Pravilnik o zaštiti od požara stambenih, poslovnih i javnih zgrada

Šta se smatra prostorijom za boravak ljudi?

Stanovanje, rad, zabava, rekreacija ili drugo zadržavanje duže od tri sata nedeljno. Gornje prostorije dupleks stanova, slikarski ateljei i slične prostorije se smatraju prostorijama za boravak. Stanarske ostave, podstanice grejanja, prostorije za ventilacione i klima komore i liftovske kućice se ne smatraju.

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Kada je objekat izdvojen, a kada je u nizu?

Izdvojen je objekat udaljen od susednog više od 4 m; objekti u nizu su susedni objekti čije je rastojanje manje od 4 m.

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Kako se meri visina objekta u smislu zaštite od požara?

Kao visinska razlika između kote kolovoza uz objekat ili platoa za vatrogasno vozilo sa kojeg se vrši intervencija, i kote poda najviše etaže na kojoj borave ljudi. To nije visina venca ni slemena.

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Ova definicija visine je uža od urbanističke — meri se do poda najviše etaže sa boravkom, ne do venca.

Šta su prvi, etažni i krajnji izlaz?

Prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak ka hodniku — obično izlaz iz stana, apartmana, učionice ili kancelarije. Etažni izlaz (EI) čine vrata otporna prema požaru na izlazu iz hodnika ili na ulazu u stepenište odnosno hol. Krajnji izlaz (KI) je izlaz iz objekta namenjen za evakuaciju.

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Kada je objekat stambeni, kada poslovni, a kada javni u smislu zaštite od požara?

Stambeni je onaj sa više od 80% korisne površine za stanovanje i prateće sadržaje; poslovni onaj sa više od 80% za poslovanje; javni onaj sa više od 80% za okupljanje i boravak ljudi. Ostatak čini druga namena.

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Koja je razlika između požarnog segmenta i požarnog sektora?

Požarni segment je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno čini jednu građevinsku celinu, požarno izdvojenu od ostalih delova. Požarni sektor je prostorija ili skup prostorija koji se može samostalno tretirati u pogledu tehničkih i organizacionih mera (požarno opterećenje, zona dojave, zona automatskog gašenja), odvojen konstrukcijama otpornim prema požaru.

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Kojim ocenama se izražava stepen otpornosti objekta prema požaru?

Ocenama od I do V: neznatan (I), mali (II), srednji (III), veći (IV) i veliki (V).

Поједини изрази и појмови који се користе у овом правилнику имају следеће значење: 1) висина објекта H (m) је висинска разлика између коте коловоза уз објекат или платоа намењеног за ватрогасно возило са којег се врши ватрогасна интервенција у случају пожара у објекту и коте пода највише етаже на којој бораве људи; 2) подрумски простори су простори чији се под налази испод коте терена на дубини већој од 1 m; 3) надземне етаже су сутерен, приземље и етаже изнад приземља; 4) боравaк људи је становање, рад, забава, рекреација или друго задржавање дуже од три сата не­дељно. Горње просторије дуплекс станова, сликарски атељеи и сличне просторије које се мање кори­сте сматрају се просторијама намењеним за боравак људи. Станарске оставе, подстанице грејања, просторије за вентилационе и клима коморе, лиф­тов­ске кућице и сл. не сматрају се просторијама за боравак људи; 5) стамбени, односно стамбено-пословни објекат јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје (просторије за гаражирање возила, станарске оставе, подстаницу грејања, ходнике, степеништа, лифтовска окна и сл.) и у коме остатак чини пословни простор; 6) пословни, односно пословно-стамбени објекат јесте објекат који има више од 80% корисне повр­шине намењене за пословање (продају, куповину, услуге и сл.) и у коме су остале про­сторије стамбене и/или јавне намене; 7) објекат јавне намене (у даљем тексту: јавни објекат) јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање и боравак људи (угоститељски објекти за смештај – изузев кампа, куће и стана за одмор, соба за изнајмљивање, угоститељски објекти за исхрану и пиће – изузев киоска и сличних објеката, образовни, здравствени, културни, спортски, религиозни и слични објекти, аутобуски, железнички, авио-терминали, путничка пристаништа и сл.) и у коме су остале просторије стамбене и/или пословне намене; 8) издвојени објекат је објекат који је од суседног објекта удаљен више од 4 m; 9) објекти у низу су суседни објекти чије растојање износи мање од 4 m; 10) пожарни сегмент је део објекта који конструкционо и функционално чини једну грађевинску целину која је и пожарно из­дво­јена од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 11) пожарни сектор је просторија или скуп просторија објекта која се може самостално третирати у погледу неких тех­ничких и органи­за­ционих мера безбедности од пожара (пожарно и специфично пожарно оптерећење, зона дојаве по­жара, зона аутоматског гашења пожара и сл.), а одвојена је од осталих делова објекта грађевинским конструкцијама отпорним према пожару; 12) степен отпорности објекта према пожару је оцена понашања објекта на дејство пожара и изражава се оценама од I до V, односно незнатан (I), мали (II), средњи (III), већи (IV) и велики (V); 13) евакуација је удаљавање лица од полазног до безбедног места у случају опасности; 14) полазно место (ПМ) је место на коме се може затећи лице у тренутку сазнања да је дошло до таквог развоја пожара да је потребна евакуација; 15) безбедно место (БМ) је место ван објекта удаљено од излаза из објекта, на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара (пламен, дим, пад оштећених делова објекта и сл.) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица; 16) први излаз (ПИ) је излаз из просторије или групе просторија за боравак ка ходнику. То је обично излаз из стана, хотелског апартмана или сличне групе просторија, учионице, канцела­рије и сл. 17) етажни излаз (ЕИ) чине врата на излазу из ходника отпорна према пожару или врата отпорна према пожару постављена на улазу у степениште или у хол; 18) крајњи излаз (КИ) је излаз из објекта намењен за евакуацију; 19) брзина евакуације (ve) је пројектна вредност брзине кретања лица кроз евакуациони пут; 20) време евакуације је време припреме за евакуацију и време кретања од полазног места до безбедног места; 21) прогресивна хоризонтална евакуација је евакуација која се изводи у објектима који су пројектовани и изведени на начин којим се обезбеђује процес евакуације лица у суседни пожарни сектор на истој етажи, а у коме су они заштићени и одакле се могу евакуисати до безбедног места; 22) сигурносна расвета је вештачко осветљење објекта или простора или њиховог дела, додата општој расвети ради испуњења сигурносних услова евакуације или безбедног завршетка неке радне активности  и аутоматски се укључује у случају квара или прекида у напајању електричном енергијом опште расвете. III. ПРИСТУП ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА

Sme li se parkirati na pristupnom putu za vatrogasno vozilo

Ne. Pristupni put mora biti uvek slobodan — zabranjeno je parkiranje, zaustavljanje i postavljanje bilo kakvih prepreka. Pristupni put mora imati svaki stambeni, poslovni i javni objekat.

Сваком стамбеном, пословном и јавном објекту мора се обезбедити приступни пут изграђен у складу са прописом којим је уређена ова област. Приступни пут из става 1. овог члана мора бити увек слободан и на њему није дозвољено паркирање и заустављање других возила, нити постављање било којих других препрека које ометају ватрогасну интервенцију.

Česta greška u projektu: parking mesta ucrtana na trasi pristupnog puta. Površina ne može istovremeno biti i PM i vatrogasni prilaz.

Šta ako objekat u bloku nema pristup sa ulične strane

Za stambene i poslovne objekte više od 9 m i javne objekte klase P5 i veće koji formiraju dvorište bez pristupa sa ulice — mora se obezbediti ulaz za vatrogasna vozila u unutrašnje dvorište bloka.

Kада се стамбени и пословни објекти висине веће од 9 m и јавни објекти класе П5 и веће, граде у блоку на начин да формирају двориште и немају приступ са уличне стране, тада се за ватрогасна возила у складу са посебним прописом мора обезбедити улаз у унутрашње двориште блока. Паркирање на површинама које су у функцији ватрогасне интервенције онемогућава се уградњом препрека за ову намену и постављањем ознаке „Пут за ватрогасна возила – забрањено паркирање и задржавање”. IV. КЛАСИФИКАЦИЈА ОБЈЕКАТА

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja. Prag je visina objekta 9 m — ne broj etaža. Visina se meri od kote kolovoza ili platoa za vatrogasno vozilo do kote poda najviše etaže na kojoj borave ljudi (čl. 4).

Kako se sprečava parkiranje na površinama za vatrogasnu intervenciju

Ugradnjom prepreka za tu namenu i postavljanjem oznake „Put za vatrogasna vozila – zabranjeno parkiranje i zadržavanje".

Kада се стамбени и пословни објекти висине веће од 9 m и јавни објекти класе П5 и веће, граде у блоку на начин да формирају двориште и немају приступ са уличне стране, тада се за ватрогасна возила у складу са посебним прописом мора обезбедити улаз у унутрашње двориште блока. Паркирање на површинама које су у функцији ватрогасне интервенције онемогућава се уградњом препрека за ову намену и постављањем ознаке „Пут за ватрогасна возила – забрањено паркирање и задржавање”. IV. КЛАСИФИКАЦИЈА ОБЈЕКАТА

Traže se OBA — i fizička prepreka i oznaka. Samo horizontalna signalizacija nije dovoljna.

Požarna klasifikacija stambenog objekta prema visini

do 12 m → IS1 (izdvojeni) / NS1 (u nizu) · od 12 do 22 m → IS2 / NS2

Класификација објеката према доминантној намени, издвојености и висини одређује се на следећи начин: 1) Стамбени објекти: 1.1) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине до 12 m (ИС1 и НС1); 1.2) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине од 12 m до 22 m (ИС2 и НС2); 1.3) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине од 22 m до 30 m (ИС3 и НС3); 2) Пословни објекти: 2.1) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине до 10 m (ИП1 и НП1); 2.2) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине од 10 m дo 22 m (ИП2 и НП2); 2.3) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине од 22 m do 30 m (ИП3 и НП3); 3) Јавни објекти: 3.1) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине до 8 m (ИЈ1 и НЈ1); 3.2) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине од 8 m дo 22 m (ИЈ2 и НЈ2); 3.3) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине од 22 m дo 30 m (ИЈ3 и НЈ3). Стамбено-пословни односно пословно-стамбени објекат, у смислу овог члана, класификује се као стамбени односно пословни објекат у зависности од корисне површине простора чија је намена доминантнија.

Kako se objekti klasifikuju po nameni, izdvojenosti i visini?

Stambeni: do 12 m (IS1/NS1), 12-22 m (IS2/NS2), 22-30 m (IS3/NS3). Poslovni: do 10 m (IP1/NP1), 10-22 m (IP2/NP2), 22-30 m (IP3/NP3). Javni: do 8 m (IJ1/NJ1), 8-22 m (IJ2/NJ2), 22-30 m (IJ3/NJ3). Oznaka I je izdvojen, N je u nizu.

Класификација објеката према доминантној намени, издвојености и висини одређује се на следећи начин: 1) Стамбени објекти: 1.1) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине до 12 m (ИС1 и НС1); 1.2) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине од 12 m до 22 m (ИС2 и НС2); 1.3) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине од 22 m до 30 m (ИС3 и НС3); 2) Пословни објекти: 2.1) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине до 10 m (ИП1 и НП1); 2.2) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине од 10 m дo 22 m (ИП2 и НП2); 2.3) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине од 22 m do 30 m (ИП3 и НП3); 3) Јавни објекти: 3.1) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине до 8 m (ИЈ1 и НЈ1); 3.2) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине од 8 m дo 22 m (ИЈ2 и НЈ2); 3.3) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине од 22 m дo 30 m (ИЈ3 и НЈ3). Стамбено-пословни односно пословно-стамбени објекат, у смислу овог члана, класификује се као стамбени односно пословни објекат у зависности од корисне површине простора чија је намена доминантнија.

Pragovi visine se razlikuju po nameni: stambeni 12 m, poslovni 10 m, javni 8 m.

Kako se klasifikuje stambeno-poslovni objekat?

Kao stambeni odnosno poslovni objekat, u zavisnosti od toga koja je namena dominantnija po korisnoj površini.

Класификација објеката према доминантној намени, издвојености и висини одређује се на следећи начин: 1) Стамбени објекти: 1.1) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине до 12 m (ИС1 и НС1); 1.2) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине од 12 m до 22 m (ИС2 и НС2); 1.3) Издвојени стамбени објекти и стамбени објекти у низу висине од 22 m до 30 m (ИС3 и НС3); 2) Пословни објекти: 2.1) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине до 10 m (ИП1 и НП1); 2.2) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине од 10 m дo 22 m (ИП2 и НП2); 2.3) Издвојени пословни објекти и пословни објекти у низу висине од 22 m do 30 m (ИП3 и НП3); 3) Јавни објекти: 3.1) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине до 8 m (ИЈ1 и НЈ1); 3.2) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине од 8 m дo 22 m (ИЈ2 и НЈ2); 3.3) Издвојени јавни објекти и јавни објекти у низу висине од 22 m дo 30 m (ИЈ3 и НЈ3). Стамбено-пословни односно пословно-стамбени објекат, у смислу овог члана, класификује се као стамбени односно пословни објекат у зависности од корисне површине простора чија је намена доминантнија.

Klasa objekta P prema broju lica i površini požarnog sektora

Klasa P određuje se prvo prema broju lica. Ako je površina sektora veća od odgovarajuće vrijednosti u tabeli, uzima se prva viša klasa; ako je manja, zadržava se klasa određena brojem lica. Ovo nije jednostavno biranje klase po OR uslovu broja lica i površine.

Према максималном броју лица која бораве у објекту и највеће површине пожарног сектора А, објекти се разврставају у класе ознаке П у складу са Табелом 1. Табела 1. Број лица до 20 21 до 50 51 до 100 101 до 300 301 до 700 701 до 1500 1501 и више Површина пожарног сектора A [m2] ≤ 400 400 до 800* 800 до 1200* 1200 до 1600* 1600 до 2000* 2000 до 2500* >2500 Класа објекта П П 1 П 2 П 3 П 4 П 5 П 6 П 7 Напомена: * означава да је укључена и та вредност. Класа П из Табеле 1. одређена према броју лица коригује се усвајањем прве веће вредности уколико је површина пожарног сектора А већа од наведене у колони, а уколико је површина пожарног сектора А мања од оне наведене у колони за тај број лица тада се задржава иста класа.

Za procenu broja lica koristi se Tabela 2 iz čl. 9 — za stambene objekte 18,6 m² po licu.

Kako se procenjuje broj lica u prostoru za potrebe evakuacije?

Tabela 2 služi za određivanje broja lica u proračunu zaštite od požara. Vrijednost 18,6 m² po licu za stanovanje i garaže je proračunski faktor, ne zahtjev da stvarna gustina projekta bude baš 18,6.

За процену броја лица у просторима различите намене користи се Табела 2. Табела 2. НАМЕНА ПРОСТОРА ПРОСЕЧНО ПОТРЕБНА ПОВРШИНА ПОДА ЗА ЈЕДНО ЛИЦЕ [m2/лицу] помоћне и техничке просторије 28,0 аеродромски терминал преузимање пртљага обрада пртљага хол чекаонице 1,9 28,0 9,3 1,4 објекти за окупљања играонице (апарати за игре на срећу) изложбене галерије и музеји 1,0 2,8 објекти за окупљања са фиксираним седиштима на основу броја седишта објекти за окупљања без фиксираних седишта концентрисани простор (само столице са нефиксираним седиштима) простор за стајање неконцентрисани простор (столови и столице) 0,65 0,46 1,4 куглане (дозвољено је 5 лица по свакој стази укључујући 4,5 m залетишта и додатних простора) 0,65 пословни простори 9,3 суднице – осим делова са фиксираним седиштима 3,7 спаваонице 4,6 образовни објекти учионице радионице и кабинети 1,8 4,6 просторије за вежбање 4,6 институционални простори стационарни пацијенти нестационарни пацијенти простори за спавање 22,3 9,3 11,1 кухиње, комерцијалне 18,5 библиотека читаонице простори за чување књига 4,6 9,3 свлачионице 4,6 трговински објекти простори за складиштење и испоруку 5,6 28,0 гараже 18,6 стамбени објекти 18,6 клизалишта и базен околни простор клизалишта и базена 4,6 1,0 бине 1,4 магацини 46,5 Максималан број лица у простору односно објекту који су приказани у Табели 2. одређује се на основу површине пода те просторије (укупна површина пода или слободна површина пода) или наменског дела те просторије и податка о просечно потребној површини пода за једно лице [m2/лицу]. Укупна површинa пода просторије не обухвата нише које се користе за смештај кабасте опреме (нпр. пећница за пице, фрижидера, замрзивача, ормана и регала), као ни површине пода намењене за слагање у висину већу од 1 m. V. СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ОБЈЕКТА ПРЕМА ПОЖАРУ

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Šta se ne računa u površinu poda pri proceni broja lica?

Niše koje se koriste za smeštaj kabaste opreme (pećnica za pice, frižider, zamrzivač, ormani i regali), kao ni površine poda namenjene za slaganje u visinu veću od 1 m.

За процену броја лица у просторима различите намене користи се Табела 2. Табела 2. НАМЕНА ПРОСТОРА ПРОСЕЧНО ПОТРЕБНА ПОВРШИНА ПОДА ЗА ЈЕДНО ЛИЦЕ [m2/лицу] помоћне и техничке просторије 28,0 аеродромски терминал преузимање пртљага обрада пртљага хол чекаонице 1,9 28,0 9,3 1,4 објекти за окупљања играонице (апарати за игре на срећу) изложбене галерије и музеји 1,0 2,8 објекти за окупљања са фиксираним седиштима на основу броја седишта објекти за окупљања без фиксираних седишта концентрисани простор (само столице са нефиксираним седиштима) простор за стајање неконцентрисани простор (столови и столице) 0,65 0,46 1,4 куглане (дозвољено је 5 лица по свакој стази укључујући 4,5 m залетишта и додатних простора) 0,65 пословни простори 9,3 суднице – осим делова са фиксираним седиштима 3,7 спаваонице 4,6 образовни објекти учионице радионице и кабинети 1,8 4,6 просторије за вежбање 4,6 институционални простори стационарни пацијенти нестационарни пацијенти простори за спавање 22,3 9,3 11,1 кухиње, комерцијалне 18,5 библиотека читаонице простори за чување књига 4,6 9,3 свлачионице 4,6 трговински објекти простори за складиштење и испоруку 5,6 28,0 гараже 18,6 стамбени објекти 18,6 клизалишта и базен околни простор клизалишта и базена 4,6 1,0 бине 1,4 магацини 46,5 Максималан број лица у простору односно објекту који су приказани у Табели 2. одређује се на основу површине пода те просторије (укупна површина пода или слободна површина пода) или наменског дела те просторије и податка о просечно потребној површини пода за једно лице [m2/лицу]. Укупна површинa пода просторије не обухвата нише које се користе за смештај кабасте опреме (нпр. пећница за пице, фрижидера, замрзивача, ормана и регала), као ни површине пода намењене за слагање у висину већу од 1 m. V. СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ОБЈЕКТА ПРЕМА ПОЖАРУ

Od čega zavisi stepen otpornosti objekta prema požaru?

Od namene, izdvojenosti objekta, visine objekta, maksimalne površine požarnog sektora i maksimalnog broja lica koja borave u objektu. Određuje se prema Tabeli 3 za objekat u celini ili za požarni segment.

Степен отпорности објекта према пожару одређује се за објекат у целини или пожарни сегмент објекта према Табели 3, а у складу са чл. 7, 8. и 9. овог правилника у зависности од намене, издвојености објекта, висине објекта, максималне површине пожарног сектора и максималног броја лица која бораве у том објекту. Табела 3. Класа објекта ИС1 НС1 ИС2 НС2 ИС3 НС3 ИП1 НП1 ИЈ1 ИП2 НЈ1 НП2 ИЈ2 ИП3 НЈ2 НП3 ИЈ3 НЈ3 Степен отпорности објекта према пожару П1 II II III III III IV II II II III III IV IV П2 II III III III IV IV II II III III IV IV IV П3 III III III IV IV IV II II IV IV IV IV IV П4 III III IV IV IV IV III III IV IV IV IV V П5 IV IV IV IV IV IV III III IV IV IV V V П6 IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V П7 IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V V

Kolika mora biti otpornost prema požaru elemenata konstrukcije?

Prema Tabeli 4, za SOP I/II/III/IV/V: noseći zid i stub unutar sektora 1/4, 1/2, 1, 1,5 i 2 h; zid na granici sektora 1/4, 1, 1,5, 2 i 2 h; konstrukcija evakuacionog puta/koridora 1/4, 1/2, 1/2, 1 i 1,5 h. Kosa crta u tabeli pripada koloni položaja, ne stepenu SOP I. Za ostale elemente vidjeti sve redove tabele.

Захтеви у погледу отпорности према пожару елемената конструкције у завис­ности од степена отпорности објекта према пожару (СОП) утврђени су у Табели 4. Табела 4. ЕЛЕМЕНТИ КОНСТРУКЦИЈЕ ПОЛОЖАЈ ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ЕЛЕМЕНАТА КОНСТРУКЦИЈЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД УСВОЈЕНОГ СОП-А [h] I незнатна II мала III средња IV већа V велика Носећи зид Унутар пожарних сектора 1/4 1/2 1 1,5 2 Стуб 1/4 1/2 1 1,5 2 Греда - 1/4 1/2 1 1,5 Међуспратна конструкција - 1/4 1/2 1 1,5 Неносећи зид - 1/4 1/2 1/2 1 Кровна конструкција / - 1/4 1/2 1 1 Зид На граници пожарних сектора 1/4 1 1,5 2 2 Међуспратна конструкција 1/4 1/2 1 1,5 2 Врата површине до 3,6 m2 1/4 1/4 1/2 1 1,5 Врата површине веће од 3,6 m2 1/4 1/2 1 1,5 2 Конструкције евакуационог пута/коридора евакуације / 1/4 1/2 1/2 1 1,5 Фасадни зид Спољне конструкције - 1/2 1/2 1 1 Кровни покривач - 1/4 1/2 3/4 1 Уколико се објекат или пожарни сегмент у целини опремају стабилном инсталацијом за гашење пожара пројектовани степен отпорности према пожару може се смањити са V на IV или са IV на III. Доказивање испуњености захтева заштите од пожара за елементе грађевинских конструкција утврђених овим правилником врши се у складу са одредбама прописа којима је уређена ова област, а након завршетка радова утврђује се на основу исправа о усаглашености које су уређене у складу са посебним прописима. Зидови на граници пожарног сектора и зидови коридора евакуације морају бити изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Фасадни зидови морају испуњавати захтеве у погледу карактеристике реакције на пожар у складу са посебним прописом којим је уређена област безбедности од пожара спољних зидова зграда. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима класе ИС3, НС3, ИП3, НП3, ИЈ3, НЈ3 морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар A2 према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима који нису обухваћени ставом 6. овог члана морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар B према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. Небитан саставни део застакљене испуне зид завесе јесте компонента која има дебљину <1,0 mm и слој масе по јединици површине <1,0 kg/m2, а која је са обе стране покривена најмање једном битном компонентом. Топлотно изолациони слој објекта преко кога се поставља зид завеса мора бити најмање карактеристике реакције на пожар класе А2 према SRPS EN 13501-1. VI. ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРЕНОСА ПОЖАРА

Može li se stepen otpornosti smanjiti ugradnjom stabilne instalacije za gašenje?

Da. Ako se objekat ili požarni segment u celini opremaju stabilnom instalacijom za gašenje požara, projektovani stepen otpornosti može se smanjiti sa V na IV ili sa IV na III.

Захтеви у погледу отпорности према пожару елемената конструкције у завис­ности од степена отпорности објекта према пожару (СОП) утврђени су у Табели 4. Табела 4. ЕЛЕМЕНТИ КОНСТРУКЦИЈЕ ПОЛОЖАЈ ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ЕЛЕМЕНАТА КОНСТРУКЦИЈЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД УСВОЈЕНОГ СОП-А [h] I незнатна II мала III средња IV већа V велика Носећи зид Унутар пожарних сектора 1/4 1/2 1 1,5 2 Стуб 1/4 1/2 1 1,5 2 Греда - 1/4 1/2 1 1,5 Међуспратна конструкција - 1/4 1/2 1 1,5 Неносећи зид - 1/4 1/2 1/2 1 Кровна конструкција / - 1/4 1/2 1 1 Зид На граници пожарних сектора 1/4 1 1,5 2 2 Међуспратна конструкција 1/4 1/2 1 1,5 2 Врата површине до 3,6 m2 1/4 1/4 1/2 1 1,5 Врата површине веће од 3,6 m2 1/4 1/2 1 1,5 2 Конструкције евакуационог пута/коридора евакуације / 1/4 1/2 1/2 1 1,5 Фасадни зид Спољне конструкције - 1/2 1/2 1 1 Кровни покривач - 1/4 1/2 3/4 1 Уколико се објекат или пожарни сегмент у целини опремају стабилном инсталацијом за гашење пожара пројектовани степен отпорности према пожару може се смањити са V на IV или са IV на III. Доказивање испуњености захтева заштите од пожара за елементе грађевинских конструкција утврђених овим правилником врши се у складу са одредбама прописа којима је уређена ова област, а након завршетка радова утврђује се на основу исправа о усаглашености које су уређене у складу са посебним прописима. Зидови на граници пожарног сектора и зидови коридора евакуације морају бити изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Фасадни зидови морају испуњавати захтеве у погледу карактеристике реакције на пожар у складу са посебним прописом којим је уређена област безбедности од пожара спољних зидова зграда. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима класе ИС3, НС3, ИП3, НП3, ИЈ3, НЈ3 морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар A2 према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима који нису обухваћени ставом 6. овог члана морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар B према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. Небитан саставни део застакљене испуне зид завесе јесте компонента која има дебљину <1,0 mm и слој масе по јединици површине <1,0 kg/m2, а која је са обе стране покривена најмање једном битном компонентом. Топлотно изолациони слој објекта преко кога се поставља зид завеса мора бити најмање карактеристике реакције на пожар класе А2 према SRPS EN 13501-1. VI. ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРЕНОСА ПОЖАРА

Sprinkler ne obara SOP niže od III — smanjenje je samo za jedan stepen i samo iz V ili IV.

Koje klase reakcije na požar moraju biti komponente zid zavese?

U objektima klase IS3, NS3, IP3, NP3, IJ3, NJ3 najmanje A2 prema SRPS EN 13501-1, osim elemenata za zaptivanje koji moraju biti najmanje klase E. U ostalim objektima najmanje B, osim zaptivanja koje je najmanje E. Toplotno izolacioni sloj preko koga se postavlja zid zavesa mora biti najmanje klase A2.

Захтеви у погледу отпорности према пожару елемената конструкције у завис­ности од степена отпорности објекта према пожару (СОП) утврђени су у Табели 4. Табела 4. ЕЛЕМЕНТИ КОНСТРУКЦИЈЕ ПОЛОЖАЈ ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ЕЛЕМЕНАТА КОНСТРУКЦИЈЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД УСВОЈЕНОГ СОП-А [h] I незнатна II мала III средња IV већа V велика Носећи зид Унутар пожарних сектора 1/4 1/2 1 1,5 2 Стуб 1/4 1/2 1 1,5 2 Греда - 1/4 1/2 1 1,5 Међуспратна конструкција - 1/4 1/2 1 1,5 Неносећи зид - 1/4 1/2 1/2 1 Кровна конструкција / - 1/4 1/2 1 1 Зид На граници пожарних сектора 1/4 1 1,5 2 2 Међуспратна конструкција 1/4 1/2 1 1,5 2 Врата површине до 3,6 m2 1/4 1/4 1/2 1 1,5 Врата површине веће од 3,6 m2 1/4 1/2 1 1,5 2 Конструкције евакуационог пута/коридора евакуације / 1/4 1/2 1/2 1 1,5 Фасадни зид Спољне конструкције - 1/2 1/2 1 1 Кровни покривач - 1/4 1/2 3/4 1 Уколико се објекат или пожарни сегмент у целини опремају стабилном инсталацијом за гашење пожара пројектовани степен отпорности према пожару може се смањити са V на IV или са IV на III. Доказивање испуњености захтева заштите од пожара за елементе грађевинских конструкција утврђених овим правилником врши се у складу са одредбама прописа којима је уређена ова област, а након завршетка радова утврђује се на основу исправа о усаглашености које су уређене у складу са посебним прописима. Зидови на граници пожарног сектора и зидови коридора евакуације морају бити изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Фасадни зидови морају испуњавати захтеве у погледу карактеристике реакције на пожар у складу са посебним прописом којим је уређена област безбедности од пожара спољних зидова зграда. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима класе ИС3, НС3, ИП3, НП3, ИЈ3, НЈ3 морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар A2 према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима који нису обухваћени ставом 6. овог члана морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар B према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. Небитан саставни део застакљене испуне зид завесе јесте компонента која има дебљину <1,0 mm и слој масе по јединици површине <1,0 kg/m2, а која је са обе стране покривена најмање једном битном компонентом. Топлотно изолациони слој објекта преко кога се поставља зид завеса мора бити најмање карактеристике реакције на пожар класе А2 према SRPS EN 13501-1. VI. ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРЕНОСА ПОЖАРА

Koje klase reakcije na požar moraju biti zidovi na granici požarnog sektora?

Najmanje klase A2s1d0 prema SRPS EN 13501-1. Isto važi i za zidove koridora evakuacije.

Захтеви у погледу отпорности према пожару елемената конструкције у завис­ности од степена отпорности објекта према пожару (СОП) утврђени су у Табели 4. Табела 4. ЕЛЕМЕНТИ КОНСТРУКЦИЈЕ ПОЛОЖАЈ ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ЕЛЕМЕНАТА КОНСТРУКЦИЈЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД УСВОЈЕНОГ СОП-А [h] I незнатна II мала III средња IV већа V велика Носећи зид Унутар пожарних сектора 1/4 1/2 1 1,5 2 Стуб 1/4 1/2 1 1,5 2 Греда - 1/4 1/2 1 1,5 Међуспратна конструкција - 1/4 1/2 1 1,5 Неносећи зид - 1/4 1/2 1/2 1 Кровна конструкција / - 1/4 1/2 1 1 Зид На граници пожарних сектора 1/4 1 1,5 2 2 Међуспратна конструкција 1/4 1/2 1 1,5 2 Врата површине до 3,6 m2 1/4 1/4 1/2 1 1,5 Врата површине веће од 3,6 m2 1/4 1/2 1 1,5 2 Конструкције евакуационог пута/коридора евакуације / 1/4 1/2 1/2 1 1,5 Фасадни зид Спољне конструкције - 1/2 1/2 1 1 Кровни покривач - 1/4 1/2 3/4 1 Уколико се објекат или пожарни сегмент у целини опремају стабилном инсталацијом за гашење пожара пројектовани степен отпорности према пожару може се смањити са V на IV или са IV на III. Доказивање испуњености захтева заштите од пожара за елементе грађевинских конструкција утврђених овим правилником врши се у складу са одредбама прописа којима је уређена ова област, а након завршетка радова утврђује се на основу исправа о усаглашености које су уређене у складу са посебним прописима. Зидови на граници пожарног сектора и зидови коридора евакуације морају бити изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Фасадни зидови морају испуњавати захтеве у погледу карактеристике реакције на пожар у складу са посебним прописом којим је уређена област безбедности од пожара спољних зидова зграда. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима класе ИС3, НС3, ИП3, НП3, ИЈ3, НЈ3 морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар A2 према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. У саставу зид завесе у погледу система или појединачних компонената система у објектима који нису обухваћени ставом 6. овог члана морају се применити грађевински производи најмање карактеристике реакције на пожар B према SRPS EN 13501-1, осим елемената за заптивање који морају имати карактеристике реакције на пожар најмање класе E. Небитан саставни део застакљене испуне зид завесе јесте компонента која има дебљину <1,0 mm и слој масе по јединици површине <1,0 kg/m2, а која је са обе стране покривена најмање једном битном компонентом. Топлотно изолациони слој објекта преко кога се поставља зид завеса мора бити најмање карактеристике реакције на пожар класе А2 према SRPS EN 13501-1. VI. ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРЕНОСА ПОЖАРА

Koji propis važi za granicu požarnog sektora pratećih sadržaja (garaža, lokal, skladište)?

Izdvajanje pratećih sadržaja u posebne požarne sektore vrši se po posebnim propisima za tu vrstu objekata, pri čemu elementi konstrukcije na granici požarnog sektora moraju ispunjavati zahteve iz strožijeg propisa.

Издвајање пратећих садржаја (гараже, угоститељски објекти за исхрану и пиће, складишта и сл.), који се налазе у саставу стамбеног, пословног и јавног објекта, у посебне пожарне секторе, врши се у складу са посебним прописима којима је уређена област изградње тих објеката, при чему елементи грађевинске конструкције на граници пожарног сектора морају испуњавати захтеве из строжијег прописа.

Kad se sudare ovaj pravilnik i pravilnik o garažama, primenjuje se stroži zahtev.

Sme li se liftu pristupati iz prostora zaštićenog stepeništa?

Ne. Pristup liftu nije dozvoljen iz prostora stepeništa koje je odvojeno kao požarni sektor u objektima klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3.

Сваки пожарни сектор стамбеног, пословног и јавног објекта мора бити доступан преко најмање једног степеништа. Доступност из става 1. овог члана не односи се на појединачно издвојене просторије у пожарни сектор. Степениште објекaта класе ИП3, НП3, ИЈ3 и НЈ3 мора бити одвојено од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Приступ лифту није дозвољен из простора степеништа из става 3. овог правилника. Степениште из става 3. овог члана не може се облагати горивим материјалом и у простору степеништа није дозвољено постављање било каквих предмета нити елемената намештаја. Конструкција степеништа на евакуационом путу мора бити отпорна према пожару као конструкција коридора евакуације у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Врата на улазу у степениште из става 3. овог члана морају бити заокретна и морају се отварати у смеру евакуације.

Koliko stepeništa mora imati požarni sektor?

Svaki požarni sektor mora biti dostupan preko najmanje jednog stepeništa, osim pojedinačnih prostorija izdvojenih u požarni sektor. Kod primjene treba obuhvatiti taj izuzetak.

Сваки пожарни сектор стамбеног, пословног и јавног објекта мора бити доступан преко најмање једног степеништа. Доступност из става 1. овог члана не односи се на појединачно издвојене просторије у пожарни сектор. Степениште објекaта класе ИП3, НП3, ИЈ3 и НЈ3 мора бити одвојено од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Приступ лифту није дозвољен из простора степеништа из става 3. овог правилника. Степениште из става 3. овог члана не може се облагати горивим материјалом и у простору степеништа није дозвољено постављање било каквих предмета нити елемената намештаја. Конструкција степеништа на евакуационом путу мора бити отпорна према пожару као конструкција коридора евакуације у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Врата на улазу у степениште из става 3. овог члана морају бити заокретна и морају се отварати у смеру евакуације.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Sme li se zaštićeno stepenište oblagati i nameštati?

Ne. Takvo stepenište se ne može oblagati gorivim materijalom i u njegovom prostoru nije dozvoljeno postavljanje bilo kakvih predmeta niti elemenata nameštaja.

Сваки пожарни сектор стамбеног, пословног и јавног објекта мора бити доступан преко најмање једног степеништа. Доступност из става 1. овог члана не односи се на појединачно издвојене просторије у пожарни сектор. Степениште објекaта класе ИП3, НП3, ИЈ3 и НЈ3 мора бити одвојено од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Приступ лифту није дозвољен из простора степеништа из става 3. овог правилника. Степениште из става 3. овог члана не може се облагати горивим материјалом и у простору степеништа није дозвољено постављање било каквих предмета нити елемената намештаја. Конструкција степеништа на евакуационом путу мора бити отпорна према пожару као конструкција коридора евакуације у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Врата на улазу у степениште из става 3. овог члана морају бити заокретна и морају се отварати у смеру евакуације.

Kada stepenište mora biti odvojeno od hodnika vratima otpornim prema požaru?

U objektima klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3 — poslovnim i javnim objektima visine od 22 do 30 m. Stepenište se odvaja zidovima i vratima otpornim prema požaru kao elementi na granici požarnog sektora.

Сваки пожарни сектор стамбеног, пословног и јавног објекта мора бити доступан преко најмање једног степеништа. Доступност из става 1. овог члана не односи се на појединачно издвојене просторије у пожарни сектор. Степениште објекaта класе ИП3, НП3, ИЈ3 и НЈ3 мора бити одвојено од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Приступ лифту није дозвољен из простора степеништа из става 3. овог правилника. Степениште из става 3. овог члана не може се облагати горивим материјалом и у простору степеништа није дозвољено постављање било каквих предмета нити елемената намештаја. Конструкција степеништа на евакуационом путу мора бити отпорна према пожару као конструкција коридора евакуације у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Врата на улазу у степениште из става 3. овог члана морају бити заокретна и морају се отварати у смеру евакуације.

Kako se otvaraju vrata na ulazu u zaštićeno stepenište?

Moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije.

Сваки пожарни сектор стамбеног, пословног и јавног објекта мора бити доступан преко најмање једног степеништа. Доступност из става 1. овог члана не односи се на појединачно издвојене просторије у пожарни сектор. Степениште објекaта класе ИП3, НП3, ИЈ3 и НЈ3 мора бити одвојено од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Приступ лифту није дозвољен из простора степеништа из става 3. овог правилника. Степениште из става 3. овог члана не може се облагати горивим материјалом и у простору степеништа није дозвољено постављање било каквих предмета нити елемената намештаја. Конструкција степеништа на евакуационом путу мора бити отпорна према пожару као конструкција коридора евакуације у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Врата на улазу у степениште из става 3. овог члана морају бити заокретна и морају се отварати у смеру евакуације.

Koje klase moraju biti obloge na koridoru evakuacije?

Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripada koridoru evakuacije moraju biti najmanje klase A2s1d0. Na ostalim evakuacionim putevima (etažni hodnici, prolazi) najmanje Bs1d0 odnosno Bfl-s1; izuzetno u objektima klase IP1 i NP1 dozvoljena je klasa C odnosno Cfl.

Зидне, плафонске и подне облоге простора за комуникацију који припадају коридору евакуације, морају бити карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Зидне, плафонске и подне облоге које се постављају на евакуационим путевима који нису обухваћени ставом 1. овог члана (нпр. етажни ходници, пролази и сл.), а у зависности од етапа евакуације, морају бити карактеристике реакције на пожар најмање класе Bs1d0 односно Bfls1, према стандарду SRPS EN 13501-1. Изузетно од става 2. овог члана у објектима класе ИП1 и НП1 могу се користити производи карактеристике реакције на пожар најмање класе C односно Cfl, према стандарду SRPS EN 13501-1.

Kako se provetravaju vertikalni instalacioni kanali?

Na najvišoj etaži objekta, preko otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala.

Зидови вертикалних канала за смештај инсталација морају бити отпорни према пожару 30 min за објекте са II и III степеном отпорности, а 60 min за објекте са IV и V степеном отпорности, уколико другим прописима није другачије одређено. Зидови из става 1. овог правилника морају бити израђени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Приступни отвори за контролу инсталација морају се осигурати вратима или капцима истих карактеристика као и зидови из ст. 1. и 2. овог члана. Вертикални канали за смештај инсталација морају се проветравати на највишој етажи објекта преко отвора укупне површине 5% од површине попречног пресека канала.

Kolika mora biti otpornost zidova vertikalnih instalacionih kanala?

30 minuta za objekte sa II i III stepenom otpornosti, a 60 minuta za objekte sa IV i V stepenom otpornosti, ako drugim propisima nije drugačije određeno. Zidovi moraju biti klase A2s1d0, a pristupni otvori osigurani vratima ili kapcima istih karakteristika.

Зидови вертикалних канала за смештај инсталација морају бити отпорни према пожару 30 min за објекте са II и III степеном отпорности, а 60 min за објекте са IV и V степеном отпорности, уколико другим прописима није другачије одређено. Зидови из става 1. овог правилника морају бити израђени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Приступни отвори за контролу инсталација морају се осигурати вратима или капцима истих карактеристика као и зидови из ст. 1. и 2. овог члана. Вертикални канали за смештај инсталација морају се проветравати на највишој етажи објекта преко отвора укупне површине 5% од површине попречног пресека канала.

Provjera 30 min odnosi se na potvrđeni osnovni režim SOP II/III za konkretni kanal. Drugačiji zahtjev drugog propisa i strožija grana SOP IV/V utvrđuju se zasebno; ne tvrdi se da neki nepročitani drugi propis dopušta20 min.

Kada krovna konstrukcija i fasadni zidovi ne moraju ispunjavati otpornost iz Tabele 4?

Krovna konstrukcija koja je od ostalog dela objekta požarno izdvojena međuspratnom konstrukcijom otpornom prema požaru; krovni pokrivač koji ne može biti izložen požaru sa susednih objekata; i fasadni nenoseći zidovi koji ne mogu biti izloženi dejstvu požara spolja.

Кровна конструкција објекта која је од осталог дела објекта пожарно издвојена међуспратном конструкцијом отпорном према пожару не мора испуњавати захтев у погледу отпорности према пожару из Табеле 4. Кровни покривач објекта који не може бити изложен пожару са суседних објеката, не мора испуњавати захтев у погледу отпорности према пожару из Табеле 4. Објекти који немају таваницу морају имати кровни покривач изведен од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Изузетно од става 3. овог члана у саставу негоривог кровног покривача дозвољена је и употреба горивог материјала у слојевима хидроизолације, ако је са доње стране заштићен негоривим грађевинским производима. Фасадни неносећи зидови који не могу бити изложени дејству пожара споља не морају испуњавати захтев у погледу отпорности према пожару из Табеле 4.

Koje klase mora biti krovni pokrivač objekta bez tavanice?

Najmanje A2s1d0. Izuzetno je dozvoljena upotreba gorivog materijala u slojevima hidroizolacije, ako je sa donje strane zaštićen negorivim građevinskim proizvodima.

Кровна конструкција објекта која је од осталог дела објекта пожарно издвојена међуспратном конструкцијом отпорном према пожару не мора испуњавати захтев у погледу отпорности према пожару из Табеле 4. Кровни покривач објекта који не може бити изложен пожару са суседних објеката, не мора испуњавати захтев у погледу отпорности према пожару из Табеле 4. Објекти који немају таваницу морају имати кровни покривач изведен од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Изузетно од става 3. овог члана у саставу негоривог кровног покривача дозвољена је и употреба горивог материјала у слојевима хидроизолације, ако је са доње стране заштићен негоривим грађевинским производима. Фасадни неносећи зидови који не могу бити изложени дејству пожара споља не морају испуњавати захтев у погледу отпорности према пожару из Табеле 4.

Sprečavanje prenosa požara po fasadi

Spoljni zid mora sprečiti put plamena između dve susedne etaže vertikalnim elementom odgovarajuće otpornosti.

Фасадни (спољни) зид објекта мора бити изведен тако да се спречи пут пламена између две суседне етаже извођењем вертикалног грађевинског елемента чија је отпорност према пожару у складу са усвојеним степеном отпорности према пожару објекта, испитан према посебном стандарду за спољне зидове односно зид завесе. Висина вертикалног грађевинског елемента који раздваја етаже (прекидно растојање) мора бити дужине најмање 1 m, или дужине најмање 1 m коју чини збир вертикалних и хоризонталних делова, како је приказано на Слици 1. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана прекидно растојање може се одредити и прорачуном према SRPS EN 1991-1-2. Одредба става 1. овог члана не односи се на степенишне просторе. Слика 1.

Vertikalno prekidno rastojanje na fasadi između etaža

najmanje 1 m — kao vertikalni element, ili kao zbir vertikalnih i horizontalnih delova koji zajedno daju 1 m

Фасадни (спољни) зид објекта мора бити изведен тако да се спречи пут пламена између две суседне етаже извођењем вертикалног грађевинског елемента чија је отпорност према пожару у складу са усвојеним степеном отпорности према пожару објекта, испитан према посебном стандарду за спољне зидове односно зид завесе. Висина вертикалног грађевинског елемента који раздваја етаже (прекидно растојање) мора бити дужине најмање 1 m, или дужине најмање 1 m коју чини збир вертикалних и хоризонталних делова, како је приказано на Слици 1. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана прекидно растојање може се одредити и прорачуном према SRPS EN 1991-1-2. Одредба става 1. овог члана не односи се на степенишне просторе. Слика 1.

Kontinuirano zastakljenje preko dve etaže ne zadovoljava bez posebnog rešenja.

Horizontalno prekidno rastojanje na granici požarnog sektora

deo fasadnog zida u širini minimum 1 m, iste otpornosti kao unutrašnji požarni zid; ili da požarni zid izlazi van fasade najmanje 0,50 m

Хоризонтално ширење пожара на фасади на граници пожарног сектора спречава се хоризонталним прекидним растојањем, тако што се на месту сучељавања изводи део фасадног зида, у укупној ширини од минимум 1 m, исте отпорности према пожару као и унутрашњи пожарни зид са којим се сучељава, испитан према посебном стандарду за спољне зидове односно зид завесе. Хоризонтално прекидно растојање из става 1. овог члана може се постићи и на начин да унутрашњи пожарни зид на месту сучељавања излази ван фасаде најмање 0,50 m. Код објеката сложеног облика код којих се пожарни сектори спајају под углом који је једнак или мањи од 1350, ради спречавања хоризонталног ширења пожара из једног пожарног сектора у други, на месту угла изводи се зид исте отпорности према пожару као и зид на граници пожарног сектора у дужини од 3 m мерено од унутрашњег угла у којем се спајају пожарни сектори. Прекидна растојања из ст. 1, 2. и 3. овог члана приказана су на Слици 2. Слика 2.

Alternativno razdvajanje prislonjenih objekata

Pored nadvišenja požarnog zida dopuštena su druga tehnička rješenja navedena članom 19; provjeriti i krov, otvore, namjenu prostorije i rastojanja.

Приликом изградње прислоњених објеката и објеката у низу морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) код прислоњених објеката прислоњени зид једног од објеката мора имати отпорност према пожару најмање једнаку отпорности зида на граници пожарног сектора и мора да надвисује кров суседног објекта најмање 0,5 m извођењем ребра или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 3) извођење ребра које спречава пренос пожара преко фасаде прислоњених објеката се може изоставити ако је растојање између отвора на равној фасади веће од 1 m; 4) код суседних прислоњених објеката различитих висина, на зиду вишег дела, на висини најмање 8 m изнад највише тачке нижег дела, не сме бити никаквих отвора уколико се на крову нижег дела налазе отвори на удаљености мањој од 4 m од фасадног зида вишег дела или међуспратна односно кровна конструкција са кровним покривачем нижег дела нема отпорност према пожару за дејство пожара изнутра најмање 1 h, како је приказано на Слици 3; Слика 3. 5) код објеката у низу који су на растојању мањем од 1 m наспрамни зидови треба да буду без прозора или изузетно са малим отворима (до 0,6 m2) за санитарне просторије и оставе.

Šta važi za objekte u nizu na rastojanju manjem od 1 m?

Naspramni zidovi treba da budu bez prozora ili izuzetno sa malim otvorima do 0,6 m2 za sanitarne prostorije i ostave.

Приликом изградње прислоњених објеката и објеката у низу морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) код прислоњених објеката прислоњени зид једног од објеката мора имати отпорност према пожару најмање једнаку отпорности зида на граници пожарног сектора и мора да надвисује кров суседног објекта најмање 0,5 m извођењем ребра или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 3) извођење ребра које спречава пренос пожара преко фасаде прислоњених објеката се може изоставити ако је растојање између отвора на равној фасади веће од 1 m; 4) код суседних прислоњених објеката различитих висина, на зиду вишег дела, на висини најмање 8 m изнад највише тачке нижег дела, не сме бити никаквих отвора уколико се на крову нижег дела налазе отвори на удаљености мањој од 4 m од фасадног зида вишег дела или међуспратна односно кровна конструкција са кровним покривачем нижег дела нема отпорност према пожару за дејство пожара изнутра најмање 1 h, како је приказано на Слици 3; Слика 3. 5) код објеката у низу који су на растојању мањем од 1 m наспрамни зидови треба да буду без прозора или изузетно са малим отворима (до 0,6 m2) за санитарне просторије и оставе.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Kako se sprečava širenje požara kod prislonjenih objekata?

Prislonjeni zid jednog od objekata mora imati otpornost prema požaru najmanje kao zid na granici požarnog sektora i mora nadvisivati krov susednog objekta najmanje 0,5 m izvođenjem rebra ili drugim tehničkim rešenjem.

Приликом изградње прислоњених објеката и објеката у низу морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) код прислоњених објеката прислоњени зид једног од објеката мора имати отпорност према пожару најмање једнаку отпорности зида на граници пожарног сектора и мора да надвисује кров суседног објекта најмање 0,5 m извођењем ребра или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 3) извођење ребра које спречава пренос пожара преко фасаде прислоњених објеката се може изоставити ако је растојање између отвора на равној фасади веће од 1 m; 4) код суседних прислоњених објеката различитих висина, на зиду вишег дела, на висини најмање 8 m изнад највише тачке нижег дела, не сме бити никаквих отвора уколико се на крову нижег дела налазе отвори на удаљености мањој од 4 m од фасадног зида вишег дела или међуспратна односно кровна конструкција са кровним покривачем нижег дела нема отпорност према пожару за дејство пожара изнутра најмање 1 h, како је приказано на Слици 3; Слика 3. 5) код објеката у низу који су на растојању мањем од 1 m наспрамни зидови треба да буду без прозора или изузетно са малим отворима (до 0,6 m2) за санитарне просторије и оставе.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Kada se rebro na krovu prislonjenih objekata može izostaviti?

Ako je objekat sve do visine krovnog pokrivača podeljen zidom odgovarajuće otpornosti prema požaru, a krovni pokrivač i njegova podkonstrukcija su otporni prema požaru u pojasu od 5 m. Rebro na fasadi može izostati ako je rastojanje između otvora na ravnoj fasadi veće od 1 m.

Приликом изградње прислоњених објеката и објеката у низу морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) код прислоњених објеката прислоњени зид једног од објеката мора имати отпорност према пожару најмање једнаку отпорности зида на граници пожарног сектора и мора да надвисује кров суседног објекта најмање 0,5 m извођењем ребра или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 3) извођење ребра које спречава пренос пожара преко фасаде прислоњених објеката се може изоставити ако је растојање између отвора на равној фасади веће од 1 m; 4) код суседних прислоњених објеката различитих висина, на зиду вишег дела, на висини најмање 8 m изнад највише тачке нижег дела, не сме бити никаквих отвора уколико се на крову нижег дела налазе отвори на удаљености мањој од 4 m од фасадног зида вишег дела или међуспратна односно кровна конструкција са кровним покривачем нижег дела нема отпорност према пожару за дејство пожара изнутра најмање 1 h, како је приказано на Слици 3; Слика 3. 5) код објеката у низу који су на растојању мањем од 1 m наспрамни зидови треба да буду без прозора или изузетно са малим отворима (до 0,6 m2) за санитарне просторије и оставе.

Kada na zidu višeg dela ne sme biti otvora?

Kod susednih prislonjenih objekata različitih visina, na zidu višeg dela na visini najmanje 8 m iznad najviše tačke nižeg dela ne sme biti nikakvih otvora — ako se na krovu nižeg dela nalaze otvori bliže od 4 m od fasadnog zida višeg dela, ili ako krovna konstrukcija nižeg dela nema otpornost prema požaru iznutra najmanje 1 h.

Приликом изградње прислоњених објеката и објеката у низу морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) код прислоњених објеката прислоњени зид једног од објеката мора имати отпорност према пожару најмање једнаку отпорности зида на граници пожарног сектора и мора да надвисује кров суседног објекта најмање 0,5 m извођењем ребра или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 3) извођење ребра које спречава пренос пожара преко фасаде прислоњених објеката се може изоставити ако је растојање између отвора на равној фасади веће од 1 m; 4) код суседних прислоњених објеката различитих висина, на зиду вишег дела, на висини најмање 8 m изнад највише тачке нижег дела, не сме бити никаквих отвора уколико се на крову нижег дела налазе отвори на удаљености мањој од 4 m од фасадног зида вишег дела или међуспратна односно кровна конструкција са кровним покривачем нижег дела нема отпорност према пожару за дејство пожара изнутра најмање 1 h, како је приказано на Слици 3; Слика 3. 5) код објеката у низу који су на растојању мањем од 1 m наспрамни зидови треба да буду без прозора или изузетно са малим отворима (до 0,6 m2) за санитарне просторије и оставе.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Stambeni sektori i zajedničke prostorije

Požarno izdvajanje dugih zgrada, stanova i zajedničkih prostorija ima različite uslove; pročitati sve relevantne stavove člana 20.

Приликом изградње стамбених, стамбено-пословних и пословно-стамбених објеката морају се предви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) објекти веће дужине или прислоњени објекти у низу издвајају се пожарно на дужини од највише 50 m зидовима отпорним према пожару, ребрима на фасади и крову који излазе из габарита објекта најмање 0,5 m или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра из тачке 1) овог члана које спречава пренос пожара преко фасаде објекта веће дужине се може изоставити ако је растојање прозора на равној фасади веће од 1m; 3) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 4) објекти са ходницима дужине веће од 40 m морају бити подељени преградом и вратима отпорним према пожару најмање 60 min; 5) у објектима стан се издваја од сусед­них станова, пословних и других просторија, зидовима и међуспратним кон­струкцијама отпорним према пожару 90 min; 6) заједничке станарске оставе, просторије за депонију смећа и сл. морају се издвојити у посебне пожарне секторе са елементима конструкције отпорним према пожару 90 min.

Požarno izdvajanje objekata veće dužine i objekata u nizu

Izdvajaju se na dužini od najviše 50 m zidovima otpornim prema požaru, rebrima na fasadi i krovu koja izlaze iz gabarita najmanje 0,5 m. Rebro na fasadi se može izostaviti ako je rastojanje prozora na ravnoj fasadi veće od 1 m.

Приликом изградње стамбених, стамбено-пословних и пословно-стамбених објеката морају се предви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) објекти веће дужине или прислоњени објекти у низу издвајају се пожарно на дужини од највише 50 m зидовима отпорним према пожару, ребрима на фасади и крову који излазе из габарита објекта најмање 0,5 m или применом других техничких решења тако да се спречи ширење пожара; 2) извођење ребра из тачке 1) овог члана које спречава пренос пожара преко фасаде објекта веће дужине се може изоставити ако је растојање прозора на равној фасади веће од 1m; 3) извођење ребра на крову објеката из тачке 1) овог члана може се изоставити ако је све до висине кровног покривача објекат подељен зидом одговарајуће отпорности према пожару, а кровни покривач и његова подконструкција отпорни према пожару у појасу од 5 m; 4) објекти са ходницима дужине веће од 40 m морају бити подељени преградом и вратима отпорним према пожару најмање 60 min; 5) у објектима стан се издваја од сусед­них станова, пословних и других просторија, зидовима и међуспратним кон­струкцијама отпорним према пожару 90 min; 6) заједничке станарске оставе, просторије за депонију смећа и сл. морају се издвојити у посебне пожарне секторе са елементима конструкције отпорним према пожару 90 min.

Odnosi se i na uzidane objekte u nizu — bitno kod dvostrano uzidanih kuća.

Kako se dele požarni sektori u hotelu

Deo objekta sa sobama odnosno apartmanima u kojima boravi najviše 100 lica mora biti poseban požarni sektor. Skladišne, tehničke i prateće prostorije se izdvajaju zasebno.

Приликом изградње хотела и других угоститељских објеката за смештај морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) складишне, техничке и пратеће просторије (перионица, сушионица и пегларница веша, хладњача и сл.) морају се издвојити у посебне пожарне секторе; 2) део објекта у коме се налазе собе односно апартмани, а у којима борави најви­ше 100 лица, мора се издвојити у посебан пожарни сектор; 3) за објекте висине H ≥ 22 m смештајни део хотела мора се издвојити у посебан пожарни сектор уважавајући захтеве из тачке 2) овог члана. Унутрашња степеништа овог дела објекта морају бити одвојена од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта.

Granica od 100 lica određuje broj sektora u smeštajnom delu. Perionica, sušionica, peglarnica i hladnjača idu u svoje sektore, odvojeno od toga.

Šta traži hotel visine 22 m i više

Smeštajni deo hotela mora se izdvojiti u poseban požarni sektor, uz zahtev od najviše 100 lica po sektoru.

Приликом изградње хотела и других угоститељских објеката за смештај морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) складишне, техничке и пратеће просторије (перионица, сушионица и пегларница веша, хладњача и сл.) морају се издвојити у посебне пожарне секторе; 2) део објекта у коме се налазе собе односно апартмани, а у којима борави најви­ше 100 лица, мора се издвојити у посебан пожарни сектор; 3) за објекте висине H ≥ 22 m смештајни део хотела мора се издвојити у посебан пожарни сектор уважавајући захтеве из тачке 2) овог члана. Унутрашња степеништа овог дела објекта морају бити одвојена од ходника зидовима и вратима отпорним према пожару као елементи на граници пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта.

Kolika je najveća visina bolnice i doma za stara lica

Osnovni uslovi su visina bolnice do 22 m i stacionari/ambulante ispod 16 m. Član 22 izričito dopušta izuzetak za bolnice projektovane za progresivnu horizontalnu evakuaciju, po posebnim propisima. To nije bezizuzetna zabrana više zgrade.

Приликом изградње клиника, болница и установа за смештај старих лица морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) клинике, болнице и установе за смештај старих лица могу бити максималне висине 22 m; 2) објекти чија је висина H ≥ 16 m и H ≤ 22 m, граде се тако да се на етажама изнад 16 m могу налазити само запослени у администрацији, истраживањима и сл., а стационар за болес­нике и стара лица и амбуланте морају се налазити на етажама чија је висина H ˂ 16 m; 3) амбу­ланте у које долазе теже покретна лица морају се налазити на етажи која испуњава стандарде приступачности; 4) пасареле, ходници и пролази кроз које се транспортују кревети са лежећим пацијентима морају имати ширину од најмање 2,8 m; 5) стационари у којима се налазе болесници и стара лица морају бити издвојени у пожарне секторе који не могу да имају површину већу од 1000 m2; 6) техничке просторије (котларница, дизел агрегат, просторија са акумулаторима, инвертор­ско постројење, хидро-станица, перионица и др.) морају се издвојити у посебне пожарне секторе. Изузетно, када се на појединим етажама или објекту примењују одредбе прописа којима је уређена прогресивна хоризонтална евакуација, тада се одредбе става 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог члана могу спроводити у складу са тим прописима.

Osnovno ograničenje člana 22 iznosi22 m. Za pojedine etaže ili cijeli objekat na koje se primjenjuju propisi o progresivnoj horizontalnoj evakuaciji, tačke 1, 2, 4 i 5 mogu se sprovesti prema tim propisima; primjenljivost izuzetka posebno se utvrđuje.

Gde smeju biti stacionar i ambulante u bolnici višoj od 16 m

Osnovni uslovi su visina bolnice do 22 m i stacionari/ambulante ispod 16 m. Član 22 izričito dopušta izuzetak za bolnice projektovane za progresivnu horizontalnu evakuaciju, po posebnim propisima. To nije bezizuzetna zabrana više zgrade.

Приликом изградње клиника, болница и установа за смештај старих лица морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) клинике, болнице и установе за смештај старих лица могу бити максималне висине 22 m; 2) објекти чија је висина H ≥ 16 m и H ≤ 22 m, граде се тако да се на етажама изнад 16 m могу налазити само запослени у администрацији, истраживањима и сл., а стационар за болес­нике и стара лица и амбуланте морају се налазити на етажама чија је висина H ˂ 16 m; 3) амбу­ланте у које долазе теже покретна лица морају се налазити на етажи која испуњава стандарде приступачности; 4) пасареле, ходници и пролази кроз које се транспортују кревети са лежећим пацијентима морају имати ширину од најмање 2,8 m; 5) стационари у којима се налазе болесници и стара лица морају бити издвојени у пожарне секторе који не могу да имају површину већу од 1000 m2; 6) техничке просторије (котларница, дизел агрегат, просторија са акумулаторима, инвертор­ско постројење, хидро-станица, перионица и др.) морају се издвојити у посебне пожарне секторе. Изузетно, када се на појединим етажама или објекту примењују одредбе прописа којима је уређена прогресивна хоризонтална евакуација, тада се одредбе става 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог члана могу спроводити у складу са тим прописима.

Osnovni član 22 predviđa administraciju na etažama iznad 16 m, a stacionare i ambulante ispod 16 m. Posebno provjeriti izuzetak za pojedine etaže ili cio objekat sa primjenom propisa o progresivnoj horizontalnoj evakuaciji.

Kolika je najmanja širina hodnika u trgovinskom centru

6 m — rastojanje između naspramnih lokala ne sme biti manje od toga.

Приликом изградње трговинских центара морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) складишне, техничке и админи­стра­тивне просторије морају се издвојити у посебне пожарне секторе у односу на продајни простор; 2) један или више локала укупне површине 2.000 m2 на једној продајној етажи морају се од осталих локала одвојити зидовима отпорним према пожару као елементи унутар пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта; 3) ширина ходника односно растојање између наспрамних локала не сме бити мање од 6 m; 4) локал у саставу трговинског центра који се простире на више етажа мора се од осталих локала одвојити зидовима отпорним према пожару као елементи унутар пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Када објекат из става 1. овог члана има инсталације и уређаје за аутоматско откривање, дојаву и гашење пожара и инсталације за одвођење дима и топлоте, укупна површина локала из става 1. тачка 2) овог члана у објекту може се повећати до 4.000 m2.

Kada se lokali u trgovinskom centru moraju požarno odvojiti

Član 23 tačka 2 uređuje jedan ili više lokala ukupne površine 2.000 m² na jednoj prodajnoj etaži: od ostalih lokala odvajaju se zidovima otpornim prema požaru kao elementi unutar požarnog sektora, prema projektovanom SOP-u. Kada objekat ima instalacije i uređaje za automatsko otkrivanje, dojavu i gašenje požara i instalacije za odvođenje dima i toplote, ta ukupna površina može se povećati do 4.000 m². Lokal koji se prostire na više etaža zasebno se odvaja od ostalih lokala prema tački 4.

Приликом изградње трговинских центара морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) складишне, техничке и админи­стра­тивне просторије морају се издвојити у посебне пожарне секторе у односу на продајни простор; 2) један или више локала укупне површине 2.000 m2 на једној продајној етажи морају се од осталих локала одвојити зидовима отпорним према пожару као елементи унутар пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта; 3) ширина ходника односно растојање између наспрамних локала не сме бити мање од 6 m; 4) локал у саставу трговинског центра који се простире на више етажа мора се од осталих локала одвојити зидовима отпорним према пожару као елементи унутар пожарног сектора, а у складу са пројектованим степеном отпорности према пожару објекта. Када објекат из става 1. овог члана има инсталације и уређаје за аутоматско откривање, дојаву и гашење пожара и инсталације за одвођење дима и топлоте, укупна површина локала из става 1. тачка 2) овог члана у објекту може се повећати до 4.000 m2.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja. Skladišne, tehničke i administrativne prostorije se posebno izdvajaju u odnosu na prodajni prostor — to je odvojena obaveza od ove granice od 2.000 m².

Kada bina i gledalište moraju imati instalacije za odvođenje dima i toplote?

Pozorišne bine površine veće od 100 m2 ili visine veće od 15 m (merene od najniže tačke poda bine do najviše tačke tavanice odnosno krova). Gledališta i sale koje primaju preko 500 gledalaca. Ukupna svetla površina otvora za kontrolu kretanja dima ne može biti manja od 3% površine poda prostorije.

Приликом изградње позоришта, биоскопа, сала за конференције, амфитеатара и других простора који у свом саставу имају сцене и фиксирана седишта морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) у позориштима која примају више од 300 лица, морају се у посебне пожарне секторе издвојити: бински простор, гледалиште, део за административно и техничко особље, складишне просторије за декор, кулисе и сл., радионице и техничке просторије; 2) сале биоскопа, сале за конференције, амфитеатри и други простори који у свом саставу имају сцене и фиксна седишта, а који примају више од 300 лица морају се издвојити у посебан пожарни сектор; 3) сале биоскопа, сале за конференције, амфитеатри и други простори који у свом саставу имају сцене и фиксна седишта, а налазе се у објекту друге намене, морају се међусобно и у односу на остали део објекта издвојити у посебне пожарне секторе. Позоришне бине чија је површина већа од 100 m2 или чија је висина, мерена од најниже тачке пода бине до највише тачке таванице односно крова, већа од 15 m, морају имати инсталације за одвођење дима и топлоте. Гледалиште позоришта, сале биоскопа, сале за конференције и амфитеатри и други простори који у свом саставу имају сцене и фиксна седишта, а примају преко 500 гледалаца морају имати инсталације за одвођење дима и топлоте. Укупна светла површина отвора за контролу кретања дима не може бити мања од 3% површине пода просторије, а одређује се прорачуном.

Najmanje 3% je donja granica za odgovarajući konkretan prostor iz člana 24; konačna svijetla površina određuje se proračunom. Mjera ne uspostavlja obavezu odimljavanja svake hotelske ili javne prostorije.

Šta se izdvaja u posebne požarne sektore u pozorištu?

U pozorištima koja primaju više od 300 lica: binski prostor, gledalište, deo za administrativno i tehničko osoblje, skladišne prostorije za dekor i kulise, radionice i tehničke prostorije. Sale bioskopa, konferencijske sale i amfiteatri sa preko 300 lica takođe se izdvajaju u poseban požarni sektor.

Приликом изградње позоришта, биоскопа, сала за конференције, амфитеатара и других простора који у свом саставу имају сцене и фиксирана седишта морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) у позориштима која примају више од 300 лица, морају се у посебне пожарне секторе издвојити: бински простор, гледалиште, део за административно и техничко особље, складишне просторије за декор, кулисе и сл., радионице и техничке просторије; 2) сале биоскопа, сале за конференције, амфитеатри и други простори који у свом саставу имају сцене и фиксна седишта, а који примају више од 300 лица морају се издвојити у посебан пожарни сектор; 3) сале биоскопа, сале за конференције, амфитеатри и други простори који у свом саставу имају сцене и фиксна седишта, а налазе се у објекту друге намене, морају се међусобно и у односу на остали део објекта издвојити у посебне пожарне секторе. Позоришне бине чија је површина већа од 100 m2 или чија је висина, мерена од најниже тачке пода бине до највише тачке таванице односно крова, већа од 15 m, морају имати инсталације за одвођење дима и топлоте. Гледалиште позоришта, сале биоскопа, сале за конференције и амфитеатри и други простори који у свом саставу имају сцене и фиксна седишта, а примају преко 500 гледалаца морају имати инсталације за одвођење дима и топлоте. Укупна светла површина отвора за контролу кретања дима не може бити мања од 3% површине пода просторије, а одређује се прорачуном.

Na koje se sektore deli izložbeni prostor muzeja?

Na požarne sektore površine ne veće od 2.000 m2. Muzejski i arhivski depoi i tehničke prostorije, kao i odeljenje konzervacije i restauracije, biblioteka retkih knjiga i administrativni blok izdvajaju se u posebne požarne sektore.

Приликом изградње музеја, архива и великих библиотека морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) музејски и архивски депои и тех­ничке просторије (котларница, топлотна подстаница и сл.) морају бити издвојени у посебне пожарне секторе; 2) одељење конзервације и рестаурације, библиотека ретких књига и административни блок морају се издвојити у посебне пожарне секторе; 3) изложбени простор се дели у пожарне секторе површине не веће од 2.000 m2.

Šta se izdvaja u požarni sektor u sportskoj hali?

Sportske hale za više od 300 posetilaca zajedno sa putevima za evakuaciju izdvajaju se u požarni sektor u odnosu na administrativne i tehničke sadržaje.

Приликом изградње спортских хала и хала мешовите намене (нпр. сајамска хала и сл.) морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) спортске хале за више од 300 посетилаца заједно са путевима за евакуацију издвајају се у пожарни сектор у односу на административне и техничке садржаје; 2) распоред седења у спортској хали мора испуњавати услове дефинисане чланом 28. овог правилника или може бити примењено друго техничко решење којим је обезбеђена ефикасна евакуација лица на начин утврђен посебним прописима којима је уређена изградња ове врсте објеката.

Kada škola ili fakultet moraju imati dva stepeništa?

Škole i fakulteti sa više od dva sprata i dužinom stranice većom od 35 m moraju imati najmanje dva stepeništa međusobno udaljena najmanje 25 m. Uslovi spratnosti i dužine stranice su kumulativni; izvor kaže sprata, a ne etaže.

Приликом изградње објеката предшколских установа, школа и факултета морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) објекти предшколске установе могу се градити са највише једним спратом, а уколико се простор за децу у јаслицама смешта на спрат објекта морају се предвидети додатне мере безбедности од пожара и сигурне евакуације; 2) основне школе се граде са највише два спрата, средње школе са највише три спрата, а факултети висине не веће од 30 m; 3) учионице, кабинети и сличне просторије у којима бораве ученици основних и средњих школа не могу бити у под­земним етажама; 4) школе и факултети са више од два спрата, дужине странице веће од 35 m морају имати најмање два сте­пе­ништа међусобно удаљена најмање 25 m; 5) хемијске и сличне лабораторије (једна или више у блоку) факултета пожарно се издвајају као пожарни сектори.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Koliko spratova smeju imati predškolske ustanove, škole i fakulteti?

Predškolske ustanove najviše jedan sprat (a ako se jaslice smeštaju na sprat, moraju se predvideti dodatne mere bezbednosti i sigurne evakuacije); osnovne škole najviše dva sprata; srednje škole najviše tri sprata; fakulteti visine ne veće od 30 m.

Приликом изградње објеката предшколских установа, школа и факултета морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) објекти предшколске установе могу се градити са највише једним спратом, а уколико се простор за децу у јаслицама смешта на спрат објекта морају се предвидети додатне мере безбедности од пожара и сигурне евакуације; 2) основне школе се граде са највише два спрата, средње школе са највише три спрата, а факултети висине не веће од 30 m; 3) учионице, кабинети и сличне просторије у којима бораве ученици основних и средњих школа не могу бити у под­земним етажама; 4) школе и факултети са више од два спрата, дужине странице веће од 35 m морају имати најмање два сте­пе­ништа међусобно удаљена најмање 25 m; 5) хемијске и сличне лабораторије (једна или више у блоку) факултета пожарно се издвајају као пожарни сектори.

Smeju li učionice biti u podzemnim etažama?

Ne. Učionice, kabineti i slične prostorije u kojima borave učenici osnovnih i srednjih škola ne mogu biti u podzemnim etažama.

Приликом изградње објеката предшколских установа, школа и факултета морају се пред­ви­дети мере за спречавање ширења пожара: 1) објекти предшколске установе могу се градити са највише једним спратом, а уколико се простор за децу у јаслицама смешта на спрат објекта морају се предвидети додатне мере безбедности од пожара и сигурне евакуације; 2) основне школе се граде са највише два спрата, средње школе са највише три спрата, а факултети висине не веће од 30 m; 3) учионице, кабинети и сличне просторије у којима бораве ученици основних и средњих школа не могу бити у под­земним етажама; 4) школе и факултети са више од два спрата, дужине странице веће од 35 m морају имати најмање два сте­пе­ништа међусобно удаљена најмање 25 m; 5) хемијске и сличне лабораторије (једна или више у блоку) факултета пожарно се издвајају као пожарни сектори.

Alternativan raspored gledališta

Raspored sjedišta i prolaza može biti drugačiji kada proračun dokaže jednako efikasnu evakuaciju pod uslovima člana 28. Osnovni limiti nisu automatska zabrana dopuštene alternative.

Захтеви за пролазе између редова, блокова седишта, растојања првих излаза и неколико других мера за позоришта, биоскопа, сала за конференције, амфитеатара и других простора који у свом саставу имају сцене и фиксирана седишта дати су на Слици 4. Ако су врата на првом излазу двокрилна морају бити ширине најмање 1,8 m. Растојање између врата првих излаза мора бити веће од 12 m. У једном реду може бити највише 28 седишта а прво седиште у реду у односу на зид мора бити удаљено најмање 1,2 m, а у односу на бочни ред других седишта најмање 1,6 m. Размак између редова фик­сираних седишта p [cm] представља хоризонтално растојање мерено од седишта обореног у положај за седење до насло­­на седишта испред и израчунава се на следећи начин: p ≥ 35 + N/2 при чему је: N – број „спојених” седишта у том реду. У реду фиксираних седишта код којих постоји пролаз само на једну страну (на пример крајње седиште у реду је близу зида и са те стране се не може пролазити) може бити највише 12 седишта и тада размак између редова фиксираних седишта (p) износи најмање 40 cm. Када је распоред седења организован у другачијем и некомпатибилном облику у односу на Слику 4, тада се приликом израде прорачуна евакуације морају предвидети једнако ефикасни евакуациони путеви. Слика 4. VIII. ЕВАКУАЦИОНИ ПУТЕВИ

Koliko sedišta sme biti u jednom redu i koliki je razmak redova?

Najviše 28 sedišta u redu sa prolazom na obe strane; razmak između redova p [cm] računa se kao p ≥ 35 + N/2, gde je N broj spojenih sedišta u redu. U redu sa prolazom samo na jednu stranu može biti najviše 12 sedišta i tada je razmak najmanje 40 cm.

Захтеви за пролазе између редова, блокова седишта, растојања првих излаза и неколико других мера за позоришта, биоскопа, сала за конференције, амфитеатара и других простора који у свом саставу имају сцене и фиксирана седишта дати су на Слици 4. Ако су врата на првом излазу двокрилна морају бити ширине најмање 1,8 m. Растојање између врата првих излаза мора бити веће од 12 m. У једном реду може бити највише 28 седишта а прво седиште у реду у односу на зид мора бити удаљено најмање 1,2 m, а у односу на бочни ред других седишта најмање 1,6 m. Размак између редова фик­сираних седишта p [cm] представља хоризонтално растојање мерено од седишта обореног у положај за седење до насло­­на седишта испред и израчунава се на следећи начин: p ≥ 35 + N/2 при чему је: N – број „спојених” седишта у том реду. У реду фиксираних седишта код којих постоји пролаз само на једну страну (на пример крајње седиште у реду је близу зида и са те стране се не може пролазити) може бити највише 12 седишта и тада размак између редова фиксираних седишта (p) износи најмање 40 cm. Када је распоред седења организован у другачијем и некомпатибилном облику у односу на Слику 4, тада се приликом израде прорачуна евакуације морају предвидети једнако ефикасни евакуациони путеви. Слика 4. VIII. ЕВАКУАЦИОНИ ПУТЕВИ

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Kolika moraju biti dvokrilna vrata na prvom izlazu iz sale sa fiksiranim sedištima?

Najmanje 1,8 m široka. Rastojanje između vrata prvih izlaza mora biti veće od 12 m.

Захтеви за пролазе између редова, блокова седишта, растојања првих излаза и неколико других мера за позоришта, биоскопа, сала за конференције, амфитеатара и других простора који у свом саставу имају сцене и фиксирана седишта дати су на Слици 4. Ако су врата на првом излазу двокрилна морају бити ширине најмање 1,8 m. Растојање између врата првих излаза мора бити веће од 12 m. У једном реду може бити највише 28 седишта а прво седиште у реду у односу на зид мора бити удаљено најмање 1,2 m, а у односу на бочни ред других седишта најмање 1,6 m. Размак између редова фик­сираних седишта p [cm] представља хоризонтално растојање мерено од седишта обореног у положај за седење до насло­­на седишта испред и израчунава се на следећи начин: p ≥ 35 + N/2 при чему је: N – број „спојених” седишта у том реду. У реду фиксираних седишта код којих постоји пролаз само на једну страну (на пример крајње седиште у реду је близу зида и са те стране се не може пролазити) може бити највише 12 седишта и тада размак између редова фиксираних седишта (p) износи најмање 40 cm. Када је распоред седења организован у другачијем и некомпатибилном облику у односу на Слику 4, тада се приликом израде прорачуна евакуације морају предвидети једнако ефикасни евакуациони путеви. Слика 4. VIII. ЕВАКУАЦИОНИ ПУТЕВИ

Minimalne širine evakuacionih puteva

hodnik najmanje 1,2 m · stepenišni krak najmanje 1 m. Promene smera najviše 90° osim u stepeništu. Od stvarne širine poda oduzima se širina bočnih prepreka (ormani i sl.).

Евакуациони путеви треба да буду прегледни, без сувишних скретања, са променама смера под углом не већим од 90º (сем у степеништу) и без хоризонталних и вертикалних препрека који ометају евакуацију. Уколико на евакуационим путевима постоје бочне препреке (нпр. ормани у ходнику и сл.) тада се од стварне ширине пода евакуационог пута одузима стварна ширина препреке. Ширина ходника не сме бити мања од 1,2 m, а ширина степенишног крака не мања од 1 m. Потребна ширина ходника и степеништа зависи од броја лица која треба да се евакуишу.

Ormar u hodniku smanjuje računsku širinu evakuacionog puta — 1,2 m se meri slobodno.

Specifična propusna moć (SPM) za proračun evakuacionih izlaza

širina 0,90 m → 48–62 lica/m·min · 1,40 m → 78–90 · 1,80 m → 98–108. Veće vrednosti za decu 5–15 godina, manje za slabije pokretne osobe.

За прорачун потребног броја евакуационих излаза и њихових димензија важан фактор је специфична пропусна моћ (СПМ), која представља број људи који прође кроз пролаз или излаз одређене ширине у току 1 min. Вредност СПМ за одређену ширину пролаза може се усвојити на следећи начин: 1) за ширину 0,90 m износи 48–62 [лица/m min]; 2) за ширину 1,40 m износи 78–90 [лица/m min]; 3) за ширину 1,80 m износи 98–108 [лица/m min]; Веће вредности СПМ усвајају се за децу од 5 до 15 година, а мање за одрасле слабије покретне особе, особе којима је потребна помоћ приликом евакуације (мала деца, инвалиди, слабовидне особе и сл.).

Koliko prvih izlaza mora imati prostorija

Do 60 lica — jedan · 61–500 — dva · 501–1500 — tri · 1501–3000 — četiri. Preko 3000, na svakih započetih sledećih 3000 lica još po jedan.

Утврђивање броја потребних првих излаза на путу евакуације врши се на следећи начин: 1) просторије у којима борави до 60 лица морају имати најмање један први излаз; 2) просторије у којима борави од 61 до 500 лица морају имати најмање два прва излаза; 3) просторије у којима борави од 501 до 1500 лица морају имати најмање три прва излаза; 4) просторије у којима борави од 1501 до 3000 лица у објекту морају имати најмање четири прва излаза; 5) просторије у којима борави више од 3000 лица морају имати број излаза у складу са ставом 1. тачком 4) овог члана, при чему се на започетих следећих 3000 лица изводи још по један први излаз. Утврђивање броја потребних излаза са етаже или етажних излаза (у зависности од класе објекта) на путу евакуације врши се на следећи начин: 1) етажа на којој борави до 500 лица мора имати најмање један излаз; 2) етажа на којој борави од 501 до 1500 лица мора имати најмање два излаза; 3) етажа на којој борави од 1501 до 3000 лица мора имати најмање три излаза; 4) етажа на којој борави више од 3000 лица мора имати број излаза у складу са ставом 2. тачка 3) овог члана, при чему се на започетих следећих 3000 лица изводи још по један излаз. За приземне објекте број крајњих излаза одговара броју излаза са етаже.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja. Prelazak sa 60 na 61 lice udvostručava broj izlaza. Kod sala, učionica i lokala se broj lica lako potcijeni pa se ceo raspored izlaza mora mijenjati kasno.

Kolika sme biti dužina puta evakuacije kod prostorije sa jednim izlazom

Najviše 20 m od polaznog mesta do prvog izlaza.

Дужина пута евакуације од полазног места до првог излаза код просторија које имају један први излаз не може бити већа од 20 m. Дужина пута евакуације од полазног места до првог излаза код просторија које имају више првих излаза не може бити већа од 45 m.

Mjeri se od NAJUDALJENIJEG polaznog mjesta u prostoriji, ne od sredine. Duboka prostorija sa jednim izlazom vrlo brzo probije 20 m.

Kolika sme biti dužina puta evakuacije kod prostorije sa više izlaza

Najviše 45 m od polaznog mesta do prvog izlaza.

Дужина пута евакуације од полазног места до првог излаза код просторија које имају један први излаз не може бити већа од 20 m. Дужина пута евакуације од полазног места до првог излаза код просторија које имају више првих излаза не може бити већа од 45 m.

Dodavanje drugog izlaza diže dozvoljenu dužinu sa 20 na 45 m — često jeftinije rješenje nego preuređenje cele osnove.

Kolika sme biti dužina puta evakuacije od prvog do etažnog izlaza?

Najviše 30 m u nadzemnim etažama i 25 m u podzemnim. Za objekte koji nemaju etažni izlaz, dužina puta od prvog izlaza do stepeništa iznosi najviše 20 m.

Дужина пута евакуације од првог до етажног излаза не може бити већа од 30 m у надземним, а 25 m у подземним етажама. За објекте који немају етажни излаз дужина пута евакуације од првог излаза до степеништа износи највише 20 m.

Koliko vrata treba prostorija prema broju lica?

Za prostorije u kojima boravi više od 50 a manje od 100 lica — dvokrilna vrata ili dvoje jednokrilnih vrata na adekvatnom rastojanju. Za više od 100 lica — više dvokrilnih i/ili jednokrilnih vrata.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Šta se traži od dvokrilnih vrata koja povećavaju protočnost?

Moraju se otvarati oba krila na isti način samo dejstvom na brave, i moraju biti opremljena uređajem za automatsko redosledno zatvaranje vrata.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Kolika je najmanja širina svetlog otvora vrata stana ili kancelarije?

0,90 m za prostorije u kojima boravi do deset lica. Za prostorije u kojima boravi više od deset a manje od pedeset lica — 1 m.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Kolika je najmanja visina vrata na evakuacionim putevima?

Svijetla visina vrata je najmanje 2 m, a u javnim objektima najmanje 2,10 m. Jedinstvena granica 2 m ne dokazuje usklađenost javnog objekta.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Ova numerička grana važi samo za konkretna vrata evakuacionog puta za koja je izričito utvrđeno da nije primjenljiv javni minimum2,10m. Za javnu granu postoji zasebna provjera iste metrike; nepoznat režim ostaje nepoznat.

Kolika je svijetla visina konkretnih vrata evakuacionog puta kada važi javni minimum?

Za konkretna vrata na evakuacionom putu na koja se primjenjuje zahtjev javnog objekta iz člana 34, visina je najmanje 2,10 m.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Ista metrika visina_vrata_evakuacije odnosi se na ta konkretna vrata. Bez utvrđene true/false činjenice ni osnovna ni javna grana ne daju primjenljiv numerički zaključak.

Kada vrata prvog izlaza ne moraju da se otvaraju u smeru evakuacije?

Kada u prostoriji boravi do 20 lica.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Na koju stranu se otvaraju vrata na evakuacionim izlazima?

Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije. Izuzetak: vrata prvog izlaza iz prostorija u kojima boravi do 20 lica ne moraju se otvarati u smeru evakuacije.

Минимална ширина светлог отвора врата станова, канцеларија и сл. у којима борави до десет лица износи 0,90 m. Минимална ширина светлог отвора врата просторија у којима борави више од десет лица, а мање од педесет лица, износи 1 m. Када се примењују двокрилна врата да би се повећала проточност лица тада се морају отварати оба крила на исти начин само дејством на браве. Ова врата морају бити опремљена уређајем за аутоматско редоследно затварање врата. Висина врата на свим евакуационим путевима је најмање 2 m, а у јавним објектима најмање 2,10 m. За просторије у којима борави више од 50 а мање од 100 лица примењују се двокрилна врата или двоје једнокрилних врата на адекватном растојању. За просторије у којима борави више од 100 лица примењује се више двокрилних и/или једнокрилних врата. На свим евакуационим излазима морају се поставити заокретна врата која се отварају у смеру евакуације. Изузетно од става 7. овог члана, осим на етажним излазима, може се дозволити и друго конструкционо решење врата, под условом да исто обезбеђује сигурну евакуацију лица и то: 1) да се врата аутоматски отварају сигналом са централе за дојаву пожара и остају блокирана у отвореном положају; 2) да имају механизам да се отворе и остану у стално отвореном положају када им се искључи мрежно напајање; 3) да се у близини врата налази тастер чијим се активирањем могу отворити та врата и остати у отвореном положају. Изузетно од става 7. овог члана врата првог излаза из просторија у којима борави до 20 лица не морају се отварати у смеру евакуације.

Koliki sme biti nagib stepeništa i poda gledališta u dvoranama?

Najviše 40 stepeni. Konzolna i spiralna stepeništa na evakuacionim putevima nisu dozvoljena.

Степеништа и под гледалишта у стадионима и спортским, концертним и сличним дворанама, не могу имати нагиб већи од 40º. Конзолна и спирална степеништа на евакуационим путевима нису дозвољена.

Sme li spiralno ili konzolno stepenište biti na evakuacionom putu?

Ne. Konzolna i spiralna stepeništa na evakuacionim putevima nisu dozvoljena.

Степеништа и под гледалишта у стадионима и спортским, концертним и сличним дворанама, не могу имати нагиб већи од 40º. Конзолна и спирална степеништа на евакуационим путевима нису дозвољена.

Kako se određuje potrebna širina stepeništa?

Prema Tabeli 5, u zavisnosti od broja lica koja koriste stepenište i broja etaža koje ono povezuje. Primer: krak od 1,1 m koji povezuje 2 etaže služi najviše 260 lica, a krak od 1,5 m koji povezuje 5 etaža najviše 540 lica. Za više od deset spratova kapacitet se dobija linearnom ekstrapolacijom.

Потребна ширина степеништа у зависности од броја лица која их користе и броја етажа које то степениште повезује, дата је у Табели 5. Табела 5. КАПАЦИТЕТ СТЕПЕНИШТА Број етажа које повезује степениште Ширина степенишног крака [m] 1 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Највећи број лица које користе једно степениште 1 150 220 240 260 280 300 320 340 360 2 190 260 285 310 335 360 385 410 435 3 230 300 330 360 390 420 450 480 510 4 270 340 375 410 445 480 515 550 585 5 310 380 420 460 500 540 580 620 660 6 350 420 465 510 555 600 645 690 735 7 390 460 510 560 610 660 710 760 810 8 430 500 555 610 665 720 775 830 885 9 470 540 600 660 720 780 840 900 960 10 510 580 645 710 775 840 905 970 1035 Напомена: капацитет степеништа које опслужује више од десет спратова може се добити линеарном екстраполацијом вредности из Табеле 5.

Širina stepeništa iz Tabele 5 se proverava uporedo sa širinom iz Pravilnika o uslovima za stanove (120 cm) — merodavan je stroži rezultat.

Kolika moze biti maksimalna duzina puta evakuacije u stambenom, poslovnom ili objektu javne namene?

Ne postoji jedan broj za ceo put evakuacije. Po Pravilniku 22/2019, od polaznog mesta do prvog izlaza put moze biti najvise 20 m kada postoji jedan prvi izlaz, odnosno najvise 45 m kada ih ima vise. Od prvog do etaznog izlaza put je najvise 30 m u nadzemnim i 25 m u podzemnim etazama. Ako etazni izlaz ne postoji, put od prvog izlaza do stepenista moze biti najvise 20 m. Zato se projekat proverava po segmentima evakuacionog puta, ne jednim univerzalnim limitom.

Дужина пута евакуације од полазног места до првог излаза код просторија које имају један први излаз не може бити већа од 20 m. Дужина пута евакуације од полазног места до првог излаза код просторија које имају више првих излаза не може бити већа од 45 m. … Дужина пута евакуације од првог до етажног излаза не може бити већа од 30 m у надземним, а 25 m у подземним етажама. За објекте који немају етажни излаз дужина пута евакуације од првог излаза до степеништа износи највише 20 m.

Koje uslove mora ispuniti spoljno stepenište za evakuaciju?

Širina najmanje 0,8 m i nagib do 45 stepeni; izrada od negorivih materijala; postavljanje na najmanje 1,5 m od otvora na fasadi (osim ako je zaštićeno od dejstva požara iz objekta); i postavljanje na mestu zaštićenom od kiše i snega zbog zaleđivanja. Mora biti dostupno iz prostora zajedničke komunikacije.

У циљу обезбеђивања ефикасне евакуације лица могу се предвидети спољна степеништа за евакуацију. Спољна степеништа морају бити доступна из простора заједничке комуникације. Спољна степеништа морају бити: 1) ширине минимум 0,8 m и нагиба до 45º; 2) израђена од негоривих материјала; 3) постављена на минималном растојању 1,5 m од отвора на фасади објекта, осим у случају када су заштићена од дејства пожара из објекта; 4) постављена на месту заштићеном од кише и снега (због залеђивања).

Vreme pripreme za evakuaciju u proračunu

stambeni objekti najmanje 10 min · poslovni najmanje 5 min · javni najmanje 3 min (stadioni i sportske hale 2 min)

Време припреме за евакуацију је време од тренутка када лице које ће се евакуисати сазна да је настао пожар који би могао да угрози живот па до тренутка напуштања просторије боравка (време у коме лица оцењују оправданост евакуације, траже своје чланове породице, кућне љубимце, вредне ствари и сл. које намеравају да поведу односно понесу). За потребе пројектовања усваја се: 1) за стамбене објекте најмање 10 min; 2) за пословне објекте најмање 5 min; 3) за јавне објекте најмање 3 min (осим за стадионе и спортске хале, за које износи 2 min).

Kolika je projektna brzina kretanja lica pri evakuaciji?

Brzina neometanog kretanja na ravnom podu je 1,5 m/s. Ometano kretanje se dobija množenjem faktorom usporavanja: 0,8 niz stepenište, 0,6 - 0,05d uz stepenište, 0,9 niz rampu, 0,7 - 0,05d uz rampu, gde je d broj fiktivnih etaža od po 3 m.

Брзина кретања при евакуацији се смањује услед груписања лица пред сужењем или скретањем евакуационог пута (вратима и сл.), наиласку на степениште, ескалатор, травелатор, кретањем по степеништу, рампи и сл. Пројектна брзина неометаног кретања лица на равном поду је vo = 1,5 m/s. Пројектна брзина ометаног кретања ve [m/s] је производ брзине неометаног кретања vo и фактора успоравања u: ve = u · vo при чему је: 1) u = 0,8 за кретање низ степениште; 2) u = 0,6 – 0,05 d за кретање уз степениште; 3) u = 0,9 за кретање низ рампу; 4) u = 0,7 – 0,05 d за кретање уз рампу; где је d број фиктивних етажа од по 3 m. При наиласку на сужење евакуационог пута пројектно време задржавања је 3 s за сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут уколико: 1) 10 до 40 лица наилази на сужење пута или врата чији је отвор мањи од 1,00 m; 2) 40 до 200 лица наилази на сужење пута или врата чији је отвор мањи од 1,60 m. За свако скретање под углом већим од 30º а мањим од 60º и наилазак на степениште или рампу, потребно је 2 s на сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут. За свако скретање под углом већим од 60º и наилазак на ескалатор у покрету потребно је додатних 5 s на сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут. За свако скретање под углом већим од 60º и наилазак на травелатор у покрету потребно је додатних 2 s на сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут.

Koliko se dodaje na vreme evakuacije zbog suženja i skretanja?

Na suženju ili vratima 3 s na svakih 10 lica (za 10-40 lica kroz otvor manji od 1,00 m, odnosno 40-200 lica kroz otvor manji od 1,60 m). Za skretanje pod uglom 30-60 stepeni i nailazak na stepenište ili rampu 2 s na svakih 10 lica. Za skretanje preko 60 stepeni i eskalator u pokretu dodatnih 5 s, a za travelator 2 s na svakih 10 lica.

Брзина кретања при евакуацији се смањује услед груписања лица пред сужењем или скретањем евакуационог пута (вратима и сл.), наиласку на степениште, ескалатор, травелатор, кретањем по степеништу, рампи и сл. Пројектна брзина неометаног кретања лица на равном поду је vo = 1,5 m/s. Пројектна брзина ометаног кретања ve [m/s] је производ брзине неометаног кретања vo и фактора успоравања u: ve = u · vo при чему је: 1) u = 0,8 за кретање низ степениште; 2) u = 0,6 – 0,05 d за кретање уз степениште; 3) u = 0,9 за кретање низ рампу; 4) u = 0,7 – 0,05 d за кретање уз рампу; где је d број фиктивних етажа од по 3 m. При наиласку на сужење евакуационог пута пројектно време задржавања је 3 s за сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут уколико: 1) 10 до 40 лица наилази на сужење пута или врата чији је отвор мањи од 1,00 m; 2) 40 до 200 лица наилази на сужење пута или врата чији је отвор мањи од 1,60 m. За свако скретање под углом већим од 30º а мањим од 60º и наилазак на степениште или рампу, потребно је 2 s на сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут. За свако скретање под углом већим од 60º и наилазак на ескалатор у покрету потребно је додатних 5 s на сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут. За свако скретање под углом већим од 60º и наилазак на травелатор у покрету потребно је додатних 2 s на сваких 10 лица која користе тај евакуациони пут.

Izuzeci trajanja prve etape

Osnovnih 30 sekundi ima u članu 40 navedene duže slučajeve prema broju lica i tipu prostora. Njih treba utvrditi prije ocjene vremena.

Етапе евакуације су следеће: I етапа – од ПМ до ПИ (ПИ je КИ за просторије са директним изласком напоље) II етапа – од ПИ до ЕИ (ЕИ je обично КИ за приземне објекте) III етапа – од ЕИ до КИ IV етапа – од КИ до безбедног места. Кретање особе у I етапи евакуације треба да се заврши за 30 s у свим стамбеним, пословним и јавним објектима, осим у случајевима где се седи у столицама у дужим редовима и неким специфичним просторијама: 1) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за мање од 200 лица – 1 min; 2) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 200, a мање од 600 лица – 2 min; 3) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 600, а мање од 2000 лица – 3 min; 4) спортским и другим сценама за више од 2000 лица – 4 min. Кретање особе у II етапи треба да се заврши за мање од 1 min. Кретање особе у III етапи треба да се заврши за мање од 6 min за објекте висине до 22 m, односно 10 min за више објекте. За објекте који немају етажни излаз II етапа евакуације подразумева кретање лица од ПИ до КИ и тада кретање лица у II етапи мора да се заврши за мање од 5 min.

Koje su etape evakuacije?

I etapa — od polaznog mesta do prvog izlaza; II etapa — od prvog do etažnog izlaza; III etapa — od etažnog do krajnjeg izlaza; IV etapa — od krajnjeg izlaza do bezbednog mesta.

Етапе евакуације су следеће: I етапа – од ПМ до ПИ (ПИ je КИ за просторије са директним изласком напоље) II етапа – од ПИ до ЕИ (ЕИ je обично КИ за приземне објекте) III етапа – од ЕИ до КИ IV етапа – од КИ до безбедног места. Кретање особе у I етапи евакуације треба да се заврши за 30 s у свим стамбеним, пословним и јавним објектима, осим у случајевима где се седи у столицама у дужим редовима и неким специфичним просторијама: 1) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за мање од 200 лица – 1 min; 2) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 200, a мање од 600 лица – 2 min; 3) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 600, а мање од 2000 лица – 3 min; 4) спортским и другим сценама за више од 2000 лица – 4 min. Кретање особе у II етапи треба да се заврши за мање од 1 min. Кретање особе у III етапи треба да се заврши за мање од 6 min за објекте висине до 22 m, односно 10 min за више објекте. За објекте који немају етажни излаз II етапа евакуације подразумева кретање лица од ПИ до КИ и тада кретање лица у II етапи мора да се заврши за мање од 5 min.

Za koliko se moraju završiti druga i treća etapa evakuacije?

Druga etapa mora trajati manje od 1 minuta; u objektu bez etažnog izlaza manje od 5 minuta. Treća etapa mora trajati manje od 6 minuta za objekte do 22 m, odnosno manje od 10 minuta za više objekte. Automatska metrika ovog pravila provjerava samo treću etapu do 22 m: tačno 6 minuta ne zadovoljava.

Етапе евакуације су следеће: I етапа – од ПМ до ПИ (ПИ je КИ за просторије са директним изласком напоље) II етапа – од ПИ до ЕИ (ЕИ je обично КИ за приземне објекте) III етапа – од ЕИ до КИ IV етапа – од КИ до безбедног места. Кретање особе у I етапи евакуације треба да се заврши за 30 s у свим стамбеним, пословним и јавним објектима, осим у случајевима где се седи у столицама у дужим редовима и неким специфичним просторијама: 1) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за мање од 200 лица – 1 min; 2) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 200, a мање од 600 лица – 2 min; 3) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 600, а мање од 2000 лица – 3 min; 4) спортским и другим сценама за више од 2000 лица – 4 min. Кретање особе у II етапи треба да се заврши за мање од 1 min. Кретање особе у III етапи треба да се заврши за мање од 6 min за објекте висине до 22 m, односно 10 min за више објекте. За објекте који немају етажни излаз II етапа евакуације подразумева кретање лица од ПИ до КИ и тада кретање лица у II етапи мора да се заврши за мање од 5 min.

Za koliko se mora završiti kretanje u prvoj etapi evakuacije?

Za 30 sekundi u svim stambenim, poslovnim i javnim objektima. Izuzeci su prostori sa dugim redovima sedišta: bioskopi i pozorišta do 200 lica 1 min, 200-600 lica 2 min, 600-2000 lica 3 min, sportske i druge scene preko 2000 lica 4 min.

Етапе евакуације су следеће: I етапа – од ПМ до ПИ (ПИ je КИ за просторије са директним изласком напоље) II етапа – од ПИ до ЕИ (ЕИ je обично КИ за приземне објекте) III етапа – од ЕИ до КИ IV етапа – од КИ до безбедног места. Кретање особе у I етапи евакуације треба да се заврши за 30 s у свим стамбеним, пословним и јавним објектима, осим у случајевима где се седи у столицама у дужим редовима и неким специфичним просторијама: 1) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за мање од 200 лица – 1 min; 2) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 200, a мање од 600 лица – 2 min; 3) биоскопима, позориштима, амфитеатрима за више од 600, а мање од 2000 лица – 3 min; 4) спортским и другим сценама за више од 2000 лица – 4 min. Кретање особе у II етапи треба да се заврши за мање од 1 min. Кретање особе у III етапи треба да се заврши за мање од 6 min за објекте висине до 22 m, односно 10 min за више објекте. За објекте који немају етажни излаз II етапа евакуације подразумева кретање лица од ПИ до КИ и тада кретање лица у II етапи мора да се заврши за мање од 5 min.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Gde se smeštaju komore sistema za ventilaciju i klimatizaciju?

U poslovnim i javnim objektima u posebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija odvojena elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 minuta.

У пословним и јавним објектима коморе система за вентилацију и климатизацију морају се сместити у посебну просторију која је од осталих просторија у објекту одвојена елементима конструкције отпорним према пожару 120 min.

Provetravanje evakuacionog stepeništa

Na najvišem delu stepeništa otvor svetle površine najmanje 1 m², koji se otvara sa podesta zadnjeg sprata i ne sme se samozatvarati. Uz automatsku dojavu požara mora se otvarati automatski na signal.

На највишем делу степеништа које се користи за евакуацију морају се уградити отвори за проветравање, чија је површина светлог отвора најмање 1 m², који се морају отварати са подеста степеништа задњег спрата. Отвори морају бити такви да остају отворени све време потребно за одвођење дима и топлоте тј. да не може доћи до самозатварања. У случају када су у објекту предвиђене инсталације и уређаји за аутоматско откривање и дојаву пожара, отвори из става 1. овог члана морају се аутоматски отварати на сигнал дојаве пожара.

Kako se izdvajaju komore instalacija za odvođenje dima i natpritisak?

U posebnu prostoriju odvojenu od ostalih elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 minuta.

Инсталације за одвођење дима и топлоте и системи за натпритисак који се користе за стварање безбедних услова за евакуацију у објектима, морају се извести у складу са одредбама овог правилника и одредбама прописа којима је уређена област пројектовања и извођења ових система. Коморе инсталација, уређаја и система из става 1. овог члана морају се сместити у посебну просторију која је од осталих просторија у објекту одвојена елементима конструкције отпорним према пожару 120 min.

Kada kotao ne mora biti u posebnoj kotlarnici?

Kotlovi i generatori toplote snage do 50 kW mogu se nalaziti i u drugim prostorijama objekta.

Просторија за смештај котлова и генератора топлоте у објекту (котлови на чврсто и течно гориво, гасни котлови и сл.) мора испуњавати следеће услове: 1) зидови и међуспратна конструкција просторије морају бити отпорни према пожару најмање 90 min; 2) врата на улазу у просторију постављају се са спољне стране објекта, а у случају када се у просторију улази из објекта врата морају бити отпорна према пожару најмање 90 min; 3) складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у безбедном простору објекта. Складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у просторији која је издвојена у посебан пожарни сектор са хоризонталним и вертикалним конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 90 min. Изузетно од става 1. овог члана котлови и генератори топлоте снаге до 50 kW могу се налазити и у другим просторијама објекта. Када се у објекту предвиђа изградња просторије за смештај котлова и генератора топлоте, као и просторије за складиштење горива за које су технички захтеви утврђени посебним прописима, тада се примењују одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Када се за потребе котлова и генератора топлоте као гориво користи компримовани природни гас (КПГ), елементи постројења које га чине морају испуњавати безбедносна растојања из Табеле 6. Табела 6. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ Боце за складиштење укључујући и возило за испоруку гаса Одушци у нормалном раду и одушни вентили БЕЗБЕДНОСНА РАСТОЈАЊА [m] Објекти > 10 > 10 Јавни путеви > 5 > 5 Граница (ограда) постројења > 2 > 5 Регулациона станица > 2 > 5 Интерни путеви и пешачке стазе > 5 > 5 Складишта осталих типова горива > 5 > 5 Прилаз за сервис > 2 - Запаљиве материје > 4 > 4 Елементи постројења за компримовани природни гас (КПГ) се смештају на бетонском платоу, у огради висине 2 m и морају испуњавати одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Регулациона станица се поставља у границама постројења за компримовани природни гас (КПГ), на растојању већем од 10 m од објеката. На појам зона опасности од експлозије и извора опасности, у смислу овог правилника, примењују се одредбе српског стандарда SRPS EN 60079-10-1. Зоне опасности од експлoзије које се могу створити приликом нормалног рада постројења за компримовани природни гас (КПГ) за поједине изворе опасности наведене су у Табели 7. Табела 7. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА Зона 2 Зона 1 РАСТОЈАЊА Спој цевовода са боцама 5 m у радијусу од прикључка НЕМА Крајеви одушних цевовода 15 m вертикално, облик купе са углом од 60о 3 m у радијусу од крајева одушних цевовода Х. ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

Koje uslove mora ispuniti kotlarnica?

Zidovi i međuspratna konstrukcija otporni prema požaru najmanje 90 minuta; vrata na ulazu se postavljaju sa spoljne strane objekta, a ako se ulazi iz objekta vrata moraju biti otporna najmanje 90 minuta; skladišni prostor za gorivo mora biti van objekta ili u bezbednom prostoru objekta.

Просторија за смештај котлова и генератора топлоте у објекту (котлови на чврсто и течно гориво, гасни котлови и сл.) мора испуњавати следеће услове: 1) зидови и међуспратна конструкција просторије морају бити отпорни према пожару најмање 90 min; 2) врата на улазу у просторију постављају се са спољне стране објекта, а у случају када се у просторију улази из објекта врата морају бити отпорна према пожару најмање 90 min; 3) складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у безбедном простору објекта. Складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у просторији која је издвојена у посебан пожарни сектор са хоризонталним и вертикалним конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 90 min. Изузетно од става 1. овог члана котлови и генератори топлоте снаге до 50 kW могу се налазити и у другим просторијама објекта. Када се у објекту предвиђа изградња просторије за смештај котлова и генератора топлоте, као и просторије за складиштење горива за које су технички захтеви утврђени посебним прописима, тада се примењују одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Када се за потребе котлова и генератора топлоте као гориво користи компримовани природни гас (КПГ), елементи постројења које га чине морају испуњавати безбедносна растојања из Табеле 6. Табела 6. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ Боце за складиштење укључујући и возило за испоруку гаса Одушци у нормалном раду и одушни вентили БЕЗБЕДНОСНА РАСТОЈАЊА [m] Објекти > 10 > 10 Јавни путеви > 5 > 5 Граница (ограда) постројења > 2 > 5 Регулациона станица > 2 > 5 Интерни путеви и пешачке стазе > 5 > 5 Складишта осталих типова горива > 5 > 5 Прилаз за сервис > 2 - Запаљиве материје > 4 > 4 Елементи постројења за компримовани природни гас (КПГ) се смештају на бетонском платоу, у огради висине 2 m и морају испуњавати одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Регулациона станица се поставља у границама постројења за компримовани природни гас (КПГ), на растојању већем од 10 m од објеката. На појам зона опасности од експлозије и извора опасности, у смислу овог правилника, примењују се одредбе српског стандарда SRPS EN 60079-10-1. Зоне опасности од експлoзије које се могу створити приликом нормалног рада постројења за компримовани природни гас (КПГ) за поједине изворе опасности наведене су у Табели 7. Табела 7. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА Зона 2 Зона 1 РАСТОЈАЊА Спој цевовода са боцама 5 m у радијусу од прикључка НЕМА Крајеви одушних цевовода 15 m вертикално, облик купе са углом од 60о 3 m у радијусу од крајева одушних цевовода Х. ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Koja su bezbednosna rastojanja za postrojenje na komprimovani prirodni gas?

Prema Tabeli 6: boce za skladištenje i vozilo za isporuku više od 10 m od objekata, više od 5 m od javnih puteva, više od 2 m od granice postrojenja, više od 5 m od internih puteva i pešačkih staza, više od 4 m od zapaljivih materija. Postrojenje se smešta na betonskom platou u ogradi visine 2 m, a regulaciona stanica na više od 10 m od objekata.

Просторија за смештај котлова и генератора топлоте у објекту (котлови на чврсто и течно гориво, гасни котлови и сл.) мора испуњавати следеће услове: 1) зидови и међуспратна конструкција просторије морају бити отпорни према пожару најмање 90 min; 2) врата на улазу у просторију постављају се са спољне стране објекта, а у случају када се у просторију улази из објекта врата морају бити отпорна према пожару најмање 90 min; 3) складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у безбедном простору објекта. Складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у просторији која је издвојена у посебан пожарни сектор са хоризонталним и вертикалним конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 90 min. Изузетно од става 1. овог члана котлови и генератори топлоте снаге до 50 kW могу се налазити и у другим просторијама објекта. Када се у објекту предвиђа изградња просторије за смештај котлова и генератора топлоте, као и просторије за складиштење горива за које су технички захтеви утврђени посебним прописима, тада се примењују одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Када се за потребе котлова и генератора топлоте као гориво користи компримовани природни гас (КПГ), елементи постројења које га чине морају испуњавати безбедносна растојања из Табеле 6. Табела 6. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ Боце за складиштење укључујући и возило за испоруку гаса Одушци у нормалном раду и одушни вентили БЕЗБЕДНОСНА РАСТОЈАЊА [m] Објекти > 10 > 10 Јавни путеви > 5 > 5 Граница (ограда) постројења > 2 > 5 Регулациона станица > 2 > 5 Интерни путеви и пешачке стазе > 5 > 5 Складишта осталих типова горива > 5 > 5 Прилаз за сервис > 2 - Запаљиве материје > 4 > 4 Елементи постројења за компримовани природни гас (КПГ) се смештају на бетонском платоу, у огради висине 2 m и морају испуњавати одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Регулациона станица се поставља у границама постројења за компримовани природни гас (КПГ), на растојању већем од 10 m од објеката. На појам зона опасности од експлозије и извора опасности, у смислу овог правилника, примењују се одредбе српског стандарда SRPS EN 60079-10-1. Зоне опасности од експлoзије које се могу створити приликом нормалног рада постројења за компримовани природни гас (КПГ) за поједине изворе опасности наведене су у Табели 7. Табела 7. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА Зона 2 Зона 1 РАСТОЈАЊА Спој цевовода са боцама 5 m у радијусу од прикључка НЕМА Крајеви одушних цевовода 15 m вертикално, облик купе са углом од 60о 3 m у радијусу од крајева одушних цевовода Х. ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

Gde se smešta skladišni prostor za gorivo?

Van objekta ili u prostoriji izdvojenoj u poseban požarni sektor sa horizontalnim i vertikalnim konstruktivnim elementima otpornim prema požaru najmanje 90 minuta.

Просторија за смештај котлова и генератора топлоте у објекту (котлови на чврсто и течно гориво, гасни котлови и сл.) мора испуњавати следеће услове: 1) зидови и међуспратна конструкција просторије морају бити отпорни према пожару најмање 90 min; 2) врата на улазу у просторију постављају се са спољне стране објекта, а у случају када се у просторију улази из објекта врата морају бити отпорна према пожару најмање 90 min; 3) складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у безбедном простору објекта. Складишни простор за гориво (чврсто, течно или гасовито) мора се налазити ван објекта или у просторији која је издвојена у посебан пожарни сектор са хоризонталним и вертикалним конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 90 min. Изузетно од става 1. овог члана котлови и генератори топлоте снаге до 50 kW могу се налазити и у другим просторијама објекта. Када се у објекту предвиђа изградња просторије за смештај котлова и генератора топлоте, као и просторије за складиштење горива за које су технички захтеви утврђени посебним прописима, тада се примењују одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Када се за потребе котлова и генератора топлоте као гориво користи компримовани природни гас (КПГ), елементи постројења које га чине морају испуњавати безбедносна растојања из Табеле 6. Табела 6. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ Боце за складиштење укључујући и возило за испоруку гаса Одушци у нормалном раду и одушни вентили БЕЗБЕДНОСНА РАСТОЈАЊА [m] Објекти > 10 > 10 Јавни путеви > 5 > 5 Граница (ограда) постројења > 2 > 5 Регулациона станица > 2 > 5 Интерни путеви и пешачке стазе > 5 > 5 Складишта осталих типова горива > 5 > 5 Прилаз за сервис > 2 - Запаљиве материје > 4 > 4 Елементи постројења за компримовани природни гас (КПГ) се смештају на бетонском платоу, у огради висине 2 m и морају испуњавати одредбе посебних прописа којима је уређена ова област. Регулациона станица се поставља у границама постројења за компримовани природни гас (КПГ), на растојању већем од 10 m од објеката. На појам зона опасности од експлозије и извора опасности, у смислу овог правилника, примењују се одредбе српског стандарда SRPS EN 60079-10-1. Зоне опасности од експлoзије које се могу створити приликом нормалног рада постројења за компримовани природни гас (КПГ) за поједине изворе опасности наведене су у Табели 7. Табела 7. ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА Зона 2 Зона 1 РАСТОЈАЊА Спој цевовода са боцама 5 m у радијусу од прикључка НЕМА Крајеви одушних цевовода 15 m вертикално, облик купе са углом од 60о 3 m у радијусу од крајева одушних цевовода Х. ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

Kako se izdvaja elektroenergetsko postrojenje visokog napona?

Uvek u poseban požarni sektor. Sa suvim transformatorima — konstruktivni elementi otporni najmanje 1,5 h i vrata najmanje 30 min. Sa uljnim transformatorima — elementi najmanje 3,0 h i vrata najmanje 1,0 h, a pregradni zidovi između prostorija postrojenja najmanje 2,0 h.

Електроенергетско постројење високог напона поставља се у просторију која представља посебан пожарни сектор. Електроенергетско постројење високог напона са сувим трансформаторима поставља се у просторију која је одвојена конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 1,5 h и вратима отпорним према пожару најмање 30 min. Електроенергетско постројење високог напона са уљним трансформаторима поставља се у просторију која је одвојена конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 3,0 h и вратима отпорним према пожару најмање 1,0 h. Преградни зидови између просторија које припадају електроенергетском постројењу високог напона са уљним трансформаторима за које постоји захтев за пожарно издвајање морају бити отпорни према пожару најмање 2,0 h. Сви конструктивни елементи и врата отпорна према пожару морају бити изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Ради спречавања ширења пожара на фасади на граници пожарног сектора електроенергетског постројења високог напона са сувим трансформаторима, мора се обезбедити хоризонтално и вертикално прекидно растојање, у складу са чл. 17. и 18. овог правилника. Ради спречавања ширења пожара на фасади на граници пожарног сектора електроенергетског постројења високог напона са уљним трансформаторима, мора се обезбедити хоризонтално прекидно растојање у укупној ширини од минимум 1 m, и вертикално прекидно растојање дужине најмање 2 m односно дужине коју чини збир хоризонталног и вертикалних делова најмање 2 m добијен на начин приказан на слици 1. Изузетно од става 7. овог члана вертикално прекидно растојање може се смањити на 1m уградњом стабилног система за аутоматско гашење пожара у све просторије електроенергетског постројења.

Koliko je prekidno rastojanje na fasadi trafostanice sa uljnim transformatorima?

Za uljne transformatore član 46 propisuje vertikalno ili kombinovano prekidno rastojanje najmanje 2 m; može se smanjiti na 1 m uz stabilno automatsko gašenje u svim prostorijama postrojenja. Ne provjerava se samo vertikalni dio protiv bezuslovnih 2 m.

Електроенергетско постројење високог напона поставља се у просторију која представља посебан пожарни сектор. Електроенергетско постројење високог напона са сувим трансформаторима поставља се у просторију која је одвојена конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 1,5 h и вратима отпорним према пожару најмање 30 min. Електроенергетско постројење високог напона са уљним трансформаторима поставља се у просторију која је одвојена конструктивним елементима отпорним према пожару најмање 3,0 h и вратима отпорним према пожару најмање 1,0 h. Преградни зидови између просторија које припадају електроенергетском постројењу високог напона са уљним трансформаторима за које постоји захтев за пожарно издвајање морају бити отпорни према пожару најмање 2,0 h. Сви конструктивни елементи и врата отпорна према пожару морају бити изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Ради спречавања ширења пожара на фасади на граници пожарног сектора електроенергетског постројења високог напона са сувим трансформаторима, мора се обезбедити хоризонтално и вертикално прекидно растојање, у складу са чл. 17. и 18. овог правилника. Ради спречавања ширења пожара на фасади на граници пожарног сектора електроенергетског постројења високог напона са уљним трансформаторима, мора се обезбедити хоризонтално прекидно растојање у укупној ширини од минимум 1 m, и вертикално прекидно растојање дужине најмање 2 m односно дужине коју чини збир хоризонталног и вертикалних делова најмање 2 m добијен на начин приказан на слици 1. Изузетно од става 7. овог члана вертикално прекидно растојање може се смањити на 1m уградњом стабилног система за аутоматско гашење пожара у све просторије електроенергетског постројења.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Stvarno potrebno trajanje rezervnog izvora

Rezervni izvor mora napajati navedene sisteme najmanje 30 minuta, odnosno koliko zahtijeva sistem i poseban propis. Samih 30 minuta nije uvijek dovoljan dokaz.

Осим редовног напајања електричном енергијом из дистрибутивне мреже, у објектима се мора обезбедити и резервни извор снабдевања електричном енергијом следећих уређаја и система: 1) сигурносне расвете евакуационих путева (степеништа, ходници, натписи за бржу евакуацију и сл.); 2) уређаја за подизање притиска у хидрантској мрежи, уколико посебним прописом није другачије уређено; 3) инсталација и уређаја за аутоматско откривање и дојаву пожара; 4) инсталација и уређаја за гашење пожара. Напајање електричном енергијом уређаја и система из става 1. овог члана мора се предвидети у трајању предвиђеном за рад наведених система, а у складу са техничким прописима којима је ближе уређена та врста система, али не мање од 30 min.

Koje sisteme mora napajati rezervni izvor električne energije?

Rezervni izvor napaja sigurnosnu rasvjetu evakuacionih puteva, uređaje za podizanje pritiska hidrantske mreže ako posebnim propisom nije drugačije uređeno, automatsko otkrivanje i dojavu i gašenje požara. Napajanje mora trajati koliko je predviđeno za rad konkretnog sistema prema njegovom tehničkom propisu, a nikada manje od 30 minuta. Provjera najmanje 30 minuta potvrđuje samo tu nužnu donju granicu; njen prolaz nije potvrda dovoljnog trajanja ni usklađenosti cijelog sistema.

Осим редовног напајања електричном енергијом из дистрибутивне мреже, у објектима се мора обезбедити и резервни извор снабдевања електричном енергијом следећих уређаја и система: 1) сигурносне расвете евакуационих путева (степеништа, ходници, натписи за бржу евакуацију и сл.); 2) уређаја за подизање притиска у хидрантској мрежи, уколико посебним прописом није другачије уређено; 3) инсталација и уређаја за аутоматско откривање и дојаву пожара; 4) инсталација и уређаја за гашење пожара. Напајање електричном енергијом уређаја и система из става 1. овог члана мора се предвидети у трајању предвиђеном за рад наведених система, а у складу са техничким прописима којима је ближе уређена та врста система, али не мање од 30 min.

Prije poređenja potvrditi konkretan sistem iz člana47 i trajanje koje zahtijeva njegov tehnički propis. Prag30min nije potpuna provjera trajanja sistema.

Koje sisteme mora napajati sigurnosni izvor?

Vatrogasni odnosno evakuacioni lift u objektima specifične namene, instalacije za odvođenje dima i toplote i sisteme za nadpritisak koji se koriste za bezbedne uslove evakuacije, i druge sisteme koji služe za stvaranje bezbednih uslova prilikom evakuacije. Ne manje od 30 minuta.

Поред напајања електричном енергијом објекта из дистрибутивне мреже мора се обезбедити и сигурносни извор за напајање следећих уређаја и система: 1) ватрогасног односно евакуационог лифта у објектима специфичне намене у којима се предвиђа њихова уградња; 2) инсталација за одвођење дима и топлоте и система за надпритисак, а који се користе за стварање безбедних услова за евакуацију; 3) других система који служе за стварање безбедних услова приликом евакуације. Напајање електричном енергијом уређаја и система из става 1. овог члана мора се предвидети у трајању предвиђеном за рад наведених система, а у складу са техничким прописима којима је ближе уређена та врста система, али не мање од 30 min.

Kakva mora biti prostorija rezervnog izvora napajanja?

Zidovi, međuspratna konstrukcija i vrata otporni prema požaru koliko je predviđeno za rad sistema, ali ne manje od 30 minuta. Rezervni izvor se mora automatski uključivati, a prostorija mora biti dobro provetravana i ne sme biti ugrožena eksplozivnim atmosferama.

Резервни извор за снабдевање електричном енергијом уређаја и система из чл. 47. и 48. овог правилника мора се поставити у просторију чији су зидови, међуспратна конструкција и врата отпорни према пожару у трајању предвиђеном за рад наведених система, а у складу са техничким прописима којима је ближе уређена та врста система, али не мање од 30 min. Резервни извор из става 1. овог члана мора се аутоматски укључивати. Просторија из става 1. овог члана, мора се добро проветравати и не сме бити угрожена експлозивним атмосферама.

Gde je obavezna sigurnosna rasveta?

Za osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja lica, osvetljenje evakuacionih puteva i osvetljenje prostorija za boravak lica površine veće od 60 m2 (izuzev prostorija za stanovanje), po standardima SRPS EN 1838, SRPS EN 60598-2-22 i SRPS EN 50172.

Сигурносна расвета односно осветљење знакова за усмеравање кретања лица, осветљење евакуационих путева, осветљење просторија за боравак лица површине веће од 60 m² (изузев просторија за становање) мора бити у складу са одредбама стандарда SRPS EN 1838, SRPS EN 60598-2-22 и SRPS EN 50172, који ближе уређују ову област.

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Koliko dugo mora funkcionisati električni razvod sistema u režimu požara?

Koliko je definisano tehničkim propisima za tu vrstu sistema, ali ne manje od 30 minuta.

Електрични развод система, уређаја и инсталација, који функционишу у режиму пожара, мора обезбедити напајање електричном енергијом у периоду који је дефинисан техничким прописима којима је ближе уређена та врста система, али не мање од 30 min. XI. ЛИФТОВИ

Gde se smešta pogon lifta?

Električni lift u posebnu mašinsku prostoriju; kod lifta bez mašinske prostorije pogon može biti u voznom oknu, a orman komande se postavlja na najvišoj etaži. Pogon hidrauličnog lifta ide u posebnu prostoriju odvojenu elementima otpornim prema požaru 60 minuta, sa sprečenim isticanjem ulja (prag na vratima, tehnološki sud) i obaveznom ventilacijom.

Погон електричног лифта мора бити смештен у посебну просторију (машинска просторија). Изузетно од става 1. овог члана, када је у објекту предвиђена уградња лифта без машинске просторије, погон лифта може се поставити у возном окну, а орман команде за управљање (контролно управљачка табла) поставља се на највишој етажи објекта. Погон хидрауличног лифта мора бити смештен у посебну просторију која је од осталих просторија у објекту одвојена елементима конструкције отпорним према пожару 60min, која се мора извести на начин којим се спречава истицање уља из просторије извођењем прага на вратима, уградњом технолошког суда или другим техничким решењем, како би целокупна количина уља у случају изливања остала унутар просторије. Просторија погона хидрауличног лифта мора бити вентилисана.

Spoljni lift i odvajanje od fasade

Kod lifta na fasadi primjenjuju se rastojanje od otvora ili odgovarajuća otpornost okna, uz sve ostale uslove člana 53.

Зидови окна лифта морају бити израђени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе А2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Зидови окна лифта који повезује више пожарних сектора или представљају границу пожарног сектора морају имати отпорност према пожару најмање 60 min, а врата возног окна лифта морају бити отпорна према пожару у трајању најмање 60 min. Конструкција објекта која носи лифтовску конструкцију мора бити отпорна према пожару у складу са усвојеним степеном отпорности према пожару објекта. У случају када се предвиђа уградња лифта на фасади објекта, конструкција објекта која је ван габарита објекта и носи лифтовску конструкцију, мора бити од негоривог грађевинског производа и удаљена од отвора на фасади објекта најмање 1 m, осим ако су зидови возног окна отпорни према пожару као носећи зид у складу са усвојеним степеном отпорности према пожару објекта. Возно окно лифта мора бити вентилисано.

Zidovi i vrata voznog okna lifta

Zidovi okna najmanje klase reakcije na požar A2s1d0. Ako okno povezuje više požarnih sektora ili je granica sektora — otpornost najmanje 60 min, a vrata voznog okna takođe najmanje 60 min.

Зидови окна лифта морају бити израђени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе А2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Зидови окна лифта који повезује више пожарних сектора или представљају границу пожарног сектора морају имати отпорност према пожару најмање 60 min, а врата возног окна лифта морају бити отпорна према пожару у трајању најмање 60 min. Конструкција објекта која носи лифтовску конструкцију мора бити отпорна према пожару у складу са усвојеним степеном отпорности према пожару објекта. У случају када се предвиђа уградња лифта на фасади објекта, конструкција објекта која је ван габарита објекта и носи лифтовску конструкцију, мора бити од негоривог грађевинског производа и удаљена од отвора на фасади објекта најмање 1 m, осим ако су зидови возног окна отпорни према пожару као носећи зид у складу са усвојеним степеном отпорности према пожару објекта. Возно окно лифта мора бити вентилисано.

Od kog materijala moraju biti kabina i vrata voznog okna lifta?

Od negorivog materijala; vrata se moraju zatvarati automatski i ispunjavati uslove posebnih propisa za liftove.

Кабина лифта и врата возног окна лифта морају бити од негоривог материјала, врата се морају затварати аутоматски и испуњавати услове утврђене посебним прописима за лифтове.

Kada lift mora imati automatsko spuštanje u prizemlje u slučaju požara?

Za objekte klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3 — poslovne i javne objekte visine od 22 do 30 m. Lift mora imati uređaje koji kabinu automatski dovode u prizemlje i, posle izlaska lica, automatski isključuju lift iz rada.

За објекте класе ИП3, НП3, ИЈ3, НЈ3 лифт мора бити опремљен уређајима који омогућавају да се у случају пожара кабина аутоматски доведе у приземље и да се, после изласка лица лифт аутоматски искључи из рада.

Kolika mora biti kabina vatrogasnog lifta za nosila?

Kabina najmanje 1,1 × 2,1 m traži se ako se vatrogasni lift koristi i za spasavanje povrijeđenih pomoću nosila. Ostali zahtjevi člana 56 za projektovani vatrogasni lift provjeravaju se zasebno.

У објектима специфичне намене у којима се предвиђа уградња ватрогасног лифта, примењују се захтеви стандарда SRPS EN 81-72. Ватрогасни лифт мора бити смештен у сопствено окно и мора имати сопствени претпростор, чији су зидови отпорни према пожару најмање 1,5 h, изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Врата претпростора ватрогасног лифта морају бити отпорна према пожару у трајању најмање 1 h. Окно ватрогасног лифта или његов претпростор морају бити опремљени системом који остварује натпритисак који не прелази 50 Pa ±10% (потребна сила за отварање врата не прелази 100 N) пројектованим у складу са захтевима стандарда SRPS EN 12101-6, или претпростор ватрогасног лифта мора бити проветраван са најмање 20 измена ваздуха на час природним или принудним путем. Проветравање претпростора се мора вршити на свим етажама, а натпритисак се остварује на етажи која је угрожена пожаром, као и на две етаже изнад и једној етажи испод. Дим из проветраваног претпростора одводи се са највишег места, испод таванице, а свеж ваздух се убацује при поду. Уређај за аутоматско отварање прозора или уређај за принудно проветравање укључује се аутоматски преко инсталација и уређаја за аутоматско откривање и дојаву пожара. Укључивање уређаја за аутоматско отварање прозора или уређаја за принудно проветравање мора бити обезбеђено и ручно са места безбедног од пожара. Кабина ватрогасног лифта који се користи и за спашавање повређених уз помоћ носила мора да буде најмање димензије 1,1 m х 2,1 m. Ватрогасном лифту може се приступити и из заједничког претпростора са лифтовима који не функционишу у условима пожара. Врата возног окна ватрогасног лифта, као и врата возног окна лифтова, којима се приступа из заједничког претпростора, морају бити отпорна према пожару у трајању 1 h. XII. ПОСЕБНИ СИСТЕМИ И МЕРЕ

Provjera je povučena jer prag određuje obuhvat ili postoje dopuštene alternative/dodatni uslovi koje ova jedna mjera ne modeluje. Puni normativni uslovi ostaju u citatu; za konkretno rješenje potreban je pregled odgovarajućeg slučaja.

Kako se provetrava pretprostor vatrogasnog lifta?

Sistemom koji ostvaruje natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) po SRPS EN 12101-6, ili provetravanjem sa najmanje 20 izmena vazduha na čas. Provetravanje se vrši na svim etažama, a natpritisak na etaži ugroženoj požarom i na dve etaže iznad i jednoj ispod. Dim se odvodi ispod tavanice, a svež vazduh ubacuje pri podu.

У објектима специфичне намене у којима се предвиђа уградња ватрогасног лифта, примењују се захтеви стандарда SRPS EN 81-72. Ватрогасни лифт мора бити смештен у сопствено окно и мора имати сопствени претпростор, чији су зидови отпорни према пожару најмање 1,5 h, изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Врата претпростора ватрогасног лифта морају бити отпорна према пожару у трајању најмање 1 h. Окно ватрогасног лифта или његов претпростор морају бити опремљени системом који остварује натпритисак који не прелази 50 Pa ±10% (потребна сила за отварање врата не прелази 100 N) пројектованим у складу са захтевима стандарда SRPS EN 12101-6, или претпростор ватрогасног лифта мора бити проветраван са најмање 20 измена ваздуха на час природним или принудним путем. Проветравање претпростора се мора вршити на свим етажама, а натпритисак се остварује на етажи која је угрожена пожаром, као и на две етаже изнад и једној етажи испод. Дим из проветраваног претпростора одводи се са највишег места, испод таванице, а свеж ваздух се убацује при поду. Уређај за аутоматско отварање прозора или уређај за принудно проветравање укључује се аутоматски преко инсталација и уређаја за аутоматско откривање и дојаву пожара. Укључивање уређаја за аутоматско отварање прозора или уређаја за принудно проветравање мора бити обезбеђено и ручно са места безбедног од пожара. Кабина ватрогасног лифта који се користи и за спашавање повређених уз помоћ носила мора да буде најмање димензије 1,1 m х 2,1 m. Ватрогасном лифту може се приступити и из заједничког претпростора са лифтовима који не функционишу у условима пожара. Врата возног окна ватрогасног лифта, као и врата возног окна лифтова, којима се приступа из заједничког претпростора, морају бити отпорна према пожару у трајању 1 h. XII. ПОСЕБНИ СИСТЕМИ И МЕРЕ

Kakav pretprostor mora imati vatrogasni lift?

Sopstveno okno i sopstveni pretprostor sa zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h, izvedenim od proizvoda klase najmanje A2s1d0, i vratima otpornim prema požaru najmanje 1 h. Primenjuju se zahtevi standarda SRPS EN 81-72.

У објектима специфичне намене у којима се предвиђа уградња ватрогасног лифта, примењују се захтеви стандарда SRPS EN 81-72. Ватрогасни лифт мора бити смештен у сопствено окно и мора имати сопствени претпростор, чији су зидови отпорни према пожару најмање 1,5 h, изведени од грађевинских производа карактеристике реакције на пожар најмање класе A2s1d0 према стандарду SRPS EN 13501-1. Врата претпростора ватрогасног лифта морају бити отпорна према пожару у трајању најмање 1 h. Окно ватрогасног лифта или његов претпростор морају бити опремљени системом који остварује натпритисак који не прелази 50 Pa ±10% (потребна сила за отварање врата не прелази 100 N) пројектованим у складу са захтевима стандарда SRPS EN 12101-6, или претпростор ватрогасног лифта мора бити проветраван са најмање 20 измена ваздуха на час природним или принудним путем. Проветравање претпростора се мора вршити на свим етажама, а натпритисак се остварује на етажи која је угрожена пожаром, као и на две етаже изнад и једној етажи испод. Дим из проветраваног претпростора одводи се са највишег места, испод таванице, а свеж ваздух се убацује при поду. Уређај за аутоматско отварање прозора или уређај за принудно проветравање укључује се аутоматски преко инсталација и уређаја за аутоматско откривање и дојаву пожара. Укључивање уређаја за аутоматско отварање прозора или уређаја за принудно проветравање мора бити обезбеђено и ручно са места безбедног од пожара. Кабина ватрогасног лифта који се користи и за спашавање повређених уз помоћ носила мора да буде најмање димензије 1,1 m х 2,1 m. Ватрогасном лифту може се приступити и из заједничког претпростора са лифтовима који не функционишу у условима пожара. Врата возног окна ватрогасног лифта, као и врата возног окна лифтова, којима се приступа из заједничког претпростора, морају бити отпорна према пожару у трајању 1 h. XII. ПОСЕБНИ СИСТЕМИ И МЕРЕ

Tri alternativna izuzetka od unutrašnje hidrantske mreže

Od unutrašnje hidrantske mreže izuzeti su alternativno: (1) stambeni objekat ili lamela visine ≤12 m; (2) poslovni ili javni objekat površine ≤150 m², specifičnog požarnog opterećenja ≤360 MJ/m² i konstrukcije najmanje srednjeg SOP-a, ako posebnim propisom nije drugačije određeno; (3) poslovni prostori na nivou okolnog terena ukupne površine ≤150 m², pojedinačnog opterećenja ≤360 MJ/m², sa ulazom spolja, u sastavu objekta najmanje srednjeg SOP-a, ako poseban propis ne određuje drugačije i ako se požar može gasiti spoljnom mrežom. Unutar slučajeva 2 i 3 navedeni uslovi su kumulativni. Ovim nije izuzeta spoljna mreža.

Стамбени, пословни и јавни објекти морају бити обезбеђени спољном и унутрашњом хидрантском мрежом у складу са посебним прописом. Изузетно од става 1. овог члана унутрашњом хидрантском мрежом не морају бити обезбеђени: 1) стамбени објекат, ламела, која има висину ≤ 12 m; 2) пословни или јавни објекат површине ≤ 150 m2, специфичног пожарног оптерећења ≤ 360 МЈ/m2 и чија је конструкција најмање средњег степена отпорности према пожару, ако посебним прописом није другачије одређено; 3) пословни простори на нивоу околног терена укупне површина ≤ 150 m2 и појединачног специфичног пожарног оптерећења ≤ 360 МЈ/m2 у које се улази са спољне стране, када су у саставу пословног, јавног или стамбеног објекта чија је конструкција најмање средњег степена отпорности, ако посебним прописом није другачије одређено и ако се пожари у таквим просторијама могу гасити употребом спољне хидрантске мреже.

Kada objekat ne mora imati unutrašnju hidrantsku mrežu?

Stambeni objekat ili lamela visine do 12 m; poslovni ili javni objekat površine do 150 m2 sa specifičnim požarnim opterećenjem do 360 MJ/m2 i konstrukcijom najmanje srednjeg stepena otpornosti; poslovni prostori na nivou terena ukupne površine do 150 m2 sa istim požarnim opterećenjem u koje se ulazi spolja, kada su u sastavu većeg objekta i kada se požar može gasiti spoljnom hidrantskom mrežom.

Стамбени, пословни и јавни објекти морају бити обезбеђени спољном и унутрашњом хидрантском мрежом у складу са посебним прописом. Изузетно од става 1. овог члана унутрашњом хидрантском мрежом не морају бити обезбеђени: 1) стамбени објекат, ламела, која има висину ≤ 12 m; 2) пословни или јавни објекат површине ≤ 150 m2, специфичног пожарног оптерећења ≤ 360 МЈ/m2 и чија је конструкција најмање средњег степена отпорности према пожару, ако посебним прописом није другачије одређено; 3) пословни простори на нивоу околног терена укупне површина ≤ 150 m2 и појединачног специфичног пожарног оптерећења ≤ 360 МЈ/m2 у које се улази са спољне стране, када су у саставу пословног, јавног или стамбеног објекта чија је конструкција најмање средњег степена отпорности, ако посебним прописом није другачије одређено и ако се пожари у таквим просторијама могу гасити употребом спољне хидрантске мреже.

Da li objekat mora imati mobilne uređaje za gašenje požara?

Da. U stambenim, poslovnim i javnim objektima mora se predvideti potreban broj mobilnih uređaja za gašenje požara, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača.

У стамбеним, пословним и јавним објектима мора се предвидети потребан број мобилних уређаја за гашење пожара, у складу са техничким прописима и упутствима произвођача уређаја и опреме.

Djelimični radovi i postojeća zaštita

Kod rekonstrukcije ili dogradnje dijela objekta i/ili njegovih instalacija, opreme i uređaja pravilnik se primjenjuje samo na predmetni dio i/ili instalacije, opremu i uređaje. Tim radovima ne smije se umanjiti požarna bezbjednost postojećeg objekta.

Ако се врши реконструкција или доградња дела објекта из члана 1. овог правилника, и/или инсталација, опреме и уређаја на тим објектима, одредбе овог правилника примењују се само на део објекта и/или на инсталације, опрему и уређаје који су предмет реконструкције или доградње. Реконструкцијом или доградњом из става 1. овог члана не сме се умањити пожарна безбедност постојећег објекта.

Na koji deo objekta se pravilnik primenjuje kod rekonstrukcije ili dogradnje?

Samo na deo objekta i na instalacije, opremu i uređaje koji su predmet rekonstrukcije ili dogradnje. Ali se tim radovima ne sme umanjiti požarna bezbednost postojećeg objekta.

Ако се врши реконструкција или доградња дела објекта из члана 1. овог правилника, и/или инсталација, опреме и уређаја на тим објектима, одредбе овог правилника примењују се само на део објекта и/или на инсталације, опрему и уређаје који су предмет реконструкције или доградње. Реконструкцијом или доградњом из става 1. овог члана не сме се умањити пожарна безбедност постојећег објекта.

Na koje objekte se ovaj pravilnik ne odnosi?

Na visoke objekte po posebnom propisu, plutajuće objekte, ugostiteljske objekte za ishranu i piće, i na podzemne delove objekta čiji se pod etaže za boravak ljudi nalazi dublje od 16 m u odnosu na nivo okolnog terena.

Одредбе овог правилника не односе се на објекте који припадају кате­горији високих об­јеката према посебном пропису, плутајуће објекте према посебном пропису, угоститељске објекте за исхрану и пиће према посебном пропису, као и на подземне делове објекта чији се под етаже за боравак људи налази на дубини већој од 16 m у односу на ниво околног терена. II. ДЕФИНИЦИЈЕ

Za visoke objekte važi poseban pravilnik; za ugostiteljske objekte za ishranu i piće takođe.