Parcela i položaj objekta

Propisi u ovoj temi

• Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada 1 pitanja
• Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju 13 pitanja
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene 4 pitanja
• Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama 13 pitanja
• Zakon o planiranju i izgradnji 26 pitanja

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada

Sl. glasnik RS, br. 61/2011 · cijeli propis po članovima

• Da li se debljina termoizolacije računa u bruto razvijenu građevinsku površinu? Ne u celini. U BRGP se ne obračunava debljina termoizolacije preko 5 cm kod heterogenih zidova, ni debljina zida veća od 30 cm kod homogenih zidova — uz postizanje… čl. 2

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju

Sl. glasnik RS, br. 22/2015 · cijeli propis po članovima

• Šta su opšta pravila za parcelaciju? Elementi za određivanje veličine, oblika i površine građevinske parcele koja se formira. čl. 2
• Na osnovu čega se vrši ispravka granica susednih parcela? Na osnovu elaborata geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela — isto važi za spajanje susednih parcela istog vlasnika i spajanje parcela na kojima je isto… čl. 5
• Položaj objekta u odnosu na građevinsku liniju Objekat se postavlja prednjom fasadom na građevinsku liniju, odnosno unutar prostora oivičenog građevinskom linijom. čl. 17
• Drugi i pomoćni objekti na parceli U zoni kuća za odmor, seoskoj, retkih naselja i perifernoj poslovnoj zoni mogu se, u okviru dozvoljenog procenta izgrađenosti, graditi drugi i pomoćni objekti u… čl. 20
• Načini postavljanja objekta na parceli neprekinuti niz — dodiruje obe bočne linije · prekinuti niz — dodiruje jednu · slobodnostojeći — nijednu · poluatrijumski — tri linije · atrijumski — sve četiri.… čl. 23
• Koja se visina uzima kad se računa udaljenje od suseda Visina fasade okrenute prema susedu odnosno bočnoj granici parcele — NE visina objekta merena prema ulici. čl. 24
• Da li se visina venca usklađuje sa susednim objektom Po pravilu da — visina venca novog objekta usklađuje se sa vencem susednog objekta. čl. 25
• Koliko kota prizemlja sme biti viša od nulte kote Najviše ½ spratne visine iznad nulte kote. čl. 26
• Koji se pomoćni objekti mogu graditi na istoj parceli Objekti u funkciji glavnog: garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu, letnja kuhinja, poljski klozet i slično. čl. 27
• Građevinski elementi u prizemlju preko građevinske ili regulacione linije izlozi lokala 0,30 m po celoj visini, samo ako je trotoar najmanje 3,00 m · izlozi 0,90 m u pešačkim zonama · transparentne konzolne nadstrešnice 2,00 m na visini iznad… čl. 28
• Pristup novoformirane parcele Svaka novoformirana građevinska parcela mora imati pristup na javnu saobraćajnu površinu. čl. 32
• Čime se utvrđuje spoljni izgled objekta Idejnim arhitektonskim projektom. U urbanističkoj celini posebnih kulturnih vrednosti usklađuje se sa konzervatorskim uslovima. čl. 35
• Otvori kod objekata bližih od propisanog rastojanja Ne smeju se predviđati naspramni otvori stambenih prostorija na susednim stranama. čl. 42, 52, 56

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene

Sl. glasnik RS, br. 22/2019 · cijeli propis po članovima

• Kada je objekat izdvojen, a kada je u nizu? Izdvojen je objekat udaljen od susednog više od 4 m; objekti u nizu su susedni objekti čije je rastojanje manje od 4 m. čl. 4
• Kada na zidu višeg dela ne sme biti otvora? Kod susednih prislonjenih objekata različitih visina, na zidu višeg dela na visini najmanje 8 m iznad najviše tačke nižeg dela ne sme biti nikakvih otvora — ako se na… čl. 19
• Kada se rebro na krovu prislonjenih objekata može izostaviti? Ako je objekat sve do visine krovnog pokrivača podeljen zidom odgovarajuće otpornosti prema požaru, a krovni pokrivač i njegova podkonstrukcija su otporni prema požaru… čl. 19
• Šta važi za objekte u nizu na rastojanju manjem od 1 m? Naspramni zidovi treba da budu bez prozora ili izuzetno sa malim otvorima do 0,6 m2 za sanitarne prostorije i ostave. čl. 19

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

Sl. glasnik RS, br. 22/2015 i 10/2026 · cijeli propis po članovima

• Do koje visinske razlike se prilaz rešava rampom, a od koje stepeništem ili platformom? Do 76 cm visinske razlike koriste se rampe za pešake i korisnike invalidskih kolica; preko 76 cm koriste se spoljne stepenice, rampe, stepeništa i podizne platforme. čl. 6
• Na kom delu objekta se predviđa pristupačan prilaz? Na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili izdignut najviše 5 cm u odnosu na pešačku površinu. čl. 6
• Kako se rampa štiti sa spoljnih strana? Ivičnjacima visine 5 cm i širine 5-10 cm sa spoljnih strana, i dvovisinskim rukohvatima sa obe strane na visinama 70 cm i 90 cm. čl. 7
• Kolika je najmanja čista širina rampe? 90 cm za jednosmeran prolaz. Dvokraka rampa ima čistu širinu najmanje 150 cm, sa podestom od najmanje 150 cm. čl. 7
• Kolika je najveća dozvoljena ukupna dužina rampe? 15 m u posebnom slučaju. Rampe duže od 6 m, a najviše do 9 m ako su manjeg nagiba, razdvajaju se odmorištima dužine najmanje 150 cm. čl. 7
• Koliki je podest na dvokrakoj rampi? Najmanje 150 x 170 cm, da bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica. čl. 7
• Koliki sme biti nagib rampe za pešake? Najviše 5% (1:20). Izuzetno, ako nema uslova za 5%, dozvoljeno je 8,3% (1:12) i to samo za kratka rastojanja do 6 m. čl. 7
• Koliko se rukohvat produžava izvan rampe? Rukohvati moraju biti neprekidni i protezati se sa obe strane rampe najmanje 30 cm ispred početka i iza završetka rampe, sa zaobljenim završetkom okrenutim prema zidu… čl. 7
• Kolikog je prečnika rukohvat? 4 cm, oblikovan tako da se može obuhvatiti dlanom, boje u kontrastu sa pozadinom, postavljen na dve visine 70 cm i 90 cm. čl. 7
• Ako zgrada ima više spoljnih ulaza, moraju li svi biti pristupačni? Ne. Najmanje jedan ulaz mora ispuniti sve uslove pristupačnosti i označava se znakom pristupačnosti osobama sa invaliditetom. čl. 13
• Kolika je svetla širina pristupačnih ulaznih vrata? Najmanje 90 cm (do 210 cm), a kod javnih objekata najmanje 183 cm. čl. 13
• Koliki je ravan plato ispred ulaznih vrata? Najmanje 150 x 150 cm. čl. 13
• Na kojoj visini moraju biti balkoni, erkeri i krošnje iznad pešačkog koridora? Najmanje 250 cm iznad površine po kojoj se pešak kreće. čl. 34

Zakon o planiranju i izgradnji

Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013, 98/2013, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019, 9/2020, 52/2021, 62/2023, 91/2025 i 80/2026 · cijeli propis po članovima

• Šta je građevinska linija? Linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. čl. 2
• Šta je građevinski kompleks? Celina koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu. čl. 2
• Šta ulazi u bruto razvijenu građevinsku površinu? Zbir površina svih NADZEMNIH etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta, po spoljnim merama obodnih zidova sa oblogama, parapetima i ogradama. Podzemne… čl. 2
• Koji su urbanističko-tehnički dokumenti? Urbanistički projekat, projekat preparcelacije i parcelacije, i elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog… čl. 13
• Za koja naseljena mesta se obavezno donosi plan generalne regulacije? Za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može i za druga naseljena mesta kada je to predviđeno prostornim planom. Tamo gde se donosi generalni… čl. 25
• Šta sadrži plan generalne regulacije? Granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na celine i zone, pretežnu namenu zemljišta po zonama, regulacione i građevinske linije, nivelacione kote… čl. 26
• Šta sadrži plan detaljne regulacije? Granice plana i obuhvat građevinskog područja sa podelom na celine i zone, detaljnu namenu zemljišta, regulacione linije ulica i javnih površina i građevinske linije sa… čl. 28
• Na kojoj podlozi se izrađuje grafički deo urbanističkog plana? Po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom ili overenom katastarskom planu. Ostali urbanistički planovi, osim plana detaljne… čl. 32
• Ko i u kom roku potvrđuje projekat parcelacije odnosno preparcelacije? Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana. Izradom rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke, a sastavni deo projekta… čl. 65
• Šta se podnosi katastru uz zahtev za provođenje parcelacije? Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije odnosno parcelacije potvrđen od organa nadležnog za poslove urbanizma… čl. 66
• Kada se koristi elaborat geodetskih radova umesto projekta parcelacije? Za ispravku granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih parcela istog vlasnika, spajanje parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac po… čl. 68
• Koje pravilo mora biti ispunjeno pri ispravci granica susednih parcela? Katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli mora ispunjavati oba uslova: da sama ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu i da je… čl. 68
• Da li se za transformatorsku stanicu 35/0,4 kV formira posebna građevinska parcela? Ne. Izmena člana 69 podiže raniji prag sa 30 kV na 35 kV u pravilu o objektima za koje se ne formira posebna građevinska parcela. čl. 69
• Šta je zemljište za redovnu upotrebu? Zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje katastarska parcela. Za objekat u… čl. 70
• Šta je građevinsko zemljište? Zemljište određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. čl. 82
• Kada je građevinsko zemljište neizgrađeno? Kada na njemu nisu izgrađeni objekti, kao i kada su na njemu izgrađeni objekti bez građevinske dozvole ili privremeni objekti. Izgrađeno je ono na kome su izgrađeni… čl. 90
• Šta obuhvata uređivanje građevinskog zemljišta? Pripremanje — istražne radove, izradu geodetskih, geoloških i drugih podloga, izradu planske i tehničke dokumentacije, programa za uređivanje, raseljavanje, uklanjanje… čl. 93
• Kada se građevinsko zemljište u javnoj svojini otuđuje neposrednom pogodbom? Za izgradnju objekata za potrebe državnih organa i drugih objekata u javnoj svojini, za ispravku granica susednih parcela, za formiranje građevinske parcele, kod… čl. 100
• Da li se pravo korišćenja pretvara u pravo svojine uz naknadu? Ne. Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara se u pravo svojine bez naknade, danom stupanja na snagu zakona, a upis vrši katastar po službenoj dužnosti —… čl. 102
• Šta znači jedinstvo nepokretnosti? Po okončanom pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine, katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta zajedno sa objektima na njoj postaje jedinstveni… čl. 106
• Kada se sprovodi urbana komasacija? Kada na području za koje je donet plan generalne ili detaljne regulacije postoje katastarske parcele koje zbog površine, oblika, položaja ili nemogućnosti pristupa… čl. 107
• Koliki udeo vlasnika je potreban za pokretanje urbane komasacije? Vlasnici odnosno nosioci stvarnih prava na katastarskim parcelama čija površina predstavlja najmanje 51% površine područja za koje je donet plan generalne ili detaljne… čl. 108
• Gde se sme graditi spomenik ili spomen obeležje? Samo na površinama javne namene, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina… čl. 146
• Koliki sme biti kiosk i po čemu se postavlja? Isključivo do 10,5 m2. Manji montažni objekti privremenog karaktera — kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar — postavljaju se i… čl. 146
• U kom roku inspektor proverava projekat parcelacije? U roku od 30 dana od dana izdavanja potvrde nadležnog organa — proverava da li je projekat preparcelacije i parcelacije izrađen u skladu sa planskim dokumentom. čl. 173
• Odgovara li vlasnik parcele za radove bez dozvole na njegovoj parceli? Odgovara. Kaznom od 300.000 dinara kazniće se i vlasnik katastarske parcele — pravno lice — na kojoj se izvode radovi bez izdate građevinske dozvole i prijave radova… čl. 206

Pretraži cijelu bazu pravila