементи, положај или опрема постојећег пута са циљем унапређења функционалних и конструктивних карактеристика пута у целини или његових појединих елемената или објеката;
62) тунел је подземни или подводни путни објекат намењен за одвијање саобраћаја;
63) саветник за безбедност у тунелу је лице које код управљача јавног пута обавља послове којима се обезбеђује примена прописа којима се уређују тунели;
64) електронска наплата путарине је начин безконтактне наплате при коме возила пролазе без заустављања улазном и излазном (наплатном) саобраћајном траком коришћењем електронског уређаја;
65) ЕЕНП је Европска електронска наплата путарине која представља систем електронске наплате путарине на територији Европске уније који омогућава кориснику државног пута, да на основу уговора закљученог са пружаоцем услуге ЕЕНП-а, стекне статус корисника услуге ЕЕНП-а;
66) пружалац услуге Европске електронске наплате путарине је правно лице на територији Европске уније које обавља делатност пружања услуге ЕЕНП и уписан je у регистaр пружалаца ЕЕНП услуге у држави чланици Европске уније у којој има седиште;
67) процена утицаја пута на безбедност саобраћаја на мрежи путева јесте стратешка компаративна анализа утицаја варијанти новог или реконструисаног пута на безбедност саобраћаја на мрежи путева;
68) ревизија пројеката пута са аспекта безбедносних карактеристика пута је независна, формална и систематска провера пројекта пута са аспекта безбедности саобраћаја;
69) провера безбедности саобраћаја на путу је независна, формална и систематска провера елемената постојећег пута са аспекта безбедности саобраћаја;
70) мапирање ризика је објективни метод оцењивања безбедности пута на основу стварних нежељених догађаја на посматраној путној мрежи;
71) ревизор је независно стручно лице које поседује лиценцу за ревизора и које спроводи ревизију пројеката пута са аспекта безбедносних карактеристика пута;
72) проверавач је независно стручно лице које поседује лиценцу за проверавача за спровођење провере безбедности саобраћаја на путу.
Правни статус путева
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu. To izričito propisuje definicija zaštitnog pojasa u članu 2. tačka 37; granicu putnog zemljišta zasebno definiše tačka 36. Širine i izuzeci određuju se po čl. 33. i 34.
37) заштитни појас пута је континуална површина мерена од границе путног земљишта на спољну страну чија је ширина прописана овим законом;
Granica parcele investitora ili ivica kolovoza nijesu automatski ova mjerna osnova. Za konkretnu geometriju koriste se pouzdani podaci upravljača i odgovarajuća podloga.
Pojas kontrolisane izgradnje je druga zona i meri se od granice zaštitnog pojasa (čl. 36), ne od iste tačke kao zaštitni pojas.
Član3
ProvjeritiAI provjereno · informativno
Može li se na javnom putu zasnovati službenost infrastrukture?
Javni i nekategorisani putevi su javna dobra u opštoj upotrebi sa ograničenim stvarnim pravima. Zakon dopušta navedenu službenost ili srodno pravo za komunalne, vodne, energetske i komunikacione objekte, kao i koncesiju u propisanom režimu. Pravo na zemljištu ne zamjenjuje potrebne akte upravljača.
Јавни и некатегорисани путеви су добра у општој употреби, у јавној су својини и на њима се не могу стицати ни заснивати стварна права, осим у случајевима прописаним овим законом.
На јавном путу може се засновати право службености, односно друго сродно право, ради изградње комуналних, водних, енергетских објеката и објеката електронских комуникација и повезане опреме, на начин одређен овим законом.
Изградња, реконструкција, одржавање и коришћење јавног пута могу бити предмет концесије у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије и овим законом.
Државни путеви I и II реда су у својини Републике Србије, изузев државних путева, односно делова државних путева II реда који се налазе на територији аутономне покрајине који су у својини аутономне покрајине.
Општински путеви, улице и некатегорисани путеви који не припадају државним путевима I и II реда, својина су јединице локалне самоуправе на чијој се територији налазе.
Путеви из ст. 4. и 5. овог члана уписују се у јавне књиге о непокретностимa и стварним правима на њима, истовремено са уписом права јавне својине на тим путевима, као добрима у општој употреби, и то права својине Републике Србије на државним путевима I и II реда, права својине аутономне покрајине на државним путевима II реда, односно деловима државних путева II реда који се налазе на територији аутономне покрајине и права својине јединице локалне самоуправе на општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима који не припадају државним путевима I и II реда, у складу са прописима којима се уређују јавне књиге о непокретностима и стварним правима на њима.
Јавни путеви уписују се у јавне књиге из става 6. овог члана са припадајућим објектима и земљиштем на којима су изграђени. У наведене јавне књиге уписују се и управљачи јавних путева.
У јавне књиге из става 6. овог члана уписују се и право службености, односно друго сродно право, као и концесија за јавни пут, у складу са прописима којима се уређују јавне књиге о непокретностима и правима на њима.
У јавне књиге из става 6. овог члана уписују се и промене на јавном путу и стварним правима која се заснивају на јавном путу, као и промене на некатегорисаном путу.
Јавни и некатегорисани путеви чине мрежу путева.
II. ЈАВНИ ПУТЕВИ
Елементи јавног пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Državne puteve kategoriše Vlada prema propisanim kriterijumima; opštinske i ulice lokalna skupština. Kategoriju ne dokazuju samo izgled puta, naziv ulica ili blizina naselja.
Према значају саобраћајног повезивања јавни путеви се деле на:
1) државне путеве:
(1) државне путеве I реда (саобраћајно повезују територију државе са мрежом европских путева, односно део су мреже европских путева, територију државе са територијом суседних држава, целокупну територију државе, као и привредно значајна насеља на територији државе);
(2) државне путеве II реда (саобраћајно повезују подручје два или више управна округа или подручје управног округа, као и погранична подручја и граничне прелазе са мрежом државних путева);
2) општинске путеве (саобраћајно повезују територије општина, територију општине, односно града, као и територију општине, односно града са мрежом државних путева);
3) улице (саобраћајно повезују делове насеља).
Влада прописује критеријуме за категоризацију јавних путева.
Влада доноси акт о категоризацији државних путева на основу критеријума из става 2. овог члана.
Министар надлежан за послове саобраћаја (у даљем тексту: Министар) образује комисију за утврђивање испуњености критеријума за категоризацију државних путева.
Скупштина јединице локалне самоуправе доноси акт о категоризацији општинских путева и улица на основу критеријума из става 2. овог члана.
Подела јавних путева према положају у простору
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Granice i pravac određuju se planskim i lokalnim aktima i odgovarajućom signalizacijom. Za pravac ili promjenu državnog puta kroz naselje potrebna je prethodna saglasnost ministarstva; odluka bez nje je ništava. Ne zaključivati automatski da cijela teritorija opštine ima režim puta u naselju.
Према положају у простору и условима одвијања саобраћаја јавни путеви се деле на:
1) јавне путеве ван насеља;
2) јавне путеве у насељу.
Јавни пут у насељу је део јавног пута унутар граница насеља које су обележене прописаном саобраћајном сигнализацијом.
Скупштина јединице локалне самоуправе дужна је да одреди правац и границе јавног пута у насељу.
Коловозна конструкција улица које су истовремено делови државних или општинских путева који пролазе кроз насеља са саобраћајном сигнализацијом, осим уређаја за давање светлосних саобраћајних знакова, сматрају се деловима тих путева.
Правац, односно промена правца државног пута који пролази кроз насеље, одређује се одлуком скупштине јединице локалне самоуправе, по претходно прибављеној сагласности Министарства.
Промена правца државног пута у насељу може да се врши ако нови правац државног пута испуњава, по својим техничким карактеристикама, услове који се захтевају за ту категорију пута.
Одлука скупштине јединице локалне самоуправе о правцу, односно промени правца државног пута који пролази кроз насеље, донета без сагласности из става 5. овог члана, ништава је.
III. НЕКАТЕГОРИСАНИ ПУТЕВИ
Некатегорисани путеви
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Lokalna samouprava donosi odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva i uređuje navedenu izgradnju, korišćenje, održavanje i zaštitu, uz mogućnost povjeravanja gradu ili gradskoj opštini prema zakonu.
Јединица локалне самоуправе уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање некатегорисаним путевима у насељу.
Град може поверити градској општини обављање послова из става 1. овог чланa.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да донесе одлуку о утврђивању некатегорисаних путева у складу са законом којим се уређује локална самоуправа и у складу са овим законом.
Финансирање изградње, реконструкције, одржавања и заштите некатегорисаног пута обезбеђује се из средстава буџета јединице локалне самоуправе, у складу са законом који уређује финансирање локалне самоуправе.
Категоризација некатегорисаног пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Nadležni upravljač zavisi od kategorije, teritorije i dopuštenog povjeravanja. Izvođač pojedinog posla sam time ne postaje upravljač. Prije pribavljanja uslova treba utvrditi ko ima javno ovlašćenje za konkretni put.
Делатност управљања државним путевима обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник Република Србија.
Делатност управљања државним путевима II реда, односно деловима државних путева II реда, који се налазе на територији аутономне покрајине, обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник аутономна покрајина.
Делатност управљања државним путевима може да обавља и друго друштво капитала, коме је надлежни орган поверио обављање делатности управљања државним путевима, у складу са законом којим се уређујe јавно-приватно партнерство и концесије.
Делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута I и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређујe јавно-приватно партнерство и концесије.
Јавно предузеће, друштво капитала или предузетник који обавља делатност управљања јавним путевима из члана 9. став 2. овог закона је управљач јавног пута.
Ако јавно предузеће, друштво капитала или предузетник обавља само поједине послове из члана 9. став 2. овог закона, не сматра се управљачем јавног пута у смислу овог закона.
Извештаји о извршеној контроли и о стању јавних путева
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koji planovi prethode upravljanju i radovima na putu?
Upravljač donosi propisane srednjoročne planove, programe i studije uz mišljenja i saglasnosti nadležnih organa. Program održavanja i zaštite za narednu godinu dostavlja se na saglasnost do 1. novembra, uz usklađenost sa planskim i strateškim dokumentima.
Управљач јавног пута доноси средњорочни план изградње, реконструкције, одржавања и заштите путева, годишњи програм радова на изградњи, реконструкцији, одржавању и заштити јавних путева, појединачне студије, уз претходно прибављено мишљење Министарства, односно органа аутономне покрајине надлежног за послове саобраћаја, односно органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове саобраћаја.
Сагласност на акте из става 1. овог члана даје Влада, када те акте доноси управљач државног пута, односно извршни орган аутономне покрајине када те акте доноси управљач државних путева II реда који се налазе на територији аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе када те акте доноси управљач општинских путева и улица.
Управљач јавног пута дужан је да годишњи програм радова на одржавању и заштити јавних путева којима управља, у зависности од тога којим путевима управља, доставља на сагласност Министарству, односно органу аутономне покрајине надлежном за послове саобраћаја, односно органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове саобраћаја, најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину.
Средњорочни план и годишњи програм из става 1. овог члана садржи и активности које се односе на спровођење посебних захтева које јавни путеви морају да испуне са аспекта безбедности саобраћаја.
Средњорочни план и програм радова на изградњи и реконструкцији путева, као и појединачне студије, морају бити усклађени са државним односно локалним стратешким и планским документима.
Начин одржавања и заштите јавног пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li upravljač odgovara za propušteno održavanje puta?
Dužan je trajno i kvalitetno održavanje i zaštitu uz bezbjednost i životnu sredinu. Odgovara za štetu korisnicima zbog neblagovremenih radova ili njihovog izvođenja protivno propisanim uslovima.
Управљач јавног пута дужан је да обезбеди трајно, непрекидно и квалитетно одржавање и заштиту пута, у циљу несметаног и безбедног одвијања саобраћаја укључујући и организацију наплате путарине.
При обављању делатности управљања путем, управљач јавног пута дужан је да одржавање и заштиту пута спроводи у складу са прописима донетим на основу овог закона, као и да се стара о заштити животне средине.
Управљач јавног пута одговара за штету која настане корисницима пута због пропуштања благовременог обављања радова на одржавању пута прописаних овим законом, односно због извођења тих радова супротно прописаним техничким условима и начину њиховог извођења.
Управљање саобраћајем на јавном путу
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Šta ako stara dionica poslije rekonstrukcije više nije dio puta?
Ako se i dalje koristi, prekategoriše se. Ako se ne koristi, upravljač obavještava organ javne imovine u 30 dana, a taj organ odlučuje u narednom zakonskom roku. Stara trasa nije automatski privatno građevinsko zemljište.
Део државног или општинског пута који, по изградњи или реконструкцији, не припада изграђеном или реконструисаном државном или општинском путу, не сматра се делом тог пута.
Ако се део државног или општинског пута из става 1. овог члана и даље користи за саобраћај, извршиће се његова прекатегоризација.
Ако се део јавног пута из става 1. oвог члана не користи за саобраћај, управљач јавног пута дужан је да у року од 30 дана од дана настале промене, о томе обавести орган надлежан за вођење јединствене евиденције непокретности у јавној својини, који ће у року од 30 дана од дана пријема обавештења одлучити о начину и условима коришћења земљишта на коме се тај пут налази.
Поверавање вршења јавних овлашћења
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koji rokovi i pravni lijekovi važe za akte upravljača puta?
Rok zavisi od akta: uslovi dokumentacije prate ZPI, određene saglasnosti i dozvole osam radnih dana, druga odobrenja 30 dana, a navedeni dodatni elementi i stajališta 15 dana. Žalba na akte stava1 podnosi se nadležnom organu u 15 dana; nijesu svi akti istovrsna saglasnost.
Управљачу јавног пута поверава се вршење јавних овлашћења која се односе на:
1) издавање услова за израду техничке документације за изградњу и реконструкцију саобраћајног прикључка на јавни пут и доношење решења инвеститору о испуњености издатих услова;
2) издавање услова за израду техничке документације, односно за постављање линијског инфраструктурног објекта на јавном путу и заштитном појасу јавног пута (железничка инфраструктура, електроенергетски вод, нафтовод, гасовод, објекат висинског превоза, линијска инфраструктура електронских комуникација, водоводна и канализациона инфраструктура и др.) и доношење решења инвеститору о испуњености издатих услова;
3) издавање сагласности за одржавање спортске или друге приредбе на јавном путу;
4) издавање дозволе за обављање ванредног превоза на јавном путу;
5) издавање дозволе за прекомерно коришћење јавног пута;
6) издавање одобрења за постављање рекламних табли и паноа;
7) издавање одобрења за постављање уређаја за обавештавање или оглашавање на јавном путу;
8) издавање сагласности за преусмеравање саобраћаја на јавни пут у случају обављања радова на изградњи, реконструкцији, одржавању и заштити јавног пута.
Управљачу државног пута поверава се вршење јавних овлашћења која се односе на издавање сагласности за изградњу додатних елемената државног пута из члана 84. став 3. овог закона и издавање сагласности за изградњу аутобуског стајалишта из члана 85. став 2. овог закона.
Акти из става 1. тач. 4), 5), 6), 7) и 8) и става 2. овог члана издају се на основу претходно издатих саобраћајно-техничких услова.
Управљач јавног пута дужан је да одлучи по захтеву за:
1) издавање услова за израду техничке документације из става 1. тач. 1) и 2) овог члана у року прописаном законом којим се уређује планирање и изградња;
2) издавање сагласности, односно дозволе из става 1. тач. 3), 4) и 8) овог члана, у року од осам радних дана од дана подношења захтева;
3) издавање дозволе, односно одобрења из става 1. тач. 5), 6) и 7) овог члана, у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Управљач државног пута дужан је да одлучи по захтеву за издавање сагласности за изградњу додатних елемената државног пута из члана 84. став 3. овог закона и издавање сагласности за изградњу аутобуског стајалишта из члана 85. став 2. овог закона, у року од 15 дана од дана подношења захтева.
Против акта из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Министарству, односно органу аутономне покрајине надлежнoм за послове саобраћаја, односно надлежном органу јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана достављања тог акта.
Управљач јавног пута дужан је да о акту донетом у вршењу јавних овлашћења води евиденцију коју ажурира на дневном нивоу и објављује на својој интернет страници.
Уколико се решење из става 1. тач. 1) и 2) овог члана издаје инвеститору који је физичко лице, евиденција садржи име, презиме и адресу инвеститора.
Евиденција о издатим актима из става 1. тач. 3)–8) овог члана садржи податке о правном лицу, односно предузетнику (назив и седиште правног лица, односно предузетника).
Саобраћајно-технички услови
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li linijska infrastruktura na javnom putu ili u zaštitnom pojasu zahteva uslove i rešenje upravljača?
Ako se linijski infrastrukturni objekat gradi ili postavlja na javnom putu ili u njegovom zaštitnom pojasu, pribavljaju se propisani uslovi i rješenje o ispunjenosti uslova upravljača. Sama činjenica da je objekat linijski, bez utvrđenog položaja prema putu, nije dovoljna za ovu obavezu.
izdavanje uslova ... za postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu i zaštitnom pojasu javnog puta ... i donošenje rešenja
Šta je potrebno da bi se na javnom putu gradio ili postavljao linijski infrastrukturni objekat?
Uslovi i rešenje upravljača javnog puta iz čl. 17 st. 1 tač. 2; mogu da ih traže nosilac prava službenosti, koncesionar i nosilac prava građenja (čl. 32).
može da izvodi radove na javnom putu (građenje, odnosno postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura), ako je za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Da li upravljač mora nadzirati linijsku infrastrukturu u zaštitnom pojasu?
Pored uslova i rješenja za zakonski dopuštenu linijsku infrastrukturu iz stava2, upravljač mora obezbijediti nadzor izvođenja. To je dodatna obaveza i ne svodi se na samu udaljenost zahvata od puta.
У заштитном појасу поред јавног пута ван насеља, забрањена је изградња грађевинских или других објеката, као и грађење и постављање постројења, уређаја и инсталација, осим изградње саобраћајних површина пратећих, функционалних, садржаја јавног пута, као и постројења, уређаја и инсталација који служе потребама јавног пута и саобраћаја на јавном путу.
У заштитном појасу из става 1. овог члана може да се гради, односно поставља линијски инфраструктурни објекат: железничка инфраструктура, електроенергетски вод, нафтовод, гасовод, објекат висинског превоза, линијска инфраструктура електронских комуникација, водоводна и канализациона инфраструктура и слично, ако су за извођење тих радова прибављени услови и решење из члана 17. став 1. тачка 2) овог закона.
Управљач јавног пута дужан је да обезбеди надзор над извођењем радова из става 2. овог члана.
Ширина заштитног појаса
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li je obična gradnja objekta dozvoljena u zaštitnom pojasu javnog puta van naselja?
Van naselja važi opšta zabrana iz člana 33, uz izričite izuzetke za navedene saobraćajne površine, funkcionalne sadržaje i opremu za potrebe puta i saobraćaja. Linijska infrastruktura ima poseban uslovni izuzetak. Podatak da zahvat nije linijski sam ne dokazuje da nije neki drugi izuzetak.
U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata
Model profila nema zasebnu činjenicu za sve izuzetke iz stava 1. Zato prikaz ovog pravila nije automatska konačna zabrana konkretnog zahvata.
Da li se zakonska širina 40 m za autoput primenjuje i u naselju?
Da, kao zakonska širina, osim ako planski dokument određuje drugačije. Član 33 svoju opštu zabranu gradnje izričito vezuje za prostor van naselja, pa se u naselju mora proveriti plan.
širina zaštitnog pojasa primenjuju se i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom
Najmanje 40 m sa svake strane, mereno od granice putnog zemljišta prema spolja. Plan može predvideti i veću širinu za funkcionalne/prateće sadržaje autoputa.
državni putevi I reda - autoputevi, 40 metara
Član 34. određuje širinu zaštitnog pojasa. Sama udaljenost konkretnog objekta nije univerzalna provjera dozvoljenosti: član 33. ima izuzetke, a za autoput plan može odrediti širi pojas. Mjerna osnova je izričito određena članom 2. tačka 37).
Koliki je zaštitni pojas ostalog državnog puta I reda van naselja?
20 m sa svake strane, mereno od granice putnog zemljišta prema spolja.
ostali državni putevi I reda, 20 metara
Član 34. određuje širinu zaštitnog pojasa. Sama udaljenost konkretnog objekta nije univerzalna provjera dozvoljenosti: član 33. ima izuzetke, a za autoput plan može odrediti širi pojas. Mjerna osnova je izričito određena članom 2. tačka 37).
Koliki je zaštitni pojas državnog puta II reda van naselja?
10 m sa svake strane, mereno od granice putnog zemljišta prema spolja.
državni putevi II reda, 10 metara
Član 34. određuje širinu zaštitnog pojasa. Sama udaljenost konkretnog objekta nije univerzalna provjera dozvoljenosti: član 33. ima izuzetke, a za autoput plan može odrediti širi pojas. Mjerna osnova je izričito određena članom 2. tačka 37).
Koliki je zaštitni pojas opštinskog puta van naselja?
5 m sa svake strane, mereno od granice putnog zemljišta prema spolja.
opštinski putevi, 5 metara
Član 34. određuje širinu zaštitnog pojasa. Sama udaljenost konkretnog objekta nije univerzalna provjera dozvoljenosti: član 33. ima izuzetke, a za autoput plan može odrediti širi pojas. Mjerna osnova je izričito određena članom 2. tačka 37).
Šta ako planski dokument u naselju drugačije odredi zaštitni pojas?
Za konačan projektantski zaključak koristi se režim iz merodavnog planskog dokumenta; zakonske širine iz člana 34 ne smeju se mehanički nametnuti kao konačne kada plan određuje drugačije.
primenjuju se i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom
Na kom odstojanju od putnog zemljišta je granica eksproprijacije za javne puteve u izgradnji?
Minimalno odstojanje od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu je 5 m za autoput, 3 m za ostali državni put I reda, 3 m za državni put II reda i 1 m za opštinski put. Ovo je granica eksproprijacije puta u izgradnji, a ne samostalna udaljenost privatne zgrade od puta.
Granica eksproprijacije za javne puteve u izgradnji nalazi se sa svake strane javnog puta, mereno na spoljnu stranu od granice putnog zemljišta, na minimalnom odstojanju od: 1) autoputevi 5 metara; 2) ostali državni putevi I reda 3 metra; 3) državni putevi II reda 3 metra; 4) opštinski putevi 1 metar.
Može li se pored javnog puta podizati ograda ili zasad?
Ne na način kojim se ometa zahtevana preglednost javnog puta i ugrožava bezbednost saobraćaja (čl. 37).
Zabranjeno je podizanje ograda, drveća i zasada pored javnog puta, na način kojim se ometa zahtevana preglednost javnog puta i ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ko uklanja prepreku preglednosti i ima li pravo na naknadu?
Vlasnik ili neposredni držalac na zahtjev upravljača uklanja propisane prepreke u zoni preglednosti raskrsnice ili ukrštanja u nivou. Ima pravo na naknadu štete zbog ograničenja korišćenja zemljišta, koju plaća upravljač.
На раскрсници јавног пута са другим путем и на укрштању јавног пута са железничком пругом у истом нивоу, морају се обезбедити зоне захтеване прегледности у складу са техничким условима за пројектовање.
На растојању којим је одређена захтевана прегледност забрањено је подизати засаде, ограде и дрвеће, остављати предмете и материјале, постављати постројења и уређаје, градити објекте, односно вршити друге радње којима се омета прегледност јавног пута.
Власник, односно непосредни држалац земљишта, које се налази на растојању којим је одређена захтевана прегледност, дужан је да поступи по захтеву управљача јавног пута и уклони засаде, ограде, дрвеће, предмете, материјале, постројења, уређаје и објекте из става 2. овог члана, у циљу обезбеђења захтеване прегледности пута.
Лица из става 3. овог члана имају право на накнаду штете због ограничења коришћења земљишта у зони захтеване прегледности, коју плаћа управљач јавног пута.
Обавезе управљача инфраструктурног објекта постављеног у јавни пут
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Šta mora da uradi lice koje upravlja infrastrukturom ugrađenom u javni put pre radova održavanja?
Za planirano održavanje infrastrukture u putu upravljač se obavještava osam dana prije početka. Kod oštećenja ili kvara odmah se pristupa otklanjanju i istovremeno obavještava upravljač. Poslije radova vraća se ispravno stanje puta, a odgovorno infrastrukturno lice snosi propisane troškove radova i nadzora.
Лице које управља инфраструктурним објектом уграђеним, односно постављеним у јавни пут: железничка инфраструктура, електроенергетски вод, нафтовод, гасовод, објекат висинског превоза, линијска инфраструктура електронских комуникација, водоводна и канализациона инфраструктура, дужно је да одржава тај објекат на начин којим се не оштећује јавни пут, односно не угрожава безбедност саобраћаја или не омета одржавање јавног пута.
Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од осам дана пре почетка радова обавести управљача јавног пута о радовима на одржавању објекта којим управља.
У случају оштећења, односно квара објеката, постројења, уређаја, инсталација или водова из става 1. овог члана, лице које управља тим објектима, дужно је да без одлагања приступи отклањању оштећења, односно квара и истовремено о предузетим радовима обавести управљача јавног пута.
После отклањања оштећења, односно квара на свом објекту, лице које управља тим објектом дужно је да отклони оштећење на јавном путу и врати га у првобитно и технички исправно стање.
Управљач јавног пута дужан је да по пријему обавештења из ст. 2. и 3. овог члана обезбеди стручни надзор над извођењем радова из ст. 1. и 3. овог члана.
Трошкове извођења радова и ангажовања стручног надзора из ст. 1, 3, 4. и 5. овог члана сноси лице из става 1. овог члана.
Заштитна ограда поред јавног пута
Ko snosi postavljanje i održavanje zaštitne ograde kad je zahtijevana?
Ogradu postavlja i održava neposredni držalac navedenog zemljišta ili objekta prema utvrđenim uslovima upravljača, bez umanjenja preglednosti. Ako ne postupi, upravljač to izvršava o njegovom trošku.
Ради несметаног и безбедног одвијања саобраћаја и заштите јавног пута од оштећења, на местима на којима се окупљају грађани у великом броју или постоје интензивни пешачки токови (спортски стадиони, сајмишта, школе, јавни локали и сл.) или на местима која се користе за држање стоке у већем броју (пашњаци, ергеле и сл.), а која се налазе поред јавног пута са великом густином саобраћајног тока, поставља се одговарајућа ограда којом се то место одваја од јавног пута ако управљач јавног пута утврди потребу за њеним постављањем.
Постављањем ограде из става 1. овог члана не сме се умањити захтевана прегледност на јавном путу.
Управљач јавног пута одређује услове и начин постављања и одржавања ограде из става 1. овог члана.
Ограду су дужни да поставе и одржавају непосредни држаоци земљишта или објеката из става 1. овог члана.
Ако непосредни држаоци земљишта или објеката не поставе или не одржавају ограде, постављање, односно одржавање извршиће управљач јавног пута о њиховом трошку.
Саобраћајни прикључак на јавни пут
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kada upravljač može zahtevati zaštitnu ogradu uz javni put?
Kod mesta sa velikim okupljanjem/intenzivnim pešačkim tokovima ili većim brojem stoke uz put sa velikom gustinom saobraćaja; obaveza nastaje ako upravljač utvrdi potrebu.
postavlja se odgovarajuća ograda ... ako upravljač javnog puta utvrdi potrebu za njenim postavljanjem
Da li uslovi upravljača sami dopuštaju građenje priključka?
Priključak se gradi po ZPI i na osnovu uslova i rješenja upravljača. Član zahtijeva i odgovarajuću provjeru mogućnosti povezivanja navedenih lokalnih puteva i ulica preko postojeće mreže i nepostojanje štetnih posljedica za saobraćaj. Provjera ne daje pravo na direktan pristup autoputu.
Саобраћајни прикључак на јавни пут гради се у складу са законом којим се уређује планирање и изградња и на основу издатих услова и решења из члана 17. став 1. тачка 1) овог закона.
Управљач јавног пута издаће решење из става 1. овог члана ако утврди да су кумулативно испуњени следећи услови:
1) није могуће извршити повезивање општинског, односно некатегорисаног пута, односно улице са општинским, односно некатегорисаним путем, односно улицом који већ имају изведену раскрсницу, укрштај или прикључак на државни пут;
2) саобраћајни прикључак из става 1. овог члана нема штетне последице за несметано и безбедно одвијање саобраћаја на јавном путу.
Прилагођавање саобраћајног прикључка и прилаза потребама одвијања саобраћаја на јавном путу
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Može li upravljač izdati rešenje za direktan priključak na državni put ako je moguće povezivanje preko lokalne mreže koja već ima vezu sa državnim putem?
Za povezivanje opštinskog ili nekategorisanog puta odnosno ulice u obuhvatu člana 41. stav 2. tačka 1, uslov je da nije moguće odgovarajuće povezivanje preko navedene lokalne mreže koja već ima vezu sa državnim putem. Prije zaključka mora biti utvrđena vrsta puta i tačan obuhvat; ovo nije univerzalna odluka o svakoj privatnoj nepokretnosti.
nije moguće izvršiti povezivanje ... sa ... putem, odnosno ulicom koji već imaju ... priključak na državni put
Koji posebni uslovi moraju kumulativno biti ispunjeni za rešenje za priključak na državni put?
U obuhvatu člana 41. kumulativno se provjeravaju nemogućnost navedenog alternativnog povezivanja opštinskog ili nekategorisanog puta odnosno ulice i odsustvo štetnih posljedica priključka po saobraćaj. Utvrđene činjenice ne zamjenjuju formalne uslove, rješenje upravljača i druge potrebne akte.
Ko plaća prilagođavanje postojećeg priključka promijenjenom saobraćaju?
Kod promijenjenih zahtjeva na ranije odobrenom priključku držalac priključene nepokretnosti snosi dokumentaciju, propisane akte i signalizaciju prema članu. O prilagođavanju odlučuje upravljač, čiji ovlašćeni predstavnik prisustvuje tehničkom pregledu.
Уколико се у зони изграђеног саобраћајног прикључка на државни пут или општински пут, за чију изградњу је прибављенo решење о испуњености услова управљача пута, промене саобраћајни захтеви (оптерећење, структура, врста и режим тока) врши се реконструкција саобраћајног прикључка тако да се елементи саобраћајног прикључка прилагоде новонасталим саобраћајним захтевима.
Одлуку о прилагођавању саобраћајног прикључка потребама одвијања саобраћаја на јавном путу доноси управљач тог пута.
Трошкове израде техничке документације, прибављања локацијских услова, грађевинске и употребне дозволе за реконструкцију саобраћајног прикључка, као и трошкове набавке и постављања саобраћајне сигнализације и опреме из става 1. овог члана сноси непосредни држалац непокретности која се прикључује на државни, односно општински пут.
Техничком прегледу изграђеног саобраћајног прикључка из става 1. овог члана присуствује овлашћени представник управљача пута.
Укрштање или прикључивање земљаног и прилазног пута на јавни пут
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kolika je minimalna dužina uređenog dela prilaznog puta uz ostali državni put I reda?
Najmanje 40 m, računajući od ivice kolovoza javnog puta. Ovo pravilo ne predstavlja dozvolu za direktan priključak na autoput.
u dužini od najmanje 40 metara za državni put I reda
Provjera se odnosi samo na dimenziju uređenog dijela propisanog zemljanog ili prilaznog puta. Prolaz ove mjere ne odobrava priključak, direktan pristup autoputu niti zamjenjuje uslove upravljača i druge potrebne akte.
Kolika je minimalna dužina uređenog dela prilaznog puta uz državni put II reda?
Najmanje 20 m, računajući od ivice kolovoza javnog puta.
20 metara za državni put II reda
Provjera se odnosi samo na dimenziju uređenog dijela propisanog zemljanog ili prilaznog puta. Prolaz ove mjere ne odobrava priključak, direktan pristup autoputu niti zamjenjuje uslove upravljača i druge potrebne akte.
Kolika je minimalna dužina uređenog dela prilaznog puta uz opštinski put ili ulicu?
Najmanje 10 m, računajući od ivice kolovoza javnog puta.
10 metara za opštinski put i ulicu, računajući od ivice kolovoza javnog puta
Provjera se odnosi samo na dimenziju uređenog dijela propisanog zemljanog ili prilaznog puta. Prolaz ove mjere ne odobrava priključak, direktan pristup autoputu niti zamjenjuje uslove upravljača i druge potrebne akte.
Kolika je minimalna širina uređenog dela zemljanog/prilaznog puta?
Najmanje 5 m.
u širini od najmanje pet metara
Provjera se odnosi samo na dimenziju uređenog dijela propisanog zemljanog ili prilaznog puta. Prolaz ove mjere ne odobrava priključak, direktan pristup autoputu niti zamjenjuje uslove upravljača i druge potrebne akte.
Ko snosi troškove izgradnje prilaznog (zemljanog) puta koji se priključuje na javni put?
Investitor radova na izgradnji zemljanog, odnosno prilaznog puta; kada javni put prilikom izgradnje ili rekonstrukcije preseca drugi put, troškove snosi investitor javnog puta (čl. 44 st. 1–3).
Troškove izgradnje puta iz člana 43. ovog zakona snosi investitor radova na izgradnji zemljanog, odnosno prilaznog puta koji se priključuje na javni put. … Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca drugi javni put, investitor radova na izgradnji
Da li se pri rekonstrukciji državnog puta smanjuje broj priključaka?
Upravljač pri rekonstrukciji i lokalna samouprava planskom dokumentacijom smanjuju broj raskrsnica i priključaka na najmanji mogući broj radi kapaciteta i bezbjednosti. Postojanje starog prilaza ne garantuje njegovo zadržavanje u istom obliku.
Управљач државног пута дужан је да, приликом реконструкције државног пута, смањи број раскрсница и саобраћајних прикључака, прилазних и некатегорисаних путева на државни пут, на најмањи могући број, а у циљу повећања капацитета и повећања нивоа безбедности саобраћаја на државном путу.
Јединица локалне самоуправе дужна је да планском документацијом смањи број саобраћајних прикључака на државни пут на најмањи могући број.
Заштита јавног пута од воде, снежних лавина, буке, заслепљујућих ефеката и других штетних утицаја
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Može li upravljač bez ugovora graditi trajne zaštitne uređaje na susjednom zemljištu?
Član razlikuje zakonske obaveze trpljenja i naknadu od gradnje odvodnih kanala i zaštitnih uređaja na susjednom zemljištu kada nijesu mogući na putu. Za taj drugi slučaj upravljač zaključuje ugovor sa susjedom; nije riječ o neograničenom zauzimanju bez naknade.
Сусед јавног пута дужан је да омогући слободно отицање воде, постављање снегобрана и одлагање снега са јавног пута на његово земљиште уз накнаду, која не може бити нижа од тржишне, због ограничења права имовине на земљишту, односно накнаду проузроковане штете.
Сусед јавног пута дужан је да омогући прилаз јавном путу или путном објекту ради извођења радова на одржавању јавног пута или путног објекта уз накнаду проузроковане штете.
Управљач јавног пута дужан је да закључи уговор са суседом јавног пута да на суседовом земљишту изгради одводне канале и друге уређаје за одвођење воде од трупа пута, као и да постави уређаје за заштиту пута и саобраћаја, односно подигне засаде за заштиту јавног пута и саобраћаја од снежних лавина, буке, заслепљујућих ефеката и других штетних утицаја, ако се исти не могу изградити, поставити, односно подићи на јавном путу.
Одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на власнике, односно непосредне држаоце земљишта, у случају када се њихово земљиште користи у исте сврхе.
Заштита јавног пута од спирања и одроњавања
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koje obaveze ima sused javnog puta prema upravljaču puta?
Da omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega uz naknadu, kao i prilaz javnom putu radi održavanja uz naknadu prouzrokovane štete (čl. 46 st. 1 i 2).
Sused javnog puta dužan je da omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega … Sused javnog puta dužan je da omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju
Upravljač, kada priroda zemljišta dopušta, osigurava kosine i putno zemljište hortikulturnim i drugim mjerama, uz očuvanje preglednosti i bezbjednosti. Zasadi se održavaju i obnavljaju.
Ради заштите јавног пута од спирања и одроњавања, управљач јавног пута, дужан је, ако природа земљишта допушта, да косине усека, засека и насипа, као и путно земљиште осигура хортикултурним и другим мерама, тако да се не умањује захтевана прегледност и безбедност саобраћаја на јавном путу.
Засади из става 1. овог члана морају се уредно одржавати и обнављати.
Постављање реклама на јавном путу и заштитном појасу пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Na kom odstojanju od puta se mogu postavljati reklamni panoi?
Na državnom putu i pored njega na udaljenosti od sedam metara, na opštinskom na pet metara, od ivice kolovoza; na autoputu i njegovom zaštitnom pojasu nisu dozvoljeni, osim na odmorištima (čl. 48).
Reklamne table, reklamni panoi, uređaji za obaveštavanje ili oglašavanje mogu se postavljati na državnom putu, odnosno pored tog puta na udaljenosti od sedam metara … Na autoputu i pripadajućem zaštitnom pojasu tog puta, nije dozvoljeno postavljanje reklamnih tabli
Za postavljanje se pribavljaju i odobrenje upravljača i saobraćajno-tehnički uslovi prema članu17. Izuzetak odmorišta na autoputu važi uz očuvanu bezbjednost saobraćaja. Nema nove automatske mjere odstojanja.
Šta je na javnom putu zabranjeno tokom korišćenja ili radova?
Zabranjeni su trajno zauzimanje, neodobreni radovi, ispuštanje tečnosti, ometanje odvodnje, ostavljanje materijala, ugrožavajuća svjetla i druge navedene radnje. Privremeno zauzeće i određeni radovi zahtijevaju prethodnu saglasnost. Gradilište ne može proizvoljno koristiti put kao deponiju ili odvod.
На јавном путу забрањено је:
1) трајно заузимање пута, а привремено заузеће пута је могуће, уз претходно прибављену сагласност управљача пута;
2) извођење радова на путу који нису у вези са изградњом, реконструкцијом, одржавањем и заштитом пута, без сагласности управљача пута;
3) извођење радова носилаца права службености и других права установљених на путу којима се оштећује пут или угрожава несметано и безбедно одвијање саобраћаја;
4) испуштање вода, отпадних вода и других течности на пут;
5) спречавање отицања вода са пута, а посебно из путног јарка и из пропуста кроз труп пута и спречавање даљег отицања вода ка њиховим реципиjентима;
6) просипање, остављање или бацање материјала, ствари и смећа на пут;
7) замашћивање пута мазивима или другим сличним материјама;
8) постављање и коришћење светла или других уређаја, односно предмета на путу и поред пута којима се омета безбедно одвијање саобраћаја на путу;
9) извођење пољопривредних радова на банкинама, косинама и путном земљишту;
10) вучење предмета, материјала, оруђа и других врста терета по путу (греде, балвани, гране, камени блокови, плугови, дрљаче и сл.);
11) спуштање низ косине засека, усека и насипа пута, дрвене грађе, дрва за огрев, камења и другог материјала;
12) паљење траве и другог растиња на путу, као и отпадних предмета и материјала;
13) паљење траве и другог растиња на земљишту суседа пута, уколико се тиме угрожава безбедност одвијања саобраћаја и умањује захтевана прегледност на путу;
14) кочење запрежних возила спречавањем окретања точкова;
15) укључивање возила на пут и искључивање са пута ван прикључка или укрштаја;
16) заустављање или остављање возила којим се омета коришћење пута;
17) нерегулисано вођење бујичних водотокова који могу да оштете пут;
18) отварање пролаза за возила и пешаке на жичаним оградама пратећих садржаја поред аутопута;
19) свако друго чињење којим се оштећује или би се могао оштетити пут, умањити захтевана прегледност, омета одвијање саобраћаја, односно угрожава безбедно одвијање саобраћаја на путу.
Мере ради спречавања оштећења јавног пута и ради спречавања ометања безбедног одвијања саобраћаја
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Ko ograničava saobraćaj kada stanje puta ugrožava bezbjednost?
Upravljač pokreće postupak kod nadležnog saobraćajnog organa i istovremeno obezbjeđuje put signalizacijom, obavještava policiju i javnost. Signalizacija se uklanja kada razlozi prestanu.
Управљач јавног пута дужан је да код Министарства, односно органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове саобраћаја, покрене поступак за ограничавање коришћења јавног пута, ако је јавни пут у таквом стању да:
1) саобраћај није могућ или је могућ саобраћај само појединих врста возила;
2) саобраћај појединих врста возила може бити штетан за јавни пут;
3) ако то захтевају основани разлози који се односе на заштиту јавног пута и безбедност саобраћаја.
Истовремено са покретањем поступка из става 1. овог члана, управљач јавног пута дужан је да предузме мере обезбеђења јавног пута постављањем саобраћајне сигнализације.
Управљач јавног пута о предузетим мерама обавештава министарство надлежно за унутрашње послове, а јавност путем средстава јавног информисања.
Постављену саобраћајну сигнализацију управљач јавног пута уклања по престанку околности из става 1. овог члана.
Режим саобраћаја у зимском периоду
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kada transport gradilišne opreme postaje vanredni prevoz?
Ako vozilo ili skup sa teretom prekoračuje dopuštena osovinska opterećenja, masu ili dimenzije, potreban je režim vanrednog prevoza i odgovarajuća dozvola upravljača, uz zakonske uslove podnosioca. Konkretne tehničke granice i izuzeci provjeravaju se u svojim propisima.
Превоз возилом, односно скупом возила која сама или са теретом прекорачују прописима дозвољено осовинско оптерећење, највећу дозвољену укупну масу, ширину, дужину или висину, сматра се ванредним превозом.
Ванредни превоз може се вршити на територији Републике Србије у друмском саобраћају, односно међународном превозу у друмском саобраћају, на основу дозволе коју на захтев власника, односно корисника возила, издаје управљач јавног пута за сваки појединачни превоз, односно више превоза.
Услови које мора да испуни подносилац захтева за издавање дозволе за ванредни превоз су:
1) да је регистрован у Републици Србији;
2) да је превозник, правно лице или предузетник, коме је претежна делатност друмски превоз терета или обавља остале пратеће делатности у саобраћају.
Страни превозник захтев за издавање дозволе за ванредни превоз подноси преко лица из става 3. овог члана.
Дозволом из става 2. овог члана одређује се начин и услови превоза, као и износ накнаде за ванредни превоз.
Министар прописује начин и услове под којима возила, односно скупови возила којима се обавља ванредни превоз могу учествовати у саобраћају на путу.
Министар прописује ближе услове издавања дозволе, врсте дозвола, рокове важења дозвола, као и садржај и изглед обрасца дозволе за обављање ванредног превоза.
Разлози за одбијање издавања дозволе за вршење ванредног превоза
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Može li se vanredni prevoz odobriti na putu neodgovarajuće nosivosti ili geometrije?
Dozvola se ne izdaje ako tehničko-eksploatacione karakteristike ne omogućavaju bezbjedan prolaz tog prevoza i drugih učesnika. Sama plaćena naknada nije dovoljna.
Дозволу за ванредни превоз управљач јавног пута не може издати ако техничко експлоатационе карактеристике јавног пута на којем се обавља ванредни превоз не омогућавају безбедан саобраћај возила, односно скупа возила којим се обавља ванредни превоз, као и свих осталих учесника у саобраћају на том путу.
Врсте дозвола
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Može li jedna dozvola obuhvatiti više vanrednih prevoza i vozila?
Mogući su navedeni višekratni ili pojedinačni prevozi, a izuzetno jedna dozvola za kolonu u isto vrijeme i na istoj relaciji. Kada je potrebna policijska pratnja, prethodno se pribavlja saglasnost ministarstva unutrašnjih poslova.
Дозвола за ванредни превоз издаје се за више превоза или један превоз и једно возило, односно скуп возила.
Изузетно од одредбe става 1. овог члана, за ванредне превозе који се обављају у исто време и релацији са више возила, односно скупова возила, управљач јавног пута може издати једну дозволу, под условом да се возила крећу у колони.
Када је дозволом за ванредни превоз условљено да се ванредни превоз мора обавити уз пратњу возила министарства надлежног за унутрашње послове, дозвола за ванредни превоз издаје се по претходно прибављеној сагласности тог министарства.
Евиденција о издатим дозволама за вршење ванредног превоза
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Izuzeci su zakonske potrebe odbrane, zaštite od nepogoda i nesreća i nadzirani zadaci navedenih službi. I tada postoje obaveze prethodnog usaglašavanja za određenu granu i obavještavanja policije. Obična hitnost privatnog gradilišta nije navedeni izuzetak.
Ванредни превоз се може обавити без дозволе за ванредни превоз, у случају када се превоз обавља за:
1) потребе одбране земље;
2) потребе спречавања и отклањања последица елементарних непогода и других несрећа;
3) извршавање задатака из дeлокруга министарства надлежног за послове одбране, односно министарства надлежног за унутрашње послове, односно службе за ванредне ситуације, ако се ванредни превоз обавља под надзором министарства надлежног за послове одбране, односно министарства надлежног за унутрашње послове, односно службе за ванредне ситуације.
Орган, односно служба у чијем делокругу је обављање послова из става 1. тачка 3) овог члана дужан је да обављање ванредног превоза, пре почетка, усагласи са управљачем јавног пута.
О обављању ванредног превоза из става 1. овог члана обавештава се министарство надлежно за унутрашње послове.
Накнада штете и трошкови праћења ванредног превоза
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Ko plaća štetu i policijsku pratnju vanrednog prevoza?
Prevoznik postupa po dozvoli, nadoknađuje štetu putu i plaća pratnju kada je dozvolom uslovljena. Dopušteni prevoz nije oslobođen odgovornosti za prouzrokovanu štetu.
Ванредни превоз се мора обављати на прописан начин и у складу са условима утврђеним у дозволи за ванредни превоз.
Лице које обавља ванредни превоз дужно је да надокнади штету управљачу јавног пута која је настала услед обављања ванредног превоза на јавном путу.
Када је дозволом за ванредни превоз утврђено да се ванредни превоз мора обавити уз пратњу возила министарства надлежног за унутрашње послове, трошкове праћења сноси лице које обавља ванредни превоз.
Контрола ванредног превоза
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Šta slijedi ako se vanredni prevoz obavlja bez dozvole?
Ovlašćeni organ isključuje vozilo i određuje parkiranje do dozvole; korišćenje tokom isključenja je zabranjeno osim propisanog pomjeranja. Mjerenja, parkiranje, pređeni put i šteta imaju propisani troškovni režim, a neizmireni raniji troškovi sprečavaju novu dozvolu.
Контролу ванредног превоза на јавном путу врши овлашћено лице Министарства, односно овлашћено лице органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове саобраћаја и овлашћено службено лице министарства надлежног за унутрашње пословe.
Мерење осовинских оптерећења, укупне масе и димензија возила која саобраћају на јавном путу, врши управљач јавног пута уз присуство овлашћеног лица Министарства, односно овлашћеног лица органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове саобраћаја.
Возило којим се обавља ванредни превоз, без дозволе из члана 54. став 2. овог закона, искључује из саобраћаја на јавном путу овлашћено лице из става 1. овог члана и одређује место паркирања возила до прибављања дозволе.
За време трајања искључења из саобраћаја забрањено је коришћење возила које је у вршењу контроле искључено из саобраћаја, осим до места паркирања одређеног у ставу 2. овог члана.
Лице које обавља ванредни превоз сноси трошкове:
1) извршених мерења спроведених при контроли ванредног превоза, ако се утврди да нису испуњени прописани услови, односно услови утврђени у дозволи за ванредни превоз;
2) извршених мерења спроведених ради утврђивања престанка разлога за искључење возила из саобраћаја;
3) паркирања возила које је искључено из саобраћаја при контроли ванредног превоза;
4) обављеног ванредног превоза на пређеном путу, од места почетка превоза до места вршења контроле, односно до места усклађивања вредности параметара возила са прописаним вредностима и свих штета које су том приликом начињене путу.
Дозволу за ванредни превоз управљач јавног пута не може издати ако лице које обавља ванредни превоз није измирило трошкове прописане одредбама става 4. овог члана, а који су настали при претходно обављеним ванредним превозима.
Министар ближе прописује начин обављања контроле ванредног превоза.
Прекомерна употреба јавног пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kada građevinski teretni saobraćaj predstavlja prekomjernu upotrebu puta?
Zakon definiše prekomjernu upotrebu udjelom teških teretnih vozila većim od 50% ukupnih teretnih vozila na dionici za navedene privredne potrebe; teška su preko 7,5 tona. To je osnov posebnog režima i naknade uz metodologiju, ne dopuštena masa svakog pojedinačnog vozila.
Прекомерна употреба јавног пута подразумева привремено или трајно учешће тешких теретних возила у проценту већем од 50% у односу на укупан број теретних возила на одређеном јавном путу или његовом делу, који се обавља за потребе лица које изводи радове на изградњи или реконструкцији или обавља привредну делатност чија природа захтева тако извршене превозе (експлоатација камена, минерала, угља, дрвета и сл.).
Под тешким теретним возилима из става 1. овог члана, сматрају се возила укупне масе веће од 7,5 тона.
Правна или физичка лица чије обављање привредне делатности захтева прекомерну употребу јавног пута теретним возилима, плаћају накнаду за прекомерну употребу јавног пута, његовог дела или путног објекта.
Министар прописује методологију за утврђивање прекомерне употребе јавног пута, његовог дела или путног објекта.
Уклањање или означавање ствари, материја или возила са јавног пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Vlasnik ili držalac odmah uklanja ili označava opasne stvari i materije. Ako izostane, upravljač preduzima mjere u roku do 12 sati na trošak odgovornog lica, bez oštećenja puta.
Лице које је власник, односно држалац ствари, материја или возила са кога потичу ствари, односно материје, које су се нашле на јавном путу и које могу оштетити јавни пут или угрозити безбедност саобраћаја, дужно је да их без одлагања уклони или означи.
Ако лице које је власник, односно држалац ствари, материја или возила са кога потичу, не поступи на начин прописан у ставу 1. овог члана, управљач јавног пута дужан је да предузме мере да се ствари, односно материје уклоне или означе, у року који не може бити дужи од 12 сати.
Трошкове уклањања ствари и материја са јавног пута, односно њихово означавање из става 2. овог члана сноси лице из става 1. овог члана.
Уклањање ствари и материја са јавног пута мора бити извршено без наношења штете јавном путу.
Означавање и уклањање онеспособљеног возила за даљу вожњу
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Vozač, vlasnik ili držalac odmah označava vozilo i uklanja ga najkasnije za dva sata. Ako ne postupi, upravljač odmah preduzima mjere u narednom roku do dva sata od isteka prvog. Sankcione odredbe imaju neusklađene navode šest sati, što ne prepravlja izričitu osnovnu obavezu.
Лице које је возач, власник или држалац онеспособљеног возила за даљу вожњу на јавном путу, дужно је да ради безбедног одвијања саобраћаја, одмах означи возило на начин одређен прописима о безбедности саобраћаја и предузме мере да се возило у најкраћем року, који не може бити дужи од два сата, уклони са јавног пута.
Ако лице које је возач, власник или држалац онеспособљеног возила за даљу вожњу на јавном путу, не поступи на начин прописан у ставу 1. овог члана, управљач јавног пута је дужан да одмах предузме мере за означавање, односно уклањање тог возила у року који не може бити дужи од два сата од истека рока из става 1. овог члана.
Трошкове уклањања возила са јавног пута, односно њиховог означавања из става 2. овог члана сноси лице које је возач, власник или држалац онеспособљеног возила за даљу вожњу на јавном путу.
Уклањање возила са јавног пута мора бити извршено без наношења штете јавном путу.
Одржавање спортске, односно друге приредбе на јавном путу
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Ako priredba traži obustavu ili izmjenu režima, saobraćajni organ donosi rješenje sa projektom nakon saglasnosti upravljača predmetnog i preusmjerenog puta. Organizator snosi propisane troškove signalizacije, obavještavanja i obezbjeđenja; uslovi buke i javnih okupljanja provjeravaju se zasebno.
У случају одржавања спортске, односно друге приредбе на јавном путу, према закону којим се уређује безбедност саобраћаја на путевима, а која захтева обуставу саобраћаја или другу измену у режиму саобраћаја, Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове саобраћаја, доноси решење о техничком регулисању саобраћаја, чији је саставни део саобраћајни пројекат.
Решење из става 1. овог члана доноси се по претходно прибављеној сагласности управљача јавног пута на којем се одржава спортска, односно друга приредба на јавном путу и управљача јавног пута на који се саобраћај преусмерава.
Организатор спортске, односно друге приредбе сноси трошкове постављања саобраћајне сигнализације и опреме којом се врши обустава саобраћаја или измена у режиму саобраћаја, као и трошкове обавештавања јавности и предузетих мера обезбеђења.
Решење из става 1. овог члана Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове саобраћаја, доставља организатору спортске, односно друге приредбе, министарству надлежном за унутрашње послове и управљачу јавног пута на којем ће се одржати спортска или друга приредба.
Обавештавање о стању и проходности путева
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kada se javnost obavještava o planiranoj obustavi puta?
Upravljač javnost blagovremeno obavještava o stanju i prohodnosti, a o planiranim ograničenjima i obustavama 48 sati prije njihove primjene.
Управљач јавног пута дужан је да благовремено и на погодан начин обавештава јавност и кориснике путева о стању и проходности јавних путева, а у случају предвиђених ограничења, односно обустава саобраћаја на јавном путу, у року од 48 сати пре почетка примене наведених мера.
Обустава саобраћаја
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Na zahtjev upravljača odlučuje nadležni saobraćajni organ za zakonske razloge. Potpuna obustava može biti privremena, a ograničenje određenih vrsta vozila i trajno. Obavještava se teritorijalna policijska jedinica.
Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове саобраћаја доноси решење о обустави саобраћаја или обустави саобраћаја одређене врсте возила на јавном путу, његовом делу или путном објекту, на захтев управљача јавног пута, у следећим случајевима:
1) ако се јавни пут налази у таквом стању да се на њему не може одвијати саобраћај или се не може одвијати саобраћај одређене врсте возила;
2) ако би учешће одређених категорија возила у саобраћају наносило штету јавном путу, његовом делу или путном објекту;
3) ако то захтева извођење радова на реконструкцији и одржавању јавног пута;
4) ако то захтевају други разлози заштите јавног пута и безбедности саобраћаја на јавном путу.
Обустава саобраћаја на јавном путу, његовом делу или путном објекту, може бити привремена, а обустава саобраћаја за одређене врсте возила на јавном путу, његовом делу или путном објекту, може бити привремена или стална.
Управљач јавног пута дужан је да обавести територијално надлежну организациону јединицу министарства надлежног за унутрашње послове о обустави саобраћаја из става 1. овог члана.
VIII. ОДРЖАВАЊЕ ЈАВНИХ ПУТЕВА
Врсте одржавања јавних путева
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koji saobraćajni projekat prati redovno održavanje puta?
Upravljač obezbjeđuje projekat zona radova i rješenje tehničkog regulisanja, pa postavlja privremenu signalizaciju. Rješenje važi godinu dana. Sam naziv redovno održavanje ne oslobađa obaveze bezbjednog režima saobraćaja.
Редовно одржавање обухвата скуп активности, мера и радова, који се предузимају током дела или целе календарске године, на путној мрежи или на појединим деоницама пута, ради одржавања и очувања функционалне исправности јавног пута, путних објеката, саобраћајне сигнализације и опреме пута.
Радови на редовном одржавању јавног пута јесу нарочито:
1) преглед, утврђивање и оцена стања пута и путног објекта;
2) местимично поправљање оштећења коловозне конструкције и осталих елемената пута;
3) местимична површинска обрада коловозног застора;
4) чишћење коловоза и осталих елемената пута у границама путног земљишта;
5) одржавање и уређење банкина и берми;
6) одржавање косина насипа, усека и засека;
7) чишћење и одржавање јаркова, ригола, пропуста и других делова система за одводњавање пута;
8) замена деформисаних, дотрајалих или привремених пропуста за воду;
9) поправка, замена, допуна и обнављање саобраћајне сигнализације и опреме;
10) редовно чишћење и одржавање саобраћајне сигнализације и опреме;
11) замена, допуна и обнављање оштећене или дотрајале опреме пута и објеката и опреме за заштиту пута, саобраћаја и околине;
12) чишћење опреме пута и објеката и опреме за заштиту пута, саобраћаја и околине;
13) уређивање зелених површина у путном земљишту (кошење траве, крчење шибља и сечење дрвећа);
14) примена мера за уклањање снега и леда на коловозу јавног пута и саобраћајним површинама аутобуских стајалишта и паркиралишта.
Управљач јавног пута дужан је да изради саобраћајни пројекат који садржи начине обезбеђења зона радова на редовном одржавању јавног пута.
Управљач јавног пута Министарству, односно органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове саобраћаја, подноси захтев за доношење решења о техничком регулисању саобраћаја чији је саставни део саобраћајни пројекат из става 3. овог члана.
Управљач јавног пута поставља привремену саобраћајну сигнализацију и опрему на основу решења о техничком регулисању саобраћаја које издаје Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове саобраћаја.
Решење из става 4. овог члана издаје се са роком важења од годину дана од дана издавања решења.
Министар доноси пропис којим се ближе уређују врсте радова, технички услови и начин извођења радова на редовном одржавању.
Рехабилитација јавног пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Rehabilitacija u granicama putnog zemljišta prati tehnički opis i predmjer. Upravljač 15 dana ranije obavještava organ sa propisanim prilozima i saobraćajnim projektom, obezbjeđuje nezavisni tehnički pregled i dostavlja izvještaj sa zapisnikom u 30 dana od završetka. Posebno se provjeravaju očuvani projekti člana 116.
Рехабилитација јавног пута јесте врста одржавања, тј. извођење радова на јавном путу и путном објекту у границама путног земљишта, ради очувања карактеристика јавног пута у истом или приближно истом стању које је било у тренутку његове изградње или последње реконструкције.
Радови на рехабилитацији јавног пута нарочито обухватају:
1) обнављање и замену дотрајалих коловозних конструкција, односно њених делова а нарочито наношење новог асфалтног слоја одређене носивости по целој ширини постојећег коловоза;
2) постављање шљунчаног, односно туцаничког застора на неасфалтираним путевима;
3) обраду површине коловозног застора или заптивање;
4) замену сложених дилатационих справа, изолације, коловоза, ограда, сливника, лежишта, оштећених секундарних елемената и дотрајалих пешачких стаза на мостовима, надвожњацима, подвожњацима и вијадуктима;
5) постављање система, опреме и уређаја из члана 14. овог закона за чије постављање није потребно прибавити грађевинску дозволу;
6) обнављање антикорозивне заштите челичних конструкција мостова, надвожњака, подвожњака и вијадуката;
7) замену или поправку постојећих дренажних система и хидроизолације у тунелима и поправке тунелске облоге;
8) поправку оштећених потпорних, обложних и порталних зидова;
9) замену дренажних и система за одводњавање јавног пута и путног објекта.
Радови из става 1. овог члана изводе се на основу техничког описа уз предмер радова.
Управљач јавног пута 15 дана пре почетка радова обавештава Министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе о намери извођења радова на рехабилитацији уз достављање техничког описа и предмера и предрачуна радова, као и захтева за доношење решења о техничком регулисању саобраћаја чији је саставни део саобраћајни пројекат.
Управљач јавног пута је дужан да образује независну комисију која врши технички преглед изведених радова на рехабилитацији.
Управљач јавног пута дужан је да Министарству, надлежном органу аутономне покрајине, односно надлежном органу јединице локалне самоуправе, достави извештај о изведеним радовима на рехабилитацији јавног пута оверен од стране стручног надзора са записником о извршеном техничком прегледу изведених радова, у року од 30 дана од дана завршетка радова.
Министар доноси пропис којим се ближе уређују врсте радова, технички услови, начин извођења радова на рехабилитацији и садржина извештаја из става 6. овог члана.
Ургентно одржавање
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Obuhvat je hitno otklanjanje posljedica zakonskih vanrednih okolnosti i određeni inspekcijski nalozi. Inspekcija se obavještava za tri dana od početka, može zahtijevati redovni režim gradnje za širi obim; postoje projekat, saobraćajno rješenje i završni izvještaj do deset dana od vraćanja prohodnosti i bezbjednosti.
Радови на ургентном одржавању јавних путева обухватају радове који се морају хитно извести ради отклањања штетних последица насталих елементарним непогодама и другим несрећама, ванредним и непредвиђеним околностима и обезбеђивања проходности пута и безбедног одвијања саобраћаја.
Ако је због елементарних непогода и других несрећа проглашена ванредна ситуација у складу са прописима којима се уређују ванредне ситуације, та одлука се односи на све јавне путеве који се налазе на територији на којој је проглашена ванредна ситуација.
Радовима на ургентном одржавању државних путева сматрају се и радови на отклањању недостатака по налогу инспектора за државне путеве, у складу са чланом 105. став 1. тачка 3) овог закона.
Управљач јавног пута је дужан да у року од три дана од почетка радова на ургентном одржавању обавести надлежну инспекцију уз приложени опис узрока и предузетих мера.
Уколико надлежна инспекција процени да обим и врста предузетих радова превазилази хитне радове упутиће управљача пута на примену одредаба закона којима се уређују послови на изградњи и реконструкцији путева.
Управљач јавног пута дужан је да обезбеди саобраћајни пројекат који садржи начине обезбеђења зона радова на ургентном одржавању јавног пута.
Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове саобраћаја, на захтев управљача јавног пута доноси решење о техничком регулисању саобраћаја, чији је саставни део саобраћајни пројекат из става 6. овог члана.
Решење из става 7. овог члана издаје се са роком важења од годину дана.
Надлежна инспекција може дати обавезујуће налоге за предузимање додатних мера заштите зоне радова.
Управљач јавног пута дужан је да Министарству достави извештај о узроцима који су изазвали потребу за радовима на ургентном одржавању са детаљним описом изведених радова, по врсти и обиму, најкасније у року од десет дана од дана обезбеђивања проходности пута и успостављања безбедног одвијања саобраћаја.
Министар ближе прописује врсте и начин извођења радова на ургентном одржавању јавног пута.
Режим одвијања саобраћаја за време извођења радова на одржавању
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Može li izvođač održavanja sam obustaviti javni saobraćaj?
Radovi se po pravilu izvode bez obustave. Ako ona mora nastupiti, traži se rješenje nadležnog organa, prethodno mišljenje policije, saglasnost upravljača puta preusmjerenja i saobraćajni projekat, sa propisanom najavom i obavještenjem.
Радови на одржавању јавног пута по правилу се изводе тако да се не обуставља саобраћај на јавном путу.
Ако се радови из става 1. овог члана не могу извести без обуставе саобраћаја на јавном путу, на захтев управљача јавног пута Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове саобраћаја доноси решење о обустави саобраћаја, по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за унутрашње послове и претходно прибављеној сагласности управљача јавног пута на који се преусмерава саобраћај.
Саставни део решења из става 2. овог члана је саобраћајни пројекат.
У случају обуставе саобраћаја из става 2. овог члана, управљач јавног пута на коме је саобраћај обустављен, дужан је да путем средстава јавног информисања обавести јавност 48 сати пре почетка обуставе саобраћаја.
Управљач јавног пута дужан је да обавести територијално надлежну организациону јединицу министарства надлежног за унутрашње послове о почетку извођења радова из чл. 68–71. овог закона и техничком регулисању саобраћаја за време извођења тих радова.
Одржавање појединих елемената пута
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Ko održava dodatne djelove državnog puta kroz naselje?
Zakon razdvaja kolovoz i osnovnu signalizaciju upravljača od lokalnih dodatnih elemenata, rasvjete, staza, određenih stajališta i drugih potreba naselja. Međusobni odnosi mogu se ugovoriti; spojne rampe održava upravljač višeg reda.
Управљач државног пута одржава коловозну конструкцију као саставни део државног пута и саобраћајну сигнализацију на државном путу који пролази кроз насеље, осим уређаја за давање светлосних саобраћајних знакова и туристичке сигнализације.
Додатне елементе, објекте и опрему државног пута (тротоар, раскрснице за потребе насеља, простори за паркирање, јавна расвета, светлосна и друга сигнализација за потребе насеља, бициклистичке стазе, пешачке стазе и сл.), који су изграђени за потребе насеља, одржава јединица локалне самоуправе.
Јединица локалне самоуправе може закључити уговор са управљачем државног пута, којим се ближе уређују међусобна права и обавезе у погледу одржавања додатних елемената, објеката и опреме државног пута из ст. 1. и 2. овог члана.
Аутобуска стајалишта изграђена ван коловоза државног пута у насељу, одржава јединица локалне самоуправе.
Спојне рампе денивелисане раскрснице одржава управљач јавног пута вишег реда.
Управљач јавног пута одржава коловозну конструкцију јавног пута у подручју граничног прелаза у складу са прописима који регулишу заштиту државне границе.
Одржавање заједничких стубова и заједничких конструкција
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li Zakon o putevima utvrđuje javni interes eksproprijacije državnih puteva?
Utvrđuje ga za gradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva, uz Republiku kao korisnika i propisano ovlašćenje predlagača. Trajanje se razlikuje prema gradnji odnosno završetku rekonstrukcije i održavanja; pojedinačni postupak i naknada ostaju potrebni.
Утврђује се јавни интерес за експропријацију, административни пренос и непотпуну експропријацију непокретности ради изградње, реконструкције и одржавања државних путева.
Корисник експропријације је Република Србија, а предлог за експропријацију, административни пренос и непотпуну експропријацију непокретности, који је потребан за изградњу, реконструкцију и одржавање државних путева, може поднети лице које, у складу са одредбама овог закона, обавља делатност управљања државним путевима.
Јавни интерес утврђен овим законом траје до добијања употребне дозволе за изграђене државне путеве, а за реконструкцију и одржавање до завршетка радова на реконструкцији и одржавању државних путева.
Експропријација ради измештања и изградње инфраструктурних објеката за потребе државног пута ван граница експропријације
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kako se izvan putnog pojasa rješava infrastruktura izmještena zbog državnog puta?
Član uređuje javni interes, potpunu ili nepotpunu eksproprijaciju, prava ovlašćenog upravljača i preuzimanje izmještene ili nove infrastrukture u 30 dana od upotrebne dozvole. Posebni sektorski propisi određuju korišćenje i prava.
Измештање или изградња инфраструктуре (као што су телекомуникациони предајници и каблови, електроенергетски водови, регулација водотокова, железничка инфраструктура, водоводи, гасоводи и слично), за потребе реконструкције и одржавања државног пута ван граница експропријације, је у јавном интересу.
Предлог за експропријацију непокретности из става 1. овог члана подноси лице из члана 74. став 2. овог закона.
Када је ради измештања или изградње инфраструктуре спроведена потпуна експропријација, непокретност која је експроприсана постаје власништво Републике Србије.
Правни однос између Републике Србије и правног лица које је по одредбама посебног закона којим се уређује коришћење и управљање одређене инфраструктуре или одлуком надлежног органа донетом на основу посебног закона овлашћено да управља и одржава објекте инфраструктуре који су предмет измештања или изградње, у погледу коришћења непокретности, односно заснивања стварног права на непокретностима на којима је изграђена инфраструктура, уређују се у складу са законом којим је уређено коришћење и управљање том инфраструктуром.
Измештене или изграђене објекте инфраструктуре преузима правно лице које је на основу посебног закона којим се уређује коришћење и управљање одређене инфраструктуре или одлуке надлежног органа донете на основу тог закона овлашћено за њихово коришћење и управљање, у року од 30 дана од дана издавања употребне дозволе.
Када се ради измештања или изградње инфраструктуре спроводи непотпуна експропријација непокретности, експропријација се врши у корист правног лица које је на основу посебног закона којим се уређује коришћење и управљање одређене инфраструктуре или одлуке надлежног органа донете на основу посебног закона овлашћено за њихово коришћење и управљање.
Правно лице које је у складу са овим законом одређено за корисника експропријације, има сва права и обавезе које има корисник експропријације у складу са прописима којима се уређује експропријација.
Експропријација ради изградње функционалних и пратећих садржаја пута ван граница експропријације
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kada funkcionalni i prateći autoputski sadržaji van pojasa imaju režim javnog interesa?
Za navedene sadržaje autoputa van naselja, koji čine elemente puta, predviđeni su planom i imaju propisanu eksproprijaciju ili prenos, zakon određuje javni interes i režim imovine. Ne odnosi se automatski na bilo koji privatni motel ili restoran pored puta.
Изградња функционалних и пратећих садржаја путева I реда – аутопутева, ван насељених места, који у смислу овог закона чине елементе тог пута (базе за одржавање пута, центри за управљање саобраћајем, наплатне станице и други садржај, станице за снабдевање моторних возила горивом, места за пуњење возила на електрични погон, одморишта, паркиралишта, мотели, ресторани, сервиси, продавнице и други објекти за пружање услуга), а који су предвиђени одговарајућом планском документацијом и за које се врши експропријација, односно административни пренос непокретности, у јавном је интересу.
Предлог за експропријацију непокретности из става 1. овог члана подноси лице које је овлашћено да поднесе предлог за експропријацију непокретности за изградњу државног пута.
Када је ради изградње објеката из става 1. овог члана спроведена потпуна експропријација, непокретност која је експроприсана постаје власништво Републике Србије.
Непокретности из става 3. овог члана могу се дати на коришћење, а може се стицати и право својине, у складу са законом којим се уређује јавна својина.
Сходна примена
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
X. POSEBNI USLOVI IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA
8 pravila
Član78
ProvjeritiAI provjereno · informativno
Da li projektna dokumentacija puta uključuje procjenu i reviziju bezbjednosti?
Da, u obuhvatu i pod uslovima čl. 88. i 89. Zakon traži usklađenost i sa životnom sredinom i poljoprivrednim zemljištem. Saobraćajna procjena nije zamjena projektne procjene uticaja na životnu sredinu.
Јавни путеви се планирају, пројектују и граде тако да се планска и техничка решења ускладе са најновијим знањима технике пројектовања и изградње јавних путева, са захтевима безбедности саобраћаја, демографским и привредним потребама, економским начелима и мерилима за оцену оправданости њихове изградње, прописима о заштити животне средине и прописима којима се уређује пољопривредно земљиште.
Саставни део пројектне дoкументације пројеката изградње и реконструкције јавних путева су и извештаји о процени утицаја пута на безбедност саобраћаја и извештаји о ревизији пројеката са аспекта безбедносних карактеристика пута, у складу са чл. 88. и 89. овог закона.
Изградња и реконструкција јавних путева
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koji je građevinski režim rekonstrukcije puta i širine putnog objekta?
Gradnja i rekonstrukcija prate ZPI i ovaj zakon. Putni objekat po pravilu ima kolovoz najmanje širine kolovoza van njega; tuneli duži od 500 m imaju navedeni izuzetak. Konkretne geometrijske i tehničke uslove određuju i posebni propisi.
Изградња и реконструкција јавног пута врше се у складу са законом којим се уређују планирање и изградња и у складу са овим законом.
Реконструкција јавног пута јесте извођење грађевинских радова у заштитном појасу, којима се могу променити геометријски елементи, положај или опрема постојећег пута, у циљу одржавања и унапређења вредности пута.
Реконструкцијом јавног пута, у смислу овог закона, сматрају се нарочито:
1) радови на постојећем путу и путном објекту којима се мења положај трасе јавног пута у појасу његовог основног правца;
2) радови на измени конструктивних елемената у циљу побољшања носивости и стабилности пута којима се проширују коловоз и раскрснице, повећава радијус хоризонталних кривина пута и санирају клизишта;
3) радови којима се реконструишу путни објекти и обављају други радови потребни за унапређење безбедности саобраћаја.
Путни објекти јавног пута морају се изградити тако да ширина коловоза на или у путном објекту не буде мања од ширине коловоза јавног пута ван путног објекта.
Тунели дужи од 500 метара на јавном путу не морају испуњавати услов из става 4. овог члана.
Министар доноси пропис којим се ближе уређују услови и начин пројектовања и технички услови изградње и реконструкције јавних путева.
Обавештавање о радовима на изградњи, односно реконструкцији јавног пута и обавезе лица која управљају инфраструктурним објектима уграђеним у јавни пут
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koga i kada investitor mora da obavesti pre izgradnje ili rekonstrukcije javnog puta?
Javnost najmanje osam dana pre početka radova, a upravljače infrastrukture u putu pisanim putem najmanje 30 dana pre početka radova; oni o svom trošku izmeštaju objekte, a pri izgradnji puta o trošku investitora (čl. 80).
Investitor je dužan da, najmanje osam dana pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta … Investitor je dužan da, najmanje 30 dana pre početka radova iz stava 1. ovog člana, pisanim putem obavesti lica iz stava 2. ovog člana o početku radova.
Izmješteni put mora odgovarati svojoj kategoriji. Trošak snosi investitor drugog objekta zbog kojeg se izmješta, osim drukčijeg sporazuma sa upravljačem.
Ако постојећи јавни пут, односно његов део треба изместити због грађења другог објекта (железничка инфраструктура, рудник, каменолом, акумулационо језеро, аеродром и сл.), јавни пут, односно његов део који се измешта, мора бити изграђен са елементима који одговарају категорији тог пута.
Трошкове измештања јавног пута, односно његовог дела из става 1. овог члана, сноси инвеститор објекта због чије изградње се врши измештање јавног пута, односно његовог дела, ако се другачије не споразумеју инвеститор и управљач јавног пута.
Укрштање јавног пута са железничком инфраструктуром
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Trošak prati investitora infrastrukture zbog čije nove izgradnje ukrštanje nastaje, prema razdvojenim granama člana.
У случају укрштања јавног пута са железничком инфраструктуром, због изградње јавног пута, све трошкове сноси инвеститор изградње тог јавног пута.
У случају укрштања јавног пута са железничком инфраструктуром, због изградње железничке инфраструктуре, све трошкове сноси инвеститор изградње железничке инфраструктуре.
Укрштање јавног пута са другим инфраструктурним системом изведено изградњом подвожњака, односно надвожњака
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li dodatni elementi državnog puta kroz naselje traže plan i saglasnost?
Elementi se određuju planom i ne smiju narušiti kontinuitet trase i saobraćaja. Za dodatne elemente državnog puta traže se lokalni zahtjev i prethodna saglasnost upravljača; izgradnja trotoara, pješačkih i biciklističkih staza ima izričitu lokalnu obavezu. Troškovi su određeni zakonom.
Планским документом одређују се деонице јавног пута, односно путног објекта са додатним елементима (шири коловоз, тротоар, раскрснице за потребе насеља, простори за паркирање, јавна расвета, светлосна и друга сигнализација, аутобуска стајалишта, бициклистичке стазе, пешачке стазе и сл.), објекти и опрема који одговарају потребама насеља.
Изградњом додатних елемената пута из става 1. овог члана, не може се нарушити континуитет трасе тог пута и саобраћаја на њему.
Додатни елементи државног пута за потребе насеља из става 1. овог члана, могу се изградити на захтев јединице локалне самоуправе, уз претходно прибављање сагласности управљача државног пута.
Изузетно од става 3. овог члана изградња тротоара, пешачких и бициклистичких стаза, уз државни пут кроз насеље је обавезујућа за јединице локалне самоуправе.
Трошкове изградње елемената државног пута из ст. 3. и 4. овог члана, сноси јединица локалне самоуправе која је захтевала изградњу тих елемената.
Аутобуско стајалиште
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Van kolovoza javnog puta (osim ulice), osim kada to nije moguće zbog uslova na terenu; na državnom putu na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost upravljača, a troškove dokumentacije i izgradnje snosi lokalna samouprava (čl. 85).
Autobusko stajalište na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovoza javnog puta … Troškove izrade tehničke dokumentacije i izgradnje autobuskog stajališta iz stava 2. ovog člana snosi jedinica lokalne samouprave.
Ko štiti put na mjestima odrona, bujica i jakog vjetra?
Upravljač obezbjeđuje propisane trajne objekte, zaštitne zasade ili privremene naprave prema lokaciji i riziku. Ovaj član ne daje univerzalni proračunski prag ili presjek zaštitnog objekta.
Управљач јавног пута дужан је да обезбеди заштиту јавног пута и саобраћаја на том путу на местима подложним одроњавању или изложеним снежним наносима, бујицама и јаким ветровима.
Заштита из става 1. овог члана обезбеђује се:
1) изградњом сталних објеката (потпорни, обложни, преградни и ветробрански зидови и сл.);
2) сађењем заштитних шумских појасева и других засада на прописаном одстојању од коловоза у оквиру путног земљишта;
3) постављањем привремених направа (палисаде, дрвене лесе, металне решетке, жичане мреже и сл.).
XI. ПОСЕБНИ ЗАХТЕВИ КОЈЕ ЈАВНИ ПУТ МОРА ДА ИСПУНИ СА АСПЕКТА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
Процена утицаја пута на безбедност саобраћаја
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
XI. POSEBNI ZAHTEVI KOJE JAVNI PUT MORA DA ISPUNI SA ASPEKTA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
6 pravila
Član88
ProvjeritiAI provjereno · informativno
Kada je potrebna procjena uticaja puta na bezbjednost mreže?
Pri izboru gradnje ili rekonstrukcije državnog puta I reda upravljač obezbjeđuje procjenu i izvještaj. Prihvaćene preporuke sprovodi prije naredne projektne faze; nemogućnost obrazlaže u 30 dana i postupa po konačnom mišljenju. Drugi putevi provjeravaju se i po članu 89. završni stav.
Приликом опредељивања за изградњу новог, односно реконструкцију постојећег државног пута I реда, управљач државног пута мора да обезбеди процену утицаја тог пута на безбедност саобраћаја на мрежи јавних путева (у даљем тексту: Процена).
О Процени из става 1. овог члана сачињава се извештај.
Управљач државног пута поступа по прихваћеним препорукама из извештаја из става 2. овог члана најкасније пре почетка наредне фазе пројектовања.
У случају немогућности поступања по препорукама из извештаја из става 2. овог члана, управљач државног пута је дужан да у року од 30 дана од добијања извештаја образложи евентуално непоступање надлежном органу за послове саобраћаја.
Надлежан орган за послове саобраћаја даје коначно мишљење на образложење управљача државног пута из става 3. овог члана.
Управљач државног пута дужан је да поступи по коначном мишљењу надлежног органа за послове саобраћаја.
Министар прописује начин спровођења Процене и садржину извештаја Процене.
Ревизија и провера
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
U kojim fazama i rokovima se rade revizija i provjera bezbjednosti puta?
Za zakonski obuhvaćene projekte državnog puta I reda revizija obuhvata faze projektovanja, prije otvaranja i najkasnije šest mjeseci poslije. Periodične provjere tih puteva vrše se najmanje jednom u pet godina, a ciljane prema riziku. Preporuke imaju poseban postupak, rokove i obavezu obrazlaganja; ne primjenjivati sve ove rokove automatski na svaki put.
Управљач државног пута мора да обезбеди ревизију пројеката државног пута I реда са аспекта безбедносних карактеристика пута (у даљем тексту: Ревизија) за све пројекте изградње новог пута и за пројекте реконструкције постојећег пута, у свим фазама пројектовања, непосредно пре пуштања пута у експлоатацију и најкасније шест месеци после пуштања пута у експлоатацију.
Управљач јавног пута мора да обезбеди проверу безбедности саобраћаја на путу (у даљем тексту: Провера), и то:
1) периодичне Провере државних путева I реда најмање једном у периоду од пет година;
2) циљане Провере за деонице јавних путева највећег ризика, према мапи ризика путева и улица.
О извршеној Ревизији из става 1. овог члана сачињава се извештај.
Управљач јавног пута поступа по прихваћеним препорукама из извештаја из става 3. овог члана најкасније пре почетка наредне фазе пројектовања.
О Провери из става 2. овог члана сачињава се извештај.
Управљач јавног пута мора покренути процедуру за отклањање недостатака по прихваћеним препорукама из извештаја из става 5. овог члана у року од 90 дана од дана добијања извештаја.
У случају немогућности поступања по препорукама из извештаја из ст. 3. и 5. овог члана, управљач јавног пута је дужан да у року од 30 дана од добијања извештаја образложи евентуално непоступање надлежном органу за послове саобраћаја.
Надлежан орган за послове саобраћаја даје коначно мишљење на образложење управљача јавног пута из ст. 3. и 5. овог члана.
Управљач јавног пута дужан је да поступи по коначном мишљењу надлежног органа за послове саобраћаја.
Министар прописује начин спровођења Ревизије и Провере и садржину извештаја Ревизије и Провере.
Ревизија и Процена из члана 88. овог закона, могу се спроводити и код других јавних путева које одреди Влада.
Mапирања ризика, идентификација и рангирање опасних места
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Državni upravljač obezbjeđuje projekte najmanje svake tri godine, a upravljač opštinskih puteva i ulica najmanje svake pete godine. Za najrizičnija mjesta i dionice moraju uslijediti razmatranje i mjere.
Управљач државног пута дужан је да најмање једном у периоду од три године обезбеди пројекте мапирања ризика за утврђивање деоница највећег ризика (у даљем тексту: Мапирање ризика), односно пројекте идентификације и рангирања опасних места (црне тачке).
Управљач општинских путева и улица дужан је да најмање једном у периоду од пет година обезбеди пројекте Мапирања ризика, односно пројекте идентификације и рангирања опасних места (црне тачке) на путевима којима управљају.
За најризичнија опасна места и деонице управљач јавног пута из ст. 1. и 2. овог члана дужан је да детаљно сагледа проблеме безбедности саобраћаја и предузме мере за отклањање ризика.
Министар прописује начин утврђивања деоница највећег ризика и идентификације и рангирања опасних места (црних тачака).
Независна оцена утицаја пута на саобраћајне незгоде са погинулим лицима
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Šta slijedi poslije saobraćajne nezgode sa poginulim licem?
Policija dostavlja izvještaj upravljaču za 60 dana; slijede nezavisna ocjena u 30 dana od prijema, dostava inspekciji i, kada je utvrđen doprinos puta, mjere u propisanom roku. Rokovi se vezuju za različite događaje i aktere.
У случају саобраћајне незгоде са најмање једним погинулим лицем, министарство надлежно за унутрашње послове доставља извештај о саобраћајној незгоди надлежном управљачу јавног пута, у року од 60 дана од дана настанка саобраћајне незгоде.
У случају настанка саобраћајне незгоде из става 1. овог члана, управљач јавног пута дужан је да обезбеди независну оцену доприноса јавног пута настанку, односно последицама саобраћајне незгоде (у даљем тексту: Независна оцена), у року од 30 дана од дана пријема извештаја о саобраћајној незгоди из става 1. овог члана.
Управљач јавног пута дужан је да достави Независну оцену инспекцији за јавне путеве у року од 30 дана од дана њеног пријема.
На основу Независне оцене, у којој је утврђено да је пут допринео настанку, односно последицама саобраћајне незгоде, управљач јавног пута у року од 60 дана од дана добијања Независне оцене предузима мере ради унапређења безбедности пута и спречавања настанка саобраћајних незгода, односно тежих последица саобраћајних незгода.
Министар, уз сагласност министра унутрашњих послова, прописује садржину извештаја о саобраћајним незгодама.
Министар ближе прописује садржину и начин спровођења Независне оцене.
Стручни тим за процену, ревизију и проверу
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Ko smije raditi nezavisnu procjenu i reviziju bezbjednosti puta?
Potreban je od upravljača nezavisan stručni tim sa odgovarajućim licenciranim revizorom ili provjeravačem, prema konkretnoj vrsti postupka. Lica se biraju iz registra Agencije za bezbjednost saobraćaja.
Процену спроводи стручни тим који је независан од управљача јавног пута и чији је најмање један члан лиценцирани ревизор.
Ревизију спроводи стручни тим који је независан од управљача јавног пута и којим руководи лиценцирани ревизор.
Проверу спроводи стручни тим који је независан од управљача јавног пута и којим руководи лиценцирани проверавач.
Mапирања ризика и идентификацију и рангирање опасних места спроводи стручни тим који је независан од управљача јавног пута и чији је најмање један члан лиценцирани ревизор односно проверавач.
Независну оцену спроводи стручни тим који је независан од управљача јавног пута и чији је најмање један члан лиценцирани ревизор, односно проверавач.
Члан стручног тима који је ревизор, односно проверавач бира се из регистра лиценцираних ревизора, односно проверавача који води Агенција за безбедност саобраћаја (у даљем тексту: Агенција).
Министар ближе прописује састав стручног тима и услове које морају да испуне чланови стручног тима из ст. 1–5. овог члана.
Услови за добијање лиценце за ревизора и проверавача
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koliko važi licenca revizora ili provjeravača puta?
Licencu izdaje, obnavlja i oduzima Agencija. Važi pet godina; obnova traži stručno usavršavanje i provjeru znanja, a oduzimanje ima zakonske razloge. To nije geodetska ili opšta projektantska licenca.
Лиценцу за ревизора, односно проверавача издаје, обнавља и одузима Агенција. Лиценца искључиво садржи име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште, фотографију лица и потпис, као податке о личности.
Лиценца из става 1. овог члана има рок важења пет година од дана издавања односно обнављања.
Лиценца из става 1. овог члана обнавља се ревизору, односно проверавачу ако је:
1) похађао програм стручног усавршавања;
2) положио испит провере знања.
Лиценца из става 1. овог члана одузима се ревизору, односно проверавачу, ако је:
1) престао да испуњава услове из члана 93. став 1. тачка 3) овог закона;
2) накнадном провером утврђено да је лиценца издата на основу неистинитих и нетачних података;
3) утврђен непрописан рад ревизора, односно проверавача.
Послове из стaва 1. овог члана Агенција обавља као поверене.
Програми стручног оспособљавања и усавршавања
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
XII. BEZBEDNOSNI ZAHTEVI ZA TUNELE DUŽE OD 500 METARA
4 pravila
Član96
ProvjeritiAI provjereno · informativno
Koji tuneli imaju poseban zakonski bezbjednosni režim?
Posebni zahtjevi ovog odjeljka odnose se na tunele javnog puta duže od 500 m i na njihove projektne, građevinske, eksploatacione i organizacione uslove. Konkretni minimalni tehnički zahtjevi uređuju se posebnim propisom.
Безбедносни захтеви за тунеле на јавном путу чија дужина прелази 500 метара су технички и експлоатациони услови којe тунел мора да испуњава ради безбедног одвијања саобраћаја.
Безбедносни захтеви примењују се на пројектовање, изградњу, одржавање, употребу тунела на путевима и на стручне службе и раднике у тунелу у циљу заштите људских живота, животне средине и тунела као објекта.
Министарство је орган надлежан за испуњавање безбедносних захтева за тунеле у вези са одредбама овог закона.
Министар прописује минималне безбедносне захтеве које морају да испуњавају тунели из става 1. овог члана.
Управљање тунелима
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li upravnik tunela obezbjeđuje nezavisno mapiranje rizika?
Da. Projekat obuhvata sve faktore, naročito karakteristike toka i prognozu teretnih vozila, i dostavlja se nadležnom organu. Zakonsko upućivanje ne zamjenjuje sadržaj posebnog tehničkog propisa.
Управник тунела дужан је да обезбеди израду независних пројеката мапирања ризика којима се утврђују сви фактори који утичу на безбедност саобраћаја у тунелу, а нарочито карактеристике саобраћајног тока и прогнозирани дневни број теретних возила.
Пројекат из става 1. овог члана доставља се Министарству, односно органу аутономне покрајине надлежном за послове саобраћаја, односно органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове саобраћаја.
Министар прописује начин управљања тунелом.
Извештај о саобраћајној незгоди у тунелу
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kada se izvještava o nezgodi ili opasnom oštećenju tunela?
Upravnik sačinjava izvještaj bez odlaganja, najkasnije u 30 dana od događaja, uz uviđajnu dokumentaciju i dostavu propisanim organima i subjektima zaštite i spasavanja.
Управник тунела дужан је да о саобраћајној незгоди у тунелу, односно оштећењу тунела које утиче на безбедно одвијање саобраћаја, изради извештај без одлагања, а најкасније 30 дана од дана када се саобраћајна незгода догодила, односно када је настало оштећење тунела. Прилог извештаја чини документација о извршеном увиђају.
Извештај из става 1. овог члана доставља се Министарству, односно органу аутономне покрајине надлежном за послове саобраћаја, односно органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове саобраћаја, као и субјектима система заштите и спасавања, у смислу закона којим се уређују ванредне ситуације.
Годишњи извештај о ванредним догађајима и ванредним ситуацијама
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li tunel ima nezavisnog savjetnika za bezbjednost?
Upravnik imenuje savjetnika koji je nezavisan pri bezbjednosnim odlukama i ima propisane uloge u projektovanju, rekonstrukciji, održavanju i sistemu zaštite i spasavanja.
Управник тунела дужан је да именује саветника за безбедност у тунелима на јавном путу којим управља.
Саветник из става 1. овог члана је независан при доношењу свих одлука по питању безбедности у тунелу.
Саветник за безбедност у тунелу дужан је да:
1) усклађује деловање са субјектима система заштите и спасавања, у смислу закона којим се уређују ванредне ситуације;
2) учествује у припреми планова и програма развоја система заштите и спасавања, у смислу закона којим се уређују ванредне ситуације;
3) учествује у дефинисању безбедносних захтева приликом пројектовања, изградње, реконструкције и одржавања тунела;
4) учествује у систему заштите и спасавања, у смислу закона којим се уређују ванредне ситуације узимајући у обзир безбедносне захтеве у тунелу.
XIII. НАДЗОР
Орган надлежан за надзор
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Može li inspektor puta projektovati i nadzirati predmet koji kontroliše?
Ne može izrađivati ili kontrolisati dokumentaciju niti vršiti stručni nadzor na objektima koji su predmet njegovog inspekcijskog nadzora.
Републички инспектор за државне путеве не може да израђује или учествује у изради техничке документације и техничкој контроли, техничке документације за објекте, који су предмет инспекцијског надзора, нити да врши стручни надзор над извођењем радова на објектима који су предмет инспекцијског надзора.
Права и дужности републичког инспектора
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koje mjere mogu pogoditi neodobreni priključak državnog puta?
Inspektor može narediti fizičke prepreke do upotrebne dozvole i uklanjanje neodobrenog priključka ako potrebni uslovi, rješenje ili građevinska dozvola nijesu pribavljeni u ostavljenom roku. Postoje i druge mjere zaštite i obustave radova iz člana.
У вршењу инспекцијског надзора републички инспектор за државне путеве је овлашћен да:
1) забрани извршење радова који се изводе противно закону и другим прописима, техничким прописима и стандардима и нормама квалитета приликом извођења радова и употребе материјала при одржавању државног пута, његовог дела и путног објекта, противно условима одвијања саобраћаја на државном путу, његовом делу и путном објекту или противно прописаним мерама заштите државног пута, његовог дела и путног објекта;
2) предложи органу надлежном за техничко регулисање саобраћаја обуставу саобраћаја одређене категорије возила на државном путу, његовом делу или путном објекту;
3) наложи отклањање насталих недостатака на државном путу, његовом делу или путном објекту, услед непредвиђених и непланираних околности којима се угрожава или може бити угрожена безбедност саобраћаја;
4) наложи уклањање ограда, дрвећа, засада, грађевинског и другог материјала и натписа подигнутих, остављених или постављених супротно одредбама овог закона;
5) наложи уклањање објеката, цевовода, водова, инсталација, натписа, ограда, дрвећа, засада, грађевинског и другог материјала са државног пута, његовог дела, путног објекта и путног земљишта, осим објеката, цевовода, водова и инсталација за које је установљено право службености или друго право одређено законом;
6) забрани радове који се изводе у непосредној близини државног пута, његовог дела и путног објекта, а који могу угрозити њихову стабилност и безбедност саобраћаја;
7) наложи уклањање саобраћајне сигнализације и опреме на државном путу, која није постављена на основу решења Министарства;
8) искључи из саобраћаја на државном путу возило којим се обавља ванредни превоз без дозволе или противно условима датим у дозволи за ванредни превоз;
9) наложи управљачу државног пута постављање физичких препрека којима се онемогућава прикључење на државни пут, саобраћајним прикључком или укрштањем путева, односно прикључком прилазног пута на државни пут, до прибављања употребне дозволе за прикључак;
10) наложи уклањање саобраћајног прикључка на државни пут у путном земљишту, ако за изграђени саобраћајни прикључак нису прибављени услови и решење управљача јавног пута, односно грађевинска дозвола у остављеном року;
11) наложи отклањање неправилности, односно забрани даље извођење радова приликом одржавања државног пута, његовог дела и путног објекта, ако утврди да извођач радова не испуњава прописане услове;
12) наложи отклањање недостатака у утврђеном року, ако утврди да се приликом извођења радова и употребе материјала при одржавању државног пута, његовог дела и путног објекта, не примењују технички прописи и стандарди и норме квалитета, а ако се у утврђеном року недостаци не отклоне, забрани, односно обустави даље извођење радова и наложи уклањање изведених радова на деловима државног пута или путног објекта на којима нису отклоњени наложени недостаци;
13) наложи уклањање ствари, односно материја које су се нашле на државном путу и које могу оштетити државни пут или угрожавају безбедност саобраћаја, као и онеспособљеног возила за даљу вожњу којим се омета коришћење државног пута;
14) наложи спровођење Провере, Мапирања ризика, идентификације и рангирања опасних места, односно Независне оцене.
Мере обезбеђења које предузима републички инспектор
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kome se podnosi žalba na rješenje putnog inspektora?
Protiv republičkog rješenja žalba ide Vladi preko ministarstva u 15 dana; za pokrajinsko rješenje odgovarajuća žalba ministarstvu preko organa. Za zakonom nabrojane mjere žalba ne odlaže izvršenje; nije opravdana univerzalna tvrdnja za svako rješenje.
Против решења републичког инспектора за државне путеве, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана достављања.
Жалба се подноси преко Министарства.
Против решења овлашћеног лица аутономне покрајине из члана 107. овог закона може се изјавити жалба Министарству у року од 15 дана од дана достављања. Жалба се подноси преко органа у коме је распоређено овлашћено лице.
Жалба изјављена против решења из ст. 1. и 2. овог члана не одлаже извршење решења којим се:
1) забрањују, односно обустављају радови;
2) привремено обуставља саобраћај на државном путу, његовом делу или путном објекту;
3) налаже отклањање недостатака на државном путу, његовом делу или путном објекту којима се угрожава или може бити угрожена безбедност саобраћаја;
4) налаже уклањање објеката, цевовода, водова, инсталација, натписа, ограда, дрвећа, засада, грађевинског и другог материјала са државног пута, његовог дела, путног објекта и путног земљишта, осим објеката, цевовода, водова и инсталација за које је установљено право службености или друго право одређено законом;
5) искључује из саобраћаја на државном путу возило којим се обавља ванредни превоз без дозволе.
XIV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Привредни преступ
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koji propisi važe za postupak započet prije Zakona o putevima 2018?
Postupci započeti i nezavršeni do stupanja zakona na snagu završavaju se po propisima po kojima su započeti. Za konkretan predmet mora biti utvrđen datum i pravni osnov početka.
Поступци који су започети и који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама прописа по којима су започети.
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li svi projekti rehabilitacije puteva automatski prate novi režim?
Član čuva poseban raniji režim samo za izričito navedene finansirane programe, kredite i dionice. To nije opšti izuzetak za sve rehabilitacije ili sve međunarodno finansirane radove.
Израда техничке документације и реализација радова за деонице државних путева на дефинисаним стационажама програмом рехабилитације путне мреже „Пројекта рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја”, који се финансира средствима зајмова Европске инвестиционе банке Финансијски уговор, Зајам бр. 82.640, средствима Европске банке за обнову и развој Споразумом о зајму, Зајам бр. 44750, Пројекат бр. P127876 и средствима Светске банке по Споразуму о зајму, Зајам бр. 8255-YF, Пројекат бр. P127876, сви закључени дана 27. новембра 2013. године између Републике Србије и наведених кредитора, као и израда техничке документације и реализација радова за рехабилитацију деоница државних путева која се финансира средствима Европске банке за обнову и развој, Зајам бр. 39750, Пројекат К10, а који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама члана 59. Закона о јавним путевима („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 и 104/13).
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li protek roka za nove podzakonske akte ukida ranije putne propise?
Do novih akata primjenjuju se raniji ako nijesu suprotni zakonu. Sam protek jednogodišnjeg roka donošenja ne dokazuje da je određeni stari propis prestao ili da je novi donijet.
Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана, примењиваће се подзаконски акти донети на основу закона који даном ступања на снагу овог закона престају да важе, ако нису у супротности са овим законом.
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Kako se evidentiraju ranije izgrađeni javni putevi?
Član ima poseban režim javne svojine, kategorizacije i geodetskog elaborata i čuva zahtjev za neisplaćenu eksproprijacionu naknadu. Upis javnog puta ne znači da je naknada privatnom ranijem vlasniku isplaćena. Odnos sa sadašnjim katastarskim propisima provjerava se za konkretan predmet.
Јавни путеви, са припадајућим објектима и земљиштем, на којем су изграђени до дана ступања на снагу овог закона, уписаће се у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима као јавна својина Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Упис из става 1. овог члана спроводи орган надлежан за послове државног премера и катастра по службеној дужности према категоризацији из члана 5. ст. 3. и 5. овог закона.
Јавни путеви, изграђени до дана ступања на снагу овога закона, који нису евидентирани у катастру непокретности евидентирају се, по захтеву управљача јавног пута, код органа надлежног за послове државног премера и катастра на основу члана 5. ст. 3. и 5. овог закона и геодетског елабората постојећег стања, израђеног у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар.
Осим права својине, на јавним путевима са припадајућим објектима, у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима, уписаће се и право службености, концесионо право на јавном путу, односно друго сродно право у смислу члана 3. овог закона, у складу са прописима који уређују катастар непокретности.
Лице које је у јавној евиденцији о непокретности и правима на њима уписано као власник или носилац права коришћења на земљишту на коме су изграђени јавни путеви са припадајућим објектима као и његови правни следбеници, а коме није исплаћена накнада за експроприсану непокретност, право на накнаду може остварити у складу са одредбама Закона о експропријацији („Службени гласник РС”, бр. 53/95, 23/01 – СУС, 20/09, 55/13 – УС и 106/16 – аутентично тумачење) којима је уређен поступак одређивања накнаде.
На упис јавних путева у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, примењују се одредбе закона којим се уређује планирање и изградња и упис права својине на непокретностима, ако нису у супротности са одредбама овог члана.
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Koji prelazni režim važi za stare i započete tunele?
Upravnik je za tunele već izgrađene ili započete pri stupanju zakona na snagu morao obezbijediti pregled i plan usklađivanja u dvije godine. To je istorijski rok, ne novi dvogodišnji period za svaki sadašnji zahtjev.
Управник тунела из члана 98. овог закона, за тунеле који су изграђени или чија је изградња започела до дана ступања на снагу овог закона, дужан је да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона обезбеди преглед тунела и донесе план са роком усклађивања тунела са прописом из члана 96. став 4. овог закона.
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Da li sve odredbe Zakona o putevima imaju isti početak primjene?
Zakon stupa na snagu osmog dana od objave, ali izričito navedena evropska elektronska naplata vezana je za pristupanje EU. Upućivanje na kasnije povučeni član 27. ne oživljava taj član; provjeravaju se i kasniji zakoni o naknadama.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а члан 27. став 3. и члан 29. став 1. овог закона почињу да се примењују даном приступања Републике Србије Европској унији.
Informativno pravilo za konkretnu vrstu puta, radova, aktera i postupka. Tehnički propisi, planski dokumenti i prava na zemljištu provjeravaju se zasebno.
Nema pravila po tom upitu
Pretraga gleda pitanje, odgovor, citat i broj člana — ali samo unutar ovog propisa.
Puni tekst članova
Pročitajte član zajedno sa okolnim odredbama. Samostalne odredbe izmjena imaju zaseban naziv akta i glasilo; isti broj ne znači isti član. Ovo je lokalni tekst, a zvanični izvor je naveden iznad.
116 zapisa
Član 1
Ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja javnih puteva, posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, izvori i način finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, zaštite i održavanja puteva, sticanje prava svojine, inspekcijski nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje, izgradnju, rekonstrukciju, zaštitu i održavanje javnih puteva.
Definicije
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje: 1) put je građevinski objekat namenjen za saobraćaj, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim ovim zakonom i drugim propisima; 2) javni put je put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa i koji je nadležni organ proglasio kao takav; 3) državni put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju države sa mrežom evropskih puteva i deo je mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, privredno značajna naselja na teritoriji države, područje dva ili više okruga ili područje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje u slučaju da nije izgrađen obilazni put pored naselja; 4) autoput je državni put namenjen za motorni saobraćaj, sa fizički razdvojenim kolovozima po smerovima, bez ukrštanja u istom nivou i sa potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmanje dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav je obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom i opremom; 5) potpuna kontrola pristupa podrazumeva da je pristup moguć samo preko ulivno-izlivnih rampi sa saobraćajnim trakama za uključivanje, odnosno isključivanje na denivelisanim raskrsnicama;
6) opštinski put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada, sa mrežom državnih puteva;
7) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja;
8) nekategorisani put je put koji je nadležni organ proglasio nekategorisanim putem i koji je kao takav upisan u javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima;
9) naselje je izgrađeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i za zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika, čije se granice utvrđuju planskim dokumentom i obeležene su propisanim saobraćajnim znakom na javnom putu;
10) put van naselja je deo javnog puta van granica naselja;
11) put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja koje su određene planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave;
12) saobraćajna signalizacija i oprema jesu sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja, saobraćajni znakovi, oznake na putu, uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, branici ili polubranici na prelazu puta preko železničke pruge, privremena saobraćajna signalizacija, svetlosne oznake na putu i druge oznake na putu (oprema puta) u skladu sa propisima kojim se uređuje saobraćajna signalizacija;
13) oprema za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline jesu elementi inteligentnih transportnih sistema, ventilacioni i sigurnosni uređaji u tunelima, objekti i uređaji za zaštitu puta i saobraćaja, kao i objekti i uređaji za zaštitu neposrednog okruženja puta (snegobrani, vetrobrani, zaštita od osulina, zaštita od buke i drugih štetnih uticaja na okolinu), instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobraćaja, uređaji za evidenciju saobraćaja, putne meteorološke stanice i sl.;
14) označavanje javnih puteva jeste postupak definisanja kategorije i prostornog položaja puta (kilometarska i hektometarska stacionaža);
15) evidencija o javnim putevima jeste propisana sadržina saobraćajno-tehničkih podataka i postupak prikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima;
16) kategorizacija puteva jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma;
17) kolovoz jeste izgrađena površina puta po kojoj se odvija saobraćaj i čine ga saobraćajne trake (vozne, dodatne, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila i ivične trake;
18) trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka;
19) biciklistička staza je put namenjen za kretanje bicikala;
20) kolovozna konstrukcija jeste višeslojni kruti ili fleksibilan sistem koji služi da primi mehanička dejstva vozila i prenese ih na donji stroj javnog puta, radi bezbednog, nesmetanog i ekonomičnog kretanja vozila, bicikala i pešaka;
21) kolovozni zastor jeste završni sloj kolovozne konstrukcije;
22) bankina je element puta u nasipu koji obezbeđuje bočnu stabilnost puta i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta;
23) rigola jeste element puta za prihvatanje i kontrolisano vođenje površinskih voda koji obezbeđuje stabilnost kolovozne konstrukcije;
24) berma je element puta između rigole i kosine useka i služi za zaštitu rigole od erodiranog materijala, postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbeđenje preglednosti puta;
25) razdelna traka je element puta kojim se fizički razdvajaju smerovi vožnje i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme, kao i elemenata putnog objekta;
26) razdelni pojas je razdelna traka širine veće od šest metara;
27) zaštitna traka jeste element javnog puta kojim se fizički razdvaja saobraćaj motornih vozila od ostalog saobraćaja;
28) putni objekat je građevinski objekat koji je sastavni deo puta: most, podvožnjak, nadvožnjak, vijadukt, propust, tunel, galerija, potporni zid, obložni zid i sl.;
29) nadvožnjak je objekat iznad puta kojim se reguliše ukrštanje u dva ili više nivoa sa drugim putevima, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;
30) podvožnjak je objekat u trupu puta kojim se reguliše ukrštanje u dva nivoa sa drugim putem, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;
31) prateći sadržaji javnog puta jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji za efikasno upravljanje putevima i saobraćajem (funkcionalni sadržaji), kao i za pružanje usluga korisnicima puta (prateći sadržaji za potrebe korisnika);
32) funkcionalni sadržaji puta jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji koji su namenjeni za efikasno upravljanje putem i saobraćajem na putu (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice i drugi sadržaji);
33) prateći sadržaji puta za potrebe korisnika jesu površine i objekti za pružanje različitih usluga korisnicima puta (stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga);
34) autobusko stajalište je posebno izgrađen deo puta, odnosno propisno obeležen deo kolovoza namenjen za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga;
35) putno zemljište je kontinualna površina unutar granica putnog zemljišta;
36) granica putnog zemljišta je linija sa obe strane useka i nasipa, udaljena najmanje jedan metar od linija koje čine krajnje tačke poprečnog profila puta, van naselja, mereno na spoljnu stranu;
37) zaštitni pojas puta je kontinualna površina merena od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu čija je širina propisana ovim zakonom;
38) pojas kontrolisane izgradnje je kontinualna površina merena od granice zaštitnog pojasa na spoljnu stranu čija je širina ista kao širina zaštitnog pojasa na kojoj se ograničava vrsta i obim izgradnje objekata i koja služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu;
39) vazdušni prostor iznad kolovoza je prostor u visini od najmanje sedam metara sa slobodnim prostorom u visini od najmanje 4,75 metara od najviše tačke kolovoza;
40) raskrsnica je mesto na kojem se ukrštaju, spajaju, odnosno razdvajaju saobraćajni tokovi na najmanje dva puta u istom ili različitim nivoima;
41) spojna (ulivno-izlivna) rampa je samostalni put za vođenje saobraćajnih tokova koji na denivelisanim raskrsnicama menjaju putni pravac;
42) ukrštaj je mesto ukrštanja puta sa drugim linijskim infrastrukturnim objektima u istom ili različitim nivoima;
43) prilazni put je put koji omogućava vlasniku, odnosno neposrednom držaocu nepokretnosti prilaz na javni put, odnosno nekategorisani put pored kojeg se nepokretnost nalazi;
44) saobraćajni priključak je uređena površina, deo javnog puta, na kojoj se međusobno povezuju javni, nekategorisani i prilazni putevi na način propisan ovim zakonom;
45) zahtevana preglednost je rastojanje potrebno za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne prepreke na kolovozu puta koja mora biti obezbeđena na svakoj tački puta i koja se određuje na osnovu merodavnih vrednosti projektne brzine u oba smera vožnje;
46) sused je vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta i objekata koji ima najmanje jednu zajedničku granicu sa katastarskom parcelom na kojoj je izgrađen put;
47) upravljanje saobraćajem jeste vođenje, praćenje i kontrola saobraćaja na javnom putu, odnosno deonici javnog puta;
48) obustava saobraćaja je kontrolisani prekid saobraćaja na putu;
49) ograničenje saobraćaja je zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na putu;
50) vanredni prevoz jeste prevoz vozilom, odnosno skupom vozila koja sama ili sa teretom prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu;
51) granica eksproprijacije je linija do koje se vrši eksproprijacija a utvrđuje se na propisanom odstojanju merenom od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu puta;
52) pojas eksproprijacije je kontinualna površina unutar granica eksproprijacije;
53) inteligentni transportni sistemi (ITS) jesu sistemi informacionokomunikacionih tehnologija u drumskom saobraćaju koji se odnose na puteve, vozila i učesnike u saobraćaju i koriste se za upravljanje saobraćajem i mobilnošću, kao i za veze sa ostalim vidovima saobraćaja;
54) upravljač javnog puta je javno preduzeće, privredno društvo i drugi oblici organizovanja koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća mogu da obavljaju delatnost od opšteg interesa;
tač. 55) i 56)** (prestale da važe)
57) koncesiona putarina je putarina koju ubira koncesionar u skladu sa ugovorom o koncesiji;
58) interoperabilnost je mogućnost sistema i pridruženih poslovnih procesa da nesmetano razmenjuju podatke;
59) zaštita puta jeste skup mera i zabrana koje se odnose na intervencije na putu, zaštitnom pojasu i pojasu kontrolisane izgradnje propisanih ovim zakonom u cilju njegove zaštite;
60) održavanje javnog puta jeste izvođenje radova i obavljanje usluga u okviru postojećeg putnog zemljišta kojima se obezbeđuje očuvanje karakteristika puta u stanju koje je bilo u trenutku njegove izgradnje ili rekonstrukcije i može biti redovno, rehabilitacija i urgentno;
61) rekonstrukcija javnog puta jeste izvođenje radova na postojećem putu i zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima puta kojima se mogu promeniti geometrijski elementi, položaj ili oprema postojećeg puta sa ciljem unapređenja funkcionalnih i konstruktivnih karakteristika puta u celini ili njegovih pojedinih elemenata ili objekata;
62) tunel je podzemni ili podvodni putni objekat namenjen za odvijanje saobraćaja;
63) savetnik za bezbednost u tunelu je lice koje kod upravljača javnog puta obavlja poslove kojima se obezbeđuje primena propisa kojima se uređuju tuneli;
64) elektronska naplata putarine je način bezkontaktne naplate pri kome vozila prolaze bez zaustavljanja ulaznom i izlaznom (naplatnom) saobraćajnom trakom korišćenjem elektronskog uređaja;
65) EENP je Evropska elektronska naplata putarine koja predstavlja sistem elektronske naplate putarine na teritoriji Evropske unije koji omogućava korisniku državnog puta, da na osnovu ugovora zaključenog sa pružaocem usluge EENP-a, stekne status korisnika usluge EENP-a;
66) pružalac usluge Evropske elektronske naplate putarine je pravno lice na teritoriji Evropske unije koje obavlja delatnost pružanja usluge EENP i upisan je u registar pružalaca EENP usluge u državi članici Evropske unije u kojoj ima sedište;
67) procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva jeste strateška komparativna analiza uticaja varijanti novog ili rekonstruisanog puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva;
68) revizija projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta je nezavisna, formalna i sistematska provera projekta puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja;
69) provera bezbednosti saobraćaja na putu je nezavisna, formalna i sistematska provera elemenata postojećeg puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja;
70) mapiranje rizika je objektivni metod ocenjivanja bezbednosti puta na osnovu stvarnih neželjenih događaja na posmatranoj putnoj mreži;
71) revizor je nezavisno stručno lice koje poseduje licencu za revizora i koje sprovodi reviziju projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta;
72) proveravač je nezavisno stručno lice koje poseduje licencu za proveravača za sprovođenje provere bezbednosti saobraćaja na putu.
Pravni status puteva
Javni i nekategorisani putevi su dobra u opštoj upotrebi, u javnoj su svojini i na njima se ne mogu sticati ni zasnivati stvarna prava, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.
Na javnom putu može se zasnovati pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, radi izgradnje komunalnih, vodnih, energetskih objekata i objekata elektronskih komunikacija i povezane opreme, na način određen ovim zakonom.
Izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i korišćenje javnog puta mogu biti predmet koncesije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ovim zakonom.
Državni putevi I i II reda su u svojini Republike Srbije, izuzev državnih puteva, odnosno delova državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine koji su u svojini autonomne pokrajine.
Opštinski putevi, ulice i nekategorisani putevi koji ne pripadaju državnim putevima I i II reda, svojina su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.
Putevi iz st. 4. i 5. ovog člana upisuju se u javne knjige o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, istovremeno sa upisom prava javne svojine na tim putevima, kao dobrima u opštoj upotrebi, i to prava svojine Republike Srbije na državnim putevima I i II reda, prava svojine autonomne pokrajine na državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine i prava svojine jedinice lokalne samouprave na opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima koji ne pripadaju državnim putevima I i II reda, u skladu sa propisima kojima se uređuju javne knjige o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.
Javni putevi upisuju se u javne knjige iz stava 6. ovog člana sa pripadajućim objektima i zemljištem na kojima su izgrađeni. U navedene javne knjige upisuju se i upravljači javnih puteva.
U javne knjige iz stava 6. ovog člana upisuju se i pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, kao i koncesija za javni put, u skladu sa propisima kojima se uređuju javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima.
U javne knjige iz stava 6. ovog člana upisuju se i promene na javnom putu i stvarnim pravima koja se zasnivaju na javnom putu, kao i promene na nekategorisanom putu.
Javni i nekategorisani putevi čine mrežu puteva.
II JAVNI PUTEVI
Elementi javnog puta
Javni put obuhvata: 1) trup puta, koji čine donji stroj puta (nasipi, useci, zaseci, objekti, postrojenja i uređaji za odvodnjavanje puta i zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda i sl.) i gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija, ivične trake, ivičnjaci, rigole, bankine, berme, razdelne trake i sl.); 2) putne objekte; 3) saobraćajne priključke; 4) putno zemljište; 5) trotoare, pešačke i biciklističke staze u putnom zemljištu; 6) vazdušni prostor iznad kolovoza; 7) funkcionalne sadržaje puta; 8) saobraćajnu signalizaciju i opremu; 9) inteligentne transportne sisteme (ITS); 10) opremu za zaštitu puta, saobraćaja i okoline. Javni put, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, obuhvata i prateće sadržaje za potrebe korisnika puta, ukoliko su predviđeni tehničkom dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju javnog puta. Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), bliže propisuje elemente koje javni put mora da obuhvata, odnosno elemente poprečnog profila puta, u odnosu na vrstu puta i uslove odvijanja saobraćaja.
Kategorizacija javnih puteva
Prema značaju saobraćajnog povezivanja javni putevi se dele na: 1) državne puteve:
(1) državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i privredno značajna naselja na teritoriji države); (2) državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područje dva ili više upravna okruga ili područje upravnog okruga, kao i pogranična područja i granične prelaze sa mrežom državnih puteva); 2) opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritorije opština, teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva); 3) ulice (saobraćajno povezuju delove naselja). Vlada propisuje kriterijume za kategorizaciju javnih puteva. Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana. Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju državnih puteva. Skupština jedinice lokalne samouprave donosi akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Podela javnih puteva prema položaju u prostoru
Prema položaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraćaja javni putevi se dele na: 1) javne puteve van naselja; 2) javne puteve u naselju. Javni put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja koje su obeležene propisanom saobraćajnom signalizacijom. Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odredi pravac i granice javnog puta u naselju.
Kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi državnih ili opštinskih puteva koji prolaze kroz naselja sa saobraćajnom signalizacijom, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva. Pravac, odnosno promena pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, određuje se odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva. Promena pravca državnog puta u naselju može da se vrši ako novi pravac državnog puta ispunjava, po svojim tehničkim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta. Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave o pravcu, odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, doneta bez saglasnosti iz stava 5. ovog člana, ništava je.
III NEKATEGORISANI PUTEVI
Nekategorisani putevi
Jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju. Grad može poveriti gradskoj opštini obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i u skladu sa ovim zakonom. Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite nekategorisanog puta obezbeđuje se iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Kategorizacija nekategorisanog puta
Na predlog jedinice lokalne samouprave, nekategorisani put može se uvrstiti u javni put u slučaju ispunjenosti kriterijuma iz člana 5. stav 2. ovog zakona, koji utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija iz člana 5. stav 4. ovog zakona.
IV UPRAVLJANJE JAVNIM PUTEVIMA
Delatnost upravljanja
Upravljanje javnim putevima je delatnost od opšteg interesa. Upravljanje javnim putevima obuhvata: 1) planiranje, projektovanje, izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnog puta; 2) vršenje investitorske funkcije na projektovanju, izgradnji, održavanju i rekonstrukciji javnog puta; 3) organizovanje i obavljanje stručnih poslova na projektovanju, izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta; 4) ustupanje radova na projektovanju, izgradnji, održavanju, rekonstrukciji i stručnom nadzoru javnog puta; 5) organizovanje stručnog nadzora nad izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom javnog puta; 6) organizovanje naplate i kontrolu naplate naknada za upotrebu javnog puta, vršenje javnih ovlašćenja; 7) praćenje stanja putne mreže; 8) zaštitu javnog puta; 9) označavanje javnog puta i vođenje evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim podacima za te puteve; 10) upravljanje saobraćajem i organizovanje i obavljanje brojanja vozila na javnom putu.
Upravljač javnog puta
Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija.
Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina.
Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik koji obavlja delatnost upravljanja javnim putevima iz člana 9. stav 2. ovog zakona je upravljač javnog puta.
Ako javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik obavlja samo pojedine poslove iz člana 9. stav 2. ovog zakona, ne smatra se upravljačem javnog puta u smislu ovog zakona.
Izveštaji o izvršenoj kontroli i o stanju javnih puteva
Upravljač javnog puta dužan je da najmanje jednom u toku godine, a najkasnije do 1. septembra te godine, podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja.
Upravljač državnog puta, pored izveštaja iz stava 1. ovog člana dužan je da podnosi i petogodišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja državnih puteva.
Izveštaj iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.
Ministar propisuje sadržinu i formu izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana.
Planski akti upravljača javnog puta
Upravljač javnog puta donosi srednjoročni plan izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite puteva, godišnji program radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnih puteva, pojedinačne studije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.
Saglasnost na akte iz stava 1. ovog člana daje Vlada, kada te akte donosi upravljač državnog puta, odnosno izvršni organ autonomne pokrajine kada te akte donosi upravljač državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave kada te akte donosi upravljač opštinskih puteva i ulica.
Upravljač javnog puta dužan je da godišnji program radova na održavanju i zaštiti javnih puteva kojima upravlja, u zavisnosti od toga kojim putevima upravlja, dostavlja na saglasnost Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Srednjoročni plan i godišnji program iz stava 1. ovog člana sadrži i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje posebnih zahteva koje javni putevi moraju da ispune sa aspekta bezbednosti saobraćaja.
Srednjoročni plan i program radova na izgradnji i rekonstrukciji puteva, kao i pojedinačne studije, moraju biti usklađeni sa državnim odnosno lokalnim strateškim i planskim dokumentima.
Način održavanja i zaštite javnog puta
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta, u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja uključujući i organizaciju naplate putarine.
Pri obavljanju delatnosti upravljanja putem, upravljač javnog puta dužan je da održavanje i zaštitu puta sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i da se stara o zaštiti životne sredine.
Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.
Upravljanje saobraćajem na javnom putu
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi upravljanje saobraćajem na javnim putevima u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Upravljanje saobraćajem obezbeđuje se upotrebom: 1) inteligentnih transportnih sistema (telekomunikacionih, optičkih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, snimanje, kontrolu, bezbednost i regulisanje saobraćaja, kontrolu stanja kolovoza i daljinsko obaveštavanje i upozoravanje, brojača saobraćaja, putnih meteoroloških stanica); 2) sistema i uređaja za naplatu putarine; 3) sigurnosne opreme u tunelima; 4) opreme i uređaja za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline; 5) saobraćajne signalizacije. Inteligentni transportni sistem (u daljem tekstu: ITS), razvija se i primenjuje u sledećim prioritetnim oblastima: 1) optimalna upotreba podataka o saobraćaju i putovanjima; 2) kontinuitet usluga ITS u upravljanju saobraćajem; 3) aplikacije ITS u funkciji bezbednosti saobraćaja na putevima i zaštiti korisnika puteva; 4) sistemi koji povezuju vozila i puteve. U okviru prioritetnih oblasti iz stava 3. ovog člana, sledeće aktivnosti su prioritetne: 1) davanje informacija o prohodnosti puteva; 2) davanje informacija o bezbednosti saobraćaja i režimu odvijanja saobraćaja; 3) davanje informacija o saobraćaju u realnom vremenu; 4) pružanje usluga sistema e-poziva; 5) davanje informacija o sigurnim i bezbednim parkiralištima; 6) pružanje usluga rezervacije sigurnih i bezbednih parkirališta za teretna vozila i autobuse.
Evidencija o javnim putevima
Upravljač javnog puta dužan je da označava i vodi evidencije o javnim putevima. Evidencije o javnim putevima sadrže: 1) podatke o putnim pravcima, ulicama, saobraćajnim čvorovima i saobraćajnim deonicama i 2) saobraćajno-tehničke podatke. Ministar propisuje: 1) način označavanja javnih puteva i 2) vrstu i bližu sadržinu evidencija, način vođenja evidencija, način prikupljanja, odnosno obnavljanja podataka, kao i uslove korišćenja podataka iz evidencija o javnim putevima.
Deo državnog ili opštinskog puta koji, po izgradnji ili rekonstrukciji, ne pripada izgrađenom ili rekonstruisanom državnom ili opštinskom putu, ne smatra se delom tog puta. Ako se deo državnog ili opštinskog puta iz stava 1. ovog člana i dalje koristi za saobraćaj, izvršiće se njegova prekategorizacija. Ako se deo javnog puta iz stava 1. ovog člana ne koristi za saobraćaj, upravljač javnog puta dužan je da u roku od 30 dana od dana nastale promene, o tome obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, koji će u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja odlučiti o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se taj put nalazi.
Poveravanje vršenja javnih ovlašćenja
Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na:
1) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
2) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije, odnosno za postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu i zaštitnom pojasu javnog puta (železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i dr.) i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
3) izdavanje saglasnosti za održavanje sportske ili druge priredbe na javnom putu;
4) izdavanje dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu;
5) izdavanje dozvole za prekomerno korišćenje javnog puta;
6) izdavanje odobrenja za postavljanje reklamnih tabli i panoa;
7) izdavanje odobrenja za postavljanje uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu;
8) izdavanje saglasnosti za preusmeravanje saobraćaja na javni put u slučaju obavljanja radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta.
Upravljaču državnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na izdavanje saglasnosti za izgradnju dodatnih elemenata državnog puta iz člana 84. stav 3. ovog zakona i izdavanje saglasnosti za izgradnju autobuskog stajališta iz člana 85. stav 2. ovog zakona.
Akti iz stava 1. tač. 4), 5), 6), 7) i 8) i stava 2. ovog člana izdaju se na osnovu prethodno izdatih saobraćajno-tehničkih uslova.
Upravljač javnog puta dužan je da odluči po zahtevu za:
1) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana u roku propisanom zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
2) izdavanje saglasnosti, odnosno dozvole iz stava 1. tač. 3), 4) i 8) ovog člana, u roku od osam radnih dana od dana podnošenja zahteva;
3) izdavanje dozvole, odnosno odobrenja iz stava 1. tač. 5), 6) i 7) ovog člana, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Upravljač državnog puta dužan je da odluči po zahtevu za izdavanje saglasnosti za izgradnju dodatnih elemenata državnog puta iz člana 84. stav 3. ovog zakona i izdavanje saglasnosti za izgradnju autobuskog stajališta iz člana 85. stav 2. ovog zakona, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv akta iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog akta.
Upravljač javnog puta dužan je da o aktu donetom u vršenju javnih ovlašćenja vodi evidenciju koju ažurira na dnevnom nivou i objavljuje na svojoj internet stranici.
Ukoliko se rešenje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana izdaje investitoru koji je fizičko lice, evidencija sadrži ime, prezime i adresu investitora.
Evidencija o izdatim aktima iz stava 1. tač. 3)-8) ovog člana sadrži podatke o pravnom licu, odnosno preduzetniku (naziv i sedište pravnog lica, odnosno preduzetnika).
Saobraćajno-tehnički uslovi
Saobraćajno-tehnički uslovi iz člana 17. stav 2. ovog zakona sadrže naročito:
1) oznaku i broj javnog puta;
2) naziv ili broj deonice javnog puta;
3) početnu i krajnju stacionažu deonice javnog puta;
4) početnu i krajnju stacionažu dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno tehnički uslovi;
5) opšte uslove;
6) posebne uslove;
7) katastarske parcele dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno-tehnički uslovi.
V FINANSIRANJE JAVNIH PUTEVA
Izvori finansiranja
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz: 1) naknada za upotrebu javnog puta; 2) budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) finansijskih kredita; 4) ulaganja domaćih i stranih lica; 5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Naknade za upotrebu javnih puteva ne mogu da se određuju na način na koji bi se diskriminisali korisnici javnih puteva prema nacionalnosti, državnoj pripadnosti, odnosno poslovnom sedištu, registraciji vozila, mestu polaska, odnosno odredištu. Propisivanje naknada utvrđenih ovim zakonom koje se odnose na domaće i strane prevoznike, odnosno ostale učesnike u saobraćaju ne može da sadrži diskriminatorske odredbe.
Čl. 22-26*
(Prestalo da važi)
VI PUTARINA
Upravljač državnog puta dužan je da obezbedi elektronski sistem za naplatu putarine za upotrebu državnog puta, njegovog dela ili putnog objekta u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskih komunikacija. Način elektronske naplate putarine (u daljem tekstu: ENP) propisuje Ministar.
Evropska elektronska naplata putarine (EENP)
Upravljač državnog puta dužan je da pristupi sistemu Evropske elektronske naplate putarine. Vlada propisuje način uspostavljanja i primene, odnosno funkcionisanja sistema EENP-a, postupanje upravljača državnog puta i pružaoca usluge EENP-a. Ministar propisuje tehničke zahteve, posebne uslove i elemente interoperabilnosti, koje moraju ispunjavati pružaoci usluge EENP-a sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i upravljač državnog puta.
Čl. 30 i 31*
(Prestalo da važi)
VII ZAŠTITA JAVNIH PUTEVA I VANREDNI PREVOZ
Mere za sprečavanje ugrožavanja stabilnosti puta
Radi sprečavanja ugrožavanja stabilnosti javnog puta i obezbeđivanja uslova za nesmetano odvijanje saobraćaja i režima saobraćaja na javnom putu, nosilac prava službenosti na javnom putu, koncesionar i nosilac prava građenja, kao i drugih
prava u skladu sa zakonom, može da izvodi radove na javnom putu (građenje, odnosno postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura), ako je za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Jedinica lokalne samouprave može bliže da uredi obavljanje poslova koji se odnose na zaštitu opštinskih puteva i ulica.
Zabrana izgradnje u zaštitnom pojasu
U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata, kao i građenje i postavljanje postrojenja, uređaja i instalacija, osim izgradnje saobraćajnih površina pratećih, funkcionalnih, sadržaja javnog puta, kao i postrojenja, uređaja i instalacija koji služe potrebama javnog puta i saobraćaja na javnom putu. U zaštitnom pojasu iz stava 1. ovog člana može da se gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i slično, ako su za izvođenje tih radova pribavljeni uslovi i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz stava 2. ovog člana.
Širina zaštitnog pojasa
Zaštitni pojas sa svake strane javnog puta, van naselja, ima sledeće širine: 1) državni putevi I reda - autoputevi, 40 metara; 2) ostali državni putevi I reda, 20 metara; 3) državni putevi II reda, 10 metara; 4) opštinski putevi, 5 metara. Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, zaštitni pojas može biti i veće širine, ako je planskim dokumentom predviđena izgradnja funkcionalnih sadržaja puta i pratećih sadržaja puta za potrebe korisnika. Odredbe stava 1. ovog člana u pogledu širina zaštitnog pojasa primenjuju se i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom.
Granica eksproprijacije
Granica eksproprijacije za javne puteve u izgradnji nalazi se sa svake strane javnog puta, mereno na spoljnu stranu od granice putnog zemljišta, na minimalnom odstojanju od: 1) autoputevi 5 metara; 2) ostali državni putevi I reda 3 metra; 3) državni putevi II reda 3 metra; 4) opštinski putevi 1 metar.
Pojas kontrolisane izgradnje
Pojas kontrolisane izgradnje, mereno od granica zaštitnog pojasa javnog puta, van naselja, ima sledeće minimalne širine: 1) autoputevi 40 metara; 2) ostali državni putevi I reda 20 metara; 3) državni putevi II reda 10 metara; 4) opštinski putevi 5 metara. Izgradnja objekata u pojasu kontrolisane izgradnje dozvoljena je na osnovu donetih planskih dokumenata koji obuhvataju taj pojas.
Ograde, drveće i zasadi pored javnog puta
Zabranjeno je podizanje ograda, drveća i zasada pored javnog puta, na način kojim se ometa zahtevana preglednost javnog puta i ugrožava bezbednost saobraćaja.
Preglednost raskrsnica javnog puta
Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i na ukrštanju javnog puta sa železničkom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone zahtevane preglednosti u skladu sa tehničkim uslovima za projektovanje.
Na rastojanju kojim je određena zahtevana preglednost zabranjeno je podizati zasade, ograde i drveće, ostavljati predmete i materijale, postavljati postrojenja i uređaje, graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta.
Vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta, koje se nalazi na rastojanju kojim je određena zahtevana preglednost, dužan je da postupi po zahtevu upravljača javnog puta i ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte iz stava 2. ovog člana, u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta.
Lica iz stava 3. ovog člana imaju pravo na naknadu štete zbog ograničenja korišćenja zemljišta u zoni zahtevane preglednosti, koju plaća upravljač javnog puta.
Obaveze upravljača infrastrukturnog objekta postavljenog u javni put
Lice koje upravlja infrastrukturnim objektom ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, dužno je da održava taj objekat na način kojim se ne oštećuje javni put, odnosno ne ugrožava bezbednost saobraćaja ili ne ometa održavanje javnog puta.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od osam dana pre početka radova obavesti upravljača javnog puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja.
U slučaju oštećenja, odnosno kvara objekata, postrojenja, uređaja, instalacija ili vodova iz stava 1. ovog člana, lice koje upravlja tim objektima, dužno je da bez odlaganja pristupi otklanjanju oštećenja, odnosno kvara i istovremeno o preduzetim radovima obavesti upravljača javnog puta.
Posle otklanjanja oštećenja, odnosno kvara na svom objektu, lice koje upravlja tim objektom dužno je da otkloni oštećenje na javnom putu i vrati ga u prvobitno i tehnički ispravno stanje.
Upravljač javnog puta dužan je da po prijemu obaveštenja iz st. 2. i 3. ovog člana obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz st. 1. i 3. ovog člana.
Troškove izvođenja radova i angažovanja stručnog nadzora iz st. 1, 3, 4. i 5. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Zaštitna ograda pored javnog puta
Radi nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja i zaštite javnog puta od oštećenja, na mestima na kojima se okupljaju građani u velikom broju ili postoje intenzivni pešački tokovi (sportski stadioni, sajmišta, škole, javni lokali i sl.) ili na mestima koja se koriste za držanje stoke u većem broju (pašnjaci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored javnog puta sa velikom gustinom saobraćajnog toka, postavlja se odgovarajuća ograda kojom se to mesto odvaja od javnog puta ako upravljač javnog puta utvrdi potrebu za njenim postavljanjem.
Postavljanjem ograde iz stava 1. ovog člana ne sme se umanjiti zahtevana preglednost na javnom putu.
Upravljač javnog puta određuje uslove i način postavljanja i održavanja ograde iz stava 1. ovog člana.
Ogradu su dužni da postave i održavaju neposredni držaoci zemljišta ili objekata iz stava 1. ovog člana.
Ako neposredni držaoci zemljišta ili objekata ne postave ili ne održavaju ograde, postavljanje, odnosno održavanje izvršiće upravljač javnog puta o njihovom trošku.
Saobraćajni priključak na javni put
Saobraćajni priključak na javni put gradi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i na osnovu izdatih uslova i rešenja iz člana 17. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Upravljač javnog puta izdaće rešenje iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) nije moguće izvršiti povezivanje opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, odnosno ulice sa opštinskim, odnosno nekategorisanim putem, odnosno ulicom koji već imaju izvedenu raskrsnicu, ukrštaj ili priključak na državni put;
2) saobraćajni priključak iz stava 1. ovog člana nema štetne posledice za nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu.
Prilagođavanje saobraćajnog priključka i prilaza potrebama odvijanja saobraćaja na javnom putu
Ukoliko se u zoni izgrađenog saobraćajnog priključka na državni put ili opštinski put, za čiju izgradnju je pribavljeno rešenje o ispunjenosti uslova upravljača puta, promene saobraćajni zahtevi (opterećenje, struktura, vrsta i režim toka) vrši se rekonstrukcija saobraćajnog priključka tako da se elementi saobraćajnog priključka prilagode novonastalim saobraćajnim zahtevima.
Odluku o prilagođavanju saobraćajnog priključka potrebama odvijanja saobraćaja na javnom putu donosi upravljač tog puta.
Troškove izrade tehničke dokumentacije, pribavljanja lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole za rekonstrukciju saobraćajnog priključka, kao i troškove nabavke i postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme iz stava 1. ovog člana snosi neposredni držalac nepokretnosti koja se priključuje na državni, odnosno opštinski put.
Tehničkom pregledu izgrađenog saobraćajnog priključka iz stava 1. ovog člana prisustvuje ovlašćeni predstavnik upravljača puta.
Ukrštanje ili priključivanje zemljanog i prilaznog puta na javni put
Zemljani put, koji se ukršta ili priključuje na javni put, mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, u širini od najmanje pet metara i u dužini od najmanje 40 metara za državni put I reda, 20 metara za državni put II reda i 10 metara za opštinski put i ulicu, računajući od ivice kolovoza javnog puta.
Na način iz stava 1. ovog člana mora se izgraditi i prilazni put koji se priključuje na javni put.
Troškovi izgradnje zemljanog, odnosno prilaznog puta i troškovi presecanja puteva
Troškove izgradnje puta iz člana 43. ovog zakona snosi investitor radova na izgradnji zemljanog, odnosno prilaznog puta koji se priključuje na javni put.
Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca drugi javni put, investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta snosi troškove izgradnje puta sa istim kolovoznim zastorom kao na javnom putu u širini i dužinama iz člana 43. stav 1. ovog zakona.
Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca zemljani put iz člana 43. stav 1. ovog zakona, troškove izgradnje zemljanog puta sa tvrdom podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, snosi investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta.
Smanjenje broja saobraćajnih priključaka
Upravljač državnog puta dužan je da, prilikom rekonstrukcije državnog puta, smanji broj raskrsnica i saobraćajnih priključaka, prilaznih i nekategorisanih puteva na državni put, na najmanji mogući broj, a u cilju povećanja kapaciteta i povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja na državnom putu.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da planskom dokumentacijom smanji broj saobraćajnih priključaka na državni put na najmanji mogući broj.
Zaštita javnog puta od vode, snežnih lavina, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja
Sused javnog puta dužan je da omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne, zbog ograničenja prava imovine na zemljištu, odnosno naknadu prouzrokovane štete.
Sused javnog puta dužan je da omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta uz naknadu prouzrokovane štete.
Upravljač javnog puta dužan je da zaključi ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemljištu izgradi odvodne kanale i druge uređaje za odvođenje vode od trupa puta, kao i da postavi uređaje za zaštitu puta i saobraćaja, odnosno podigne zasade za zaštitu javnog puta i saobraćaja od snežnih lavina, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podići na javnom putu.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju i na vlasnike, odnosno neposredne držaoce zemljišta, u slučaju kada se njihovo zemljište koristi u iste svrhe.
Zaštita javnog puta od spiranja i odronjavanja
Radi zaštite javnog puta od spiranja i odronjavanja, upravljač javnog puta, dužan je, ako priroda zemljišta dopušta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i putno zemljište osigura hortikulturnim i drugim merama, tako da se ne umanjuje zahtevana preglednost i bezbednost saobraćaja na javnom putu.
Zasadi iz stava 1. ovog člana moraju se uredno održavati i obnavljati.
Postavljanje reklama na javnom putu i zaštitnom pojasu puta
Reklamne table, reklamni panoi, uređaji za obaveštavanje ili oglašavanje mogu se postavljati na državnom putu, odnosno pored tog puta na udaljenosti od sedam metara, odnosno na opštinskom putu i pored tog puta na udaljenosti od pet metara, mereno sa spoljne strane od ivice kolovoza.
Na autoputu i pripadajućem zaštitnom pojasu tog puta, nije dozvoljeno postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje, osim na odmorištima, i to na način da se ne ugrožava bezbednost saobraćaja na autoputu.
Mere zabrane preduzimanja određenih aktivnosti na putu
Na javnom putu zabranjeno je:
1) trajno zauzimanje puta, a privremeno zauzeće puta je moguće, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta;
2) izvođenje radova na putu koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puta, bez saglasnosti upravljača puta;
3) izvođenje radova nosilaca prava službenosti i drugih prava ustanovljenih na putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;
4) ispuštanje voda, otpadnih voda i drugih tečnosti na put;
5) sprečavanje oticanja voda sa puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i sprečavanje daljeg oticanja voda ka njihovim recipijentima;
6) prosipanje, ostavljanje ili bacanje materijala, stvari i smeća na put;
7) zamašćivanje puta mazivima ili drugim sličnim materijama;
8) postavljanje i korišćenje svetla ili drugih uređaja, odnosno predmeta na putu i pored puta kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu;
9) izvođenje poljoprivrednih radova na bankinama, kosinama i putnom zemljištu;
10) vučenje predmeta, materijala, oruđa i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane, kameni blokovi, plugovi, drljače i sl.);
11) spuštanje niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene građe, drva za ogrev, kamenja i drugog materijala;
12) paljenje trave i drugog rastinja na putu, kao i otpadnih predmeta i materijala;
13) paljenje trave i drugog rastinja na zemljištu suseda puta, ukoliko se time ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na putu;
14) kočenje zaprežnih vozila sprečavanjem okretanja točkova;
15) uključivanje vozila na put i isključivanje sa puta van priključka ili ukrštaja;
16) zaustavljanje ili ostavljanje vozila kojim se ometa korišćenje puta;
17) neregulisano vođenje bujičnih vodotokova koji mogu da oštete put;
18) otvaranje prolaza za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa;
19) svako drugo činjenje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja, odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja na putu.
Mere radi sprečavanja oštećenja javnog puta i radi sprečavanja ometanja bezbednog odvijanja saobraćaja
Upravljač javnog puta dužan je da u obavljanju poslova zaštite javnog puta, svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvrđivanju zauzeća javnog puta, bespravnog izvođenja radova na javnom putu i u zaštitnom pojasu i svih drugih činjenja kojima se bitno oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put ili ometati bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu.
Upravljač javnog puta, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, dužan je da bez odlaganja, podnese inspekciji za puteve pisani zahtev koji se zasniva na tačnom i potpunom činjeničnom stanju, radi sprovođenja inspekcijskih mera.
Zahtev iz stava 2. ovog člana, sadrži izjavu ovlašćenog predstavnika upravljača javnog puta i podatke iz evidencije o javnom putu koju je upravljač javnog puta dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.
Mera ograničenja korišćenja javnog puta
Upravljač javnog puta dužan je da kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, pokrene postupak za ograničavanje korišćenja javnog puta, ako je javni put u takvom stanju da:
1) saobraćaj nije moguć ili je moguć saobraćaj samo pojedinih vrsta vozila;
2) saobraćaj pojedinih vrsta vozila može biti štetan za javni put;
3) ako to zahtevaju osnovani razlozi koji se odnose na zaštitu javnog puta i bezbednost saobraćaja.
Istovremeno sa pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije.
Upravljač javnog puta o preduzetim merama obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, a javnost putem sredstava javnog informisanja.
Postavljenu saobraćajnu signalizaciju upravljač javnog puta uklanja po prestanku okolnosti iz stava 1. ovog člana.
Režim saobraćaja u zimskom periodu
Upravljač javnog puta najkasnije do 1. oktobra tekuće godine pokreće postupak za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja, za period od 1. novembra tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne kalendarske godine.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje iz stava 1. ovog člana najkasnije do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.
Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je plan zimskog održavanja javnih puteva koji donosi upravljač javnog puta i koji sadrži program aktivnosti na zimskom održavanju sa prikazom lokacija na koje se vrši postavljanje saobraćajnih znakova za period iz stava 1. ovog člana.
Upravljač javnog puta dužan je da putem sredstava javnog informisanja blagovremeno obavesti učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu od 1. novembra tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne kalendarske godine.
Upravljač javnog puta dužan je da o postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji u skladu sa izmenom režima saobraćaja iz stava 1. ovog člana obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve.
Opremljenost točkova i gusenica na motornim vozilima koja saobraćaju na javnim putevima
Motorna i priključna vozila koja saobraćaju na javnim putevima moraju imati točkove sa pneumaticima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozilo sa gusenicama može saobraćati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom ako su gusenice zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama.
Vozila Vojske Srbije ne moraju da ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, a upravljač javnog puta ima pravo na naknadu štete koja je time prouzrokovana. Zaprežna vozila ukupne mase do tri tone prilikom učešća u saobraćaju na putu ne moraju imati točkove sa pneumaticima.
Izdavanje dozvole kao uslov za vršenje vanrednog prevoza
Prevoz vozilom, odnosno skupom vozila koja sama ili sa teretom prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu, smatra se vanrednim prevozom. Vanredni prevoz može se vršiti na teritoriji Republike Srbije u drumskom saobraćaju, odnosno međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, na osnovu dozvole koju na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vozila, izdaje upravljač javnog puta za svaki pojedinačni prevoz, odnosno više prevoza. Uslovi koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za vanredni prevoz su: 1) da je registrovan u Republici Srbiji; 2) da je prevoznik, pravno lice ili preduzetnik, kome je pretežna delatnost drumski prevoz tereta ili obavlja ostale prateće delatnosti u saobraćaju. Strani prevoznik zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz podnosi preko lica iz stava 3. ovog člana. Dozvolom iz stava 2. ovog člana određuje se način i uslovi prevoza, kao i iznos naknade za vanredni prevoz. Ministar propisuje način i uslove pod kojima vozila, odnosno skupovi vozila kojima se obavlja vanredni prevoz mogu učestvovati u saobraćaju na putu. Ministar propisuje bliže uslove izdavanja dozvole, vrste dozvola, rokove važenja dozvola, kao i sadržaj i izgled obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Razlozi za odbijanje izdavanja dozvole za vršenje vanrednog prevoza
Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati ako tehničko eksploatacione karakteristike javnog puta na kojem se obavlja vanredni prevoz ne omogućavaju bezbedan saobraćaj vozila, odnosno skupa vozila kojim se obavlja vanredni prevoz, kao i svih ostalih učesnika u saobraćaju na tom putu.
Vrste dozvola
Dozvola za vanredni prevoz izdaje se za više prevoza ili jedan prevoz i jedno vozilo, odnosno skup vozila. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za vanredne prevoze koji se obavljaju u isto vreme i relaciji sa više vozila, odnosno skupova vozila, upravljač javnog puta može izdati jednu dozvolu, pod uslovom da se vozila kreću u koloni. Kada je dozvolom za vanredni prevoz uslovljeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, dozvola za vanredni prevoz izdaje se po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog ministarstva.
Evidencija o izdatim dozvolama za vršenje vanrednog prevoza
Evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz vodi upravljač javnog puta u pisanoj, odnosno elektronskoj formi. Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o prevozniku kojem je izdata dozvola (naziv i sedište prevoznika), podatke o vrsti izdate dozvole, broju pod kojim je dozvola izdata, datumu izdavanja i roku važenja dozvole, kao i podatke o javnom putu na kome se obavlja vanredni prevoz. Upravljač javnog puta dužan je da na svojoj internet stranici objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz, ažuriranu na dnevnom nivou.
Vanredni prevoz za čije obavljanje se ne izdaje dozvola
Vanredni prevoz se može obaviti bez dozvole za vanredni prevoz, u slučaju kada se prevoz obavlja za: 1) potrebe odbrane zemlje;
2) potrebe sprečavanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
3) izvršavanje zadataka iz delokruga ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno službe za vanredne situacije, ako se vanredni prevoz obavlja pod nadzorom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno službe za vanredne situacije.
Organ, odnosno služba u čijem delokrugu je obavljanje poslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana dužan je da obavljanje vanrednog prevoza, pre početka, usaglasi sa upravljačem javnog puta.
O obavljanju vanrednog prevoza iz stava 1. ovog člana obaveštava se ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Naknada štete i troškovi praćenja vanrednog prevoza
Vanredni prevoz se mora obavljati na propisan način i u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz.
Lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da nadoknadi štetu upravljaču javnog puta koja je nastala usled obavljanja vanrednog prevoza na javnom putu.
Kada je dozvolom za vanredni prevoz utvrđeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, troškove praćenja snosi lice koje obavlja vanredni prevoz.
Kontrola vanrednog prevoza
Kontrolu vanrednog prevoza na javnom putu vrši ovlašćeno lice Ministarstva, odnosno ovlašćeno lice organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja i ovlašćeno službeno lice ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Merenje osovinskih opterećenja, ukupne mase i dimenzija vozila koja saobraćaju na javnom putu, vrši upravljač javnog puta uz prisustvo ovlašćenog lica Ministarstva, odnosno ovlašćenog lica organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.
Vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz, bez dozvole iz člana 54. stav 2. ovog zakona, isključuje iz saobraćaja na javnom putu ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana i određuje mesto parkiranja vozila do pribavljanja dozvole.
Za vreme trajanja isključenja iz saobraćaja zabranjeno je korišćenje vozila koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja, osim do mesta parkiranja određenog u stavu 2. ovog člana.
Lice koje obavlja vanredni prevoz snosi troškove:
1) izvršenih merenja sprovedenih pri kontroli vanrednog prevoza, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi, odnosno uslovi utvrđeni u dozvoli za vanredni prevoz;
2) izvršenih merenja sprovedenih radi utvrđivanja prestanka razloga za isključenje vozila iz saobraćaja;
3) parkiranja vozila koje je isključeno iz saobraćaja pri kontroli vanrednog prevoza;
4) obavljenog vanrednog prevoza na pređenom putu, od mesta početka prevoza do mesta vršenja kontrole, odnosno do mesta usklađivanja vrednosti parametara vozila sa propisanim vrednostima i svih šteta koje su tom prilikom načinjene putu.
Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati ako lice koje obavlja vanredni prevoz nije izmirilo troškove propisane odredbama stava 4. ovog člana, a koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima.
Ministar bliže propisuje način obavljanja kontrole vanrednog prevoza.
Prekomerna upotreba javnog puta
Prekomerna upotreba javnog puta podrazumeva privremeno ili trajno učešće teških teretnih vozila u procentu većem od 50% u odnosu na ukupan broj teretnih vozila na određenom javnom putu ili njegovom delu, koji se obavlja za potrebe lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, uglja, drveta i sl.).
Pod teškim teretnim vozilima iz stava 1. ovog člana, smatraju se vozila ukupne mase veće od 7,5 tona.
Pravna ili fizička lica čije obavljanje privredne delatnosti zahteva prekomernu upotrebu javnog puta teretnim vozilima, plaćaju naknadu za prekomernu upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.
Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.
Uklanjanje ili označavanje stvari, materija ili vozila sa javnog puta
Lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču stvari, odnosno materije, koje su se našle na javnom putu i koje mogu oštetiti javni put ili ugroziti bezbednost saobraćaja, dužno je da ih bez odlaganja ukloni ili označi.
Ako lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere da se stvari, odnosno materije uklone ili označe, u roku koji ne može biti duži od 12 sati.
Troškove uklanjanja stvari i materija sa javnog puta, odnosno njihovo označavanje iz stava 2. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Uklanjanje stvari i materija sa javnog puta mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.
Označavanje i uklanjanje onesposobljenog vozila za dalju vožnju
Lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, dužno je da radi bezbednog odvijanja saobraćaja, odmah označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja i preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku, koji ne može biti duži od dva sata, ukloni sa javnog puta.
Ako lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da odmah preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje tog vozila u roku koji ne može biti duži od dva sata od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Troškove uklanjanja vozila sa javnog puta, odnosno njihovog označavanja iz stava 2. ovog člana snosi lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu.
Uklanjanje vozila sa javnog puta mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.
Održavanje sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu
U slučaju održavanja sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu, prema zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, a koja zahteva obustavu saobraćaja ili drugu izmenu u režimu saobraćaja, Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, donosi rešenje o tehničkom regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo saobraćajni projekat.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na kojem se održava sportska, odnosno druga priredba na javnom putu i upravljača javnog puta na koji se saobraćaj preusmerava.
Organizator sportske, odnosno druge priredbe snosi troškove postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme kojom se vrši obustava saobraćaja ili izmena u režimu saobraćaja, kao i troškove obaveštavanja javnosti i preduzetih mera obezbeđenja.
Rešenje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, dostavlja organizatoru sportske, odnosno druge priredbe, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i upravljaču javnog puta na kojem će se održati sportska ili druga priredba.
Obaveštavanje o stanju i prohodnosti puteva
Upravljač javnog puta dužan je da blagovremeno i na pogodan način obaveštava javnost i korisnike puteva o stanju i prohodnosti javnih puteva, a u slučaju predviđenih ograničenja, odnosno obustava saobraćaja na javnom putu, u roku od 48 sati pre početka primene navedenih mera.
Obustava saobraćaja
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o obustavi saobraćaja ili obustavi saobraćaja određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, na zahtev upravljača javnog puta, u sledećim slučajevima:
1) ako se javni put nalazi u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati saobraćaj ili se ne može odvijati saobraćaj određene vrste vozila;
2) ako bi učešće određenih kategorija vozila u saobraćaju nanosilo štetu javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) ako to zahteva izvođenje radova na rekonstrukciji i održavanju javnog puta;
4) ako to zahtevaju drugi razlozi zaštite javnog puta i bezbednosti saobraćaja na javnom putu.
Obustava saobraćaja na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena, a obustava saobraćaja za određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena ili stalna. Upravljač javnog puta dužan je da obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o obustavi saobraćaja iz stava 1. ovog člana.
VIII ODRŽAVANJE JAVNIH PUTEVA
Vrste održavanja javnih puteva
Održavanje javnog puta obuhvata redovno održavanje, rehabilitaciju i urgentno održavanje. Pri izvođenju radova na održavanju javnog puta upravljač javnog puta dužan je da omogući bezbedno odvijanje saobraćaja.
Redovno održavanje javnih puteva
Redovno održavanje obuhvata skup aktivnosti, mera i radova, koji se preduzimaju tokom dela ili cele kalendarske godine, na putnoj mreži ili na pojedinim deonicama puta, radi održavanja i očuvanja funkcionalne ispravnosti javnog puta, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puta. Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito: 1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta; 2) mestimično popravljanje oštećenja kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata puta; 3) mestimična površinska obrada kolovoznog zastora; 4) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama putnog zemljišta; 5) održavanje i uređenje bankina i bermi; 6) održavanje kosina nasipa, useka i zaseka; 7) čišćenje i održavanje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta; 8) zamena deformisanih, dotrajalih ili privremenih propusta za vodu; 9) popravka, zamena, dopuna i obnavljanje saobraćajne signalizacije i opreme; 10) redovno čišćenje i održavanje saobraćajne signalizacije i opreme; 11) zamena, dopuna i obnavljanje oštećene ili dotrajale opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline; 12) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline; 13) uređivanje zelenih površina u putnom zemljištu (košenje trave, krčenje šiblja i sečenje drveća); 14) primena mera za uklanjanje snega i leda na kolovozu javnog puta i saobraćajnim površinama autobuskih stajališta i parkirališta. Upravljač javnog puta dužan je da izradi saobraćajni projekat koji sadrži načine obezbeđenja zona radova na redovnom održavanju javnog puta. Upravljač javnog puta Ministarstvu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, podnosi zahtev za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja čiji je sastavni deo saobraćajni projekat iz stava 3. ovog člana. Upravljač javnog puta postavlja privremenu saobraćajnu signalizaciju i opremu na osnovu rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja koje izdaje Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja. Rešenje iz stava 4. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana od dana izdavanja rešenja. Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi i način izvođenja radova na redovnom održavanju.
Rehabilitacija javnog puta
Rehabilitacija javnog puta jeste vrsta održavanja, tj. izvođenje radova na javnom putu i putnom objektu u granicama putnog zemljišta, radi očuvanja karakteristika javnog puta u istom ili približno istom stanju koje je bilo u trenutku njegove izgradnje ili poslednje rekonstrukcije.
Radovi na rehabilitaciji javnog puta naročito obuhvataju:
1) obnavljanje i zamenu dotrajalih kolovoznih konstrukcija, odnosno njenih delova a naročito nanošenje novog asfaltnog sloja određene nosivosti po celoj širini postojećeg kolovoza;
2) postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;
3) obradu površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;
4) zamenu složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta, oštećenih sekundarnih elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;
5) postavljanje sistema, opreme i uređaja iz člana 14. ovog zakona za čije postavljanje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu;
6) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;
7) zamenu ili popravku postojećih drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i popravke tunelske obloge;
8) popravku oštećenih potpornih, obložnih i portalnih zidova;
9) zamenu drenažnih i sistema za odvodnjavanje javnog puta i putnog objekta.
Radovi iz stava 1. ovog člana izvode se na osnovu tehničkog opisa uz predmer radova.
Upravljač javnog puta 15 dana pre početka radova obaveštava Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave o nameri izvođenja radova na rehabilitaciji uz dostavljanje tehničkog opisa i predmera i predračuna radova, kao i zahteva za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja čiji je sastavni deo saobraćajni projekat.
Upravljač javnog puta je dužan da obrazuje nezavisnu komisiju koja vrši tehnički pregled izvedenih radova na rehabilitaciji.
Upravljač javnog puta dužan je da Ministarstvu, nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, dostavi izveštaj o izvedenim radovima na rehabilitaciji javnog puta overen od strane stručnog nadzora sa zapisnikom o izvršenom tehničkom pregledu izvedenih radova, u roku od 30 dana od dana završetka radova.
Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi, način izvođenja radova na rehabilitaciji i sadržina izveštaja iz stava 6. ovog člana.
Urgentno održavanje
Radovi na urgentnom održavanju javnih puteva obuhvataju radove koji se moraju hitno izvesti radi otklanjanja štetnih posledica nastalih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, vanrednim i nepredviđenim okolnostima i obezbeđivanja prohodnosti puta i bezbednog odvijanja saobraćaja.
Ako je zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća proglašena vanredna situacija u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije, ta odluka se odnosi na sve javne puteve koji se nalaze na teritoriji na kojoj je proglašena vanredna situacija.
Radovima na urgentnom održavanju državnih puteva smatraju se i radovi na otklanjanju nedostataka po nalogu inspektora za državne puteve, u skladu sa članom 105. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Upravljač javnog puta je dužan da u roku od tri dana od početka radova na urgentnom održavanju obavesti nadležnu inspekciju uz priloženi opis uzroka i preduzetih mera.
Ukoliko nadležna inspekcija proceni da obim i vrsta preduzetih radova prevazilazi hitne radove uputiće upravljača puta na primenu odredaba zakona kojima se uređuju poslovi na izgradnji i rekonstrukciji puteva.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi saobraćajni projekat koji sadrži načine obezbeđenja zona radova na urgentnom održavanju javnog puta.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, na zahtev upravljača javnog puta donosi rešenje o tehničkom regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo saobraćajni projekat iz stava 6. ovog člana.
Rešenje iz stava 7. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana.
Nadležna inspekcija može dati obavezujuće naloge za preduzimanje dodatnih mera zaštite zone radova.
Upravljač javnog puta dužan je da Ministarstvu dostavi izveštaj o uzrocima koji su izazvali potrebu za radovima na urgentnom održavanju sa detaljnim opisom izvedenih radova, po vrsti i obimu, najkasnije u roku od deset dana od dana obezbeđivanja prohodnosti puta i uspostavljanja bezbednog odvijanja saobraćaja.
Ministar bliže propisuje vrste i način izvođenja radova na urgentnom održavanju javnog puta.
Režim odvijanja saobraćaja za vreme izvođenja radova na održavanju
Radovi na održavanju javnog puta po pravilu se izvode tako da se ne obustavlja saobraćaj na javnom putu.
Ako se radovi iz stava 1. ovog člana ne mogu izvesti bez obustave saobraćaja na javnom putu, na zahtev upravljača javnog puta Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o obustavi saobraćaja, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na koji se preusmerava saobraćaj.
Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je saobraćajni projekat.
U slučaju obustave saobraćaja iz stava 2. ovog člana, upravljač javnog puta na kome je saobraćaj obustavljen, dužan je da putem sredstava javnog informisanja obavesti javnost 48 sati pre početka obustave saobraćaja.
Upravljač javnog puta dužan je da obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o početku izvođenja radova iz čl. 68-71. ovog zakona i tehničkom regulisanju saobraćaja za vreme izvođenja tih radova.
Održavanje pojedinih elemenata puta
Upravljač državnog puta održava kolovoznu konstrukciju kao sastavni deo državnog puta i saobraćajnu signalizaciju na državnom putu koji prolazi kroz naselje, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i turističke signalizacije.
Dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta (trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija za potrebe naselja, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), koji su izgrađeni za potrebe naselja, održava jedinica lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave može zaključiti ugovor sa upravljačem državnog puta, kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu održavanja dodatnih elemenata, objekata i opreme državnog puta iz st. 1. i 2. ovog člana.
Autobuska stajališta izgrađena van kolovoza državnog puta u naselju, održava jedinica lokalne samouprave.
Spojne rampe denivelisane raskrsnice održava upravljač javnog puta višeg reda.
Upravljač javnog puta održava kolovoznu konstrukciju javnog puta u području graničnog prelaza u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu državne granice.
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i za javni put, vrši upravljač železničke infrastrukture u skladu sa tehničkim propisima i standardima.
Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač javnog puta.
IX EKSPROPRIJACIJA
Utvrđivanje javnog interesa
Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva.
Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, a predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, koji je potreban za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva, može podneti lice koje, u skladu sa odredbama ovog zakona, obavlja delatnost upravljanja državnim putevima.
Javni interes utvrđen ovim zakonom traje do dobijanja upotrebne dozvole za izgrađene državne puteve, a za rekonstrukciju i održavanje do završetka radova na rekonstrukciji i održavanju državnih puteva.
Eksproprijacija radi izmeštanja i izgradnje infrastrukturnih objekata za potrebe državnog puta van granica eksproprijacije
Izmeštanje ili izgradnja infrastrukture (kao što su telekomunikacioni predajnici i kablovi, elektroenergetski vodovi, regulacija vodotokova, železnička infrastruktura, vodovodi, gasovodi i slično), za potrebe rekonstrukcije i održavanja državnog puta van granica eksproprijacije, je u javnom interesu.
Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice iz člana 74. stav 2. ovog zakona.
Kada je radi izmeštanja ili izgradnje infrastrukture sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost koja je eksproprisana postaje vlasništvo Republike Srbije.
Pravni odnos između Republike Srbije i pravnog lica koje je po odredbama posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odlukom nadležnog organa donetom na osnovu posebnog zakona ovlašćeno da upravlja i održava objekte infrastrukture koji su predmet izmeštanja ili izgradnje, u pogledu korišćenja nepokretnosti, odnosno zasnivanja stvarnog prava na nepokretnostima na kojima je izgrađena infrastruktura, uređuju se u skladu sa zakonom kojim je uređeno korišćenje i upravljanje tom infrastrukturom.
Izmeštene ili izgrađene objekte infrastrukture preuzima pravno lice koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu tog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje, u roku od 30 dana od dana izdavanja upotrebne dozvole.
Kada se radi izmeštanja ili izgradnje infrastrukture sprovodi nepotpuna eksproprijacija nepokretnosti, eksproprijacija se vrši u korist pravnog lica koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu posebnog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje.
Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije, ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije u skladu sa propisima kojima se uređuje eksproprijacija.
Eksproprijacija radi izgradnje funkcionalnih i pratećih sadržaja puta van granica eksproprijacije
Izgradnja funkcionalnih i pratećih sadržaja puteva I reda - autoputeva, van naseljenih mesta, koji u smislu ovog zakona čine elemente tog puta (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice i drugi sadržaj, stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga), a koji su predviđeni odgovarajućom planskom dokumentacijom i za koje se vrši eksproprijacija, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, u javnom je interesu.
Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice koje je ovlašćeno da podnese predlog za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju državnog puta.
Kada je radi izgradnje objekata iz stava 1. ovog člana sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost koja je eksproprisana postaje vlasništvo Republike Srbije.
Nepokretnosti iz stava 3. ovog člana mogu se dati na korišćenje, a može se sticati i pravo svojine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.
Shodna primena
Na postupak eksproprijacije i druga pitanja vezana za eksproprijaciju koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija.
X POSEBNI USLOVI IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA
Planiranje, projektovanje i izgradnja javnih puteva
Javni putevi se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehnička rešenja usklade sa najnovijim znanjima tehnike projektovanja i izgradnje javnih puteva, sa zahtevima bezbednosti saobraćaja, demografskim i privrednim potrebama, ekonomskim načelima i merilima za ocenu opravdanosti njihove izgradnje, propisima o zaštiti životne sredine i propisima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište.
Sastavni deo projektne dokumentacije projekata izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva su i izveštaji o proceni uticaja puta na bezbednost saobraćaja i izveštaji o reviziji projekata sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta, u skladu sa čl. 88. i 89. ovog zakona.
Izgradnja i rekonstrukcija javnih puteva
Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vrše se u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja i u skladu sa ovim zakonom.
Rekonstrukcija javnog puta jeste izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, kojima se mogu promeniti geometrijski elementi, položaj ili oprema postojećeg puta, u cilju održavanja i unapređenja vrednosti puta.
Rekonstrukcijom javnog puta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito:
1) radovi na postojećem putu i putnom objektu kojima se menja položaj trase javnog puta u pojasu njegovog osnovnog pravca;
2) radovi na izmeni konstruktivnih elemenata u cilju poboljšanja nosivosti i stabilnosti puta kojima se proširuju kolovoz i raskrsnice, povećava radijus horizontalnih krivina puta i saniraju klizišta;
3) radovi kojima se rekonstruišu putni objekti i obavljaju drugi radovi potrebni za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da širina kolovoza na ili u putnom objektu ne bude manja od širine kolovoza javnog puta van putnog objekta.
Tuneli duži od 500 metara na javnom putu ne moraju ispunjavati uslov iz stava 4. ovog člana.
Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi i način projektovanja i tehnički uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva.
Obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta i obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put
Investitor je dužan da, najmanje osam dana pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta, o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način.
Lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put, odnosno u putni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, usklađuju radove na infrastrukturnim objektima ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put, odnosno u putni objekat, sa radovima na rekonstrukciji javnog puta.
Investitor je dužan da, najmanje 30 dana pre početka radova iz stava 1. ovog člana, pisanim putem obavesti lica iz stava 2. ovog člana o početku radova.
Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu o svom trošku, a pri izgradnji javnog puta o trošku investitora izgradnje javnog puta, izmeste objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.
U slučaju da lica iz stava 2. ovog člana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove do početka izvođenja radova na rekonstrukciji javnog puta ili izvođenju drugih radova na javnom putu, investitor radova na javnom putu ima pravo da izmesti ili prilagodi objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove o trošku lica koje upravlja navedenim objektima.
Izmeštanje javnog puta ili njegovog dela
Ako postojeći javni put, odnosno njegov deo treba izmestiti zbog građenja drugog objekta (železnička infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta, mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.
Troškove izmeštanja javnog puta, odnosno njegovog dela iz stava 1. ovog člana, snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši izmeštanje javnog puta, odnosno njegovog dela, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač javnog puta.
Ukrštanje javnog puta sa železničkom infrastrukturom
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje javnog puta, sve troškove snosi investitor izgradnje tog javnog puta.
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje železničke infrastrukture, sve troškove snosi investitor izgradnje železničke infrastrukture.
Ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom podvožnjaka, odnosno nadvožnjaka
Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom ili drugim putem izvedeno izgradnjom podvožnjaka ili nadvožnjaka, podvožnjak odnosno nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.
Gornji stroj javnog puta u podvožnjaku sa opremom i saobraćajnom signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda, potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje javnog puta, smatra se objektom tog javnog puta.
Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim putem ili infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni put, u fazi korišćenja izgrađeni nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.
Infrastrukturni sistem ispod nadvožnjaka iz stava 3. ovog člana, sa instalacijama i postrojenjima potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje tog sistema, smatra se objektom tog infrastrukturnog sistema.
Nadvožnjak, odnosno podvožnjak, izgrađen iznad, odnosno ispod autoputa smatra se delom tog autoputa.
Izgradnja dodatnih elemenata puta
Planskim dokumentom određuju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, autobuska stajališta, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), objekti i oprema koji odgovaraju potrebama naselja.
Izgradnjom dodatnih elemenata puta iz stava 1. ovog člana, ne može se narušiti kontinuitet trase tog puta i saobraćaja na njemu.
Dodatni elementi državnog puta za potrebe naselja iz stava 1. ovog člana, mogu se izgraditi na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz prethodno pribavljanje saglasnosti upravljača državnog puta.
Izuzetno od stava 3. ovog člana izgradnja trotoara, pešačkih i biciklističkih staza, uz državni put kroz naselje je obavezujuća za jedinice lokalne samouprave.
Troškove izgradnje elemenata državnog puta iz st. 3. i 4. ovog člana, snosi jedinica lokalne samouprave koja je zahtevala izgradnju tih elemenata.
Autobusko stajalište
Autobusko stajalište na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovoza javnog puta, osim kada to nije moguće zbog uslova na terenu.
Na državnom putu može se izgraditi autobusko stajalište na zahtev jedinice lokalne samouprave uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača državnog puta.
U skladu sa potrebama jedinica lokalne samouprave za izgradnju autobuskih stajališta, upravljač državnog puta prilikom izgradnje ili rekonstrukcije državnog puta utvrđuje lokacije autobuskih stajališta u okviru projektne dokumentacije za navedene radove.
Troškove izrade tehničke dokumentacije i izgradnje autobuskog stajališta iz stava 2. ovog člana snosi jedinica lokalne samouprave.
Ministar propisuje osnovne uslove koje moraju da ispunjavaju autobuska stajališta na javnom putu.
Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu
Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima, pod uslovom da imaju posebne konstrukcije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima i sa zajedničkom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji od železničke pruge.
Objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na tom putu na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima. Zaštita iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se: 1) izgradnjom stalnih objekata (potporni, obložni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.); 2) sađenjem zaštitnih šumskih pojaseva i drugih zasada na propisanom odstojanju od kolovoza u okviru putnog zemljišta; 3) postavljanjem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne rešetke, žičane mreže i sl.).
XI POSEBNI ZAHTEVI KOJE JAVNI PUT MORA DA ISPUNI SA ASPEKTA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
Procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja
Prilikom opredeljivanja za izgradnju novog, odnosno rekonstrukciju postojećeg državnog puta I reda, upravljač državnog puta mora da obezbedi procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži javnih puteva (u daljem tekstu: Procena). O Proceni iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj. Upravljač državnog puta postupa po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 2. ovog člana najkasnije pre početka naredne faze projektovanja. U slučaju nemogućnosti postupanja po preporukama iz izveštaja iz stava 2. ovog člana, upravljač državnog puta je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje nadležnom organu za poslove saobraćaja. Nadležan organ za poslove saobraćaja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača državnog puta iz stava 3. ovog člana. Upravljač državnog puta dužan je da postupi po konačnom mišljenju nadležnog organa za poslove saobraćaja. Ministar propisuje način sprovođenja Procene i sadržinu izveštaja Procene.
Revizija i provera
Upravljač državnog puta mora da obezbedi reviziju projekata državnog puta I reda sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta (u daljem tekstu: Revizija) za sve projekte izgradnje novog puta i za projekte rekonstrukcije postojećeg puta, u svim fazama projektovanja, neposredno pre puštanja puta u eksploataciju i najkasnije šest meseci posle puštanja puta u eksploataciju. Upravljač javnog puta mora da obezbedi proveru bezbednosti saobraćaja na putu (u daljem tekstu: Provera), i to: 1) periodične Provere državnih puteva I reda najmanje jednom u periodu od pet godina; 2) ciljane Provere za deonice javnih puteva najvećeg rizika, prema mapi rizika puteva i ulica. O izvršenoj Reviziji iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj. Upravljač javnog puta postupa po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 3. ovog člana najkasnije pre početka naredne faze projektovanja. O Proveri iz stava 2. ovog člana sačinjava se izveštaj. Upravljač javnog puta mora pokrenuti proceduru za otklanjanje nedostataka po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 5. ovog člana u roku od 90 dana od dana dobijanja izveštaja. U slučaju nemogućnosti postupanja po preporukama iz izveštaja iz st. 3. i 5. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje nadležnom organu za poslove saobraćaja. Nadležan organ za poslove saobraćaja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača javnog puta iz st. 3. i 5. ovog člana. Upravljač javnog puta dužan je da postupi po konačnom mišljenju nadležnog organa za poslove saobraćaja. Ministar propisuje način sprovođenja Revizije i Provere i sadržinu izveštaja Revizije i Provere. Revizija i Procena iz člana 88. ovog zakona, mogu se sprovoditi i kod drugih javnih puteva koje odredi Vlada.
Mapiranja rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta
Upravljač državnog puta dužan je da najmanje jednom u periodu od tri godine obezbedi projekte mapiranja rizika za utvrđivanje deonica najvećeg rizika (u daljem tekstu: Mapiranje rizika), odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke).
Upravljač opštinskih puteva i ulica dužan je da najmanje jednom u periodu od pet godina obezbedi projekte Mapiranja rizika, odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke) na putevima kojima upravljaju.
Za najrizičnija opasna mesta i deonice upravljač javnog puta iz st. 1. i 2. ovog člana dužan je da detaljno sagleda probleme bezbednosti saobraćaja i preduzme mere za otklanjanje rizika.
Ministar propisuje način utvrđivanja deonica najvećeg rizika i identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka).
Nezavisna ocena uticaja puta na saobraćajne nezgode sa poginulim licima
U slučaju saobraćajne nezgode sa najmanje jednim poginulim licem, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dostavlja izveštaj o saobraćajnoj nezgodi nadležnom upravljaču javnog puta, u roku od 60 dana od dana nastanka saobraćajne nezgode.
U slučaju nastanka saobraćajne nezgode iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da obezbedi nezavisnu ocenu doprinosa javnog puta nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode (u daljem tekstu: Nezavisna ocena), u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja o saobraćajnoj nezgodi iz stava 1. ovog člana.
Upravljač javnog puta dužan je da dostavi Nezavisnu ocenu inspekciji za javne puteve u roku od 30 dana od dana njenog prijema.
Na osnovu Nezavisne ocene, u kojoj je utvrđeno da je put doprineo nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode, upravljač javnog puta u roku od 60 dana od dana dobijanja Nezavisne ocene preduzima mere radi unapređenja bezbednosti puta i sprečavanja nastanka saobraćajnih nezgoda, odnosno težih posledica saobraćajnih nezgoda.
Ministar, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova, propisuje sadržinu izveštaja o saobraćajnim nezgodama.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način sprovođenja Nezavisne ocene.
Stručni tim za procenu, reviziju i proveru
Procenu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor.
Reviziju sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i kojim rukovodi licencirani revizor.
Proveru sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i kojim rukovodi licencirani proveravač.
Mapiranja rizika i identifikaciju i rangiranje opasnih mesta sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor odnosno proveravač.
Nezavisnu ocenu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor, odnosno proveravač.
Član stručnog tima koji je revizor, odnosno proveravač bira se iz registra licenciranih revizora, odnosno proveravača koji vodi Agencija za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija).
Ministar bliže propisuje sastav stručnog tima i uslove koje moraju da ispune članovi stručnog tima iz st. 1-5. ovog člana.
Uslovi za dobijanje licence za revizora i proveravača
Revizor i proveravač mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima završene najmanje studije drugog stepena (master akademske studije) saobraćajne struke - usmerenja drumski saobraćaj, odnosno najmanje završene studije drugog stepena (master akademske studije) građevinske struke - usmerenja putevi i železnice;
2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja, odnosno projektovanja puteva;
3) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova revizora i proveravača, a naročito: teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, prevare u osiguranju, iz grupa protiv života i tela, protiv polne slobode, protiv privrede, iz grupe protiv zdravlja ljudi, a u vezi sa opojnim drogama, protivpravnog saobraćaja, protiv državnih organa i protiv službene dužnosti, u poslednjih pet godina, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno da nije podignuta optužnica za ova krivična dela;
4) da ima potvrdu o uspešno završenom programu stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača;
5) da ima položen stručni ispit za revizora, odnosno proveravača.
Licenca
Licencu za revizora, odnosno proveravača izdaje, obnavlja i oduzima Agencija. Licenca isključivo sadrži ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, fotografiju lica i potpis, kao podatke o ličnosti.
Licenca iz stava 1. ovog člana ima rok važenja pet godina od dana izdavanja odnosno obnavljanja.
Licenca iz stava 1. ovog člana obnavlja se revizoru, odnosno proveravaču ako je:
1) pohađao program stručnog usavršavanja;
2) položio ispit provere znanja.
Licenca iz stava 1. ovog člana oduzima se revizoru, odnosno proveravaču, ako je:
1) prestao da ispunjava uslove iz člana 93. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
2) naknadnom proverom utvrđeno da je licenca izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka;
3) utvrđen nepropisan rad revizora, odnosno proveravača.
Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Programi stručnog osposobljavanja i usavršavanja
Agencija organizuje, odnosno sprovodi programe stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, organizuje i sprovodi stručne ispite i ispite provere znanja za revizora, odnosno proveravača, organizuje programe stručnog usavršavanja znanja za revizora, odnosno proveravača i vodi registar revizora i proveravača.
Registar iz stava 1. ovog člana isključivo sadrži: ime i prezime; ime jednog roditelja; jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG); datum i mesto rođenja; prebivalište; fotografiju lica i podatke o licenci.
Registri revizora i proveravača su javni i dostupni su na internet prezentaciji Agencije, sa podacima: ime i prezime, broj licence i rok važnosti licence.
Agencija vodi evidencije o:
1) izdatim licencama za revizore i proveravače koja sadrži sledeće podatke: redni broj; prezime, ime (ime jednog roditelja) i JMBG; datum i mesto rođenja; adresa stanovanja; prebivalište; datum i mesto polaganja stručnog ispita; datum i mesto polaganja ispita provere znanja; broj i datum izdavanja uverenja o položenom ispitu; broj/serijski broj licence; datum izdavanja licence; podatke o stručnoj spremi; rubriku za napomenu; svojeručni potpis; fotografija; elektronska adresa; broj kontakt telefona i
2) izvedenim stručnim osposobljavanjima i usavršavanjima revizora, odnosno proveravača koja sadrži sledeće podatke: redni broj; prezime, ime (ime jednog roditelja) i JMBG; datum i mesto rođenja; adresa stanovanja; prebivalište; podatke o stručnoj spremi; podatke o prethodnom radnom iskustvu; datum i mesto pohađanja stručnog osposobljavanja; datum i mesto pohađanja stručnog usavršavanja znanja; broj/serijski broj licence; datum izdavanja licence; broj i datum izdavanja potvrde o odslušanom stručnom osposobljavanju; broj i datum izdavanja potvrde o odslušanom stručnom usavršavanju; izdavalac potvrde; rubrika za napomenu; svojeručni potpis; fotografija; elektronska adresa; broj kontakt telefona; prezime izvođača sadržaja obuke; ime (ime jednog roditelja) i JMBG izvođača sadržaja obuke; elektronska adresa i broj kontakt telefona izvođača nastave.
Podaci iz evidencija iz stava 4. ovog člana čuvaju se trajno i vode se u elektronskom obliku.
Za pohađanje programa stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, kao i za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača i izdavanje licenci za revizora, odnosno proveravača, plaća se odgovarajuća taksa.
Vlada, na predlog Agencije, utvrđuje visinu takse iz stava 6. ovog člana, u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem.
Poslove iz st. 1. i 4. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Agencija može ovlastiti pravno lice koje ispunjava propisane uslove da sprovodi programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja znanja za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača.
Pravno lice iz stava 9. ovog člana mora da ispunjava uslove:
1) da ima saglasnost nadležnog organa na nastavni plan i program;
2) u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za stručno osposobljavanje kandidata. Ministar propisuje, na predlog Agencije, bliže uslove koje mora ispunjavati pravno lice za sprovođenje programa stručnog osposobljavanja i usavršavanja znanja revizora, odnosno proveravača, program stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, program obaveznih oblika stručnog usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, način pohađanja programa stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, način polaganja stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača, rokove za održavanje programa stručnog usavršavanja, izgled i sadržinu licence za revizora, odnosno proveravača.
XII BEZBEDNOSNI ZAHTEVI ZA TUNELE DUŽE OD 500 METARA
Bezbednosni zahtevi
Bezbednosni zahtevi za tunele na javnom putu čija dužina prelazi 500 metara su tehnički i eksploatacioni uslovi koje tunel mora da ispunjava radi bezbednog odvijanja saobraćaja. Bezbednosni zahtevi primenjuju se na projektovanje, izgradnju, održavanje, upotrebu tunela na putevima i na stručne službe i radnike u tunelu u cilju zaštite ljudskih života, životne sredine i tunela kao objekta. Ministarstvo je organ nadležan za ispunjavanje bezbednosnih zahteva za tunele u vezi sa odredbama ovog zakona. Ministar propisuje minimalne bezbednosne zahteve koje moraju da ispunjavaju tuneli iz stava 1. ovog člana.
Upravljanje tunelima
Upravljač javnog puta je zadužen za upravljanje tunelima i uspostavljanje bezbednosnih zahteva u tunelima, kao i za preduzimanje svih nužnih radnji za zadovoljenje bezbednosnih zahteva za tunele u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Upravnik tunela).
Upravnik tunela
Upravnik tunela dužan je da obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika kojima se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila. Projekat iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja. Ministar propisuje način upravljanja tunelom.
Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu
Upravnik tunela dužan je da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja, izradi izveštaj bez odlaganja, a najkasnije 30 dana od dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila, odnosno kada je nastalo oštećenje tunela. Prilog izveštaja čini dokumentacija o izvršenom uviđaju. Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, kao i subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije.
Godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama
Upravnik tunela izrađuje godišnji izveštaj o vrstama, uzrocima i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija u tunelima, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije. Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu svake godine do 31. januara tekuće za prethodnu godinu.
Savetnik za bezbednost u tunelu
Upravnik tunela dužan je da imenuje savetnika za bezbednost u tunelima na javnom putu kojim upravlja. Savetnik iz stava 1. ovog člana je nezavisan pri donošenju svih odluka po pitanju bezbednosti u tunelu. Savetnik za bezbednost u tunelu dužan je da: 1) usklađuje delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije; 2) učestvuje u pripremi planova i programa razvoja sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije; 3) učestvuje u definisanju bezbednosnih zahteva prilikom projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja tunela; 4) učestvuje u sistemu zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije uzimajući u obzir bezbednosne zahteve u tunelu.
XIII NADZOR
Organ nadležan za nadzor
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo. Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za državne puteve. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kao i drugih propisa u vezi sa vanrednim prevozom.
Sukob interesa
Republički inspektor za državne puteve ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli, tehničke dokumentacije za objekte, koji su predmet inspekcijskog nadzora, niti da vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.
Prava i dužnosti republičkog inspektora
Republički inspektor za državne puteve ima pravo i dužnost da proverava: 1) radove na održavanju i zaštiti državnog puta, njegovog dela i putnog objekta; 2) tehničku i drugu dokumentaciju za održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta; 3) ispunjenost uslova propisanih za lica koja vrše poslove projektovanja, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, rukovođenja izvođenjem radova i vršenja stručnog nadzora na održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta; 4) stanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta; 5) pravilno održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta u skladu sa tehničkim i drugim propisima i uslovima kojima se osigurava sposobnost državnog puta, njegovog dela i putnog objekta za nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja; 6) uslove odvijanja saobraćaja na državnom putu; 7) da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere zaštite državnog puta; 8) primenu tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta; 9) da li izvođač radova na rehabilitaciji državnog puta, njegovog dela i putnog objekta vodi knjigu inspekcije i građevinski dnevnik na propisan način; 10) da li se vanredni prevoz vrši sa dozvolom, odnosno u skladu sa uslovima propisanim dozvolom; 11) da li je sprovedena Provera, Mapiranje rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta i Nezavisna ocena, na propisan način. Pored poslova iz stava 1. ovog člana republički inspektor za državne puteve obavlja i druge poslove utvrđene zakonom. U vršenju kontrole iz člana 60. ovog zakona republički inspektor za državne puteve ima pravo da na državnim putevima zaustavlja vozila, osim vozila Vojske Srbije, vozila hitne pomoći i vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Zaustavljanje vozila iz stava 3. ovoga člana vrši se isticanjem stop tablice.
Vozač je dužan da zaustavi vozilo ako inspektor iz stava 3. ovog člana istakne stop tablicu.
Stop tablica mora biti presvučena reflektujućom materijom ili izrađena na način da se može osvetliti sopstvenim izvorom svetlosti, koji emituje svetlost crvene boje.
Stop tablica presvučena reflektujućom materijom ima oblik kruga prečnika najmanje 12 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova tablice je žute boje, sa crvenom ivicom širine najmanje 2 cm.
Stop tablica sa sopstvenim izvorom svetlosti ima oblik kruga prečnika najmanje 18 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova je žute boje, oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm, čije su površine od reflektujuće materije. Osnova druge strane je bele boje prečnika najmanje 10 cm oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm sa reflektujućom materijom. U ovu osnovu je ugrađeno svetleće telo koje može da emituje postojano, odnosno trepćuće svetlo crvene boje.
Na osnovi stop tablice koju koristi inspektor ispisan je tekst: "STOP INSPEKCIJA".
Ovlašćenja republičkog inspektora
U vršenju inspekcijskog nadzora republički inspektor za državne puteve je ovlašćen da:
1) zabrani izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim propisima i standardima i normama kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, protivno uslovima odvijanja saobraćaja na državnom putu, njegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama zaštite državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
2) predloži organu nadležnom za tehničko regulisanje saobraćaja obustavu saobraćaja određene kategorije vozila na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) naloži otklanjanje nastalih nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, usled nepredviđenih i neplaniranih okolnosti kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) naloži uklanjanje ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala i natpisa podignutih, ostavljenih ili postavljenih suprotno odredbama ovog zakona;
5) naloži uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom;
6) zabrani radove koji se izvode u neposrednoj blizini državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, a koji mogu ugroziti njihovu stabilnost i bezbednost saobraćaja;
7) naloži uklanjanje saobraćajne signalizacije i opreme na državnom putu, koja nije postavljena na osnovu rešenja Ministarstva;
8) isključi iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole ili protivno uslovima datim u dozvoli za vanredni prevoz;
9) naloži upravljaču državnog puta postavljanje fizičkih prepreka kojima se onemogućava priključenje na državni put, saobraćajnim priključkom ili ukrštanjem puteva, odnosno priključkom prilaznog puta na državni put, do pribavljanja upotrebne dozvole za priključak;
10) naloži uklanjanje saobraćajnog priključka na državni put u putnom zemljištu, ako za izgrađeni saobraćajni priključak nisu pribavljeni uslovi i rešenje upravljača javnog puta, odnosno građevinska dozvola u ostavljenom roku;
11) naloži otklanjanje nepravilnosti, odnosno zabrani dalje izvođenje radova prilikom održavanja državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvođač radova ne ispunjava propisane uslove;
12) naloži otklanjanje nedostataka u utvrđenom roku, ako utvrdi da se prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ne primenjuju tehnički propisi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvrđenom roku nedostaci ne otklone, zabrani, odnosno obustavi dalje izvođenje radova i naloži uklanjanje izvedenih radova na delovima državnog puta ili putnog objekta na kojima nisu otklonjeni naloženi nedostaci;
13) naloži uklanjanje stvari, odnosno materija koje su se našle na državnom putu i koje mogu oštetiti državni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja, kao i onesposobljenog vozila za dalju vožnju kojim se ometa korišćenje državnog puta;
14) naloži sprovođenje Provere, Mapiranja rizika, identifikacije i rangiranja opasnih mesta, odnosno Nezavisne ocene.
Mere obezbeđenja koje preduzima republički inspektor
Ako je državni put, njegov deo ili putni objekat u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati bezbedan saobraćaj, republički inspektor za državne puteve će narediti da se bez odlaganja preduzmu mere obezbeđenja, a po potrebi može privremeno zabraniti saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu.
Poveravanje poslova inspekcijskog nadzora
Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda. Ovlašćeno lice autonomne pokrajine u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda ima prava, dužnosti i ovlašćenja iz čl. 104. i 105. ovog zakona.
Opštinski inspektor
Nadležni inspektor jedinice lokalne samouprave, u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojima se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica, ima prava, dužnosti i ovlašćenja republičkog inspektora za državne puteve utvrđenih ovim zakonom.
Žalba na rešenje inspektora
Protiv rešenja republičkog inspektora za državne puteve, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba se podnosi preko Ministarstva. Protiv rešenja ovlašćenog lica autonomne pokrajine iz člana 107. ovog zakona može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba se podnosi preko organa u kome je raspoređeno ovlašćeno lice. Žalba izjavljena protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja kojim se: 1) zabranjuju, odnosno obustavljaju radovi; 2) privremeno obustavlja saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu; 3) nalaže otklanjanje nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja; 4) nalaže uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom; 5) isključuje iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole.
XIV KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako: 1) održavanje i zaštitu puta ne sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 13. stav 2); 2) ne označava i ne vodi evidencije o javnim putevima (član 15. stav 1); 3) izvodi radove na javnom putu a nije za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2. ovog zakona; 4) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona; 5) ne obezbedi ENP iz člana 28. stav 1. ovog zakona; 6) ne pristupi sistemu EENP iz člana 29. stav 1. ovog zakona, kada propisana obaveza počne da se primenjuje; 7) podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja predmete i materijale, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte ili vrši druge radnje koje ometaju zahtevanu preglednost javnog puta (član 38. stav 2);
8) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. tačka 1);
9) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 3);
10) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. tačka 4);
11) obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole koju izdaje upravljač javnog puta, kada je ta dozvola uslov za obavljanje vanrednog prevoza (član 54. stav 2);
12) pri izvođenju radova na održavanju javnog puta ne omogući bezbedno odvijanje saobraćaja (član 67. stav 2);
13) ne postupa u skladu sa članom 68. ovog zakona;
14) ne postupa u skladu sa članom 69. ovog zakona;
15) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st. 2. i 4);
16) javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona;
17) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 87. ovog zakona;
18) ne postupi u skladu sa članom 88. stav 1. ovog zakona;
19) ne postupi u skladu sa članom 89. stav 6. ovog zakona;
20) ne postupi u skladu sa članom 90. ovog zakona;
21) ne postupi u skladu sa članom 91. st. 2, 3. i 4. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaji
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva shodno članu 11. st. 1. i 2. ovog zakona;
2) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju puteva shodno članu 12. stav 3. ovog zakona;
3) ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 16. stav 1. ovog zakona ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3);
tač. 4) i 5)* (prestale da važe)
6) postupa suprotno članu 32. ovog zakona;
7) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
8) gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);
9) ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 3);
10) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
11) ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
12) ne obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st. 1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 5);
13) ne obavesti upravljača javnog puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;
14) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;
15) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
16) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
17) ne postupi u skladu sa članom 43. ovog zakona;
18) ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;
19) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
20) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
21) ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;
22) postavlja reklamne table, reklamne panoe, uređaje za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;
23) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 49. tačka 5);
24) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 49. tačka 6);
25) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 49. tačka 7);
26) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu (član 49. tačka 8);
27) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. tačka 9);
28) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 49. tačka 10);
29) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 49. tačka 11);
30) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 49. tačka 12);
31) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. tačka 13);
32) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 49. tačka 14);
33) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 49. tačka 15);
34) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. tačka 16);
35) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. tačka 17);
36) otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. tačka 18);
37) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 19);
38) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;
39) ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2. i 3. ovog zakona;
40) kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 51. stav 1);
41) ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 51. st. 2. i 3);
42) ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za tehničko regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku shodno članu 52. st. 1. i 3. ovog zakona;
43) putem sredstava javnog informisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 52. st. 4. i 5);
44) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);
45) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);
46) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);
47) obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 54. st. 2. i 5);
48) izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno čl. 54. i 55. ovog zakona;
49) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 57. stav 2. ovog zakona i na svojoj internet stranici ne objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz (član 57. stav 3);
50) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 59. stav 1);
51) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 4. ovog zakona;
52) izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 60. stav 6);
53) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);
54) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;
55) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);
56) u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1);
57) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od šest sati (član 63. stav 2);
58) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4);
59) ne obaveštava javnost o prohodnosti javnih puteva, u skladu sa članom 65. ovog zakona;
60) ne postupi u skladu sa članom 66. stav 3. ovog zakona;
61) ne postupi na način propisan članom 70. stav 4. ovog zakona;
62) ne izradi saobraćajni projekat u skladu sa članom 70. stav 6. ovog zakona;
63) ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom 71. stav 4. ovog zakona;
64) ne postupa u skladu sa članom 72. stav 1. ovog zakona;
65) ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojima se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 98. stav 1);
66) ne izradi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja u propisanom roku ili ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 99);
67) ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama na propisani način ili ga ne dostavi Ministarstvu u propisanom roku (član 100);
68) ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 101. stav 1);
69) ako ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 105-108. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva shodno članu 11. st. 1. i 2. ovog zakona;
2) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju i zaštiti puteva shodno članu 12. stav 3. ovog zakona;
3) održavanje puta ne sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 13. stav 2);
4) ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 16. stav 1. ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3);
5) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona;
6)* (prestala da važi)
7)** (prestala da važi)
8) postupa suprotno članu 32. ovog zakona;
9) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona; 10) gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);
11) ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 3); 12) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
13) ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona; 14) ne obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st. 1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 5);
15) ne obavesti upravljača puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;
16) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;
17) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona; 18) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
19) ne postupi u skladu sa članom 43. ovog zakona;
20) ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona; 21) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
22) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
23) ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;
24) postavlja reklamne table, reklamne panoe, uređaje za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;
25) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. tačka 1);
26) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 3);
27) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. tačka 4);
28) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 49. tačka 5); 29) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 49. tačka 6);
30) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 49. tačka 7);
31) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu (član 49. tačka 8); 32) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. tačka 9);
33) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 49. tačka 10); 34) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 49. tačka 11);
35) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 49. tačka 12); 36) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. tačka 13);
37) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 49. tačka 14); 38) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 49. tačka 15);
39) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. tačka 16); 40) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. tačka 17);
41) otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. tačka 18);
42) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 19);
43) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;
44) ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2. i 3. ovog zakona;
45) kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 51. stav 1);
46) ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 51. st. 2. i 3);
47) ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za tehničko regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku shodno članu 52. st. 1. i 3. ovog zakona;
48) putem sredstava javnog informisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 52. st. 4. i 5);
49) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);
50) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);
51) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);
52) obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 54. st. 2. i 5);
53) izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno čl. 54. i 55. ovog zakona;
54) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 57. stav 2. ovog zakona i na svojoj internet stranici ne objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz (član 57. stav 3);
55) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 59. stav 1);
56) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 4. ovog zakona;
57) izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 60. stav 6);
58) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);
59) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;
60) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);
61) u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku, a ne dužem od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1);
62) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od 6 sati (član 63. stav 2);
63) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4);
64) ne obaveštava javnost o prohodnosti javnih puteva, u skladu sa članom 65. stav 1. ovog zakona;
65) ne postupi u skladu sa članom 66. stav 3. ovog zakona;
66) ne postupa u skladu sa članom 68. ovog zakona;
67) ne postupa u skladu sa članom 69. ovog zakona;
68) ne postupi na način propisan članom 70. stav 4. ovog zakona;
69) ne izradi saobraćajni projekat u skladu sa članom 70. stav 6. ovog zakona;
70) ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom 71. stav 4. ovog zakona;
71) ne postupa u skladu sa članom 72. stav 1. ovog zakona;
72) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st. 2. i 4);
73) javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona;
74) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 87. ovog zakona;
75) ne postupi u skladu sa članom 89. stav 6. ovog zakona; 76) ne postupi u skladu sa članom 90. ovog zakona;
77) ne postupi u skladu sa članom 91. st. 2, 3. i 4. ovog zakona; 78) ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojima se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 98. stav 1);
79) ne izradi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja u propisanom roku i ako ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 99); 80) ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama na propisani način i ne dostavi ga Ministarstvu u propisanom roku (član 100);
81) ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 101); 82) ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 105-108. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1)** (prestala da važi) 2) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
3) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona; 4) ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
5) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona; 6) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
7) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona; 8) ne izgradi put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 43. stav 1. ovog zakona;
9) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1); 10) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
11) postavlja reklamne table, reklamne panoe, uređaje za obaveštavanje ili oglašavanje na autoputu i zaštitnom pojasu i na ostalim javnim putevima i zaštitnom pojasu suprotno članu 48. ovog zakona;
12) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. tačka 1); 13) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 3);
14) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. tačka 4); 15) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 49. tačka 5);
16) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 49. tačka 6); 17) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 49. tačka 7);
18) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu (član 49. tačka 8); 19) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. tačka 9);
20) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 49. tačka 10); 21) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 49. tačka 11); 22) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 49. tačka 12);
23) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. tačka 13);
24) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 49. tačka 14);
25) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 49. tačka 15);
26) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. tačka 16);
27) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. tačka 17);
28) otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. tačka 18);
29) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 19);
30) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);
31) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);
32) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);
33) obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 54. st. 2. i 5);
34) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);
35) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;
36) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);
37) u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku, a ne dužem od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1);
38) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4);
39) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st. 2. i 4);
40) ne postupi u skladu sa članom 104. stav 5. ovog zakona;
41) ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 105-108. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave, ako:
1) ne donese odluku o pravcu odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, odnosno donese odluku bez saglasnosti Ministarstva (član 6. stav 5);
2) ne donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva (član 7. stav 2) ili je ne donese u roku predviđenom članom 117. stav 3. ovog zakona;
3) u roku od 30 dana od prijema obaveštenja od upravljača javnog puta, ne odluči o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se nalazi put koji se ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3);
4) ne usaglasi sa upravljačem javnog puta obavljanje vanrednog prevoza (član 58. stav 2);
5) se ne izgrade trotoari, pešačke i biciklističke staze uz državni put kroz naselje (član 84. stav 4).
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izrada tehničke dokumentacije i realizacija radova za deonice državnih puteva na definisanim stacionažama programom rehabilitacije putne mreže "Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja", koji se finansira sredstvima zajmova Evropske investicione banke Finansijski ugovor, Zajam br. 82.640, sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj Sporazumom o zajmu, Zajam br. 44750, Projekat br. P127876 i sredstvima Svetske banke po Sporazumu o zajmu, Zajam br. 8255-YF, Projekat br. P127876, svi zaključeni dana 27. novembra 2013. godine između Republike Srbije i navedenih kreditora, kao i izrada tehničke dokumentacije i realizacija radova za rehabilitaciju deonica državnih puteva koja se finansira
sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj, Zajam br. 39750, Projekat K10, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama člana 59. Zakona o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13).
Javna preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju delatnost upravljanja javnim i nekategorisanim putevima, nastavljaju da obavljaju tu delatnost u skladu sa odredbama ovog zakona.
Do osnivanja upravljača državnih puteva II reda na teritoriji autonomne pokrajine, delatnost upravljanja tim putevima obavljaće javno preduzeće za upravljanje državnim putevima Javno preduzeće "Putevi Srbije".
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Upis iz stava 1. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti prema kategorizaciji iz člana 5. st. 3. i 5. ovog zakona.
Javni putevi, izgrađeni do dana stupanja na snagu ovoga zakona, koji nisu evidentirani u katastru nepokretnosti evidentiraju se, po zahtevu upravljača javnog puta, kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra na osnovu člana 5. st. 3. i 5. ovog zakona i geodetskog elaborata postojećeg stanja, izrađenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar.
Osim prava svojine, na javnim putevima sa pripadajućim objektima, u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima, upisaće se i pravo službenosti, koncesiono pravo na javnom putu, odnosno drugo srodno pravo u smislu člana 3. ovog zakona, u skladu sa propisima koji uređuju katastar nepokretnosti.
Lice koje je u javnoj evidenciji o nepokretnosti i pravima na njima upisano kao vlasnik ili nosilac prava korišćenja na zemljištu na kome su izgrađeni javni putevi sa pripadajućim objektima kao i njegovi pravni sledbenici, a kome nije isplaćena naknada za eksproprisanu nepokretnost, pravo na naknadu može ostvariti u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 23/01 - SUS, 20/09, 55/13 - US i 106/16 - autentično tumačenje) kojima je uređen postupak određivanja naknade.
Na upis javnih puteva u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja i upis prava svojine na nepokretnostima, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog člana.
Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da u skladu sa članom 6. stav 3. ovog zakona, odredi pravac i granice javnog puta u naselju u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Upravnik tunela iz člana 98. ovog zakona, za tunele koji su izgrađeni ili čija je izgradnja započela do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužan je da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi pregled tunela i donese plan sa rokom usklađivanja tunela sa propisom iz člana 96. stav 4. ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) i čl. 115. i 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - US i 24/18).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a član 27. stav 3. i član 29. stav 1. ovog zakona počinju da se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
We use cookies to understand how visitors engage with our work. Analytics is loaded only after you accept. Page visits are also counted anonymously, without cookies or any personal data. See our privacy notice.