Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima

Da li aktuelni zakon obuhvata objekat ili radove izvedene bez potrebnog akta?

Da, ako spadaju u kategorije iz člana 1 i ispunjavaju ostale uslove zakona.

1) објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени супротно закону; 2) објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени, односно радови изведени на објекту без прибављеног решења о одобрењу за извођење радова (санација, реконструкција, адаптација, промена намене и др.)

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Može li stambeni objekat kategorije A ili B sa građevinskom, ali bez upotrebne dozvole, biti predmet posebnog upisa?

Može kada je građevinska dozvola izdata i kada je do 24.10.2025. istekao zakonski rok za pribavljanje upotrebne dozvole.

5) стамбени објекти категорије „А” и „Б” и привредни објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи;

Član 1 stav 2 tačka 5 obuhvata stambene A/B i privredne objekte sa izdatom građevinskom dozvolom i isteklim zakonskim rokom za upotrebnu dozvolu do 24.10.2025. To nije opšte pravilo za sve objekte kategorije A/B.

Može li privredni objekat sa građevinskom, ali bez upotrebne dozvole, biti predmet posebnog upisa?

Može kada je građevinska dozvola izdata i kada je do 24.10.2025. istekao zakonski rok za pribavljanje upotrebne dozvole.

5) стамбени објекти категорије „А” и „Б” и привредни објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи;

Član 1 stav 2 tačka 5 obuhvata stambene A/B i privredne objekte sa izdatom građevinskom dozvolom i isteklim zakonskim rokom za upotrebnu dozvolu do 24.10.2025. To nije opšte pravilo za sve objekte kategorije A/B.

Koja nepokretnost može biti predmet posebnog upisa i šta je isključeno?

Provjerava se jedna od devet grupa člana 1, građevinsko zemljište i vidljivost ili baze Agencije/RGZ. Poljoprivredno ili šumsko zemljište ulazi samo uz ostale uslove ovog i posebnih zakona. Navedene zaštitne zone traže saglasnost. Izuzeti su vojni i rudarski objekti, objekti u funkciji šumarstva/lovstva i zemljište sa zakonski isključenom konverzijom; ne uvodi se opšta mogućnost upisa svakog nelegalnog objekta.

Овим законом уређују се посебни услови, начин и поступак за евидентирање и упис права на непокретностима (објекту и земљишту испод објекта), накнада за евидентирање, правне последице евидентирања и уписа права својине у евиденцију непокретности и правима на њима, као и друга питања од значаја за примену овог закона. Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности и правима на њима, осим ако овим законом није другачије прописано, су: 1) објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени супротно закону; 2) објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени, односно радови изведени на објекту без прибављеног решења о одобрењу за извођење радова (санација, реконструкција, адаптација, промена намене и др.); 3) објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године, као и објекти асфалтне базе и фабрике бетона за обављање комуналне делатности одржавања улица и путева у градовима и другим насељеним местима, објекти наплатних станица и привремених саобраћајница; 4) објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности; 5) стамбени објекти категорије „А” и „Б” и привредни објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи; 6) подземне и надземне инсталације, односно инфраструктурни линијски објекти, уколико су предмет уписа у катастар непокретности, односно катастар инфраструктуре; 7) објекти из евиденције о утврђеним променама на непокретностима које нису уписане у катастар непокретности; 8) објекти уписани у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14) и 9) земљиште испод објекта или део земљишта на катастарској парцели на којој је објекат саграђен. Одредбе овог закона примењују се на објекте из става 1. овог члана који су изграђени на грађевинском земљишту и видљиви су на сателитским и осталим снимцима израђеним за територију Републике Србије и/или садржани у бази података које води Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије (у даљем тексту: Агенција) и Републички геодетски завод (у даљем тексту: Завод). Изузетно од става 3. овог члана одредбе овог закона примењују се и на објекте изграђене на пољопривредном или шумском земљишту, уколико испуњавају и друге услове прописане овим законом и законима којима се уређује пољопривредно и шумско земљиште. Објекти изграђени у другој зони заштите јавног добра, објекти који својим мањим делом заузимају и део површине заштитног појаса јавног пута, објекти изграђени у зони заштите високонапонских водова, као и објекти саграђени у заштитној зони војних комплекса, војних објеката, војних постројења и војних складишта, могу бити предмет уписа права својине по одредбама овог закона, уколико управљач јавног добра, односно министарство надлежно за послове одбране достави сагласност Агенцији за упис права својине на објекту, уколико овим законом није другачије прописано. На објектима из става 2. овог члана и земљишту испод објекта, по спроведеном поступку, уписује се право својине, осим у случајевима прописаним овим законом. На објектима који су изграђени на катастарским парцелама у приватној својини подносиоца пријаве, које су планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона планиране за уређење или изградњу објеката јавне намене или на планираним јавним површинама које су у обавезној јавној својини, а нису приведене планској намени, уписује се право својине подносиоца пријаве у складу са овим законом. У случају привођења земљишта планској намени, власник објекта из става 7. овог члана, нема право на исплату тржишне вредности објекта, већ искључиво на исплату грађевинске вредности објекта. Изузетно од става 8. овог члана власнику породичног стамбеног објекта или стана који у својини нема другу стамбену непокретност, признаје се тржишна вредност објекта. У случају изградње линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију, инвеститор таквог објекта дужан је да, власнику стамбеног објекта (породичне стамбене зграде или стамбеног објекта који се састоји од више станова) изграђеног супротно закону пре ступања на снагу планског акта којим је земљиште на коме се такав објекат налази одређено за јавне намене, обезбеди други одговарајући стамбени објекат или стан или да му исплати новчану накнаду у висини средстава потребних ради обезбеђивања другог одговарајућег стамбеног објекта или стана. Одредбе овог закона не односе се на објекте који се у смислу закона којим се уређује одбрана сматрају војним комплексима, војним постројењима, војним складиштима, односно војним објектима, на објекте који се у смислу закона којим се уређује рударство сматрају рударским објектима, постројењима и уређајима, објекте који су изграђени у функцији шумарства и ловства у смислу закона којим се уређује област шумарства и ловства, као и на објекте који су изграђени на грађевинском земљишту за које је законом којим се уређује планирање и изградња изузета могућност претварања права коришћења у право својине.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li privatna parcela planirana za javnu namjenu automatski isključuje upis?

Ne prema posebnom slučaju člana 1: ako je parcela privatna svojina podnosioca i još nije privedena planiranoj javnoj namjeni, upis je moguć uz ostale uslove. Kasnija naknada po pravilu je građevinska vrijednost objekta; tržišna se priznaje za porodični objekat ili stan vlasnika bez druge stambene nepokretnosti. Za propisani infrastrukturni slučaj investitor obezbjeđuje zamjenski smještaj ili potrebnu novčanu naknadu.

Овим законом уређују се посебни услови, начин и поступак за евидентирање и упис права на непокретностима (објекту и земљишту испод објекта), накнада за евидентирање, правне последице евидентирања и уписа права својине у евиденцију непокретности и правима на њима, као и друга питања од значаја за примену овог закона. Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности и правима на њима, осим ако овим законом није другачије прописано, су: 1) објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени супротно закону; 2) објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени, односно радови изведени на објекту без прибављеног решења о одобрењу за извођење радова (санација, реконструкција, адаптација, промена намене и др.); 3) објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године, као и објекти асфалтне базе и фабрике бетона за обављање комуналне делатности одржавања улица и путева у градовима и другим насељеним местима, објекти наплатних станица и привремених саобраћајница; 4) објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности; 5) стамбени објекти категорије „А” и „Б” и привредни објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи; 6) подземне и надземне инсталације, односно инфраструктурни линијски објекти, уколико су предмет уписа у катастар непокретности, односно катастар инфраструктуре; 7) објекти из евиденције о утврђеним променама на непокретностима које нису уписане у катастар непокретности; 8) објекти уписани у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14) и 9) земљиште испод објекта или део земљишта на катастарској парцели на којој је објекат саграђен. Одредбе овог закона примењују се на објекте из става 1. овог члана који су изграђени на грађевинском земљишту и видљиви су на сателитским и осталим снимцима израђеним за територију Републике Србије и/или садржани у бази података које води Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије (у даљем тексту: Агенција) и Републички геодетски завод (у даљем тексту: Завод). Изузетно од става 3. овог члана одредбе овог закона примењују се и на објекте изграђене на пољопривредном или шумском земљишту, уколико испуњавају и друге услове прописане овим законом и законима којима се уређује пољопривредно и шумско земљиште. Објекти изграђени у другој зони заштите јавног добра, објекти који својим мањим делом заузимају и део површине заштитног појаса јавног пута, објекти изграђени у зони заштите високонапонских водова, као и објекти саграђени у заштитној зони војних комплекса, војних објеката, војних постројења и војних складишта, могу бити предмет уписа права својине по одредбама овог закона, уколико управљач јавног добра, односно министарство надлежно за послове одбране достави сагласност Агенцији за упис права својине на објекту, уколико овим законом није другачије прописано. На објектима из става 2. овог члана и земљишту испод објекта, по спроведеном поступку, уписује се право својине, осим у случајевима прописаним овим законом. На објектима који су изграђени на катастарским парцелама у приватној својини подносиоца пријаве, које су планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона планиране за уређење или изградњу објеката јавне намене или на планираним јавним површинама које су у обавезној јавној својини, а нису приведене планској намени, уписује се право својине подносиоца пријаве у складу са овим законом. У случају привођења земљишта планској намени, власник објекта из става 7. овог члана, нема право на исплату тржишне вредности објекта, већ искључиво на исплату грађевинске вредности објекта. Изузетно од става 8. овог члана власнику породичног стамбеног објекта или стана који у својини нема другу стамбену непокретност, признаје се тржишна вредност објекта. У случају изградње линијског инфраструктурног објекта од посебног значаја за Републику Србију, инвеститор таквог објекта дужан је да, власнику стамбеног објекта (породичне стамбене зграде или стамбеног објекта који се састоји од више станова) изграђеног супротно закону пре ступања на снагу планског акта којим је земљиште на коме се такав објекат налази одређено за јавне намене, обезбеди други одговарајући стамбени објекат или стан или да му исплати новчану накнаду у висини средстава потребних ради обезбеђивања другог одговарајућег стамбеног објекта или стана. Одредбе овог закона не односе се на објекте који се у смислу закона којим се уређује одбрана сматрају војним комплексима, војним постројењима, војним складиштима, односно војним објектима, на објекте који се у смислу закона којим се уређује рударство сматрају рударским објектима, постројењима и уређајима, објекте који су изграђени у функцији шумарства и ловства у смислу закона којим се уређује област шумарства и ловства, као и на објекте који су изграђени на грађевинском земљишту за које је законом којим се уређује планирање и изградња изузета могућност претварања права коришћења у право својине.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Koji objekti se ne upisuju u korist podnosioca nego potpadaju pod javni režim?

Član 2 nabraja javno zemljište javne namjene, navedene najstrože prirodne/kulturne zone i kulturna dobra, javno vodno dobro, pružni pojas, neposrednu sanitarnu zaštitu i eksproprijacioni pojas autoputeva/brzih saobraćajnica. Dalji postupak je predzabilježba i uklanjanje po članu 12 st. 9–10 i članu 15, uz moguću odluku Vlade o preuzimanju. Nije svaka druga zona na privatnom zemljištu ista situacija.

Објекти изграђени на земљишту у јавној својини које је планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона планирано за уређење или изградњу објеката јавне намене у обавезној јавној својини или изграђени на земљишту које је у јавној својини које је површина јавне намене у обавезној јавној својини, објекти изграђени у првој зони заштите природног добра и зони заштите културног добра од великог значаја и културног добра од изузетног значаја, у другој зони заштите природног добра изграђени на земљишту у јавној својини, објекти уписани у Листу светске културне баштине или изграђени на самом културном добру, на јавном водном добру, у пружном појасу, у непосредној зони санитарне заштите водоизворишта, као и у појасу експропријације државног пута IA – аутопутеви и IM реда – брзе саобраћајнице, евидентирају се и на њима се по одредбама овог закона уписује право својине у корист Републике Србије. Мањи монтажни објекти, укључујући монтажне куће контејнерског типа и мобилне куће, балон хале, монтажне ауто-перионице, надстрешнице, терасе на јавној површини ван габарита објекта, шљункаре као и објекти који нису завршени у конструктивном смислу евидентирају се у евиденцији о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, али се на њима не уписује право својине у складу са одредбама овог закона. Објектима који нису завршени у конструктивном смислу, у складу са одредбама овог закона, сматрају се објекти који немају изграђен темељ, армиранобетонске или челичне стубове са гредама, односно завршену армиранобетонску таваницу, кровну конструкцију, односно објекти који немају завршену коловозну конструкцију и коловозни застор и др. у зависти од категорије и намене објекта. Изузетно од става 3. овог члана, објекти зградарства сматрају се завршеним у конструктивном смислу и када нису изведени радови на изградњи унутрашњих инсталација, столарије, као и објекти без завршене фасаде. 2. Начела

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li montažni ili konstruktivno nezavršeni objekat dobija svojinu po ovom zakonu?

Navedeni manji montažni objekti, kontejnerske/mobilne kuće, balon hale, montažne perionice, nadstrešnice, terase van gabarita na javnoj površini, šljunkare i konstruktivno nezavršeni objekti samo se evidentiraju, bez upisa svojine po ovom zakonu. Zgrada može biti konstruktivno završena i bez instalacija, stolarije ili fasade; provjerava se stvarna konstrukcija iz člana 2.

Објекти изграђени на земљишту у јавној својини које је планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона планирано за уређење или изградњу објеката јавне намене у обавезној јавној својини или изграђени на земљишту које је у јавној својини које је површина јавне намене у обавезној јавној својини, објекти изграђени у првој зони заштите природног добра и зони заштите културног добра од великог значаја и културног добра од изузетног значаја, у другој зони заштите природног добра изграђени на земљишту у јавној својини, објекти уписани у Листу светске културне баштине или изграђени на самом културном добру, на јавном водном добру, у пружном појасу, у непосредној зони санитарне заштите водоизворишта, као и у појасу експропријације државног пута IA – аутопутеви и IM реда – брзе саобраћајнице, евидентирају се и на њима се по одредбама овог закона уписује право својине у корист Републике Србије. Мањи монтажни објекти, укључујући монтажне куће контејнерског типа и мобилне куће, балон хале, монтажне ауто-перионице, надстрешнице, терасе на јавној површини ван габарита објекта, шљункаре као и објекти који нису завршени у конструктивном смислу евидентирају се у евиденцији о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, али се на њима не уписује право својине у складу са одредбама овог закона. Објектима који нису завршени у конструктивном смислу, у складу са одредбама овог закона, сматрају се објекти који немају изграђен темељ, армиранобетонске или челичне стубове са гредама, односно завршену армиранобетонску таваницу, кровну конструкцију, односно објекти који немају завршену коловозну конструкцију и коловозни застор и др. у зависти од категорије и намене објекта. Изузетно од става 3. овог члана, објекти зградарства сматрају се завршеним у конструктивном смислу и када нису изведени радови на изградњи унутрашњих инсталација, столарије, као и објекти без завршене фасаде. 2. Начела

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li se poseban upis vodi kao redovan zahtjev svakom organu?

Postupak je hitan i elektronski, uz javne podatke, zaštitu trećih lica i posebne uslove. Organi i imaoci ovlašćenja bez odlaganja izdaju podatke i akte bez naknade. Drugi zakoni primjenjuju se supsidijarno ako ovaj zakon ne propisuje drugačije.

Евидентирање и упис права својине у складу са одредбама овог закона представља јавни интерес за Републику Србију, а сви поступци прописани одредбама овог закона, као и други поступци у вези са применом одредби овог закона сматрају се хитним. Примена овог закона заснива се на следећим начелима: 1) Законитости – евидентирање и упис објеката из члана 1. овог закона се врши искључиво под условима и на начин утврђен овим законом; 2) Јавности и доступности података – сви подаци из дневно ажурних потребних података у вези са непокретностима и лицима (у даљем тексту: скуп података за јавно излагање) су јавни и доступни у електронској форми; 3) Правне сигурности – фактичким власницима објеката омогућава се упис права својине заснован на потврди Агенције као јавној извршној исправи; 4) Првенства у решавању – пријаве заинтересованих лица решавају се приоритетно у односу на непокретности за које није поднета пријава у складу са одредбама овог закона; 5) Заштите права трећих лица и јавног интереса – евидентирањем и уписом права својине на објекту штите се права трећих лица, а уклањањем објеката изграђених супротно јавном интересу штите се интереси државе и свих грађана; 6) Економичности и ефикасности поступка – сви поступци се воде електронским путем и у роковима који омогућавају брзу и ефикасну обраду. Сви државни органи и органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења, дужни су да без одлагања издају акте и податке из своје надлежности, без накнаде. Ако овим законом није другачије одређено, примењиваће се одредбе закона којим се уређује изградња објеката, државни премер и катастар, поступак уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре и други посебни закони. 3. Појмови

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Koji porodični stambeni objekat definiše poseban zakon?

Član 4 tačka 7 navodi najviše dvije posebne stambene jedinice i do 400 m² neto građevinske površine; stambena zgrada ima najmanje tri stana. Ove definicije nijesu univerzalna klasifikacija kategorije A po pravilniku o klasifikaciji. Odnos prema obračunu iznad 400 m² iz novog člana 8 stav 3 traži zasebnu provjeru.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) Снимци садржани у бази података јесу снимци сачињени методом даљинске детекције (сателитским системима, беспилотним летелицама, авионима и сл.), на основу којих се утврђује видљивост објеката; 2) Сателитски снимак за територију Републике Србије јесте један или више орторектификованих снимака сачињених за територију Републике Србије, који се користе за утврђивање видљивости објеката и друге намене; 3) Катастарска парцела која се формира по овом закону представља земљиште на коме је изграђен објекат из члана 1. став 1. овог закона и не мора да испуњава услове који су прописани планским документом и законом којим се уређује планирање и изградња; 4) Дигитална платформа јесте јединствено софтверско окружење које омогућава интегрисано прикупљање, обраду, размену и коришћење података и услуга из више различитих извора за потребе спровођења овог закона; 5) Зона јесте одређени део територије јединице локалне самоуправе (просторне целине), за коју је одлуком скупштине јединице локалне самоуправе одређена висина доприноса за уређивање грађевинског земљишта; 6) Дигитални зонинг план израђује јединица локалне самоуправе и садржи зоне за које је одређена намена земљишта и висина доприноса за уређивање грађевинског земљишта, израђен на дигиталној платформи; 7) Породични стамбени објекат јесте објекат са највише две посебне стамбене јединице, укупне површине до 400 m² нето грађевинске површине; 8) Стамбена зграда јесте зграда намењена за становање и користи се за ту намену, а састоји се од најмање три стана у којој су изграђени станови који су предмет уписа у складу са овим законом; 9) Стамбено-пословна зграда јесте зграда намењена за становање и пословање, односно зграда која се састоји од стамбених и пословних посебних делова; 10) Пословна зграда јесте зграда која је намењена за пословање (комерцијална намена) и може се састојати од једног или више посебних делова; 11) Инфраструктурни објекти јесу подземни и надземни објекти, подземне и надземне инсталације, електронске комуникационе мреже и средства, са припадајућим уређајима и постројењима; 12) Објекти јавне намене или јавне површине су објекти, односно површине, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини (јавни пут, јавна железничка инфраструктура, тргови и сл.); 13) Подземни објекат је самосталан објекат, изграђен у потпуности под земљом, који се уписује у катастар инфраструктуре; 14) Накнада за трошкове евидентирања јесте новчана накнада одређена у складу са одредбама овог закона. 15) Ауторитативни подаци су званични подаци које производи и одржава орган, институција или правна лица са законским или формалним мандатом, а који се признају као једини веродостојан и референтан извор за одређену област (Геодетско-катастарског информационог система, Националне инфраструктуре геопросторних података, Правосудно информационог система, података о непокретностима које прикупља и обрађује Републички завод за статистику, локална пореска администрација, ЈП „Пошта Србије” и др.). Сви изрази у овом закону употребљени у мушком роду подразумевају се и у женском роду и обрнуто. II. ЕВИДЕНТИРАЊЕ И НАКНАДА ЗА ЕВИДЕНТИРАЊЕ 1. Предмет евидентирања и уписа у евиденцију непокретности и правима на њима

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li upis po posebnom zakonu znači da država garantuje bezbednost i sigurnost korišćenja objekta?

Ne. Upis prava svojine nije državna garancija tehničke bezbednosti; vlasnik prihvata rizik korišćenja i odgovornost prema trećima.

Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta

Šta lokalna samouprava dostavlja za poseban upis?

Digitalni zoning sa zonama kao zatvorenim poligonima u standardnim GIS formatima, rješenja o rušenju i na zahtjev ranije geodetske elaborate i dokumentaciju ozakonjenja. Odgovara za istinitost i zakonitost; poslije javnog izlaganja zoning se ne mijenja, uz razlikovanje tehnološkog odstupanja digitalizacije od greške.

Поступак евидентирања непокретности врши се преко дигиталне платформе. Дигиталну платформу успоставља Агенција на информатичкој инфраструктури Завода и уз техничку подршку Завода и чини је доступним јединицама локалне самоуправе, одмах по ступању на снагу овог закона. Јединице локалне самоуправе су дужне да Агенцији доставе дигитални зонинг план, као и решења о рушењу у електронском формату, сачињена у складу са Законом о озакоњењу објеката („Службени гласник РС”, бр. 96/15, 83/18, 81/20 – УС, 1/23 – УС и 62/23). Јединице локалне самоуправе дужне су да зонинг план са обележеним зонама из става 3. овог члана достављају Агенцији у облику затворених полигона, са јасно наведеним називима зона, у стандардизованим ГИС форматима (*.shp, GeoJson, gml, gpkg и др.). Јединица локалне самоуправе је дужна да, по захтеву Агенције, достави у електронском облику све геодетске елаборате и другу документацију коју поседује, а коју су подносиоци захтева доставили у ранијим поступцима легализације, односно озакоњења објеката. Јединица локалне самоуправе одговара за законитост и истинитост података и документације коју доставља Агенцији. Обавезе прописане овим чланом за јединицу локалне самоуправе односе се и на имаоце јавног овлашћења. Дигитални зонинг планови не могу се мењати након објављивања скупа података за јавно излагање. Одступања у подацима садржаним у дигиталним зонинг плановима која су последица примењених технологија дигитализације, не сматрају се грешком у смислу одредaбa овог закона. Подаци добијени од ималаца јавних овлашћења и други ауторитативни подаци редовно се ажурирају и користе у раду Агенције. Завод, у сарадњи са Агенцијом, прописује садржину и форму дигиталне платформе и обезбеђују јединицама локалне самоуправе платформу за обуку, едукацију и сертификацију запослених на пословима сачињавања дигиталног зонинг плана који се израђује на дигиталној платформи. Град Београд, градске општине града Београда, као и друге јединице локалне самоуправе, закључују уговор о пословној сарадњи са Агенцијом, у циљу упућивања запослених на привремени рад у Агенцију. Влада ближе уређује број запослених из става 12. овог члана. 3. Подношење пријаве

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li nedostaje obavezni geodetski elaborat kada objekat nije u RGZ bazi ili mu je promenjena površina?

Da — bez potrebnog elaborata prijava nema propisani geodetski prilog.

investitor ... dostavlja elaborat geodetskih radova

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kada izmena 80/2026 traži elaborat geodetskih radova uz prijavu zgrade?

Kada objekat nije evidentiran u bazi RGZ ili je njegova površina promenjena u odnosu na upisanu.

objekat nije evidentiran ... ili je površina objekta promenjena

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Ko može izraditi skicu/specifikaciju posebnih delova po izmeni 80/2026?

Licencirani inženjer geodetske, arhitektonske ili građevinske struke.

izrađuju licencirani inženjeri geodetske, arhitektonske i građevinske struke

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Šta se od 01.09.2026. podnosi pre upisa posebnih delova višestambene zgrade?

Uz prijavu zgrade/funkcionalne celine podnosi se skica neevidentiranih posebnih delova ili specifikacija posebnih delova preko digitalne platforme.

skicu neevidentiranih posebnih delova, odnosno specifikaciju posebnih delova objekata

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li poseban deo nastao iz zajedničkih prostorija traži saglasnost 51% vlasnika posebnih delova?

Da. Ovaj zahtev je dodatak uz ugovor sa stambenom zajednicom i elaborat; nije opšta većina za sve odluke stambene zajednice.

saglasnost 51% vlasnika posebnih delova

Da li nedostaje saglasnost 51% za upis posebnog dela nastalog iz zajedničke prostorije?

Da — to je propisani prilog za ovaj poseban slučaj.

saglasnost 51% vlasnika posebnih delova

Da li je za poseban deo nastao iz zajedničkih prostorija potreban geodetski elaborat sa skicom?

Da.

dostavlja se i elaborat geodetskih radova sa skicom posebnog dela

Da li nedostaje geodetski elaborat sa skicom za poseban deo nastao iz zajedničkih prostorija?

Da — taj prilog je izričito zahtevan.

elaborat geodetskih radova sa skicom posebnog dela

Za poseban deo nastao od zajedničkih prostorija, da li je potreban ugovor sa stambenom zajednicom?

Da. Ugovor sa stambenom zajednicom je dokaz rešenih imovinskopravnih odnosa za ovaj poseban slučaj.

dostavlja ugovor sa stambenom zajednicom

Da li nedostaje ugovor sa stambenom zajednicom za poseban deo nastao iz zajedničkih prostorija?

Da — prijava nema propisani dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima.

dostavlja ugovor sa stambenom zajednicom

Koji su rokovi za nedostatke geodetskog elaborata?

RGZ nalaže geodetskoj organizaciji da u osam dana od dostavljanja otkloni nedostatke i dostavi ispravljeni elaborat, odnosno obavještava podnosioca da otkloni nedostatke u šest mjeseci. Ovo se razlikuje od 30 dana koje Agencija daje za tehničke nedostatke prijave ili neslaganje baza.

За евидентирање и упис права својине на непокретностима из члана 1. овог закона, заинтересована лица подносе Агенцији електронску пријаву путем дигиталне платформе, у складу са одредбама овог закона. Пријава из става 1. овог члана подноси се за једну непокретност, док се за сваку следећу непокретност подноси нова пријава. Уколико се пријава подноси за помоћни објекат, обавезно се наводи и податак да ли је главни објекат изграђен на истој катастарској парцели. Пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено-пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју подноси и скицу неевидентираних посебних делова, односно спецификацију посебних делова објеката преко дигиталне платформе за подношење пријаве. У случају када објекат није евидентиран у бази података Завода, или је површина објекта промењена у односу на уписану површину објекта, инвеститор уз пријаву, преко дигиталне платформе за подношење пријаве, доставља елаборат геодетских радова. Скицу неевидентираних посебних делова и спецификацију посебних делова објеката израђују лиценцирани инжењери геодетске, архитектонске и грађевинске струке. Министар прописује изглед и садржину спецификације посебних делова објекта за евидентирање, као и изглед и садржину извештаја о затеченом стању. За стамбене, стамбено-пословне односно пословне зграде из става 4. овог члана ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве. Приликом подношења пријаве за упис права својине на посебним деловима објекта, лице које није инвеститор објекта, дела објекта односно посебног дела објекта, дужно је да приложи исправе о основу стицања права на посебном делу. У случају из става 6. овог члана, потврда коју Агенција издаје за упис зграде и посебних делова обухвата и упис права својине на тим посебним деловима у корист подносиоца пријаве. По доношењу потврде о испуњености услова за упис стамбене, стамбено-пословне и зграде пословне намене из ст. 4. и 5. овог члана и уписа у евиденцију непокретности и правима на њима, стичу се услови за поступање по пријавама власника посебних делова те зграде. На основу потврде o испуњености услова за упис зграде, Завод уписује зграду и све посебне делове зграде наведене у потврди у корист инвеститора, ако је познат и доступан, односно ако инвеститор није познат или је недоступан, уписује зграду са констатацијом да власник није утврђен. У случају да је предмет пријаве посебни део објекта у стамбеној згради, настао од заједничких просторија, као доказ о решеним имовинскоправним односима подносилац пријаве доставља уговор са стамбеном заједницом и сагласност 51% власника посебних делова. Уз пријаву доставља се и елаборат геодетских радова са скицом посебног дела. За објекте који из техничких разлога (вегетација, облачност и сл.) нису видљиви на сателитским и другим снимцима израђеним за територију Републике Србије, а нису уписани у евиденцију непокретности и правима на њима, подносилац уз пријаву из става 1. овог члана доставља и елаборат геодетских радова. Агенција, пре доношења потврде о упису, доставља Заводу елаборат геодетских радова из ст. 4. и 5. овог члана, у циљу провере. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана нема недостатака, уписује објекат у евиденцију о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности и доставља Агенцији обавештење у циљу наставка поступка за упис права својине. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана има недостатака, налаже геодетској организацији да у року од осам дана од дана достављања отклони недостатке и Заводу достави исправљени геодетски елаборат, односно обавештава подносиоца пријаве да отклони недостатке у року од шест месеци. У случају да Агенција приликом прегледа пријаве утврди да постоје технички недостаци, односно неслагање са подацима из расположивих база података, обавештава подносиоца пријаве да отклони уочене недостатке у року од 30 дана од дана достављања обавештења. У случају да подносилац пријаве не отклони недостатке у року из става 14. овог члана, Агенција о условима за упис права својине на објекту одлучује на основу доступних података. Државни органи пријаву из става 1. овог члана подносе Агенцији преко сервисне магистрале државних органа, односно на други начин прописан законом којим се уређује електронска управа. Приликом подношења пријаве из става 1. овог члана, прикупљају се и обрађују подаци о личности, у сврху аутентикације корисника и доношења потврде о упису права својине, уз примену свих одговарајућих техничких и организационих мера заштите података у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Садржину и форму пријаве, као и начине аутентикације подносиоца пријаве, односно садржину и форму приговора прописује Агенција. *Службени гласник РС, број 80/2026 4. Накнада за трошкове евидентирања

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako se prijavljuju više nepokretnosti i pomoćni objekat?

Za jednu nepokretnost jedna elektronska prijava Agenciji; za svaku sljedeću nova. Kod pomoćnog objekta navodi se i da li je glavni objekat na istoj parceli. Posebni režim prethodne prijave zgrade važi za njene posebne dijelove.

За евидентирање и упис права својине на непокретностима из члана 1. овог закона, заинтересована лица подносе Агенцији електронску пријаву путем дигиталне платформе, у складу са одредбама овог закона. Пријава из става 1. овог члана подноси се за једну непокретност, док се за сваку следећу непокретност подноси нова пријава. Уколико се пријава подноси за помоћни објекат, обавезно се наводи и податак да ли је главни објекат изграђен на истој катастарској парцели. Пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено-пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју подноси и скицу неевидентираних посебних делова, односно спецификацију посебних делова објеката преко дигиталне платформе за подношење пријаве. У случају када објекат није евидентиран у бази података Завода, или је површина објекта промењена у односу на уписану површину објекта, инвеститор уз пријаву, преко дигиталне платформе за подношење пријаве, доставља елаборат геодетских радова. Скицу неевидентираних посебних делова и спецификацију посебних делова објеката израђују лиценцирани инжењери геодетске, архитектонске и грађевинске струке. Министар прописује изглед и садржину спецификације посебних делова објекта за евидентирање, као и изглед и садржину извештаја о затеченом стању. За стамбене, стамбено-пословне односно пословне зграде из става 4. овог члана ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве. Приликом подношења пријаве за упис права својине на посебним деловима објекта, лице које није инвеститор објекта, дела објекта односно посебног дела објекта, дужно је да приложи исправе о основу стицања права на посебном делу. У случају из става 6. овог члана, потврда коју Агенција издаје за упис зграде и посебних делова обухвата и упис права својине на тим посебним деловима у корист подносиоца пријаве. По доношењу потврде о испуњености услова за упис стамбене, стамбено-пословне и зграде пословне намене из ст. 4. и 5. овог члана и уписа у евиденцију непокретности и правима на њима, стичу се услови за поступање по пријавама власника посебних делова те зграде. На основу потврде o испуњености услова за упис зграде, Завод уписује зграду и све посебне делове зграде наведене у потврди у корист инвеститора, ако је познат и доступан, односно ако инвеститор није познат или је недоступан, уписује зграду са констатацијом да власник није утврђен. У случају да је предмет пријаве посебни део објекта у стамбеној згради, настао од заједничких просторија, као доказ о решеним имовинскоправним односима подносилац пријаве доставља уговор са стамбеном заједницом и сагласност 51% власника посебних делова. Уз пријаву доставља се и елаборат геодетских радова са скицом посебног дела. За објекте који из техничких разлога (вегетација, облачност и сл.) нису видљиви на сателитским и другим снимцима израђеним за територију Републике Србије, а нису уписани у евиденцију непокретности и правима на њима, подносилац уз пријаву из става 1. овог члана доставља и елаборат геодетских радова. Агенција, пре доношења потврде о упису, доставља Заводу елаборат геодетских радова из ст. 4. и 5. овог члана, у циљу провере. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана нема недостатака, уписује објекат у евиденцију о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности и доставља Агенцији обавештење у циљу наставка поступка за упис права својине. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана има недостатака, налаже геодетској организацији да у року од осам дана од дана достављања отклони недостатке и Заводу достави исправљени геодетски елаборат, односно обавештава подносиоца пријаве да отклони недостатке у року од шест месеци. У случају да Агенција приликом прегледа пријаве утврди да постоје технички недостаци, односно неслагање са подацима из расположивих база података, обавештава подносиоца пријаве да отклони уочене недостатке у року од 30 дана од дана достављања обавештења. У случају да подносилац пријаве не отклони недостатке у року из става 14. овог члана, Агенција о условима за упис права својине на објекту одлучује на основу доступних података. Државни органи пријаву из става 1. овог члана подносе Агенцији преко сервисне магистрале државних органа, односно на други начин прописан законом којим се уређује електронска управа. Приликом подношења пријаве из става 1. овог члана, прикупљају се и обрађују подаци о личности, у сврху аутентикације корисника и доношења потврде о упису права својине, уз примену свих одговарајућих техничких и организационих мера заштите података у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Садржину и форму пријаве, као и начине аутентикације подносиоца пријаве, односно садржину и форму приговора прописује Агенција. *Службени гласник РС, број 80/2026 4. Накнада за трошкове евидентирања

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Šta ako objekat nije vidljiv zbog vegetacije ili oblaka?

Ako iz tehničkih razloga nije vidljiv na propisanim snimcima i nije upisan u evidenciju nepokretnosti, uz prijavu se dostavlja geodetski elaborat. Posebno se dokazuje da je izgrađen u mjerodavnom vremenu; nevidljivost nije sama po sebi dokaz nove ili dozvoljene gradnje.

За евидентирање и упис права својине на непокретностима из члана 1. овог закона, заинтересована лица подносе Агенцији електронску пријаву путем дигиталне платформе, у складу са одредбама овог закона. Пријава из става 1. овог члана подноси се за једну непокретност, док се за сваку следећу непокретност подноси нова пријава. Уколико се пријава подноси за помоћни објекат, обавезно се наводи и податак да ли је главни објекат изграђен на истој катастарској парцели. Пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено-пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју подноси и скицу неевидентираних посебних делова, односно спецификацију посебних делова објеката преко дигиталне платформе за подношење пријаве. У случају када објекат није евидентиран у бази података Завода, или је површина објекта промењена у односу на уписану површину објекта, инвеститор уз пријаву, преко дигиталне платформе за подношење пријаве, доставља елаборат геодетских радова. Скицу неевидентираних посебних делова и спецификацију посебних делова објеката израђују лиценцирани инжењери геодетске, архитектонске и грађевинске струке. Министар прописује изглед и садржину спецификације посебних делова објекта за евидентирање, као и изглед и садржину извештаја о затеченом стању. За стамбене, стамбено-пословне односно пословне зграде из става 4. овог члана ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве. Приликом подношења пријаве за упис права својине на посебним деловима објекта, лице које није инвеститор објекта, дела објекта односно посебног дела објекта, дужно је да приложи исправе о основу стицања права на посебном делу. У случају из става 6. овог члана, потврда коју Агенција издаје за упис зграде и посебних делова обухвата и упис права својине на тим посебним деловима у корист подносиоца пријаве. По доношењу потврде о испуњености услова за упис стамбене, стамбено-пословне и зграде пословне намене из ст. 4. и 5. овог члана и уписа у евиденцију непокретности и правима на њима, стичу се услови за поступање по пријавама власника посебних делова те зграде. На основу потврде o испуњености услова за упис зграде, Завод уписује зграду и све посебне делове зграде наведене у потврди у корист инвеститора, ако је познат и доступан, односно ако инвеститор није познат или је недоступан, уписује зграду са констатацијом да власник није утврђен. У случају да је предмет пријаве посебни део објекта у стамбеној згради, настао од заједничких просторија, као доказ о решеним имовинскоправним односима подносилац пријаве доставља уговор са стамбеном заједницом и сагласност 51% власника посебних делова. Уз пријаву доставља се и елаборат геодетских радова са скицом посебног дела. За објекте који из техничких разлога (вегетација, облачност и сл.) нису видљиви на сателитским и другим снимцима израђеним за територију Републике Србије, а нису уписани у евиденцију непокретности и правима на њима, подносилац уз пријаву из става 1. овог члана доставља и елаборат геодетских радова. Агенција, пре доношења потврде о упису, доставља Заводу елаборат геодетских радова из ст. 4. и 5. овог члана, у циљу провере. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана нема недостатака, уписује објекат у евиденцију о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности и доставља Агенцији обавештење у циљу наставка поступка за упис права својине. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана има недостатака, налаже геодетској организацији да у року од осам дана од дана достављања отклони недостатке и Заводу достави исправљени геодетски елаборат, односно обавештава подносиоца пријаве да отклони недостатке у року од шест месеци. У случају да Агенција приликом прегледа пријаве утврди да постоје технички недостаци, односно неслагање са подацима из расположивих база података, обавештава подносиоца пријаве да отклони уочене недостатке у року од 30 дана од дана достављања обавештења. У случају да подносилац пријаве не отклони недостатке у року из става 14. овог члана, Агенција о условима за упис права својине на објекту одлучује на основу доступних података. Државни органи пријаву из става 1. овог члана подносе Агенцији преко сервисне магистрале државних органа, односно на други начин прописан законом којим се уређује електронска управа. Приликом подношења пријаве из става 1. овог члана, прикупљају се и обрађују подаци о личности, у сврху аутентикације корисника и доношења потврде о упису права својине, уз примену свих одговарајућих техничких и организационих мера заштите података у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Садржину и форму пријаве, као и начине аутентикације подносиоца пријаве, односно садржину и форму приговора прописује Агенција. *Службени гласник РС, број 80/2026 4. Накнада за трошкове евидентирања

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Ko može prijaviti zgradu kada investitor nije poznat ili dostupan?

Navedeno lice sa pravnim interesom, upravnik/profesionalni upravnik ili ovlašćeno lice mogu dostaviti skicu ili elaborat. Podnosilac posebnog dijela koji nije investitor dostavlja ispravu o sticanju. Prvo se evidentira zgrada/funkcionalna cjelina i posebni dijelovi, pa se postupa po prijavama njihovih vlasnika.

За евидентирање и упис права својине на непокретностима из члана 1. овог закона, заинтересована лица подносе Агенцији електронску пријаву путем дигиталне платформе, у складу са одредбама овог закона. Пријава из става 1. овог члана подноси се за једну непокретност, док се за сваку следећу непокретност подноси нова пријава. Уколико се пријава подноси за помоћни објекат, обавезно се наводи и податак да ли је главни објекат изграђен на истој катастарској парцели. Пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено-пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју подноси и скицу неевидентираних посебних делова, односно спецификацију посебних делова објеката преко дигиталне платформе за подношење пријаве. У случају када објекат није евидентиран у бази података Завода, или је површина објекта промењена у односу на уписану површину објекта, инвеститор уз пријаву, преко дигиталне платформе за подношење пријаве, доставља елаборат геодетских радова. Скицу неевидентираних посебних делова и спецификацију посебних делова објеката израђују лиценцирани инжењери геодетске, архитектонске и грађевинске струке. Министар прописује изглед и садржину спецификације посебних делова објекта за евидентирање, као и изглед и садржину извештаја о затеченом стању. За стамбене, стамбено-пословне односно пословне зграде из става 4. овог члана ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве. Приликом подношења пријаве за упис права својине на посебним деловима објекта, лице које није инвеститор објекта, дела објекта односно посебног дела објекта, дужно је да приложи исправе о основу стицања права на посебном делу. У случају из става 6. овог члана, потврда коју Агенција издаје за упис зграде и посебних делова обухвата и упис права својине на тим посебним деловима у корист подносиоца пријаве. По доношењу потврде о испуњености услова за упис стамбене, стамбено-пословне и зграде пословне намене из ст. 4. и 5. овог члана и уписа у евиденцију непокретности и правима на њима, стичу се услови за поступање по пријавама власника посебних делова те зграде. На основу потврде o испуњености услова за упис зграде, Завод уписује зграду и све посебне делове зграде наведене у потврди у корист инвеститора, ако је познат и доступан, односно ако инвеститор није познат или је недоступан, уписује зграду са констатацијом да власник није утврђен. У случају да је предмет пријаве посебни део објекта у стамбеној згради, настао од заједничких просторија, као доказ о решеним имовинскоправним односима подносилац пријаве доставља уговор са стамбеном заједницом и сагласност 51% власника посебних делова. Уз пријаву доставља се и елаборат геодетских радова са скицом посебног дела. За објекте који из техничких разлога (вегетација, облачност и сл.) нису видљиви на сателитским и другим снимцима израђеним за територију Републике Србије, а нису уписани у евиденцију непокретности и правима на њима, подносилац уз пријаву из става 1. овог члана доставља и елаборат геодетских радова. Агенција, пре доношења потврде о упису, доставља Заводу елаборат геодетских радова из ст. 4. и 5. овог члана, у циљу провере. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана нема недостатака, уписује објекат у евиденцију о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности и доставља Агенцији обавештење у циљу наставка поступка за упис права својине. Ако Завод утврди да елаборат геодетских радова из овог члана има недостатака, налаже геодетској организацији да у року од осам дана од дана достављања отклони недостатке и Заводу достави исправљени геодетски елаборат, односно обавештава подносиоца пријаве да отклони недостатке у року од шест месеци. У случају да Агенција приликом прегледа пријаве утврди да постоје технички недостаци, односно неслагање са подацима из расположивих база података, обавештава подносиоца пријаве да отклони уочене недостатке у року од 30 дана од дана достављања обавештења. У случају да подносилац пријаве не отклони недостатке у року из става 14. овог члана, Агенција о условима за упис права својине на објекту одлучује на основу доступних података. Државни органи пријаву из става 1. овог члана подносе Агенцији преко сервисне магистрале државних органа, односно на други начин прописан законом којим се уређује електронска управа. Приликом подношења пријаве из става 1. овог члана, прикупљају се и обрађују подаци о личности, у сврху аутентикације корисника и доношења потврде о упису права својине, уз примену свих одговарајућих техничких и организационих мера заштите података у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Садржину и форму пријаве, као и начине аутентикације подносиоца пријаве, односно садржину и форму приговора прописује Агенција. *Службени гласник РС, број 80/2026 4. Накнада за трошкове евидентирања

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako neplaćena naknada utiče na potvrdu za poseban upis i koji izuzetak postoji?

Opšte pravilo iz članova 8, 10 i 14 veže dostavljanje potvrde za prethodno izmirenje obavezne naknade. Međutim, član 8 stav 7 posebno uređuje poznatog i dostupnog investitora koji ne plati: potvrda za zgradu izdaje se sa zabilježbom neplaćanja, a kupcima stanova sa valjanim osnovom potvrda za stan bez njihove naknade. Posebno se sprovodi naplata i ograničenje raspolaganja neprometovanim stanovima. Zato neplaćanje nije bezizuzetna zabrana svake potvrde.

За трошкове евидентирања подносилац пријаве, односно лице у чију корист се уписује право својине на објекту плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, чија висина се утврђује на основу достављеног зонинг плана јединице локалне самоуправе. Изузетно од става 1. овог члана подносилац пријаве у чију корист се уписује право својине на породичном стамбеном објекту, односно посебном делу објекта-стану у стамбеној, односно стамбено-пословној згради за коју инвеститор није познат или није доступан, Агенцији доставља доказ о уплати накнаде чија висина се одређује према зонама, на следећи начин: 1) у граду Београду: – у екстра зони: 1.000 евра; – у првој зони: 800 евра; – у другој и трећој зони: 300 евра; – у четвртој зони: 200 евра; – у петој зони: 150 евра; – у шестој и другим зонама: 100 евра. 2) у градовима који имају преко 100.000 становника: – у екстра и првој зони: 500 евра; – у другој зони: 250 евра; – у трећој зони: 150 евра; – у четвртој и другим зонама: 100 евра; 3) у градовима и општинама које имају између 50.000–100.000 становника: – у екстра и првој зони: 300 евра; – у другој зони: 200 евра; – у трећој и осталим зонама: 100 евра; 4) у општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра. Уколико је предмет пријаве породични стамбени објекат површине до 400 m2 накнада се обрачунава у складу са ставом 2. овог члана, док се за објекте површине преко 400 m2 плаћа накнада у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта за сваки наредни метар квадратни за који се увећава површина објекта од наведене. Изузетно од става 1. овог члана, за магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 m² не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 m² плаћа накнада у висини од 10 евра за сваки наредни m² за који се увећава површина објекта од наведене. Сви износи из става 2. овог члана одређују се у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна. Када је инвеститор изградње стамбене односно стамбено-пословне зграде познат и доступан плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, а право својине на посебним деловима зграде-становима уписује се у корист власника посебних делова зграде-станова, без плаћања накнаде. Ако инвеститор из става 6. овог члана не плати накнаду прописану овим законом, Агенција доноси потврду о упису права својине на згради са забележбом да накнада није плаћена, а власницима посебних делова непокретности, на основу уговора о куповини стана или другог правно ваљаног основа о стицању, издаје потврду за упис права својине на стану у корист власника стана, без плаћања накнаде. Изузетно, уколико власници станова плате накнаду прописану овим законом уместо инвеститора, забележба да накнада није плаћена брише се. У случају из става 7. овог члана, Агенција доставља списе предмета Државном правобранилаштву, ради спровођења поступка извршења наплате потраживања у корист Републике Србије, у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење, а та исправа има својство веродостојне исправе. У случају из става 7. овог члана, ако посебни делови-станови нису прометовани уписује се забележба забране располагања на тим посебним деловима до измирења обавеза по основу накнаде из овог члана. Изузетно од става 1. овог члана, накнада за трошкове евидентирања не плаћа се за објекте јавне намене у јавној својини, као и за објекте у својини привредних друштава чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као ни приликом евидентирања објекта који се по одредбама овог закона уписује у корист Републике Србије, нити се приликом уписа права својине уписује забележба забране отуђења, у складу са одредбама овог закона. Висина накнаде из овог члана утврђује се пре доношења потврде да објекат испуњава услове за упис права својине, у складу са овим законом. За објекте, делове објекта односно посебне делове објекта изграђене на основу привремене грађевинске дозволе и објекте из члана 1. став 2. тачка 5) овог закона, за које није издата употребна дозвола, не плаћа се накнада за евидентирање уколико власник објекта достави доказ да је накнада, односно допринос за уређивање грађевинског земљишта измирен у поступку издавања решења о привременој, односно грађевинској дозволи. У случају да је приликом извођења радова на изградњи објеката дошло до одступања од издатих дозвола у погледу површине или намене, подносилац пријаве плаћа разлику у накнади коју утврђује Агенција и о томе обавештава подносиоца пријаве. Када Агенција утврди да лице, у чију корист се врши упис права својине, подлеже обавези плаћања накнаде, упућује обавештење том лицу са инструкцијом за плаћање накнаде, у року од 30 дана од дана уручења обавештења, са напоменом да ће потврда о упису права бити прослеђена Заводу тек након измирења обавезе плаћања накнаде. Брисан је ранији став 14. (види члан 2. Закона - 80/2026-333) Изузетно од става 1. овог члана накнаду не плаћају власници породичног стамбеног објекта или стана који објекат користе за становање подносиоца пријаве и чланова његовог породичног домаћинства, а који је лице са инвалидитетом, борци, породице са троје и више деце, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи. Уколико се објекат који је предмет уписа, налази на делу територије јединице локалне самоуправе за који није одређена зона у складу са одредбама овог закона, накнада за упис одређује се према висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у висини доприноса за најближу зону са којом се тај објекат граничи. Све накнаде уплаћују се у једнократном износу.

Izuzetak člana 8 stav 7 nije uklonjen izmjenom 80/2026; originalni član 2 ga izričito dopunjuje mogućnošću da kupci plate umjesto investitora i izbrišu zabilježbu. Profil naknada obavezna/neplaćena sam ne određuje primjenu tog izuzetka.

Kako izmena 80/2026 tretira naknadu za porodični stambeni objekat preko 400 m²?

Član 8 stav 3 propisuje naknadu po zonama za porodični stambeni objekat do 400 m², a za svaki naredni m² iznad 400 doplatu u visini doprinosa. To nije nalog da se za cijelu površinu ponovo naplati puni doprinos.

Уколико је предмет пријаве породични стамбени објекат површине до 400 m2 накнада се обрачунава у складу са ставом 2. овог члана, док се за објекте површине преко 400 m2 плаћа накнада у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта за сваки наредни метар квадратни за који се увећава површина објекта од наведене.

Član 4 tačka 7 pojam porodičnog objekta definiše sa najviše dvije jedinice i do 400 m² neto, dok noviji član 8 stav 3 izričito razrađuje i površinu preko 400 m². Taj odnos ne treba pretvoriti u automatsku građevinsku klasifikaciju ili dozvolu za veću površinu.

Kako i kada se plaća naknada za poseban upis?

Agencija je utvrđuje prije potvrde; dinarska protivvrijednost posebnih zonskih iznosa je po srednjem kursu NBS na dan obračuna. Naknada se plaća jednokratno u roku od 30 dana od uručenja instrukcije. Ako zona nije određena, primjenjuje se doprinos najbliže zone sa kojom se objekat graniči. Poseban izuzetak neplaćenog poznatog investitora iz člana 8 stav 7 ostaje.

За трошкове евидентирања подносилац пријаве, односно лице у чију корист се уписује право својине на објекту плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, чија висина се утврђује на основу достављеног зонинг плана јединице локалне самоуправе. Изузетно од става 1. овог члана подносилац пријаве у чију корист се уписује право својине на породичном стамбеном објекту, односно посебном делу објекта-стану у стамбеној, односно стамбено-пословној згради за коју инвеститор није познат или није доступан, Агенцији доставља доказ о уплати накнаде чија висина се одређује према зонама, на следећи начин: 1) у граду Београду: – у екстра зони: 1.000 евра; – у првој зони: 800 евра; – у другој и трећој зони: 300 евра; – у четвртој зони: 200 евра; – у петој зони: 150 евра; – у шестој и другим зонама: 100 евра. 2) у градовима који имају преко 100.000 становника: – у екстра и првој зони: 500 евра; – у другој зони: 250 евра; – у трећој зони: 150 евра; – у четвртој и другим зонама: 100 евра; 3) у градовима и општинама које имају између 50.000–100.000 становника: – у екстра и првој зони: 300 евра; – у другој зони: 200 евра; – у трећој и осталим зонама: 100 евра; 4) у општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра. Уколико је предмет пријаве породични стамбени објекат површине до 400 m2 накнада се обрачунава у складу са ставом 2. овог члана, док се за објекте површине преко 400 m2 плаћа накнада у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта за сваки наредни метар квадратни за који се увећава површина објекта од наведене. Изузетно од става 1. овог члана, за магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 m² не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 m² плаћа накнада у висини од 10 евра за сваки наредни m² за који се увећава површина објекта од наведене. Сви износи из става 2. овог члана одређују се у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна. Када је инвеститор изградње стамбене односно стамбено-пословне зграде познат и доступан плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, а право својине на посебним деловима зграде-становима уписује се у корист власника посебних делова зграде-станова, без плаћања накнаде. Ако инвеститор из става 6. овог члана не плати накнаду прописану овим законом, Агенција доноси потврду о упису права својине на згради са забележбом да накнада није плаћена, а власницима посебних делова непокретности, на основу уговора о куповини стана или другог правно ваљаног основа о стицању, издаје потврду за упис права својине на стану у корист власника стана, без плаћања накнаде. Изузетно, уколико власници станова плате накнаду прописану овим законом уместо инвеститора, забележба да накнада није плаћена брише се. У случају из става 7. овог члана, Агенција доставља списе предмета Државном правобранилаштву, ради спровођења поступка извршења наплате потраживања у корист Републике Србије, у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење, а та исправа има својство веродостојне исправе. У случају из става 7. овог члана, ако посебни делови-станови нису прометовани уписује се забележба забране располагања на тим посебним деловима до измирења обавеза по основу накнаде из овог члана. Изузетно од става 1. овог члана, накнада за трошкове евидентирања не плаћа се за објекте јавне намене у јавној својини, као и за објекте у својини привредних друштава чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као ни приликом евидентирања објекта који се по одредбама овог закона уписује у корист Републике Србије, нити се приликом уписа права својине уписује забележба забране отуђења, у складу са одредбама овог закона. Висина накнаде из овог члана утврђује се пре доношења потврде да објекат испуњава услове за упис права својине, у складу са овим законом. За објекте, делове објекта односно посебне делове објекта изграђене на основу привремене грађевинске дозволе и објекте из члана 1. став 2. тачка 5) овог закона, за које није издата употребна дозвола, не плаћа се накнада за евидентирање уколико власник објекта достави доказ да је накнада, односно допринос за уређивање грађевинског земљишта измирен у поступку издавања решења о привременој, односно грађевинској дозволи. У случају да је приликом извођења радова на изградњи објеката дошло до одступања од издатих дозвола у погледу површине или намене, подносилац пријаве плаћа разлику у накнади коју утврђује Агенција и о томе обавештава подносиоца пријаве. Када Агенција утврди да лице, у чију корист се врши упис права својине, подлеже обавези плаћања накнаде, упућује обавештење том лицу са инструкцијом за плаћање накнаде, у року од 30 дана од дана уручења обавештења, са напоменом да ће потврда о упису права бити прослеђена Заводу тек након измирења обавезе плаћања накнаде. Брисан је ранији став 14. (види члан 2. Закона - 80/2026-333) Изузетно од става 1. овог члана накнаду не плаћају власници породичног стамбеног објекта или стана који објекат користе за становање подносиоца пријаве и чланова његовог породичног домаћинства, а који је лице са инвалидитетом, борци, породице са троје и више деце, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи. Уколико се објекат који је предмет уписа, налази на делу територије јединице локалне самоуправе за који није одређена зона у складу са одредбама овог закона, накнада за упис одређује се према висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у висини доприноса за најближу зону са којом се тај објекат граничи. Све накнаде уплаћују се у једнократном износу.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Koja je naknada za skladišta, pomoćne objekte i pogone?

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone do 500 m² nema naknade. Preko 500 m² plaća se 10 evra samo za svaki naredni m² iznad 500, uz ostale propisane uslove. To nije građevinski dozvoljena površina.

За трошкове евидентирања подносилац пријаве, односно лице у чију корист се уписује право својине на објекту плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, чија висина се утврђује на основу достављеног зонинг плана јединице локалне самоуправе. Изузетно од става 1. овог члана подносилац пријаве у чију корист се уписује право својине на породичном стамбеном објекту, односно посебном делу објекта-стану у стамбеној, односно стамбено-пословној згради за коју инвеститор није познат или није доступан, Агенцији доставља доказ о уплати накнаде чија висина се одређује према зонама, на следећи начин: 1) у граду Београду: – у екстра зони: 1.000 евра; – у првој зони: 800 евра; – у другој и трећој зони: 300 евра; – у четвртој зони: 200 евра; – у петој зони: 150 евра; – у шестој и другим зонама: 100 евра. 2) у градовима који имају преко 100.000 становника: – у екстра и првој зони: 500 евра; – у другој зони: 250 евра; – у трећој зони: 150 евра; – у четвртој и другим зонама: 100 евра; 3) у градовима и општинама које имају између 50.000–100.000 становника: – у екстра и првој зони: 300 евра; – у другој зони: 200 евра; – у трећој и осталим зонама: 100 евра; 4) у општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра. Уколико је предмет пријаве породични стамбени објекат површине до 400 m2 накнада се обрачунава у складу са ставом 2. овог члана, док се за објекте површине преко 400 m2 плаћа накнада у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта за сваки наредни метар квадратни за који се увећава површина објекта од наведене. Изузетно од става 1. овог члана, за магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 m² не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 m² плаћа накнада у висини од 10 евра за сваки наредни m² за који се увећава површина објекта од наведене. Сви износи из става 2. овог члана одређују се у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна. Када је инвеститор изградње стамбене односно стамбено-пословне зграде познат и доступан плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, а право својине на посебним деловима зграде-становима уписује се у корист власника посебних делова зграде-станова, без плаћања накнаде. Ако инвеститор из става 6. овог члана не плати накнаду прописану овим законом, Агенција доноси потврду о упису права својине на згради са забележбом да накнада није плаћена, а власницима посебних делова непокретности, на основу уговора о куповини стана или другог правно ваљаног основа о стицању, издаје потврду за упис права својине на стану у корист власника стана, без плаћања накнаде. Изузетно, уколико власници станова плате накнаду прописану овим законом уместо инвеститора, забележба да накнада није плаћена брише се. У случају из става 7. овог члана, Агенција доставља списе предмета Државном правобранилаштву, ради спровођења поступка извршења наплате потраживања у корист Републике Србије, у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење, а та исправа има својство веродостојне исправе. У случају из става 7. овог члана, ако посебни делови-станови нису прометовани уписује се забележба забране располагања на тим посебним деловима до измирења обавеза по основу накнаде из овог члана. Изузетно од става 1. овог члана, накнада за трошкове евидентирања не плаћа се за објекте јавне намене у јавној својини, као и за објекте у својини привредних друштава чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као ни приликом евидентирања објекта који се по одредбама овог закона уписује у корист Републике Србије, нити се приликом уписа права својине уписује забележба забране отуђења, у складу са одредбама овог закона. Висина накнаде из овог члана утврђује се пре доношења потврде да објекат испуњава услове за упис права својине, у складу са овим законом. За објекте, делове објекта односно посебне делове објекта изграђене на основу привремене грађевинске дозволе и објекте из члана 1. став 2. тачка 5) овог закона, за које није издата употребна дозвола, не плаћа се накнада за евидентирање уколико власник објекта достави доказ да је накнада, односно допринос за уређивање грађевинског земљишта измирен у поступку издавања решења о привременој, односно грађевинској дозволи. У случају да је приликом извођења радова на изградњи објеката дошло до одступања од издатих дозвола у погледу површине или намене, подносилац пријаве плаћа разлику у накнади коју утврђује Агенција и о томе обавештава подносиоца пријаве. Када Агенција утврди да лице, у чију корист се врши упис права својине, подлеже обавези плаћања накнаде, упућује обавештење том лицу са инструкцијом за плаћање накнаде, у року од 30 дана од дана уручења обавештења, са напоменом да ће потврда о упису права бити прослеђена Заводу тек након измирења обавезе плаћања накнаде. Брисан је ранији став 14. (види члан 2. Закона - 80/2026-333) Изузетно од става 1. овог члана накнаду не плаћају власници породичног стамбеног објекта или стана који објекат користе за становање подносиоца пријаве и чланова његовог породичног домаћинства, а који је лице са инвалидитетом, борци, породице са троје и више деце, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи. Уколико се објекат који је предмет уписа, налази на делу територије јединице локалне самоуправе за који није одређена зона у складу са одредбама овог закона, накнада за упис одређује се према висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у висини доприноса за најближу зону са којом се тај објекат граничи. Све накнаде уплаћују се у једнократном износу.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Ko je oslobođen naknade za evidentiranje?

Obuhvaćeni su navedeni javni objekti i većinski javna privredna društva i upis u korist Republike, kao i propisana porodična kuća/stan za sopstveno domaćinstvo vlasnika sa invaliditetom, borca, porodice sa najmanje troje djece, samohranog roditelja ili korisnika socijalne pomoći. Za privremenu ili građevinsku dozvolu provjerava se ranije plaćeni doprinos i eventualna razlika zbog površine/namjene.

За трошкове евидентирања подносилац пријаве, односно лице у чију корист се уписује право својине на објекту плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, чија висина се утврђује на основу достављеног зонинг плана јединице локалне самоуправе. Изузетно од става 1. овог члана подносилац пријаве у чију корист се уписује право својине на породичном стамбеном објекту, односно посебном делу објекта-стану у стамбеној, односно стамбено-пословној згради за коју инвеститор није познат или није доступан, Агенцији доставља доказ о уплати накнаде чија висина се одређује према зонама, на следећи начин: 1) у граду Београду: – у екстра зони: 1.000 евра; – у првој зони: 800 евра; – у другој и трећој зони: 300 евра; – у четвртој зони: 200 евра; – у петој зони: 150 евра; – у шестој и другим зонама: 100 евра. 2) у градовима који имају преко 100.000 становника: – у екстра и првој зони: 500 евра; – у другој зони: 250 евра; – у трећој зони: 150 евра; – у четвртој и другим зонама: 100 евра; 3) у градовима и општинама које имају између 50.000–100.000 становника: – у екстра и првој зони: 300 евра; – у другој зони: 200 евра; – у трећој и осталим зонама: 100 евра; 4) у општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра. Уколико је предмет пријаве породични стамбени објекат површине до 400 m2 накнада се обрачунава у складу са ставом 2. овог члана, док се за објекте површине преко 400 m2 плаћа накнада у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта за сваки наредни метар квадратни за који се увећава површина објекта од наведене. Изузетно од става 1. овог члана, за магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 m² не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 m² плаћа накнада у висини од 10 евра за сваки наредни m² за који се увећава површина објекта од наведене. Сви износи из става 2. овог члана одређују се у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна. Када је инвеститор изградње стамбене односно стамбено-пословне зграде познат и доступан плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, а право својине на посебним деловима зграде-становима уписује се у корист власника посебних делова зграде-станова, без плаћања накнаде. Ако инвеститор из става 6. овог члана не плати накнаду прописану овим законом, Агенција доноси потврду о упису права својине на згради са забележбом да накнада није плаћена, а власницима посебних делова непокретности, на основу уговора о куповини стана или другог правно ваљаног основа о стицању, издаје потврду за упис права својине на стану у корист власника стана, без плаћања накнаде. Изузетно, уколико власници станова плате накнаду прописану овим законом уместо инвеститора, забележба да накнада није плаћена брише се. У случају из става 7. овог члана, Агенција доставља списе предмета Државном правобранилаштву, ради спровођења поступка извршења наплате потраживања у корист Републике Србије, у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење, а та исправа има својство веродостојне исправе. У случају из става 7. овог члана, ако посебни делови-станови нису прометовани уписује се забележба забране располагања на тим посебним деловима до измирења обавеза по основу накнаде из овог члана. Изузетно од става 1. овог члана, накнада за трошкове евидентирања не плаћа се за објекте јавне намене у јавној својини, као и за објекте у својини привредних друштава чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као ни приликом евидентирања објекта који се по одредбама овог закона уписује у корист Републике Србије, нити се приликом уписа права својине уписује забележба забране отуђења, у складу са одредбама овог закона. Висина накнаде из овог члана утврђује се пре доношења потврде да објекат испуњава услове за упис права својине, у складу са овим законом. За објекте, делове објекта односно посебне делове објекта изграђене на основу привремене грађевинске дозволе и објекте из члана 1. став 2. тачка 5) овог закона, за које није издата употребна дозвола, не плаћа се накнада за евидентирање уколико власник објекта достави доказ да је накнада, односно допринос за уређивање грађевинског земљишта измирен у поступку издавања решења о привременој, односно грађевинској дозволи. У случају да је приликом извођења радова на изградњи објеката дошло до одступања од издатих дозвола у погледу површине или намене, подносилац пријаве плаћа разлику у накнади коју утврђује Агенција и о томе обавештава подносиоца пријаве. Када Агенција утврди да лице, у чију корист се врши упис права својине, подлеже обавези плаћања накнаде, упућује обавештење том лицу са инструкцијом за плаћање накнаде, у року од 30 дана од дана уручења обавештења, са напоменом да ће потврда о упису права бити прослеђена Заводу тек након измирења обавезе плаћања накнаде. Брисан је ранији став 14. (види члан 2. Закона - 80/2026-333) Изузетно од става 1. овог члана накнаду не плаћају власници породичног стамбеног објекта или стана који објекат користе за становање подносиоца пријаве и чланова његовог породичног домаћинства, а који је лице са инвалидитетом, борци, породице са троје и више деце, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи. Уколико се објекат који је предмет уписа, налази на делу територије јединице локалне самоуправе за који није одређена зона у складу са одредбама овог закона, накнада за упис одређује се према висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у висини доприноса за најближу зону са којом се тај објекат граничи. Све накнаде уплаћују се у једнократном износу.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li svaki poseban upis košta 100 evra?

Ne. Opšte pravilo je visina doprinosa prema zoningu. Za propisani porodični objekat/stan uz nepoznatog ili nedostupnog investitora važi posebna zonska tarifa od 100 do 1.000 evra, prema gradu, broju stanovnika i zoni. Postoje posebna površinska pravila, oslobođenja i već plaćeni doprinos. Iznose utvrđuje Agencija, a ne univerzalna tarifa portala.

За трошкове евидентирања подносилац пријаве, односно лице у чију корист се уписује право својине на објекту плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, чија висина се утврђује на основу достављеног зонинг плана јединице локалне самоуправе. Изузетно од става 1. овог члана подносилац пријаве у чију корист се уписује право својине на породичном стамбеном објекту, односно посебном делу објекта-стану у стамбеној, односно стамбено-пословној згради за коју инвеститор није познат или није доступан, Агенцији доставља доказ о уплати накнаде чија висина се одређује према зонама, на следећи начин: 1) у граду Београду: – у екстра зони: 1.000 евра; – у првој зони: 800 евра; – у другој и трећој зони: 300 евра; – у четвртој зони: 200 евра; – у петој зони: 150 евра; – у шестој и другим зонама: 100 евра. 2) у градовима који имају преко 100.000 становника: – у екстра и првој зони: 500 евра; – у другој зони: 250 евра; – у трећој зони: 150 евра; – у четвртој и другим зонама: 100 евра; 3) у градовима и општинама које имају између 50.000–100.000 становника: – у екстра и првој зони: 300 евра; – у другој зони: 200 евра; – у трећој и осталим зонама: 100 евра; 4) у општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра. Уколико је предмет пријаве породични стамбени објекат површине до 400 m2 накнада се обрачунава у складу са ставом 2. овог члана, док се за објекте површине преко 400 m2 плаћа накнада у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта за сваки наредни метар квадратни за који се увећава површина објекта од наведене. Изузетно од става 1. овог члана, за магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 m² не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 m² плаћа накнада у висини од 10 евра за сваки наредни m² за који се увећава површина објекта од наведене. Сви износи из става 2. овог члана одређују се у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна. Када је инвеститор изградње стамбене односно стамбено-пословне зграде познат и доступан плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, а право својине на посебним деловима зграде-становима уписује се у корист власника посебних делова зграде-станова, без плаћања накнаде. Ако инвеститор из става 6. овог члана не плати накнаду прописану овим законом, Агенција доноси потврду о упису права својине на згради са забележбом да накнада није плаћена, а власницима посебних делова непокретности, на основу уговора о куповини стана или другог правно ваљаног основа о стицању, издаје потврду за упис права својине на стану у корист власника стана, без плаћања накнаде. Изузетно, уколико власници станова плате накнаду прописану овим законом уместо инвеститора, забележба да накнада није плаћена брише се. У случају из става 7. овог члана, Агенција доставља списе предмета Државном правобранилаштву, ради спровођења поступка извршења наплате потраживања у корист Републике Србије, у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење, а та исправа има својство веродостојне исправе. У случају из става 7. овог члана, ако посебни делови-станови нису прометовани уписује се забележба забране располагања на тим посебним деловима до измирења обавеза по основу накнаде из овог члана. Изузетно од става 1. овог члана, накнада за трошкове евидентирања не плаћа се за објекте јавне намене у јавној својини, као и за објекте у својини привредних друштава чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као ни приликом евидентирања објекта који се по одредбама овог закона уписује у корист Републике Србије, нити се приликом уписа права својине уписује забележба забране отуђења, у складу са одредбама овог закона. Висина накнаде из овог члана утврђује се пре доношења потврде да објекат испуњава услове за упис права својине, у складу са овим законом. За објекте, делове објекта односно посебне делове објекта изграђене на основу привремене грађевинске дозволе и објекте из члана 1. став 2. тачка 5) овог закона, за које није издата употребна дозвола, не плаћа се накнада за евидентирање уколико власник објекта достави доказ да је накнада, односно допринос за уређивање грађевинског земљишта измирен у поступку издавања решења о привременој, односно грађевинској дозволи. У случају да је приликом извођења радова на изградњи објеката дошло до одступања од издатих дозвола у погледу површине или намене, подносилац пријаве плаћа разлику у накнади коју утврђује Агенција и о томе обавештава подносиоца пријаве. Када Агенција утврди да лице, у чију корист се врши упис права својине, подлеже обавези плаћања накнаде, упућује обавештење том лицу са инструкцијом за плаћање накнаде, у року од 30 дана од дана уручења обавештења, са напоменом да ће потврда о упису права бити прослеђена Заводу тек након измирења обавезе плаћања накнаде. Брисан је ранији став 14. (види члан 2. Закона - 80/2026-333) Изузетно од става 1. овог члана накнаду не плаћају власници породичног стамбеног објекта или стана који објекат користе за становање подносиоца пријаве и чланова његовог породичног домаћинства, а који је лице са инвалидитетом, борци, породице са троје и више деце, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи. Уколико се објекат који је предмет уписа, налази на делу територије јединице локалне самоуправе за који није одређена зона у складу са одредбама овог закона, накнада за упис одређује се према висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у висини доприноса за најближу зону са којом се тај објекат граничи. Све накнаде уплаћују се у једнократном износу.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li se mogu osporiti podaci i ispraviti potvrda?

Uz prigovor se dostavljaju dokazi; za tehnički nevidljiv objekat i dokazi vremena izgrađenosti. Agencija provjerava podatke i potvrdu sa greškom ili drugom nepravilnošću ispravlja na zahtjev ili po službenoj dužnosti i dostavlja RGZ radi ažuriranja. Razmjena ide e-šalterom.

Агенција припрема одговарајућу базу података у вези са непокретностима из члана 1. овог закона, уз техничку подршку Завода, на основу достављених дигиталних зонинг планова, сателитских и других снимака, података прибављених од ималаца јавног овлашћења, подносилаца пријава, односно других заинтересованих лица, података из других ауторитативних извора физички достављених у дигиталном стандардном формату за потребе идентификације објеката и утврђивања права на објектима и идентификације лица, који испуњавају услове прописане овим законом за упис права својине. Објављивање скупа података за јавно излагање представља и јавни позив за сва заинтересована лица, да од дана објављивања скупа података за јавно излагање, поднесу Агенцији: 1) пријаву; 2) приговор на податке из пријаве, уз достављање документације која служи као доказ за тврдњу из приговора; 3) доказе о времену изграђености објекта, ако објекат из техничких разлога (вегетација, облачност и сл.), није видљив на сателитским и другим снимцима прикупљеним за територију Републике Србије до дана ступања на снагу овог закона, као и 4) другу документацију од значаја за упис права својине на објекту, делу објекта, односно посебном делу објекта и упис припадајућих права. Све пријаве и приговори из става 2. овог члана подносе се на дигиталном обрасцу прописаном у члану 7. став 19. овог закона. Агенција је дужна да без одлагања провери поднету документацију и да на основу доступних података изда потврду о испуњености услова за упис права својине на непокретности, односно обавештење да нису испуњени услови за упис права својине на непокретности у складу са одредбама овог закона. Када Агенција утврди да су испуњени услови за евидентирање и упис издаје потврду и прослеђује је Заводу, а након измирења обавезе плаћања накнаде. До објављивања скупа података из става 2. овог члана, Агенција може доносити потврде о упису права својине на основу постојећих база података и других расположивих платформи, документације и других доказа, у складу са одредбама овог закона и других прописа. Подаци на основу којих је извршен упис права својине у складу са ставом 6. овог члана саставни су део скупа података за јавно излагање из става 1. овог члана. Ако се по доношењу потврде коју издаје Агенција у поступку прописаном овим законом, уочи техничка или грешка у подацима, односно друга неправилност, Агенција, по захтеву подносиоца или по службеној дужности исту исправља односно мења и доставља Заводу у циљу ажурирања података. Достављање потврда и исправа за упис, обавештења о немогућности спровођења потврде, као и других аката које по одредбама овог закона размењују Агенција и Завод, врши се путем е-шалтера у складу са одредбама закона којим се уређује поступак уписа у катастар непокретности и инфраструктуре.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li upis javnog/proizvodnog objekta ukida posebne uslove za njegovo korišćenje?

Ne. Potrebni uslovi i saglasnosti za korišćenje pribavljaju se po posebnim zakonima, izvan objedinjene procedure; upis svojine ne ukida te obaveze.

pribavi potrebne uslove i saglasnosti, izvan objedinjene procedure

Da li upisanom objektu nedostaju posebni uslovi/saglasnosti za korišćenje?

To ostaje pravna prepreka za korišćenje/delatnost i nakon upisa svojine.

Упис права својине на непокретностима у складу са одредбама овог закона не утиче на обавезе које се односе на услове за обављање делатности у објектима из става 7. овог члана, као и на услове који се односе на објекте за јавно коришћење, у складу са одредбама посебних закона.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li nepostojanje prijave znači da se ništa ne evidentira?

Za neprijavljene objekte koji nijesu predmet upisa u korist Republike Agencija šalje RGZ spisak radi upisa svojine vlasnika parcele, a RGZ ga dostavlja lokalnoj poreskoj administraciji. Posebno se razmatraju javni objekti po članu 15.

Уколико више лица поднесе пријаву за исти објекат, део објекта или посебни део објекта, односно ако постоји више конкурентских пријава за исту непокретност, Агенција на основу доступних података и приложених доказа доноси потврду о испуњености услова за упис права својине ако на несумњив начин може да утврди лице које је носилац права својине, у складу са одредбама овог закона. У случају да на основу доказа нема могућности за утврђивање власника на објекту, делу објекта или посебном делу објекта из става 1. овог члана, Агенција све подносиоце пријава без одлагања обавештава да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта по пријави и упућује подносиоце пријава да као претходно питање реше право својине на објекту и/или земљишту пред надлежним органом. По решавању претходног питања из става 2. овог члана, а најкасније у року од пет година од дана обавештења Агенције, наставља се поступак уписа права својине у складу са одредбама овог закона. За објекте из члана 1. став 5. овог закона Агенција упућује захтев управљачу јавног добра, односно надлежном војном органу ради давања сагласности за упис права својине на непокретности. Управљач односно министарство надлежно за послове одбране из става 4. овог члана доставља Агенцији изјашњење у року од 30 дана од дана достављања захтева на дигиталном обрасцу. Уколико управљач не достави изјашњење у року из става 5. овог члана сматра се да је сагласан. Уколико је предмет пријаве објекат, део објекта односно посебни део објекта, за који је потребно утврдити испуњеност посебних услова и стандарда за коришћење те врсте објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта (објекти јавне намене, производни погони хемијске и сродних индустрија и сл.), потврда којом се утврђује испуњеност услова за упис, садржи и обавезу власника објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта, прибави потребне услове и сагласности, изван обједињене процедуре, које су прописане посебним законима за употребу објекта, о чему се уписује забележба у катастар непокретности. Упис права својине на непокретностима у складу са одредбама овог закона не утиче на обавезе које се односе на услове за обављање делатности у објектима из става 7. овог члана, као и на услове који се односе на објекте за јавно коришћење, у складу са одредбама посебних закона. За објекте за које није поднета пријава, а који нису предмет уписа у корист Републике Србије, Агенција доставља Заводу списак објеката ради уписа својине на објекту у корист власника катастарске парцеле, на којој се објекат налази. По добијању списка објеката из става 9. овог члана, Завод по службеној дужности прослеђује списак надлежној локалној пореској администрацији. Садржину обрасца из става 5. овог члана прописује директор Агенције.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Šta ako više lica traži upis iste nepokretnosti?

Agencija izdaje potvrdu samo ako nesumnjivo utvrdi nosioca prava. U suprotnom obavještava sve podnosioce i upućuje na rješavanje prethodnog pitanja svojine pred nadležnim organom. Po rješenju, najkasnije u pet godina od obavještenja, nastavlja se upis.

Уколико више лица поднесе пријаву за исти објекат, део објекта или посебни део објекта, односно ако постоји више конкурентских пријава за исту непокретност, Агенција на основу доступних података и приложених доказа доноси потврду о испуњености услова за упис права својине ако на несумњив начин може да утврди лице које је носилац права својине, у складу са одредбама овог закона. У случају да на основу доказа нема могућности за утврђивање власника на објекту, делу објекта или посебном делу објекта из става 1. овог члана, Агенција све подносиоце пријава без одлагања обавештава да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта по пријави и упућује подносиоце пријава да као претходно питање реше право својине на објекту и/или земљишту пред надлежним органом. По решавању претходног питања из става 2. овог члана, а најкасније у року од пет година од дана обавештења Агенције, наставља се поступак уписа права својине у складу са одредбама овог закона. За објекте из члана 1. став 5. овог закона Агенција упућује захтев управљачу јавног добра, односно надлежном војном органу ради давања сагласности за упис права својине на непокретности. Управљач односно министарство надлежно за послове одбране из става 4. овог члана доставља Агенцији изјашњење у року од 30 дана од дана достављања захтева на дигиталном обрасцу. Уколико управљач не достави изјашњење у року из става 5. овог члана сматра се да је сагласан. Уколико је предмет пријаве објекат, део објекта односно посебни део објекта, за који је потребно утврдити испуњеност посебних услова и стандарда за коришћење те врсте објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта (објекти јавне намене, производни погони хемијске и сродних индустрија и сл.), потврда којом се утврђује испуњеност услова за упис, садржи и обавезу власника објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта, прибави потребне услове и сагласности, изван обједињене процедуре, које су прописане посебним законима за употребу објекта, о чему се уписује забележба у катастар непокретности. Упис права својине на непокретностима у складу са одредбама овог закона не утиче на обавезе које се односе на услове за обављање делатности у објектима из става 7. овог члана, као и на услове који се односе на објекте за јавно коришћење, у складу са одредбама посебних закона. За објекте за које није поднета пријава, а који нису предмет уписа у корист Републике Србије, Агенција доставља Заводу списак објеката ради уписа својине на објекту у корист власника катастарске парцеле, на којој се објекат налази. По добијању списка објеката из става 9. овог члана, Завод по службеној дужности прослеђује списак надлежној локалној пореској администрацији. Садржину обрасца из става 5. овог члана прописује директор Агенције.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako se pribavlja saglasnost za navedene zaštitne zone?

Agencija upućuje zahtjev upravljaču javnog dobra ili nadležnom vojnom organu. Izjašnjenje se dostavlja u roku od 30 dana. Tekst izričito predviđa pretpostavljenu saglasnost ako se ne izjasni upravljač; ne treba bez dodatnog osnova proširiti tu pretpostavku na svaki drugi organ.

Уколико више лица поднесе пријаву за исти објекат, део објекта или посебни део објекта, односно ако постоји више конкурентских пријава за исту непокретност, Агенција на основу доступних података и приложених доказа доноси потврду о испуњености услова за упис права својине ако на несумњив начин може да утврди лице које је носилац права својине, у складу са одредбама овог закона. У случају да на основу доказа нема могућности за утврђивање власника на објекту, делу објекта или посебном делу објекта из става 1. овог члана, Агенција све подносиоце пријава без одлагања обавештава да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта по пријави и упућује подносиоце пријава да као претходно питање реше право својине на објекту и/или земљишту пред надлежним органом. По решавању претходног питања из става 2. овог члана, а најкасније у року од пет година од дана обавештења Агенције, наставља се поступак уписа права својине у складу са одредбама овог закона. За објекте из члана 1. став 5. овог закона Агенција упућује захтев управљачу јавног добра, односно надлежном војном органу ради давања сагласности за упис права својине на непокретности. Управљач односно министарство надлежно за послове одбране из става 4. овог члана доставља Агенцији изјашњење у року од 30 дана од дана достављања захтева на дигиталном обрасцу. Уколико управљач не достави изјашњење у року из става 5. овог члана сматра се да је сагласан. Уколико је предмет пријаве објекат, део објекта односно посебни део објекта, за који је потребно утврдити испуњеност посебних услова и стандарда за коришћење те врсте објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта (објекти јавне намене, производни погони хемијске и сродних индустрија и сл.), потврда којом се утврђује испуњеност услова за упис, садржи и обавезу власника објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта, прибави потребне услове и сагласности, изван обједињене процедуре, које су прописане посебним законима за употребу објекта, о чему се уписује забележба у катастар непокретности. Упис права својине на непокретностима у складу са одредбама овог закона не утиче на обавезе које се односе на услове за обављање делатности у објектима из става 7. овог члана, као и на услове који се односе на објекте за јавно коришћење, у складу са одредбама посебних закона. За објекте за које није поднета пријава, а који нису предмет уписа у корист Републике Србије, Агенција доставља Заводу списак објеката ради уписа својине на објекту у корист власника катастарске парцеле, на којој се објекат налази. По добијању списка објеката из става 9. овог члана, Завод по службеној дужности прослеђује списак надлежној локалној пореској администрацији. Садржину обрасца из става 5. овог члана прописује директор Агенције.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Šta se dešava sa starom zabeležbom 'bez građevinske/upotrebne dozvole' nakon uspešnog upisa po posebnom zakonu?

Potvrda Agencije sadrži odluku o brisanju postojećih zabeležbi koje se odnose na status objekta i odgovarajuću izmenu statusa.

садржи и одлуку о брисању постојећих забележби на објекту које се односе на статус објекта (изграђен без грађевинске дозволе, без решења о одобрењу за изградњу, изграђен без употребне дозволе и сл.) и одговарајућу измену статуса објекта

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako se upisuju pomoćni i ekonomski objekti poljoprivrednog gazdinstva?

Uz glavni objekat na poljoprivrednom zemljištu ili registrovanom gazdinstvu obuhvataju se pomoćni/ekonomski objekti istog vlasnika u njegovoj funkciji, uz naknadu samo za glavni. Ako je prijavljen samo takav pomoćni/ekonomski objekat, ne formira se parcela, ne plaća naknada i ne upisuju zakonske zabilježbe iz tog posebnog režima.

Када Агенција утврди да су испуњени услови за упис права својине, издаје потврду која представља исправу подобну за упис и доставља је Заводу путем е-шалтера. Уколико Агенција утврди да објекат испуњава услове за упис права својине у корист Републике Србије, обавештава подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис права својине у његову корист. Потврда о испуњености услова за упис права својине на непокретности поред обавезне забележбе да је право својине на објекту уписано на основу овог закона, садржи и одлуку о брисању постојећих забележби на објекту које се односе на статус објекта (изграђен без грађевинске дозволе, без решења о одобрењу за изградњу, изграђен без употребне дозволе и сл.) и одговарајућу измену статуса објекта. Када је предмет пријаве главни објекат изграђен на пољопривредном земљишту или регистрованом пољопривредном газдинству, Агенција доноси потврду о упису главног објекта и помоћних, односно економских објеката истог власника, који су у функцији главног објекта. У случају из става 4. овог члана, накнада прописана овим законом плаћа се само за главни објекат. У случају да је предмет уписа само помоћни, односно економски објекат изграђен на пољопривредном земљишту, односно изграђен у оквиру регистрованог пољопривредног газдинства, а који је у функцији главног објекта, не формира се катастарска парцела, а накнада прописана овим законом се не плаћа, нити се уписују забележбе прописане овим законом. У случају уписа права својине на линијском инфраструктурном објекту, упис права својине врши се сходном применом члана 119. Закона о путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/18, 95/18 – др. закон и 92/23 – др. закон). Уколико Агенција у поступку утврди да нису испуњени услови за упис права својине, о томе без одлагања обавештава подносиоца пријаве и надлежног грађевинског инспектора електронским путем, на начин који пропише директор Агенције. За објекте из члана 2. став 1. овог закона, Агенција утврђује да нису испуњени услови за упис права својине и о томе обавештава Републичку дирекцију за имовину Републике Србије и надлежног грађевинског инспектора који доноси решење о уклањању објекта и на њима се уписује предбележба права својине на објекту у корист Републике Србије, на основу потврде Агенције, до извршења решења о уклањању објекта. Предбележба из става 9. овог члана може се оправдати на основу одлуке Владе о преузимању објекта, коју Агенција доставља Заводу, у ком случају се поступак за уклањање објекта обуставља. На потврду Агенције не може се изјавити жалба, нити се може покренути управни спор, али се тужбом може покренути поступак пред судом опште надлежности, према месту где се непокретност налази. По упису права својине на објекту и земљишту испод објекта, у складу са одредбама овог закона, власник објекта има сва права власника објекта изграђеног у складу са законом, осим ограничења која су прописана овим законом.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako se osporava potvrda Agencije?

Na potvrdu nema žalbe ni upravnog spora po ovom zakonu. Pravo se štiti tužbom pred sudom opšte nadležnosti prema mjestu nepokretnosti. Ovo se ne prenosi automatski na svaki drugi redovni katastarski postupak.

Када Агенција утврди да су испуњени услови за упис права својине, издаје потврду која представља исправу подобну за упис и доставља је Заводу путем е-шалтера. Уколико Агенција утврди да објекат испуњава услове за упис права својине у корист Републике Србије, обавештава подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис права својине у његову корист. Потврда о испуњености услова за упис права својине на непокретности поред обавезне забележбе да је право својине на објекту уписано на основу овог закона, садржи и одлуку о брисању постојећих забележби на објекту које се односе на статус објекта (изграђен без грађевинске дозволе, без решења о одобрењу за изградњу, изграђен без употребне дозволе и сл.) и одговарајућу измену статуса објекта. Када је предмет пријаве главни објекат изграђен на пољопривредном земљишту или регистрованом пољопривредном газдинству, Агенција доноси потврду о упису главног објекта и помоћних, односно економских објеката истог власника, који су у функцији главног објекта. У случају из става 4. овог члана, накнада прописана овим законом плаћа се само за главни објекат. У случају да је предмет уписа само помоћни, односно економски објекат изграђен на пољопривредном земљишту, односно изграђен у оквиру регистрованог пољопривредног газдинства, а који је у функцији главног објекта, не формира се катастарска парцела, а накнада прописана овим законом се не плаћа, нити се уписују забележбе прописане овим законом. У случају уписа права својине на линијском инфраструктурном објекту, упис права својине врши се сходном применом члана 119. Закона о путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/18, 95/18 – др. закон и 92/23 – др. закон). Уколико Агенција у поступку утврди да нису испуњени услови за упис права својине, о томе без одлагања обавештава подносиоца пријаве и надлежног грађевинског инспектора електронским путем, на начин који пропише директор Агенције. За објекте из члана 2. став 1. овог закона, Агенција утврђује да нису испуњени услови за упис права својине и о томе обавештава Републичку дирекцију за имовину Републике Србије и надлежног грађевинског инспектора који доноси решење о уклањању објекта и на њима се уписује предбележба права својине на објекту у корист Републике Србије, на основу потврде Агенције, до извршења решења о уклањању објекта. Предбележба из става 9. овог члана може се оправдати на основу одлуке Владе о преузимању објекта, коју Агенција доставља Заводу, у ком случају се поступак за уклањање објекта обуставља. На потврду Агенције не може се изјавити жалба, нити се може покренути управни спор, али се тужбом може покренути поступак пред судом опште надлежности, према месту где се непокретност налази. По упису права својине на објекту и земљишту испод објекта, у складу са одредбама овог закона, власник објекта има сва права власника објекта изграђеног у складу са законом, осим ограничења која су прописана овим законом.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Koji dodatni izuzeci za zemljište postoje?

Za zemlju društvenog preduzeća u stečaju traži se akt/isprava o sticanju nepodobna za neposredan upis, uz obavezu upisa zemljišta u pet godina. Nosilac upisanog prava korišćenja javnog zemljišta izjednačen je sa vlasnikom osim zakonski isključene konverzije. Ne prenosi se tuđa svojina samo na osnovu korišćenja objekta.

Ако је објекат, за који је поднета пријава за упис, изграђен на земљишту у искључивој приватној својини другог правног или физичког лица, које није и власник објекта, а подносилац пријаве није доставио подобне доказе о праву својине на земљишту, Агенција обавештава подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта и упућује га да као претходно питање утврди право својине на земљишту пред надлежним органом, у року од пет година, од дана добијања обавештења од Агенције. У случају неуспеха у спору власника објекта из става 1. овог члана, власник земљишта има право да тражи уклањање објекта. Изузетно од става 1. овог члана, ако је у тренутку изградње објекта постојао правни основ на земљишту на коме је објекат изграђен, а који је после изградње објекта престао да постоји (оспорено право својине на змељишту, дошло до промене имаоца права на земљишту које је било у својини другог физичког или правног лица и сл.), Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту у корист подносиоца пријаве, који уз пријаву достави и доказе да се пријава односи искључиво на стамбени објекат који најмање 20 година служи за становање подносиоца пријаве, да је за објекат плаћен порез у континуитету минимум 10 година, да није донето решење о уклањању објекта у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња, као и да подносилац пријаве у власништву нема другу непокретност која му служи за становање, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година реши имовинско-правне односе на земљишту. Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у својини друштвених предузећа у стечају, а подносилац пријаве је приложио акт надлежног органа или другу исправу о стицању права на земљишту, која није подобна за упис права својине у катастру непокретности, Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година упише право својине на земљишту. Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а на њему постоји уписано право коришћења физичког или правног лица (осим случајева за које је законом којим се уређује планирање и изградња изузета могућност претварања права коришћења у право својине), такво лице се, у смислу одредби овог закона изједначава са власником. Забележба из ст. 3. и 4. овог члана брише се приликом уписа власника објекта на земљишту за редовну употребу у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња. III. УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА 1. Поступање Завода

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li bespravni objekat daje automatsko pravo na tuđe privatno zemljište?

Ne. Bez podobnih dokaza podnosilac se upućuje da u pet godina riješi svojinu zemljišta. Ako ne uspije, vlasnik zemljišta može tražiti uklanjanje. Izuzeci zahtijevaju sve posebne uslove, a ne samo dugogodišnje stanovanje.

Ако је објекат, за који је поднета пријава за упис, изграђен на земљишту у искључивој приватној својини другог правног или физичког лица, које није и власник објекта, а подносилац пријаве није доставио подобне доказе о праву својине на земљишту, Агенција обавештава подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта и упућује га да као претходно питање утврди право својине на земљишту пред надлежним органом, у року од пет година, од дана добијања обавештења од Агенције. У случају неуспеха у спору власника објекта из става 1. овог члана, власник земљишта има право да тражи уклањање објекта. Изузетно од става 1. овог члана, ако је у тренутку изградње објекта постојао правни основ на земљишту на коме је објекат изграђен, а који је после изградње објекта престао да постоји (оспорено право својине на змељишту, дошло до промене имаоца права на земљишту које је било у својини другог физичког или правног лица и сл.), Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту у корист подносиоца пријаве, који уз пријаву достави и доказе да се пријава односи искључиво на стамбени објекат који најмање 20 година служи за становање подносиоца пријаве, да је за објекат плаћен порез у континуитету минимум 10 година, да није донето решење о уклањању објекта у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња, као и да подносилац пријаве у власништву нема другу непокретност која му служи за становање, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година реши имовинско-правне односе на земљишту. Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у својини друштвених предузећа у стечају, а подносилац пријаве је приложио акт надлежног органа или другу исправу о стицању права на земљишту, која није подобна за упис права својине у катастру непокретности, Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година упише право својине на земљишту. Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а на њему постоји уписано право коришћења физичког или правног лица (осим случајева за које је законом којим се уређује планирање и изградња изузета могућност претварања права коришћења у право својине), такво лице се, у смислу одредби овог закона изједначава са власником. Забележба из ст. 3. и 4. овог члана брише се приликом уписа власника објекта на земљишту за редовну употребу у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња. III. УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА 1. Поступање Завода

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Koji su svi uslovi uskog izuzetka dugogodišnjeg stanovanja na tuđem zemljištu?

U vrijeme gradnje postojao je pravni osnov koji je kasnije prestao; isključivo stambeni objekat služi podnosiocu najmanje 20 godina; porez je plaćen u kontinuitetu najmanje deset godina; nema rješenja o uklanjanju po ZPI; podnosilac nema drugu stambenu nepokretnost. Upis prati obaveza da se za pet godina riješe odnosi na zemljištu. Sami brojevi 20 i 10 nijesu dovoljni.

Ако је објекат, за који је поднета пријава за упис, изграђен на земљишту у искључивој приватној својини другог правног или физичког лица, које није и власник објекта, а подносилац пријаве није доставио подобне доказе о праву својине на земљишту, Агенција обавештава подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта и упућује га да као претходно питање утврди право својине на земљишту пред надлежним органом, у року од пет година, од дана добијања обавештења од Агенције. У случају неуспеха у спору власника објекта из става 1. овог члана, власник земљишта има право да тражи уклањање објекта. Изузетно од става 1. овог члана, ако је у тренутку изградње објекта постојао правни основ на земљишту на коме је објекат изграђен, а који је после изградње објекта престао да постоји (оспорено право својине на змељишту, дошло до промене имаоца права на земљишту које је било у својини другог физичког или правног лица и сл.), Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту у корист подносиоца пријаве, који уз пријаву достави и доказе да се пријава односи искључиво на стамбени објекат који најмање 20 година служи за становање подносиоца пријаве, да је за објекат плаћен порез у континуитету минимум 10 година, да није донето решење о уклањању објекта у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња, као и да подносилац пријаве у власништву нема другу непокретност која му служи за становање, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година реши имовинско-правне односе на земљишту. Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у својини друштвених предузећа у стечају, а подносилац пријаве је приложио акт надлежног органа или другу исправу о стицању права на земљишту, која није подобна за упис права својине у катастру непокретности, Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година упише право својине на земљишту. Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а на њему постоји уписано право коришћења физичког или правног лица (осим случајева за које је законом којим се уређује планирање и изградња изузета могућност претварања права коришћења у право својине), такво лице се, у смислу одредби овог закона изједначава са власником. Забележба из ст. 3. и 4. овог члана брише се приликом уписа власника објекта на земљишту за редовну употребу у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња. III. УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА 1. Поступање Завода

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako RGZ sprovodi potvrdu po posebnom zakonu?

Prioritetno, na osnovu izvršne potvrde, bez redovnog upravnog postupka i rješenja o promjeni i bez taksi. Formalno/tehnički neispravnu potvrdu ne sprovodi nego obavještava Agenciju. Promjene su na e-katastru javne u roku od 24 sata nakon upisa; površine se mogu korigovati odgovarajućim elaboratom.

Завод врши упис права својине на основу одредби овог закона, потврде Агенције као извршне исправе која се издаје након измирења обавезе плаћања накнаде и закона којим је уређен упис непокретности у катастар непокретности и инфраструктуре, приоритетно, без обзира на редослед одлучивања прописан законом којим се уређује поступак уписа у катастар непокретности и инфраструктуре, без сагласности лица која су раније поднела захтеве надлежном органу Завода. У случају да потврда Агенције има формалних, односно техничких недостатака, Завод не спроводи потврду и о томе без одлагања обавештава Агенцију. Завод, у складу са одредбама овог закона, не спроводи управни поступак, нити доноси решење о промени у катастру непокретности и инфраструктуре, већ врши упис права својине и других стварних права, деобу, упис забележбе, брисање права и забележбе и друге промене, на основу овог и других посебних закона, без наплате такси и накнада. Подаци о површини земљишта под објектом, објекта, дела објекта и посебног дела објекта који су уписани у катастар непокретности на основу података из евиденције о утврђеним променама на непокретностима које нису уписане у катастар непокретности у складу са одредбама закона којим се уређује државни премер и катастар, могу се кориговати у складу са одредбама закона којим се уређује поступак уписа у катастар непокретности, на основу елабората геодетских радова. По добијању потврде од стране Агенције, Завод по службеној дужности прослеђује потврду надлежној организационој јединици пореске управе и надлежној локалној пореској администрацији. Све промене у бази катастра непокретности и катастра инфраструктуре извршене у складу са одредбама овог закона јавно су доступне на е-катастру у року од 24 сата након извршеног уписа права својине. *Службени гласник РС, број 80/2026 2. Упис права својине у корист

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Šta se dešava sa neprometovanim posebnim dijelovima nestalog investitora?

Ako je investitor nepoznat/nedostupan ili pravno lice prestalo bez sljedbenika, na neprometovanim posebnim dijelovima upisuje se Republika na osnovu potvrde. Zaštićena obavezna javna svojina AP/JLS ne prenosi se automatski Republici. Za druge neprijavljene javne slučajeve slijede predzabilježba i postupanje inspekcije.

На објектима из члана 2. став 1. овог закона уписује се право својине у корист Републике Србије у случају испуњавања услова из члана 12. ст. 9. и 10. овог закона. Изузетно од става 1. овог члана у корист Републике Србије неће се уписати непокретности које су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Ако је инвеститор непознат или није доступан, као и у случају да је правно лице престало да постоји и нема правне следбенике, а изградио је објекат или више објеката са више посебних делова, од којих неки нису прометовани, на непрометованим посебним деловима уписује се Република Србија на основу потврде Агенције. За објекте за које није поднета пријава, а који су у складу са одредбама овог закона предмет уписа права својине у корист Републике Србије, Агенција доставља Заводу списак објеката ради уписа предбележбе права својине. За објекте из става 4. овог члана, за које није поднета пријава, Агенција обавештава Републичку дирекцију за имовину Републике Србије и надлежног грађевинског инспектора који доноси решење о уклањању објекта. Предбележба из става 4. овог члана може се оправдати на основу одлуке Владе о преузимању објекта, коју Агенција доставља Заводу, у ком случају се поступак за уклањање објекта обуставља. 3. Формирање катастарске парцеле

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li se posebnim upisom automatski stiče cijela parcela?

Ne. U propisanom javnosvojinskom slučaju RGZ formira parcelu zemljišta ispod objekta; ostatak zadržava raniji upis. Ako je podnosilac već isključivi vlasnik parcele, nova parcela ispod objekta se ne formira. Kod susvojine se po pravilu ne mijenjaju prava na parceli; za objekat na više parcela važi parcela sa najvećim dijelom, bez nove posebne parcele ispod objekta.

Када Агенција утврди да су поред услова за упис права својине на објекту испуњени и услови за формирање катастарске парцеле испод објекта, у потврди коју доставља Заводу, не наводи се површина земљишта испод објекта, већ Завод у поступку деобе парцеле утврђује површину новонасталих катастарских парцела и врши упис права својине на новонасталој катастарској парцели формираној од земљишта испод објекта. Упис права својине из става 1. овог члана врши се на основу евиденције о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности. Поступак из става 1. овог члана, примењује се када је главни објекат саграђен на земљишту у искључивој јавној својини и јавној својини са неопредељеним уделом, као и у јавној својини у опредељеном уделу уколико је упис настао искључиво као резултат уписа земљишта под објектом по одредбама Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 145/14), осим када на земљишту постоји уписано право коришћења физичког или правног лица. Када је катастарска парцела у сусвојини или заједничкој својини више лица од којих је само један власник објекта, право својине на објекту уписује се у корист лица чији је објекат, на основу потврде Агенције, док се на катастарској парцели не врше промене. Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана за објекте који се налазе на две или више катастарских парцела примењују се правила овог закона која се односе на упис права својине на објекту, која важе за парцелу на којој се налази највећи део објекта и не формира се посебна катастарска парцела под објектом. На катастарској парцели која је формирана од земљишта испод објекта, уписује се право својине у корист власника објекта, док се на катастарској парцели формираној од земљишта на коме се не налази објекат, који је предмет уписа по овом закону, не мења претходни упис права својине. Власник објекта и катастарске парцеле формиране од земљишта испод објекта има право пролаза преко катастарске парцеле формиране од земљишта на коме се не налази објекат који је предмет уписа по овом закону, ради приступа објекту у границама досадашњег фактичког коришћења те катастарске парцеле и на начин који у најмањој мери ограничава право власника послужног добра, што Агенција утврђује у потврди коју доставља Заводу ради уписа права својине на објекту и земљишту испод објекта. Право службености из става 7. овог члана, установљава се без накнаде и престаје по утврђивању земљишта за редовну употребу објекта, у складу са одредбама овог и закона којим се уређује планирање и изградња. Власник објекта који је право својине на земљишту испод објекта стекао на основу овог закона, има обавезу формирања катастарске парцеле за редовну употребу објекта, осим у случају када је објекат изграђен на пољопривредном, односно шумском земљишту, у року од пет година од дана уписа права својине на објекту и земљишту, у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња. Потврда коју Агенција издаје ради уписа права својине на објекту и земљишту испод објекта обавезно садржи и обавезу из става 9. овог члана, ради уписа забележбе у катастар непокретности. Ако је објекат изграђен на катастарској парцели која је у искључивој својини подносиоца пријаве, не формира се катастарска парцела испод објекта.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Koja obaveza ostaje poslije sticanja zemljišta ispod objekta?

Vlasnik po pravilu u pet godina od upisa objekta i zemljišta formira parcelu za redovnu upotrebu po ZPI, uz izuzetak poljoprivrednog/šumskog zemljišta. Upisuje se zabilježba obaveze. Privremena besplatna službenost pristupa preko ostatka parcele prati faktički pristup i najmanje opterećenje i prestaje utvrđivanjem zemljišta za redovnu upotrebu.

Када Агенција утврди да су поред услова за упис права својине на објекту испуњени и услови за формирање катастарске парцеле испод објекта, у потврди коју доставља Заводу, не наводи се површина земљишта испод објекта, већ Завод у поступку деобе парцеле утврђује површину новонасталих катастарских парцела и врши упис права својине на новонасталој катастарској парцели формираној од земљишта испод објекта. Упис права својине из става 1. овог члана врши се на основу евиденције о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности. Поступак из става 1. овог члана, примењује се када је главни објекат саграђен на земљишту у искључивој јавној својини и јавној својини са неопредељеним уделом, као и у јавној својини у опредељеном уделу уколико је упис настао искључиво као резултат уписа земљишта под објектом по одредбама Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 145/14), осим када на земљишту постоји уписано право коришћења физичког или правног лица. Када је катастарска парцела у сусвојини или заједничкој својини више лица од којих је само један власник објекта, право својине на објекту уписује се у корист лица чији је објекат, на основу потврде Агенције, док се на катастарској парцели не врше промене. Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана за објекте који се налазе на две или више катастарских парцела примењују се правила овог закона која се односе на упис права својине на објекту, која важе за парцелу на којој се налази највећи део објекта и не формира се посебна катастарска парцела под објектом. На катастарској парцели која је формирана од земљишта испод објекта, уписује се право својине у корист власника објекта, док се на катастарској парцели формираној од земљишта на коме се не налази објекат, који је предмет уписа по овом закону, не мења претходни упис права својине. Власник објекта и катастарске парцеле формиране од земљишта испод објекта има право пролаза преко катастарске парцеле формиране од земљишта на коме се не налази објекат који је предмет уписа по овом закону, ради приступа објекту у границама досадашњег фактичког коришћења те катастарске парцеле и на начин који у најмањој мери ограничава право власника послужног добра, што Агенција утврђује у потврди коју доставља Заводу ради уписа права својине на објекту и земљишту испод објекта. Право службености из става 7. овог члана, установљава се без накнаде и престаје по утврђивању земљишта за редовну употребу објекта, у складу са одредбама овог и закона којим се уређује планирање и изградња. Власник објекта који је право својине на земљишту испод објекта стекао на основу овог закона, има обавезу формирања катастарске парцеле за редовну употребу објекта, осим у случају када је објекат изграђен на пољопривредном, односно шумском земљишту, у року од пет година од дана уписа права својине на објекту и земљишту, у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња. Потврда коју Агенција издаје ради уписа права својине на објекту и земљишту испод објекта обавезно садржи и обавезу из става 9. овог члана, ради уписа забележбе у катастар непокретности. Ако је објекат изграђен на катастарској парцели која је у искључивој својини подносиоца пријаве, не формира се катастарска парцела испод објекта.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li poseban upis gasi tuđa prava ili krivični postupak bespravne gradnje?

Ne. Ostaju pravo trećih na svojinsku zaštitu i naknadu štete i postupci po Krivičnom zakoniku za bespravnu gradnju. Fikcija izgradnje u skladu sa zakonom iz izmjene 80/2026 ne briše ove izričite odredbe.

Уписом права својине у складу са овим законом не дира се у права трећих лица да остварују право на својинску заштиту и право на накнаду штете, нити се утиче на поступке који се воде у складу са одредбама Кривичног законика у вези са извршењем кривичног дела бесправне градње.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Može li novi poseban zakon da se koristi za objekat koji nije bio izgrađen do 24.10.2025?

Ne. Za takvu gradnju primenjuje se redovni režim Zakona o planiranju i izgradnji i inspekcijske posledice, ne ovaj poseban upis.

nisu bili izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu predmet upisa

Da li pravnosnažno/konačno staro rešenje o ozakonjenju ili legalizaciji i dalje može u katastar?

Da. Rešenja doneta do stupanja novog zakona na snagu upisuju se po pravilima katastarskog upisa.

Pravnosnažna ili konačna rešenja o ozakonjenju i legalizaciji ... upisuju se

Da li je dovoljno samo zakasniti i podneti prijavu u jednogodišnjem periodu?

Ne. Ni tokom izuzetnog perioda do 24.10.2026. samo kašnjenje nije bilo dovoljno: uz prijavu se dostavlja dokaz iz kojeg se nesumnjivo utvrđuje objektivan razlog propuštanja. Protek tog perioda ne izjednačava se sa odbijanjem ranije blagovremene prijave.

Изузетно од става 1. овог члана, лица која из објективних разлога нису поднела пријаву у прописаном року, исту могу поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, уколико уз пријаву доставе и доказе из којих се на несумњив начин може утврдити оправданост за неподношење пријаве.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Može li se posle redovnog roka ipak podneti prijava?

Član 20 stav 2 dozvolio je izuzetnu prijavu uz nesumnjiv dokaz objektivnog razloga u roku od godine od 24.10.2025. Službeno obavještenje Agencije navodi krajnji datum 24.10.2026, koji je na datum ove provjere istekao. To ne znači obustavu obrade ili zabranu dopuštene dopune već podnesene prijave.

Изузетно од става 1. овог члана, лица која из објективних разлога нису поднела пријаву у прописаном року, исту могу поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, уколико уз пријаву доставе и доказе из којих се на несумњив начин може утврдити оправданост за неподношење пријаве.

Službeni izvor: obavještenje Agencije od 9.2.2026, https://svojnasvome.gov.rs/htdocs/Files/22670/Obavestenje-Agencije-za-prostorno-planiranje-i-urbanizam-09022026.pdf . Profilsku oznaku da je rok još otvoren ne treba zaključivati iz samog postojanja objektivnog razloga.

Koji su rokovi novih prijava i šta znači njihov istek?

Zakon navodi redovni period od 60 dana nakon 45 dana od stupanja na snagu i objavljivanja skupa podataka. Agencija je redovni operativni rok završila 8.2.2026. u 24.00, a izuzetan uz dokaz objektivnog razloga navela do 24.10.2026. Oba su na datum provjere istekla. Dopuštena dopuna ranije prijave i nastavak postupka nijesu nova prijava.

Рок за подношење пријаве из члана 7. овог закона почиње да тече истеком рока од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона и траје 60 дана. Изузетно од става 1. овог члана, лица која из објективних разлога нису поднела пријаву у прописаном року, исту могу поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, уколико уз пријаву доставе и доказе из којих се на несумњив начин може утврдити оправданост за неподношење пријаве. Објекти за које је поднета пријава, а Агенција утврди да нису били изграђени до дана ступања на снагу овог закона, нису предмет уписа у складу са одредбама овог закона и на њих ће се примењивати одредбе закона којим се уређује планирање и изградња, које се односе на изградњу објеката без прибављене грађевинске дозволе, решења о одобрењу за извођење радова, односно употребне дозволе и биће уклоњени, односно уписани у корист Републике Србије, на основу потврде Агенције. На лица која без издатог решења о грађевинској дозволи, решења о одобрењу за извођење радова или другог акта у складу са законом којим се уређује изградња објеката, после ступања на снагу овог закона започну или заврше изградњу, примењиваће се одредбе закона којим се уређује изградња објеката и кривични поступак. За објекте из става 4. овог члана, надлежни грађевински инспектор доноси решење о обустави радова и уклањању објекта, односно дела објекта који је изграђен супротно закону, које без одлагања доставља Републичком грађевинском инспектору, а објекат, део објекта, односно посебни део објекта који је изграђен супротно закону, се уклања или са земљиштем испод објекта, постаје јавна својина Републике Србије. Решење из става 5. овог члана извршиће се на терет лица које је изградило објекат. Решење из става 5. овог члана, Републички грађевински инспектор доставља Агенцији, која упоређује решење са ID бројем објекта из евиденције о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности и прослеђује потврду Заводу, ради уписа права својине у корист Републике Србије. Јединица локалне самоуправе је дужна да у року од 45 дана од ступања на снагу овог закона, Агенцији достави дигитални зонинг план који садржи обележене зоне постојеће или планиране површине јавне намене или јавне површине које су у обавезној јавној својини, земљиште у режиму јавног коришћења, зоне заштите природног и културног добра од великог значаја и културног добра од изузетног значаја као и зоне са објектима уписаним у Листу светске културне баштине или на самом културном добру, границе друге зоне заштите природног добра, зоне јавног водног добра, зоне пружног појаса и зоне санитарне заштите водоизворишта, као и зоне за утврђивање доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Уколико јединица локалне самоуправе не достави дигитални зонинг план у року из става 8. овог члана или достављени зонинг план не одговара прописаној садржини, Агенција о трошку јединице локалне самоуправе ангажује овлашћену организацију за послове просторног планирања, урбанизма или геодезије да изради зонинг план у складу са одредбама овог закона. За градове који у свом саставу имају градске општине, подаци из става 8. овог члана могу се доставити и за територију градске општине. Директор Агенције утврђује стандарде за прикупљање, евидентирање и доставу података путем информационог система израђеном за ове потребе, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, који се објављују на званичној интернет страници Агенције. По добијању податка и документације из члана 10. став 1. овог закона, као и на основу других извора података за потребе идентификације и утврђивања права на објектима, Агенција, у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона, чини јавно доступним скуп података за јавно излагање. Агенција ће поднете приговоре из члана 10. ст. 2. и 3. овог закона размотрити без одлагања и о основаности приговора обавестити подносиоца. По објављивању скупа података за јавно излагање из става 12. овог члана почиње да тече рок од 60 дана за подношење пријава. Подносиоци пријава и сва друга заинтересована лица имају право на изјављивање приговора Агенцији на податке из става 12. овог члана од момента објављивања скупа података за јавно излагање у року од 60 дана, а најкасније у року од 90 дана од момента објављивања. Правноснажна или коначна решења о озакоњењу и легализацији објеката, донета до дана ступања на снагу овог закона, уписују се у евиденцију непокретности и правима на њима, у складу са одредбама закона којим се уређује поступак уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li poseban upis neposredno mijenja urbanistički plan?

Ne. Donosioci planova u roku od dvije godine poslije upisa objekata sa svoje teritorije preispituju i usklađuju postojeće ili donose nove planove, naročito za neformalna naselja i blokove sa odstupanjima. Usklađivanje izgrađenosti zahtijeva propisanu odluku Komisije i smjernice Savjeta; sam katastarski upis nije novi planski parametar.

Обавезују се сви доносиоци планских докумената да у року од две године, по извршеном упису објеката са своје територије, изврше преиспитивање и усклађивање важећих планских докумената, односно доношење нових планских докумената, а нарочито у погледу планирања и уређења неформалних насеља на својој територији или урбанистичких блокова где постоје видљиве разлике у спратности, заузећу и сл. Усаглашавање изграђености по урбанистичким блоковима могуће је на основу одлуке Комисије за планове која је усаглашена са смерницама Савета за урбанизам и архитектуру Републике Србије. Савет из става 2. овог члана, заједно са Комисијом са планове, учествује у поступку измене односно доношењу нових планских документа и одређивању зона урбане планске обнове. У састав Савета из става 2. овог члана именују се истакнути стручњаци из области заштите животне средине, заштите непокретних културних добара, архитектуре, просторног планирања, урбанизма и правних наука.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li se objekat upisan po posebnom zakonu može priključiti na komunalnu/energetsku mrežu?

Može ako postoje tehnički uslovi koje utvrdi nadležni operator; ovaj priključak se rešava izvan objedinjene procedure.

ukoliko postoje tehnički uslovi ... izvan objedinjene procedure

Kada privremeni priključak nezakonito izgrađenog objekta postaje trajan?

Priključak izvršen po Uredbi 70/2023 postaje trajan ako se na objektu upiše svojina po ovom zakonu. To je poseban slučaj od novog priključivanja, za koje operator utvrđuje tehničke uslove van objedinjene procedure.

Привремена прикључења извршена у складу са Уредбом о начину, условима и поступку за привремено прикључење на електроенергетску мрежу, гасну мрежу и/или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију незаконито изграђених објеката („Службени гласник РС”, број 70/23) постају трајна, у случају да на објекту буде уписано право својине у складу са одредбама овог закона. По извршеном упису права својине на објекту, стиче се могућност да се објекат прикључи на електроенергетску мрежу, гасну мрежу и/или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију, уколико постоје технички услови које утврђује привредно друштво које обавља регистровану енергетску, односно комуналну делатност, у складу са законом, изван обједињене процедуре.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Ko pomaže podnosiocima i uređuje naselja na zemljištu društvenih preduzeća u stečaju?

JLS za naselja iz člana 13 stav 4 u dvije godine od stupanja zakona na snagu mijenja/donosi plan sa parcelacijom ili preparcelacijom za rješavanje zemljišta. Svim zainteresovanima bez potrebnog znanja ili tehnike obezbjeđuje pravnu i tehničku pomoć za prijavu/prigovor. Ta pomoć ne produžava sama po sebi rok prijave.

Обавезује се јединица локалне самоуправе на чијој територији се налазе насељена места или делови насељеног места које се састоји од објеката из члана 13. став 4. овог закона, да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, изврши измену односно донесе нови плански документ који садржи план парцелације, односно препарцелације за насељена места односно делове насељених места, у циљу формирања катастарских парцела и решавања имовинскоправних односа на земљишту. Јединица локалне самоуправе ће омогућити правну и техничку помоћ свим заинтересованим лицима која не располажу потребним знањем или техничким могућностима, за подношење пријаве односно приговора.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Kako se razlikuju ozakonjenje, upis u katastar i upotrebna dozvola i koji postupak, zahtev ili dokument danas vazi?

Zakon o ozakonjenju prestao je da važi 24.10.2025; za obuhvaćene objekte stari postupci su obustavljeni. Poseban upis po zakonu 91/2025 i 80/2026 ima dejstva iz člana 12 i samostalnog člana 6 izmjene: upisani objekti smatraju se izgrađenim u skladu sa zakonom. To samo po sebi ne predstavlja izdatu upotrebnu dozvolu niti državnu garanciju bezbjednosti. Ostaju posebni uslovi korišćenja, prava trećih lica i odgovornost vlasnika. Redovan upis po drugim osnovima ne dobija automatski sva dejstva ovog posebnog zakona.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о озакоњењу објеката („Службени гласник РС”, бр. 96/15, 83/18, 81/20 – УС, 1/23 – УС и 62/23). Поступци започети у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката за објекте прописане у члану 1. овог закона, обустављају се даном ступања на снагу овог закона, укључујући и поступке за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта. За поступке из става 2. овог члана, не доноси се посебно решење о обустави поступка, већ колективно решење.

Za pravno dejstvo vidjeti i član 12 stav 12, član 5 i član 11, kao i samostalni član 6 izmjene 80/2026: https://slgl.pravno-informacioni-sistem.rs/api/prins/viewdoc?uuid=ef3bc1bc-5f6b-4989-a6c0-4563e22b8760 . Za ranije konačno/pravnosnažno ozakonjenje mjerodavan je član 20.

Šta se desilo sa neokončanim postupkom po starom Zakonu o ozakonjenju?

Za objekte iz člana 1, započeti postupci ozakonjenja obustavljeni su 24.10.2025, uključujući utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu. Donosi se kolektivno rješenje, bez pojedinačnog rješenja za svaki predmet. Ranije pravnosnažno ili konačno rješenje posebno se razmatra po članu 20.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о озакоњењу објеката („Службени гласник РС”, бр. 96/15, 83/18, 81/20 – УС, 1/23 – УС и 62/23). Поступци започети у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката за објекте прописане у члану 1. овог закона, обустављају се даном ступања на снагу овог закона, укључујући и поступке за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта. За поступке из става 2. овог члана, не доноси се посебно решење о обустави поступка, већ колективно решење.

Poseban upis je moguć samo za zakonom obuhvaćene nepokretnosti i uz sve izuzetke i prava trećih lica. Rok za novu prijavu nije isto što i mogućnost dopune ranije podnesene prijave.

Da li se danas pokreće novi postupak po Zakonu o ozakonjenju objekata?

Ne. Taj zakon je prestao da važi 24.10.2025; aktuelni poseban režim je Zakon 91/2025 sa izmenama 80/2026.

prestaje da važi Zakon o ozakonjenju objekata

Da li posle završnih radova nedostaje stručna izjava o tehničkim standardima i podobnosti za upotrebu?

Da — bez nje obaveštenje propisano izmenom 80/2026 nije kompletno.

Након завршетка радова из става 1. овог члана, власник објекта доставља Агенцији и надлежном грађевинском инспектору обавештење које садржи извештај о затеченом стању објекта, са изјавом стручног лица да су радови изведени у складу са техничким стандардима за ту врсту радова и да је објекат подобан за употребу.

Samostalni član 5 izmjene 80/2026. Obaveza nastaje nakon završetka radova iz tog člana; nedostajući izvještaj nije oslobođenje od obavještavanja i stručne izjave.

Da li su po završetku radova obavešteni i Agencija i građevinski inspektor?

Moraju biti obavešteni u režimu iz izmene 80/2026.

Након завршетка радова из става 1. овог члана, власник објекта доставља Агенцији и надлежном грађевинском инспектору обавештење које садржи извештај о затеченом стању објекта, са изјавом стручног лица да су радови изведени у складу са техничким стандардима за ту врсту радова и да је објекат подобан за употребу.

Samostalni član 5 izmjene 80/2026. Obaveza nastaje nakon završetka radova iz tog člana; nedostajući izvještaj nije oslobođenje od obavještavanja i stručne izjave.

Šta se dostavlja po završetku tih završnih radova?

Agenciji i građevinskom inspektoru dostavlja se obaveštenje sa izveštajem i izjavom stručnog lica o standardima i podobnosti objekta za upotrebu.

Након завршетка радова из става 1. овог члана, власник објекта доставља Агенцији и надлежном грађевинском инспектору обавештење које садржи извештај о затеченом стању објекта, са изјавом стручног лица да су радови изведени у складу са техничким стандардима за ту врсту радова и да је објекат подобан за употребу.

Samostalni član 5 izmjene 80/2026. Obaveza nastaje nakon završetka radova iz tog člana; nedostajući izvještaj nije oslobođenje od obavještavanja i stručne izjave.

Da li nedostaje izveštaj o zatečenom stanju za završne radove na već upisanom, konstruktivno završenom objektu?

Da — izmena 80/2026 ga propisuje kao osnov za te radove u ovom prelaznom režimu.

na osnovu izveštaja o zatečenom stanju

Samostalni član 5 Zakona o izmjenama i dopunama (80/2026), a ne član 5 osnovnog zakona. Izvor i dokaz provjere: PREGLED_IZVORA_CITATA_2026_10_25.json.

Kako se završava objekat već upisan po posebnom zakonu ako je konstruktivno gotov, ali nema instalacije/stolariju/završenu fasadu?

Do usklađivanja planskih dokumenata iz člana 21, već evidentirani i upisani, konstruktivno završeni objekti ili posebni dijelovi bez navedenih unutrašnjih instalacija, stolarije ili završene fasade mogu se dovesti u funkcionalno stanje. Osnov je izvještaj ovlašćenog lica koji utvrđuje potrebnu vrstu i obim radova. Ovo nije opšte oslobođenje od akata za svaku rekonstrukciju ili dogradnju.

У циљу завршетка изградње објеката и посебних делова објеката евидентираних и уписаних у складу са овим законом, који су завршени у конструктивном смислу, а на којима нису изведени радови на изградњи унутрашњих инсталација, столарији, као и на објектима без завршене фасаде, до усклађивања планских докумената из члана 21. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Службени гласник РС”, број 91/25), могу се извести радови у циљу завршетка објекта и довођења објекта у функционално стање. Радови из става 1. овог члана, изводе се на основу извештаја о затеченом стању објекта изграђеног од стране овлашћеног лица, којим се утврђује врста и обим радова неопходних за завршетак објекта и довођење објекта у функционално стање.

Samostalni član 5 izmjene 80/2026 važi od 1.9.2026. Nakon radova ostaju obavještenje Agenciji i inspektoru i izvještaj sa stručnom izjavom iz stava 3.

Šta se dodatno prilaže u CEOP za upisani objekat sa posebnim uslovima korišćenja?

Za evidentirane/upisane objekte iz člana 11 stav 7, pri pribavljanju akata za izgradnju u objedinjenoj proceduri pored redovne dokumentacije ZPI dostavlja se i izvještaj o zatečenom stanju iz samostalnog člana 5 stav 2 izmjene 80/2026. To nije ista procedura kao pribavljanje posebnih uslova za upotrebu van CEOP po članu 11.

У циљу завршетка изградње објеката и посебних делова објеката евидентираних и уписаних у складу са овим законом, који су завршени у конструктивном смислу, а на којима нису изведени радови на изградњи унутрашњих инсталација, столарији, као и на објектима без завршене фасаде, до усклађивања планских докумената из члана 21. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Службени гласник РС”, број 91/25), могу се извести радови у циљу завршетка објекта и довођења објекта у функционално стање. Радови из става 1. овог члана, изводе се на основу извештаја о затеченом стању објекта изграђеног од стране овлашћеног лица, којим се утврђује врста и обим радова неопходних за завршетак објекта и довођење објекта у функционално стање. Након завршетка радова из става 1. овог члана, власник објекта доставља Агенцији и надлежном грађевинском инспектору обавештење које садржи извештај о затеченом стању објекта, са изјавом стручног лица да су радови изведени у складу са техничким стандардима за ту врсту радова и да је објекат подобан за употребу. За објекте из члана 11. став 7. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Службени гласник РС”, број 91/25) уписане и евидентиране у складу са одредбама овог закона, у поступку прибављања аката за изградњу у оквиру обједињене процедуре, поред документације прописане Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23 и 91/25), доставља се и извештај из става 2. овог члана.

Samostalni član 5 izmjene 80/2026, ne član 5 osnovnog zakona.

Da li izmjena 80/2026 ostavlja nezavršene postupke po starim pravilima?

Ne. Postupci koji nijesu okončani do stupanja izmjene na snagu 1.9.2026. završavaju se po izmijenjenom zakonu. To nije ponovno otvaranje roka za nove prijave niti vraćanje obustavljenog ozakonjenja.

Поступци који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона. Подзаконски акт за спровођење овог закона донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Републички геодетски завод ускладиће своје подзаконске акте са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Објекти уписани у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14) за које није поднета пријава по овом закону, изједначавају се у правима и обавезама са објектима евидентираним и уписаним по одредбама овог закона, без обавезе плаћања накнаде за допринос за уређивање грађевинског земљишта, а уписана забележба забране располагања објектима пре плаћања накнаде за допринос за уређивање грађевинског земљишта брише се. Имовинско-правни односи на земљишту из става 4. овог члана решаваће се применом члана 12. став 12. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Службени гласник РС”, број 91/25). Сви објекти уписани у складу са одредбама овог закона, сматрају се објектима изграђеним у складу са законом.

Samostalni član 6 izmjene 80/2026; razlikuje se od prestanka starog ozakonjenja iz člana 27 osnovnog zakona.

Koje pravno dejstvo izmjena 80/2026 daje objektima upisanim po ovom zakonu?

Svi objekti upisani po ovom zakonu smatraju se izgrađenim u skladu sa zakonom. Posebni čl. 5, 11 i 17 i dalje čuvaju rizik vlasnika, posebne uslove korišćenja, prava trećih i krivične postupke. Fikcija legalne izgradnje nije navod da je izdata zasebna upotrebna dozvola.

Поступци који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона. Подзаконски акт за спровођење овог закона донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Републички геодетски завод ускладиће своје подзаконске акте са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Објекти уписани у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14) за које није поднета пријава по овом закону, изједначавају се у правима и обавезама са објектима евидентираним и уписаним по одредбама овог закона, без обавезе плаћања накнаде за допринос за уређивање грађевинског земљишта, а уписана забележба забране располагања објектима пре плаћања накнаде за допринос за уређивање грађевинског земљишта брише се. Имовинско-правни односи на земљишту из става 4. овог члана решаваће се применом члана 12. став 12. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Службени гласник РС”, број 91/25). Сви објекти уписани у складу са одредбама овог закона, сматрају се објектима изграђеним у складу са законом.

Samostalni član 6 izmjene 80/2026, koji se primjenjuje od 1.9.2026.

Šta važi za objekte upisane po posebnom zakonu 25/2013 i 145/2014 bez nove prijave?

Izjednačeni su u pravima i obavezama sa upisanim po novom zakonu, bez obaveze naknade za doprinos; briše se zabilježba zabrane raspolaganja prije plaćanja doprinosa. Za zemljište samostalni član 6 izričito upućuje na član 12 stav 12 osnovnog zakona. Ne dodaje se pretpostavljena automatska svojina nad cijelim zemljištem.

Поступци који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона. Подзаконски акт за спровођење овог закона донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Републички геодетски завод ускладиће своје подзаконске акте са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Објекти уписани у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14) за које није поднета пријава по овом закону, изједначавају се у правима и обавезама са објектима евидентираним и уписаним по одредбама овог закона, без обавезе плаћања накнаде за допринос за уређивање грађевинског земљишта, а уписана забележба забране располагања објектима пре плаћања накнаде за допринос за уређивање грађевинског земљишта брише се. Имовинско-правни односи на земљишту из става 4. овог члана решаваће се применом члана 12. став 12. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Службени гласник РС”, број 91/25). Сви објекти уписани у складу са одредбама овог закона, сматрају се објектима изграђеним у складу са законом.

Izvorno upućivanje na član 12 stav 12 sačuvano je; taj stav govori o pravima vlasnika, pa konkretno rješavanje zemljišta zahtijeva sistemsko čitanje i drugih posebnih odredbi.