Imovinsko-pravni odnosi i susedstvo

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa

Sl. list SFRJ, br. 6/1980 i 36/1990; Sl. list SRJ, br. 29/1996; Sl. glasnik RS, br. 115/2005 - dr. zakon · cijeli propis po članovima

• Smeju li se susedu vršiti smetnje posebnim uređajima? Ne. Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vršenje smetnji iz člana 5 stav 1 (dim, mirisi, toplota, čađ, potresi, buka, oticanje otpadnih voda) posebnim uređajima… čl. 5
• Šta vlasnik nepokretnosti ne sme da prenosi na susedne nepokretnosti (buka, dim, mirisi, otpadne vode)? Vlasnik nepokretnosti mora da se uzdrži od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, a otežavaju korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje… čl. 5
• Može li suvlasnik da raspolaže svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika? Da. Suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika (čl. 14 st. 2). Pravo preče kupovine ostali suvlasnici imaju samo ako je to određeno… čl. 14
• Koja saglasnost suvlasnika je potrebna za poslove redovnog upravljanja zajedničkom stvari? Za poslove redovnog upravljanja potrebna je saglasnost suvlasnika čiji udeli zajedno čine više od polovine vrednosti stvari (čl. 15 st. 2). Ako se saglasnost ne… čl. 15
• Treba li saglasnost svih suvlasnika za promenu namene stvari ili veće popravke zajedničke nepokretnosti? Da. Za poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari… čl. 15
• Na čemu može postojati pravo svojine kao posebni deo zgrade? Pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu (čl. 19 st. 1). čl. 19
• Čija su svojina zajednički delovi zgrade i uređaji u zgradi? Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine (čl. 19 st. 2). čl. 19
• Šta ako je objekat izgrađen na tuđem zemljištu, a graditelj nije znao da gradi na tuđem, dok je vlasnik zemljišta znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio? Graditelj stiče pravo svojine i na zemljište na kome je objekat izgrađen, kao i na zemljište neophodno za redovnu upotrebu objekta. Vlasnik zemljišta ima pravo da od… čl. 24
• U kom roku vlasnik zemljišta bira šta će tražiti od graditelja koji je gradio na njegovom zemljištu? Pravo izbora vlasnik zemljišta može ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana završetka izgradnje objekta. Po proteku tog roka može tražiti samo isplatu… čl. 25
• Šta može da traži vlasnik zemljišta ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu ili mu se vlasnik odmah usprotivio? Vlasnik zemljišta može tražiti da mu pripadne pravo svojine na objekat, ili da graditelj poruši objekat i vrati mu zemljište u prvobitno stanje, ili da mu graditelj… čl. 25
• Čiji je objekat ako je graditelj savestan, vlasnik zemljišta nije znao za izgradnju, a objekat vredi znatno više od zemljišta? Objekat zajedno sa zemljištem pripada graditelju, a on vlasniku zemljišta duguje naknadu po prometnoj ceni zemljišta (čl. 26 st. 1). Ako je vrednost zemljišta znatno… čl. 26
• Za koliko se godina stiče svojina održajem na nepokretnosti kada je držalac samo savestan? Savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (čl. 28 st. 4). čl. 28
• Za koliko se godina stiče svojina održajem na nepokretnosti kada je držalac savestan i zakonit? Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina (čl. 28 st. 2). čl. 28
• Kada se na osnovu ugovora stiče pravo svojine na nepokretnost? Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (čl. 33). čl. 33
• Šta je stvarna službenost (npr. pravo prolaza ili provođenja instalacija preko tuđe nepokretnosti)? Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno… čl. 49
• Na koji način se zasniva stvarna službenost? Stvarna službenost zasniva se pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem (čl. 51). čl. 51
• Kada se službenost zasnovana ugovorom stiče? Na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (čl. 52). čl. 52
• Može li se službenost (npr. pristup ili provođenje instalacija) ustanoviti odlukom suda ili organa, bez saglasnosti vlasnika poslužnog dobra? Da, kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim… čl. 53
• Za koliko godina se službenost stiče održajem? Stvarna službenost stiče se održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se tome nije… čl. 54
• Može li vlasnik poslužnog dobra tražiti prestanak službenosti koja više nije potrebna? Da. Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog… čl. 58
• Važe li još odredbe čl. 63–69 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa? Ne. Čl. 63–69 označeni su u prečišćenom tekstu kao odredbe koje su prestale da važe (upućuje se na član 63 zakona 115/2005); ne treba ih citirati kao važeće. čl. 63

Pretraži cijelu bazu pravila