Zaštita od požara

Propisi u ovoj temi

• Pravilnik o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva 1 pitanja
• Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem 3 pitanja
• Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata 1 pitanja
• Pravilnik o tehnickim normativima za instalacije hidrantske mreze za gasenje pozara 1 pitanja
• Pravilnik o tehničkim normativima bezbednosti garaža od požara 35 pitanja
• Pravilnik o tehničkim normativima za bezbednost od požara visokih objekata 61 pitanja
• Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara 30 pitanja
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene 71 pitanja
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara 1 pitanja
• Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama 1 pitanja
• Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada 12 pitanja
• Zakon o planiranju i izgradnji 1 pitanja
• Zakon o zaštiti od požara 14 pitanja

Pravilnik o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva

Sl. glasnik RS, br. 4/2024 · cijeli propis po članovima

• U kom roku se moraju prilagoditi postojeći komunalni i podzemni objekti? U roku od pet godina od dana stupanja na snagu pravilnika — dakle do 27.01.2029. čl. 65

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem

Sl. glasnik RS, br. 96/2023 i 33/2026 · cijeli propis po članovima

• Šta se prilaže za saglasnost na tehniku zaštite od požara? Investitor podnosi: glavni projekat zaštite od požara i projekat za izvođenje, dokaz o uplati takse. Nadležni organ proverava i prosleđuje nadležnom organu za požar. čl. 37
• Koja je odluka organa za zaštitu od požara i u kom roku? Organ za zaštitu od požara odlučuje o saglasnosti u roku od 15 dana (30 za određene objekte), odluka se dostavlja kroz CIS. čl. 38
• Šta organ za zaštitu od požara obavešćava nakon što provjeri formalne uslove? Organ obaveštava o visini republičke takse za saglasnost i dostavlja akt koji daje ili odbija saglasnost. čl. 38

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata

Sl. glasnik RS, br. 96/2023 · cijeli propis po članovima

• Šta obuhvata osnovni zahtev bezbednost u slučaju požara? Očuvanje nosivosti konstrukcije u određenom periodu, ograničenje nastanka i širenja požara i dima u objektu, ograničenje širenja požara na susedne objekte, sigurnu… čl. 7

Pravilnik o tehnickim normativima za instalacije hidrantske mreze za gasenje pozara

Sl. glasnik RS, br. 3/2018 · cijeli propis po članovima

• Kada je potrebna unutrasnja hidrantska mreza za gasenje pozara? Obaveza se ne odredjuje jednim univerzalnim pravilom samo po nameni objekta. Clan 3 Pravilnika 3/2018 trazi unutrasnju hidrantsku mrezu, izmedju ostalog, kada to… čl. 3

Pravilnik o tehničkim normativima bezbednosti garaža od požara

Sl. glasnik RS, br. 31/2024 i 59/2025 · cijeli propis po članovima

• Sme li se na pristupnom putu garaže parkirati ili postavljati prepreka? Ne. Pristupni put mora biti uvek slobodan; nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila niti postavljanje bilo kakvih prepreka koje ometaju vatrogasnu… čl. 7
• Mora li krovna konstrukcija garaže imati propisanu otpornost prema požaru? Ne mora, ako je od ostalog dela objekta požarno izdvojena međuspratnom konstrukcijom otpornom prema požaru. čl. 8
• Kako se pregrađuju tehničke prostorije za instalacionu opremu u garaži? Horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje EI 90, izvedenim od proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0. Vrata i… čl. 14
• Može li se prekidno rastojanje na fasadi garaže odrediti proračunom? Da — prema SRPS EN 1991-1-2. čl. 16
• Kako se sprečava horizontalno širenje požara po fasadi na granici požarnog sektora? Horizontalnim prekidnim rastojanjem — na mestu sučeljavanja izvodi se deo fasadnog zida ukupne širine najmanje 1 m, iste otpornosti prema požaru kao unutrašnji požarni… čl. 17
• Kakve moraju biti obloge u koridoru evakuacije garaže? Podne, zidne i plafonske obloge sigurnosnih stepeništa, predprostora i pristupa krajnjim izlazima moraju biti najmanje klase A2-s1,d0 odnosno A2fl. čl. 18
• Sme li se instalacionim kanalima prilaziti iz koridora evakuacije? Ne. Vertikalnim kanalima za smeštaj instalacija i tehničkim prostorijama za instalacionu opremu ne sme se prilaziti iz koridora evakuacije. čl. 19
• Kakav mora biti put evakuacije u garaži? Uvek slobodan i nezakrčen. čl. 20
• Kako se obeležava put evakuacije u garaži? Stalno osvetljenim znakovima za evakuaciju po posebnim srpskim standardima. Vidljivost znakova ne sme biti narušena postavljanjem informacionih i drugih tabli. čl. 21
• Kako se otvaraju vrata na putu evakuacije iz garaže? Moraju biti zaokretna i otvarati se u smeru izlaza. čl. 22
• Kolika je dozvoljena svetla širina jednokrilnih vrata na putu evakuacije iz garaže? Najmanje 0,90 m i najviše 1,20 m. čl. 22
• Kolike su dozvoljene širine krila dvokrilnih vrata na putu evakuacije iz garaže? Krilo ne sme biti uže od 0,70 m ni šire od 1,20 m. čl. 22
• Kako se rešava izlaz sa etaža garaže? Direktno napolje ili preko sigurnosnog stepeništa obezbeđenog tako da vatra i dim ne prodiru na stepenište. Sigurnosno stepenište može biti spoljašnje i unutrašnje. čl. 26
• Koliku otpornost moraju imati zidovi unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa garaže? Kao elementi konstrukcije na granici požarnog sektora, izvedeni od proizvoda najmanje klase A2-s1,d0. Vrata imaju istu otpornost kao zid, s tim da u podzemnim garažama… čl. 26
• Kakvi otvori se traže na spoljnom sigurnosnom stepeništu garaže? Stepenište mora biti otvoreno ka spoljnom prostoru najmanje na jednoj celoj strani, površina otvora između svake etaže odnosno podesta najmanje 3,5 m², a otvori… čl. 27
• Kolika je najmanja širina i najveći nagib spoljnog sigurnosnog stepeništa garaže? Korisna širina stepenišnog kraka najmanje 0,80 m, nagib do 45°. čl. 27
• Na kom rastojanju od otvora na fasadi sme biti spoljno sigurnosno stepenište garaže? Najmanje 1,5 m, osim kada je stepenište zaštićeno od dejstva požara iz objekta. čl. 27
• Kolika mora biti širina unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa garaže? Korisna širina podesta i stepenišnog kraka najmanje 1 m. čl. 28
• Kada se predprostor lifta u garaži ne mora obezbediti? U garažama povezanim sa objektima visine do 40 m, ako je vozno okno požarno odvojeno, vrata okna automatska i otporna prema požaru kao elementi na granici sektora, a… čl. 30
• Kada nije dozvoljen pristup liftu iz prostora sigurnosnog stepeništa garaže? U garažama povezanim sa visokim objektom, kao i sa poslovnim i javnim objektom visine 22 m i više. čl. 31
• Kakvi moraju biti zidovi vatrogasnog stepeništa garaže? Otpornost prema požaru kao elementi konstrukcije na granici požarnog sektora, izvedeni od proizvoda najmanje klase A2-s1,d0. Stepenište mora imati prilaz sa spoljne… čl. 33
• Kolika mora biti površina predprostora vatrogasnog stepeništa garaže? Najmanje 5 m², i ne uži od korisne širine 1,25 m; vrata na ulazu najmanje EI 90. čl. 34
• Kolika mora biti širina vatrogasnog stepeništa garaže? Korisna širina podesta i stepenišnog kraka najmanje 1,25 m. čl. 34
• Može li sigurnosno stepenište garaže služiti i za vatrogasnu intervenciju? Može, ako ima prilaz sa spoljne strane i širinu podesta i stepenišnog kraka najmanje 1,80 m. čl. 34
• Kolika mora biti kabina vatrogasnog lifta u garaži? Najmanjih dimenzija potrebnih za evakuaciju povređenih korišćenjem nosila. čl. 35
• Šta se traži za predprostor vatrogasnog lifta u garaži? Požarno odvajanje od prostora garaže, vrata najmanje EI 90, dimenzije koje dozvoljavaju korišćenje nosila i sistem sa natpritiskom do 50 Pa ±10%. čl. 36
• Kako se aktivira provetravanje sigurnosnog stepeništa garaže? Automatski preko stabilnih sistema za otkrivanje i dojavu požara, uz obaveznu mogućnost ručnog uključivanja sa mesta bezbednog od požara. čl. 38
• Koliki otvori za prirodno provetravanje se traže na sigurnosnom stepeništu garaže? Ukupna površina najmanje 5% površine horizontalnog preseka stepenišnog šahta, ali ne manje od 0,5 m². Gornja ivica otvora ne sme biti niža od 2 m u odnosu na podest u… čl. 38
• Kako se provetrava predprostor sigurnosnog stepeništa garaže? Najmanje 20 izmena vazduha na čas prirodnim ili prinudnim putem, ili sistemom sa natpritiskom do 50 Pa ±10%. Provetravanje se vrši na svim etažama, a natpritisak na… čl. 39
• Koliko dugo mora raditi rezervni izvor u garaži i kakav mora biti razvod? Najmanje 120 minuta, a električni razvod povezan sa rezervnim izvorom mora imati otpornost prema požaru najmanje FE 120/E90 min. čl. 50
• Šta u garaži mora imati rezervni izvor snabdevanja električnom energijom? Sigurnosna rasveta evakuacionih puteva, uređaji za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži, sistem za odvođenje dima i toplote, stabilni sistemi za dojavu i za gašenje… čl. 50
• Kako se napaja vatrogasni lift u garaži? Sa sigurnosnog izvora snabdevanja električnom energijom, za rad u trajanju najmanje 120 minuta, razvodom otpornosti najmanje FE 120/E90 min. čl. 51
• Mora li automatizovana garaža imati stabilni sistem za gašenje požara bez obzira na površinu? Da. Isto važi i za garaže u kojima se parkiranje vrši isključivo garažnim liftom. čl. 54
• Šta ako garaža ima natpritisak ili provetravanje, a nema obavezu stabilne dojave požara? Mora se obezbediti aktiviranje tih sistema ugradnjom ručne dojave požara. čl. 55
• Smeju li kroz garažu prolaziti cevovodi sa zapaljivim tečnostima i gasovima? Ne. Izuzetno se dozvoljava prolaz cevovoda za punjenje gorivom rezervoara za potrebe dizel električnog agregata. čl. 56

Pravilnik o tehničkim normativima za bezbednost od požara visokih objekata

Sl. glasnik RS, br. 80/2015, 67/2017 i 103/2018 · cijeli propis po članovima

• Primenjuje li se pravilnik o visokim objektima na objekte za smeštaj tehničke opreme bez boravka lica? Ne. Odredbe pravilnika ne primenjuju se na objekte za smeštaj tehničke i tehnološke opreme kada u njima nije predviđen boravak lica (čl. 4). čl. 4
• Mogu li vrata na granici požarnih sektora stajati stalno otvorena? Vrata sa uređajem za automatsko zatvaranje na granici dva požarna sektora mogu biti u stalno otvorenom položaju ako imaju otpornost najmanje 1,5 h (EI 90) i ako se pri… čl. 12
• Kolika je najveća površina požarnog sektora visokog objekta u zavisnosti od visine? Površina sektora određuje se prema visini na kojoj se sektor nalazi: do 40 m — do 1500 m²; 40–75 m — do 1000 m²; 75–100 m — do 800 m²; preko 100 m — do 500 m². Visina… čl. 13
• Može li jedan požarni sektor obuhvatiti više spratova? Ako je površina jednog sprata manja od polovine površine predviđene u članu 13 i nalazi se na visini do 40 m, sektor može obuhvatiti najviše dva sprata (čl. 14 st. 1).… čl. 14
• Koliko moraju biti udaljeni otvori visokog objekta od otvora susednog objekta? Ako se na naspramnim zidovima visokog i susednog objekta nalaze otvori preko kojih bi se mogao preneti požar, najmanje rastojanje između otvora mora iznositi pola… čl. 16
• Kako se na fasadi sprečava prenos požara između dve etaže? Fasadni zid mora biti izveden tako da se spreči put plamena između dve susedne etaže vertikalnim građevinskim elementom otpornosti 1,5 h (EI 90), ispitanim prema… čl. 17
• Kako se na fasadi sprečava horizontalno širenje požara na granici sektora? Na mestu sučeljavanja izvodi se deo fasadnog zida ukupne širine najmanje 1 m, iste otpornosti prema požaru kao unutrašnji požarni zid (čl. 18 st. 1); to se može postići… čl. 18
• Kakva mora biti fasada složenog objekta ako su delovi objekta bliži od 8 m? Kada postoji mogućnost prenosa požara preko otvora na naspramnim stranama delova objekta na rastojanju manjem od 8 m, fasada mora imati otpornost prema požaru najmanje… čl. 19
• Smeju li biti otvori na zidu višeg dela objekta iznad prislonjenog nižeg dela? Na zidu višeg dela, na visini najmanje 10 m iznad najviše tačke nižeg dela, ne sme biti otvora ako se na krovu nižeg dela nalaze otvori na udaljenosti manjoj od 8 m od… čl. 20
• Kako se požarni zid povezuje sa međuspratnom i krovnom konstrukcijom? Pregradni zid koji odvaja požarne sektore mora se vezivati sa međuspratnom konstrukcijom i seći spušteni plafon (čl. 21 st. 1 i 2). Zid koji se spaja sa krovnom… čl. 21
• Koje klase reakcije na požar mora imati spoljni zid visokog objekta? Sistem spoljnog zida mora biti klase A2-s1,d0: spoljni odnosno završni sloj A2-s1,d0, potkonstrukcija (linijski i tačkasti elementi veze) A2, toplotnoizolacioni sloj A1… čl. 22
• Koje klase reakcije na požar mora imati zid zavesa visokog objekta? Sistem i komponente zid zavese moraju biti najmanje klase A2, osim elemenata za zaptivanje koji moraju biti najmanje klase E; toplotnoizolacioni sloj objekta preko koga… čl. 22
• Šta se sme postaviti u sigurnosno stepenište i kakve obloge sme imati mokri čvor? Izolacija i obloge zidova mokrih čvorova mogu biti najmanje klase B1s1d0 (čl. 23 st. 1). Sigurnosno stepenište ne može se oblagati gorivim materijalom i u njemu nije… čl. 23
• Kakvi moraju biti vertikalni instalacioni kanali (šahtovi) u visokom objektu? Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; pristupni otvori za kontrolu moraju… čl. 25
• Odakle se sme prilaziti vertikalnim instalacionim kanalima i kako se provetravaju? Vertikalnim kanalima se ne sme prilaziti iz koridora evakuacije (sigurnosna stepeništa, pretprostori, pristupi krajnjim izlazima) (čl. 26 st. 1). Ako se pristupa iz… čl. 26
• Kakvi moraju biti horizontalni instalacioni kanali u visokom objektu? Horizontalni kanali za instalacije moraju biti otporni prema požaru 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0, a pristupni otvori moraju imati vrata ili kapke… čl. 27
• Od kog materijala mora biti izolacija cevi (vodovod, kanalizacija, rashladni gas) u visokom objektu? Materijali za izolaciju instalacija moraju biti negorivi, klase A1; izuzetno se mogu upotrebiti materijali klase B s2 d0 kada ne prolaze kroz koridore evakuacije ili… čl. 28
• Kakav mora biti vertikalni kanal za odvođenje otpadaka u visokom objektu? Vertikalni kanali za odvođenje otpadaka moraju imati svoj provetravani pretprostor, osim ako je otvor sa poklopcem na spoljnom zidu; kanal ne sme biti u neposrednoj… čl. 30
• Kakva mora biti prostorija sa otvorima za ubacivanje otpadaka u vertikalni kanal? Otvori za ubacivanje otpadaka nalaze se u posebnoj prostoriji površine najmanje 2 m², sa posebnim provetravanjem, odvojenoj od komunikacija vratima otpornim 0,5 h (EI… čl. 31
• Kakvi moraju biti zidovi vertikalnih kanala za odvođenje otpadaka? Zidovi vertikalnih kanala za odvođenje otpadaka moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h (EI 90), od građevinskih materijala najmanje klase A2s1d0 (čl. 31 st. 1). čl. 31
• Kakva mora biti prostorija za sakupljanje otpadaka iz vertikalnih kanala? Zidovi prostorije za sakupljanje otpadaka otporni su najmanje 1,5 h (EI 90) i prostorija je zaseban požarni sektor; vrata su otporna najmanje 1,5 h (EI 90) i prostorija… čl. 32
• Kako se iz prostora sigurnosnog stepeništa odvodi dim? Prostor sigurnosnog stepeništa mora imati otvore za prirodno provetravanje ili sisteme za prinudno provetravanje koji se uključuju automatski (čl. 34 st. 1). Gornja… čl. 34
• Kako se odvaja sigurnosno stepenište u objektu visine do 40 m? Unutrašnja sigurnosna stepeništa objekata do 40 m odvajaju se od prostorija za komunikaciju vratima otpornim 1,5 h (EI 90) i moraju ispunjavati zahteve člana 34, ili… čl. 36
• Šta se traži za unutrašnja sigurnosna stepeništa u objektima višim od 75 m? Moraju biti odvojena pretprostorom (uslovi iz st. 1 člana 36a) i opremljena sistemom natpritiska do 50 Pa ±10% po SRPS EN 12101-6, ili odvojena pretprostorom sa… čl. 36a
• Šta se traži za sigurnosno stepenište koje služi i za intervenciju vatrogasaca (objekti 40–75 m)? Mora imati sistem natpritiska do 50 Pa ±10% po SRPS EN 12101-6, pretprostor sa ostakljenim vratima 0,5 h (EI 30 ili EW 30) prema stepeništu i 1,5 h (EI 90 ili EW 90)… čl. 37
• Kako se provetrava pretprostor ako prirodno provetravanje nije moguće? Ako se prirodno provetravanje pretprostora ne može obezbediti na svakoj etaži fiksnom žaluzinom ili prozorima sa automatskim otvaranjem, pretprostor se provetrava… čl. 38
• Kakvi moraju biti zidovi stepenišnog okna? Stepenišno okno mora biti odvojeno od unutrašnjih prostora objekta zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h (REI-M 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0 (čl. 39). čl. 39
• Kakva mora biti konstrukcija unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa i smeju li biti konzolna ili spiralna? Celokupna konstrukcija unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa mora biti otporna najmanje 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; unutrašnja sigurnosna stepeništa… čl. 40
• Koliko je najmanja širina stepenišnog kraka, podesta i vrata na evakuacionom putu? Širine se određuju proračunom, a minimalna korisna širina podesta i stepenišnog kraka sigurnosnog stepeništa i evakuacionog puta ne može biti manja od 1,25 m (čl. 40… čl. 40
• Koliko se uvećava jedno od dva sigurnosna stepeništa u objektima 40–75 m? U objektima visine od 40 m do 75 m jedno od dva sigurnosna stepeništa mora biti dimenzionisano u pogledu kapaciteta i minimalnih dimenzija sa uvećanjem od 50% radi… čl. 40
• Koje uslove moraju ispuniti spoljna sigurnosna stepeništa? Moraju biti pristupačna iz evakuacionog puta na svakom spratu, ne bliže od 1,5 m od otvora na fasadi (osim ako su ozidana prema otvoru), širina kraka najmanje 80 cm i… čl. 41
• Može li stepenište podruma i gornjih etaža biti zajedničko? U objektima visine do 40 m može, ako je veza ostvarena preko pretprostora koji se provetrava (20 izmena na čas) ili ima natpritisak do 50 Pa, ima najmanje 5 m² i… čl. 42
• Koliko izlaza mora imati svaka podzemna etaža visokog objekta? Svaka podzemna etaža mora imati najmanje dva izlaza, od kojih jedan vodi direktno u spoljni prostor (čl. 43 st. 1). čl. 43
• Kakve obloge sme imati sigurnosno stepenište, pretprostor i pristup krajnjem izlazu? Podne, zidne i plafonske obloge prostorija za komunikaciju koje pripadaju koridoru evakuacije moraju biti negorive, klase A1 (čl. 44 st. 1). Na ostalim evakuacionim… čl. 44
• Kakva vrata moraju biti na evakuacionim izlazima? Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije; izuzetno drugo rešenje ako obezbeđuje sigurnu evakuaciju… čl. 45
• Koliko izlaza mora imati prostorija u kojoj boravi veliki broj lica? Za prostorije koje se mogu smatrati polaznim mestom, sa više od 50 lica, obezbeđuju se najmanje jedna dvokrilna ili dvoje jednokrilnih vrata na rastojanju od najmanje 5… čl. 46
• Kolika mora biti najmanja visina krajnjeg izlaza iz visokog objekta? Krajnji izlaz iz objekta ne sme biti niži od 2,30 m, a svi krajnji izlazi moraju voditi u bezbedan prostor (ulica, dvorište ili drugi bezbedan prostor); prilazni putevi… čl. 47
• Kako se označavaju izlazi i smer evakuacije? Svaki izlaz i smer evakuacije iz objekta u slučaju požara moraju biti označeni uočljivim znakovima; ne smeju se koristiti znakovi druge namene, niti se u liniji pogleda… čl. 51
• Kako se označavaju vrata, prolaz ili stepenište koji nisu izlaz a mogu se zabunom smatrati izlazom? Moraju biti vidljivo označeni znakom koji ukazuje na stvarnu namenu vrata, prolaza ili stepeništa (čl. 52). čl. 52
• Gde je potrebna sigurnosna rasveta i po kojim standardima? Sigurnosna rasveta, odnosno osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja, evakuacionih puteva i prostorija za boravak lica površine veće od 60 m² (izuzev prostorija za… čl. 53
• Koliko sme biti udaljen izlaz iz podrumske prostorije od krajnjeg izlaza? Izlaz iz podrumskih prostorija ne sme biti udaljen od krajnjeg izlaza iz objekta više od 20 m; vrata na putu iz podzemnih etaža neposredno napolje moraju se… čl. 54
• Može li prozor služiti kao drugi izlaz iz jednoetažne podzemne prostorije? Ako se u jednoetažnim podzemnim prostorijama objekta zadržavaju lica, kao drugi izlaz može poslužiti prozor svetle širine i visine najmanje 0,8 m i 1,2 m (čl. 55). čl. 55
• Kakva vrata moraju biti između prostorija podzemnih etaža i evakuacionih puteva? Vrata u jednom požarnom sektoru koja povezuju prostorije podzemnih etaža sa evakuacionim putevima otporna su najmanje 1,5 h (EI 90) i imaju uređaj za automatsko… čl. 56
• Kakvi moraju biti zidovi okna lifta i konstrukcija koja ga nosi? Zidovi okna za lift moraju biti otporni najmanje 1,5 h (EI 90), od proizvoda najmanje klase A2s1d0; izuzetno ne moraju kod lifta koji povezuje najviše tri etaže jednog… čl. 59
• Kakvi moraju biti kabina i vrata voznog okna lifta u visokom objektu? Kabina lifta i vrata voznog okna moraju biti od negorivog materijala, a vrata se automatski zatvaraju (čl. 60 st. 1). Vrata okna kome se pristupa iz koridora evakuacije… čl. 60
• Šta mora da uradi lift u slučaju požara? Lift mora biti opremljen uređajima koji omogućavaju da se u slučaju požara kabina automatski dovede u prizemlje i da se posle izlaska lica lift automatski isključi iz… čl. 61
• Kakva mora biti mašinska prostorija lifta? Pogon lifta smešta se u posebnu mašinsku prostoriju čiji zidovi i vrata su otporni najmanje 1,5 h (EI 90). Izuzetno, kod lifta bez mašinske prostorije pogon može biti u… čl. 63
• Može li se kotlarnica postaviti u visokom objektu do 40 m? Može, ako su zidovi kotlarnice i međuspratna konstrukcija otporni 1,5 h (EI 90), vrata na ulazu su sa spoljne strane objekta, ima najmanje dva izlaza od kojih jedan… čl. 64
• Gde se postavlja kotlarnica za objekte više od 40 m? Kotlarnica za objekte visine preko 40 m mora biti van objekta (čl. 65 st. 1). Ako se postavlja neposredno uz objekat: zid objekta nema otvora na visini najmanje 5 m… čl. 65
• Kako se izvodi gasna kotlarnica na najvišem spratu i dovod gasa? U prostoriju kotlarnice na najvišem spratu ulazi se samo sa terase; cevovod za gas postavlja se sa spoljne strane objekta na zidu udaljenom 2 m od otvora na fasadi… čl. 67
• Treba li zaseban sistem ventilacije za svaki požarni sektor? Za svaki požarni sektor izgrađuje se, po pravilu, zaseban sistem ventilacije i klimatizacije. Ako se spajanje sektora kanalima ne može izbeći, na prolazu kanala kroz… čl. 68
• Kako se isključuju uređaji za ventilaciju i klimatizaciju pri požaru? Uređaji za ventilaciju i klimatizaciju moraju se automatski isključiti komandom sa sistema za automatsko otkrivanje i javljanje požara, a ponovo se uključuju tek pošto… čl. 69
• Kakva prostorija je potrebna za komore ventilacije i klimatizacije? Komore sistema za ventilaciju i klimatizaciju smeštaju se u zasebnu prostoriju koja je od ostalih odvojena zidovima i vratima otpornim najmanje 1,5 h (EI 90), od… čl. 70
• Gde se smeštaju elementi sistema za odvođenje dima i natpritisak? Elementi sistema za odvođenje dima i toplote i sistema natpritiska smeštaju se u neugroženom prostoru ili u prostoriju odvojenu zidovima i vratima otpornim najmanje 1,5… čl. 71
• Kako se smešta elektroenergetsko postrojenje visokog napona u visokom objektu? Postrojenje visokog napona postavlja se u prostoriju koja je poseban požarni sektor (čl. 72 st. 1). Sa suvim transformatorima: konstrukcija otporna najmanje 1,5 h (EI… čl. 72
• Kakva mora biti prostorija rezervnog ili sigurnosnog izvora napajanja? Prostorija ima zidove i vrata otporne najmanje 2 h (EI 120), izvori se automatski uključuju, a prostorija se mora dobro provetravati i ne sme biti ugrožena eksplozivnim… čl. 75
• Kako se isključuje električna instalacija i gde se postavljaju razvodne table? Električna instalacija mora moći da se brzo isključi iz prizemlja ili spolja (čl. 76 st. 1). Rasklopni blokovi i table moraju biti od negorivog materijala klase A1 i ne… čl. 76
• Treba li sistem za glasovno obaveštavanje u visokom objektu? U visokim objektima javne namene mora se predvideti sistem za glasovno obaveštavanje i uzbunjivanje, koji se aktivira automatski na impuls centrale za dojavu požara… čl. 77
• Koliko su udaljeni aparati za početno gašenje požara u visokom objektu? U visokom objektu mora biti odgovarajući broj aparata za početno gašenje, a najveća udaljenost između mesta smeštaja aparata i mesta na kojem se može zateći osoba u… čl. 79
• Koliko često se u visokim objektima organizuje vežba evakuacije? Vlasnici, odnosno skupštine stanara moraju najmanje jednom u pet godina organizovati i učestvovati u vežbi evakuacije i vežbi upotrebe sredstava za gašenje požara u… čl. 80
• Da li važi raniji pravilnik o visokim objektima („Sl. list SFRJ” 7/84)? Ne. Stupanjem na snagu pravilnika 80/2015 prestao je da važi Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara („Sl. list SFRJ” 7/84 i „Sl.… čl. 81

Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

Sl. glasnik RS, br. 3/2018 · cijeli propis po članovima

• Šta ako poseban pravilnik (npr. za garaže ili visoke objekte) drugačije uređuje hidrantsku mrežu? Kada su posebni zahtevi za instalaciju hidrantske mreže utvrđeni posebnim pravilnicima, primenjuju se odredbe tih pravilnika, a u svemu ostalom zahtevi ovog pravilnika.… čl. 1
• Gde se unutrašnja hidrantska mreža ne sme postaviti? Unutrašnja hidrantska mreža se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i… čl. 3
• Koji objekti ne moraju imati unutrašnju hidrantsku mrežu? Unutrašnjom hidrantskom mrežom ne moraju se štititi: stambeni objekat (lamela) visine do 12 m; poslovni ili javni objekat površine do 150 m², specifičnog požarnog… čl. 3
• Koji objekti i naselja moraju biti zaštićeni spoljnom hidrantskom mrežom? Spoljnom hidrantskom mrežom moraju se štititi: objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima; objekti i prostori za koje se to zahteva lokacijskim… čl. 4
• Šta dokumentuje pouzdan izvor vode za hidrantsku mrežu iz javnog vodovoda? Za snabdevanje hidrantske mreže može se koristiti samo javna ili lokalna vodovodna mreža sa pouzdanim izvorima (čl. 5 st. 1). Parametri javne mreže dokumentuju se… čl. 5
• Na kojoj dubini se ukopava cevovod spoljne hidrantske mreže? Spoljna hidrantska mreža mora biti izvedena tako da se onemogući zamrzavanje vode, što se postiže ukopavanjem cevovoda na dubini najmanje 0,80 m, mereno od kote terena… čl. 9
• Kolika količina vode za gašenje požara se predviđa u javnoj vodovodnoj mreži naselja? Javna vodovodna mreža naseljenog mesta mora se predvideti i za gašenje požara, a količina vode određuje se prema broju stanovnika i računskom broju istovremenih požara… čl. 10
• Kojoj kategoriji ugroženosti od požara (K2, K3, K4) pripada objekat prema visini i broju lica? K2 obuhvata, između ostalog, objekte visine preko 30 m i objekte u kojima boravi više od 500 lica; K3 srednje i velike garaže, objekte visine od 22 m do 30 m i objekte… čl. 11
• Kolika je potrebna količina vode za hidrantsku mrežu objekta kategorije K4/K5 (stambeni i poslovni objekti)? Količina vode zavisi od stepena otpornosti prema požaru (SOP), kategorije K i zapremine objekta (Tabela 2). Za K4 i K5 objekte SOP IV i V: 10, 10, 10, 15, 20, 25… čl. 12
• Za koliko minuta mora biti obezbeđena ukupna količina vode za hidrantsku mrežu? Za gašenje požara objekata kategorija K1 do K5 i K1E mora se obezbediti ukupna količina vode u trajanju od najmanje 120 min korišćenjem javne odnosno lokalne vodovodne… čl. 12
• Kakav i kolikog prečnika mora biti cevovod spoljne hidrantske mreže? Za spoljnu hidrantsku mrežu izrađuje se prstenasti sistem cevovoda čiji se prečnik utvrđuje proračunom, ali ne sme biti manji od Ø100 mm. Izuzetno se dozvoljava slepi… čl. 13
• Koliko je najveće rastojanje između spoljnih hidranata? Rastojanje između spoljnih hidranata može biti najviše 80 m. Izuzetno, u naseljima u kojima su planskim dokumentima predviđeni pretežno stambeni objekti najviše 150 m… čl. 14
• Na kom rastojanju od objekta se postavlja spoljni hidrant i koliko hidranata gasi svaki objekat? Rastojanje spoljnog hidranta namenjenog za neposredno gašenje od zida objekta koji se štiti je najmanje 5 m, a najviše 80 m, s tim da se požar na svakom objektu mora… čl. 15
• Da li spoljni hidranti mogu biti podzemni? Na vodovodnu mrežu postavljaju se nadzemni hidranti. Izuzetno mogu biti podzemni, ako nadzemni ometaju saobraćaj i ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara… čl. 16
• Koliki je najmanji pritisak na spoljnom hidrantu? Najmanji pritisak na priključku bilo kog nadzemnog ili podzemnog hidranta spoljne mreže pri propisanom protoku ne sme biti manji od 2,5 bar (čl. 17 st. 1). Za… čl. 17
• Šta mora stajati uz spoljni hidrant predviđen za neposredno gašenje? U neposrednoj blizini spoljnog hidranta za neposredno gašenje mora se nalaziti orman sa vatrogasnim crevima potrebne dužine, mlaznicama i ostalim vatrogasnim armaturama… čl. 18
• Koliki su najmanji protok i pritisak, i najveći statički pritisak, na unutrašnjem hidrantu? Minimalni protok na najnepovoljnijem mestu zavisi od visine objekta (Tabela 3): do 22 m — 5 l/s; od 22 do 40 m — 7,5 l/s; od 40 do 75 m — 10 l/s; iznad 75 m — 12,5 l/s.… čl. 20
• Kojim standardom moraju odgovarati unutrašnji hidranti i gde se smeštaju? Koriste se unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema po standardu SRPS EN 671-2, što se dokazuje ispravom o usaglašenosti. Izuzetno, u stambenim i poslovnim objektima… čl. 21
• Od kog materijala i kog prečnika su cevi unutrašnje hidrantske mreže? Moraju se koristiti pocinkovane čelične cevi najmanjeg unutrašnjeg prečnika Ø52 mm (čl. 22 st. 1). Cevovodi izloženi udaru ili zamrzavanju moraju biti zaštićeni (st.… čl. 22
• Kako se rasporeduju unutrašnji hidranti da pokriju prostor? Svaka prostorija objekta mora biti obuhvaćena neposrednim gašenjem (čl. 23 st. 1). Pri hidrantima po SRPS EN 671-2 rastojanje se određuje tako da se prostor štiti… čl. 23
• Gde se postavlja hidrantski ormar i na kojoj visini ventil hidranta? Hidrantski ormari se postavljaju u hodnike, prolaze, stepenišne prostore i evakuacione puteve, u blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugrožene požarom, na… čl. 24
• Kada je potreban uređaj za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži i kakva mu je prostorija? Ako pri propisanoj količini vode na hidrantu nije moguće postići minimalni pritisak, mora se ugraditi uređaj za podizanje pritiska (čl. 25 st. 1). Uređaj se smešta u… čl. 25
• Šta mora imati uređaj za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži? Uređaj mora imati radnu i rezervnu pumpu, obilazni vod, rasteretni vod u funkciji kontrole rada pumpi, automatski start i mogućnost ručnog aktiviranja iz prostorije… čl. 26
• Treba li uređaj za podizanje pritiska rezervno električno napajanje? Da. Uređaj koji se napaja električnom energijom mora imati rezervni izvor koji se automatski uključuje (čl. 27 st. 1). Elementi razvoda izloženi uslovima požara moraju… čl. 27
• Kada se unutrašnja hidrantska mreža može izvesti kao suvi vod? Delovi cevovoda mogu biti suvi vod ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara, na mestima gde može doći do zamrzavanja (čl. 28 st. 1 i 2). Ispunjavanje cevovoda… čl. 28
• Gde se i na kojoj visini postavlja priključak za vatrogasna vozila na fasadi? Priključak se smešta u lako uočljivom ormanu na fasadi objekta bliže glavnom ulazu, na visini od 60 cm do 120 cm od terena, a pored ormana mora stajati tabla… čl. 29
• Kako se kontroliše hidrantska mreža i po čemu se održava? Pritisak i protok se mere na kontrolnoj mlaznici, na hidrantu sa najnepovoljnijim položajem, pri istovremenom radu svih hidranata koji daju potrebnu količinu vode; na… čl. 30
• Mora li hidrant biti stalno dostupan? Da. Svaki hidrant mora biti stalno dostupan, a prostor oko hidranta namenjen za njegovu upotrebu mora biti slobodan; svaki hidrant za neposredno gašenje mora imati… čl. 31
• Primenjuje li se pravilnik 3/2018 na ranije izgrađenu ili rekonstruisanu hidrantsku mrežu? Ne, osim čl. 30 i 31 o periodičnom kontrolisanju hidrantske mreže (čl. 33 st. 1). čl. 33
• Da li važi raniji Pravilnik o hidrantskoj mreži („Sl. list SFRJ” 30/91)? Ne. Danom stupanja na snagu pravilnika 3/2018 prestao je da važi Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara („Sl. list SFRJ” 30/91) (čl. 34). čl. 34

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene

Sl. glasnik RS, br. 22/2019 · cijeli propis po članovima

• Na koje objekte se ovaj pravilnik ne odnosi? Na visoke objekte po posebnom propisu, plutajuće objekte, ugostiteljske objekte za ishranu i piće, i na podzemne delove objekta čiji se pod etaže za boravak ljudi… čl. 3
• Kada je objekat stambeni, kada poslovni, a kada javni u smislu zaštite od požara? Stambeni je onaj sa više od 80% korisne površine za stanovanje i prateće sadržaje; poslovni onaj sa više od 80% za poslovanje; javni onaj sa više od 80% za okupljanje i… čl. 4
• Kako se meri visina objekta u smislu zaštite od požara? Kao visinska razlika između kote kolovoza uz objekat ili platoa za vatrogasno vozilo sa kojeg se vrši intervencija, i kote poda najviše etaže na kojoj borave ljudi. To… čl. 4
• Koja je razlika između požarnog segmenta i požarnog sektora? Požarni segment je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno čini jednu građevinsku celinu, požarno izdvojenu od ostalih delova. Požarni sektor je prostorija ili… čl. 4
• Kojim ocenama se izražava stepen otpornosti objekta prema požaru? Ocenama od I do V: neznatan (I), mali (II), srednji (III), veći (IV) i veliki (V). čl. 4
• Šta se smatra prostorijom za boravak ljudi? Stanovanje, rad, zabava, rekreacija ili drugo zadržavanje duže od tri sata nedeljno. Gornje prostorije dupleks stanova, slikarski ateljei i slične prostorije se… čl. 4
• Šta su prvi, etažni i krajnji izlaz? Prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak ka hodniku — obično izlaz iz stana, apartmana, učionice ili kancelarije. Etažni izlaz (EI) čine… čl. 4
• Sme li se parkirati na pristupnom putu za vatrogasno vozilo Ne. Pristupni put mora biti uvek slobodan — zabranjeno je parkiranje, zaustavljanje i postavljanje bilo kakvih prepreka. Pristupni put mora imati svaki stambeni… čl. 5
• Kako se sprečava parkiranje na površinama za vatrogasnu intervenciju Ugradnjom prepreka za tu namenu i postavljanjem oznake „Put za vatrogasna vozila – zabranjeno parkiranje i zadržavanje". čl. 6
• Šta ako objekat u bloku nema pristup sa ulične strane Za stambene i poslovne objekte više od 9 m i javne objekte klase P5 i veće koji formiraju dvorište bez pristupa sa ulice — mora se obezbediti ulaz za vatrogasna vozila… čl. 6
• Kako se objekti klasifikuju po nameni, izdvojenosti i visini? Stambeni: do 12 m (IS1/NS1), 12-22 m (IS2/NS2), 22-30 m (IS3/NS3). Poslovni: do 10 m (IP1/NP1), 10-22 m (IP2/NP2), 22-30 m (IP3/NP3). Javni: do 8 m (IJ1/NJ1), 8-22 m… čl. 7
• Klasa objekta P prema broju lica i površini požarnog sektora P1 do 20 lica i sektor ≤400 m² · P2 21–50 i 400–800 · P3 51–100 i 800–1200 · P4 101–300 i 1200–1600 · P5 301–700 i 1600–2000 · P6 701–1500 i 2000–2500 · P7 preko 1500… čl. 8
• Kako se procenjuje broj lica u prostoru za potrebe evakuacije? Prema Tabeli 2, deljenjem površine poda prosečno potrebnom površinom po licu: stambeni objekti i garaže 18,6 m2/licu, poslovni prostori 9,3 m2/licu, učionice 1,8… čl. 9
• Šta se ne računa u površinu poda pri proceni broja lica? Niše koje se koriste za smeštaj kabaste opreme (pećnica za pice, frižider, zamrzivač, ormani i regali), kao ni površine poda namenjene za slaganje u visinu veću od 1 m. čl. 9
• Od čega zavisi stepen otpornosti objekta prema požaru? Od namene, izdvojenosti objekta, visine objekta, maksimalne površine požarnog sektora i maksimalnog broja lica koja borave u objektu. Određuje se prema Tabeli 3 za… čl. 10
• Koje klase reakcije na požar moraju biti komponente zid zavese? U objektima klase IS3, NS3, IP3, NP3, IJ3, NJ3 najmanje A2 prema SRPS EN 13501-1, osim elemenata za zaptivanje koji moraju biti najmanje klase E. U ostalim objektima… čl. 11
• Koje klase reakcije na požar moraju biti zidovi na granici požarnog sektora? Najmanje klase A2s1d0 prema SRPS EN 13501-1. Isto važi i za zidove koridora evakuacije. čl. 11
• Kolika mora biti otpornost prema požaru elemenata konstrukcije? Prema Tabeli 4, u zavisnosti od SOP-a. Za noseći zid i stub unutar požarnog sektora: I 1/4 h, II 1/2 h, III 1 h, IV 1,5 h, V 2 h. Zid na granici požarnih sektora: I 1/4… čl. 11
• Može li se stepen otpornosti smanjiti ugradnjom stabilne instalacije za gašenje? Da. Ako se objekat ili požarni segment u celini opremaju stabilnom instalacijom za gašenje požara, projektovani stepen otpornosti može se smanjiti sa V na IV ili sa IV… čl. 11
• Koji propis važi za granicu požarnog sektora pratećih sadržaja (garaža, lokal, skladište)? Izdvajanje pratećih sadržaja u posebne požarne sektore vrši se po posebnim propisima za tu vrstu objekata, pri čemu elementi konstrukcije na granici požarnog sektora… čl. 12
• Kada stepenište mora biti odvojeno od hodnika vratima otpornim prema požaru? U objektima klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3 — poslovnim i javnim objektima visine od 22 do 30 m. Stepenište se odvaja zidovima i vratima otpornim prema požaru kao elementi na… čl. 13
• Kako se otvaraju vrata na ulazu u zaštićeno stepenište? Moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije. čl. 13
• Koliko stepeništa mora imati požarni sektor? Svaki požarni sektor stambenog, poslovnog i javnog objekta mora biti dostupan preko najmanje jednog stepeništa. Ne odnosi se na pojedinačno izdvojene prostorije u… čl. 13
• Sme li se liftu pristupati iz prostora zaštićenog stepeništa? Ne. Pristup liftu nije dozvoljen iz prostora stepeništa koje je odvojeno kao požarni sektor u objektima klase IP3, NP3, IJ3 i NJ3. čl. 13
• Sme li se zaštićeno stepenište oblagati i nameštati? Ne. Takvo stepenište se ne može oblagati gorivim materijalom i u njegovom prostoru nije dozvoljeno postavljanje bilo kakvih predmeta niti elemenata nameštaja. čl. 13
• Koje klase moraju biti obloge na koridoru evakuacije? Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripada koridoru evakuacije moraju biti najmanje klase A2s1d0. Na ostalim evakuacionim putevima (etažni… čl. 14
• Kako se provetravaju vertikalni instalacioni kanali? Na najvišoj etaži objekta, preko otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala. čl. 15
• Kolika mora biti otpornost zidova vertikalnih instalacionih kanala? 30 minuta za objekte sa II i III stepenom otpornosti, a 60 minuta za objekte sa IV i V stepenom otpornosti, ako drugim propisima nije drugačije određeno. Zidovi moraju… čl. 15
• Kada krovna konstrukcija i fasadni zidovi ne moraju ispunjavati otpornost iz Tabele 4? Krovna konstrukcija koja je od ostalog dela objekta požarno izdvojena međuspratnom konstrukcijom otpornom prema požaru; krovni pokrivač koji ne može biti izložen požaru… čl. 16
• Koje klase mora biti krovni pokrivač objekta bez tavanice? Najmanje A2s1d0. Izuzetno je dozvoljena upotreba gorivog materijala u slojevima hidroizolacije, ako je sa donje strane zaštićen negorivim građevinskim proizvodima. čl. 16
• Sprečavanje prenosa požara po fasadi Spoljni zid mora sprečiti put plamena između dve susedne etaže vertikalnim elementom odgovarajuće otpornosti. čl. 17
• Horizontalno prekidno rastojanje na granici požarnog sektora deo fasadnog zida u širini minimum 1 m, iste otpornosti kao unutrašnji požarni zid; ili da požarni zid izlazi van fasade najmanje 0,50 m čl. 18
• Specifična propusna moć (SPM) za proračun evakuacionih izlaza širina 0,90 m → 48–62 lica/m·min · 1,40 m → 78–90 · 1,80 m → 98–108. Veće vrednosti za decu 5–15 godina, manje za slabije pokretne osobe. čl. 30
• Koliko prvih izlaza mora imati prostorija Do 60 lica — jedan · 61–500 — dva · 501–1500 — tri · 1501–3000 — četiri. Preko 3000, na svakih započetih sledećih 3000 lica još po jedan. čl. 31
• Kolika sme biti dužina puta evakuacije kod prostorije sa jednim izlazom Najviše 20 m od polaznog mesta do prvog izlaza. čl. 32
• Kolika sme biti dužina puta evakuacije kod prostorije sa više izlaza Najviše 45 m od polaznog mesta do prvog izlaza. čl. 32
• Kolika sme biti dužina puta evakuacije od prvog do etažnog izlaza? Najviše 30 m u nadzemnim etažama i 25 m u podzemnim. Za objekte koji nemaju etažni izlaz, dužina puta od prvog izlaza do stepeništa iznosi najviše 20 m. čl. 33
• Kada vrata prvog izlaza ne moraju da se otvaraju u smeru evakuacije? Kada u prostoriji boravi do 20 lica. čl. 34
• Kolika je najmanja visina vrata na evakuacionim putevima? Najmanje 2 m, a u javnim objektima najmanje 2,10 m. čl. 34
• Kolika je najmanja širina svetlog otvora vrata stana ili kancelarije? 0,90 m za prostorije u kojima boravi do deset lica. Za prostorije u kojima boravi više od deset a manje od pedeset lica — 1 m. čl. 34
• Koliko vrata treba prostorija prema broju lica? Za prostorije u kojima boravi više od 50 a manje od 100 lica — dvokrilna vrata ili dvoje jednokrilnih vrata na adekvatnom rastojanju. Za više od 100 lica — više… čl. 34
• Na koju stranu se otvaraju vrata na evakuacionim izlazima? Na svim evakuacionim izlazima moraju se postaviti zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije. Izuzetak: vrata prvog izlaza iz prostorija u kojima boravi do 20… čl. 34
• Šta se traži od dvokrilnih vrata koja povećavaju protočnost? Moraju se otvarati oba krila na isti način samo dejstvom na brave, i moraju biti opremljena uređajem za automatsko redosledno zatvaranje vrata. čl. 34
• Sme li spiralno ili konzolno stepenište biti na evakuacionom putu? Ne. Konzolna i spiralna stepeništa na evakuacionim putevima nisu dozvoljena. čl. 35
• Kako se određuje potrebna širina stepeništa? Prema Tabeli 5, u zavisnosti od broja lica koja koriste stepenište i broja etaža koje ono povezuje. Primer: krak od 1,1 m koji povezuje 2 etaže služi najviše 260 lica… čl. 36
• Koje uslove mora ispuniti spoljno stepenište za evakuaciju? Širina najmanje 0,8 m i nagib do 45 stepeni; izrada od negorivih materijala; postavljanje na najmanje 1,5 m od otvora na fasadi (osim ako je zaštićeno od dejstva požara… čl. 37
• Vreme pripreme za evakuaciju u proračunu stambeni objekti najmanje 10 min · poslovni najmanje 5 min · javni najmanje 3 min (stadioni i sportske hale 2 min) čl. 38
• Kolika je projektna brzina kretanja lica pri evakuaciji? Brzina neometanog kretanja na ravnom podu je 1,5 m/s. Ometano kretanje se dobija množenjem faktorom usporavanja: 0,8 niz stepenište, 0,6 - 0,05d uz stepenište, 0,9 niz… čl. 39
• Koliko se dodaje na vreme evakuacije zbog suženja i skretanja? Na suženju ili vratima 3 s na svakih 10 lica (za 10-40 lica kroz otvor manji od 1,00 m, odnosno 40-200 lica kroz otvor manji od 1,60 m). Za skretanje pod uglom 30-60… čl. 39
• Koje su etape evakuacije? I etapa — od polaznog mesta do prvog izlaza; II etapa — od prvog do etažnog izlaza; III etapa — od etažnog do krajnjeg izlaza; IV etapa — od krajnjeg izlaza do… čl. 40
• Za koliko se mora završiti kretanje u prvoj etapi evakuacije? Za 30 sekundi u svim stambenim, poslovnim i javnim objektima. Izuzeci su prostori sa dugim redovima sedišta: bioskopi i pozorišta do 200 lica 1 min, 200-600 lica 2 min… čl. 40
• Za koliko se moraju završiti druga i treća etapa evakuacije? Druga etapa za manje od 1 minuta. Treća etapa za manje od 6 minuta za objekte visine do 22 m, odnosno 10 minuta za više objekte. Za objekte bez etažnog izlaza druga… čl. 40
• Provetravanje evakuacionog stepeništa Na najvišem delu stepeništa otvor svetle površine najmanje 1 m², koji se otvara sa podesta zadnjeg sprata i ne sme se samozatvarati. Uz automatsku dojavu požara mora se… čl. 43
• Kako se izdvajaju komore instalacija za odvođenje dima i natpritisak? U posebnu prostoriju odvojenu od ostalih elementima konstrukcije otpornim prema požaru 120 minuta. čl. 44
• Gde se smešta skladišni prostor za gorivo? Van objekta ili u prostoriji izdvojenoj u poseban požarni sektor sa horizontalnim i vertikalnim konstruktivnim elementima otpornim prema požaru najmanje 90 minuta. čl. 45
• Kada kotao ne mora biti u posebnoj kotlarnici? Kotlovi i generatori toplote snage do 50 kW mogu se nalaziti i u drugim prostorijama objekta. čl. 45
• Koja su bezbednosna rastojanja za postrojenje na komprimovani prirodni gas? Prema Tabeli 6: boce za skladištenje i vozilo za isporuku više od 10 m od objekata, više od 5 m od javnih puteva, više od 2 m od granice postrojenja, više od 5 m od… čl. 45
• Koje uslove mora ispuniti kotlarnica? Zidovi i međuspratna konstrukcija otporni prema požaru najmanje 90 minuta; vrata na ulazu se postavljaju sa spoljne strane objekta, a ako se ulazi iz objekta vrata… čl. 45
• Kako se izdvaja elektroenergetsko postrojenje visokog napona? Uvek u poseban požarni sektor. Sa suvim transformatorima — konstruktivni elementi otporni najmanje 1,5 h i vrata najmanje 30 min. Sa uljnim transformatorima — elementi… čl. 46
• Koliko je prekidno rastojanje na fasadi trafostanice sa uljnim transformatorima? Horizontalno prekidno rastojanje najmanje 1 m i vertikalno najmanje 2 m, odnosno zbir horizontalnog i vertikalnih delova najmanje 2 m. Vertikalno se može smanjiti na 1… čl. 46
• Koje sisteme mora napajati rezervni izvor električne energije? Sigurnosnu rasvetu evakuacionih puteva, uređaje za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži, instalacije i uređaje za automatsko otkrivanje i dojavu požara i instalacije… čl. 47
• Koje sisteme mora napajati sigurnosni izvor? Vatrogasni odnosno evakuacioni lift u objektima specifične namene, instalacije za odvođenje dima i toplote i sisteme za nadpritisak koji se koriste za bezbedne uslove… čl. 48
• Kakva mora biti prostorija rezervnog izvora napajanja? Zidovi, međuspratna konstrukcija i vrata otporni prema požaru koliko je predviđeno za rad sistema, ali ne manje od 30 minuta. Rezervni izvor se mora automatski… čl. 49
• Gde je obavezna sigurnosna rasveta? Za osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja lica, osvetljenje evakuacionih puteva i osvetljenje prostorija za boravak lica površine veće od 60 m2 (izuzev prostorija… čl. 50
• Koliko dugo mora funkcionisati električni razvod sistema u režimu požara? Koliko je definisano tehničkim propisima za tu vrstu sistema, ali ne manje od 30 minuta. čl. 51
• Kakav pretprostor mora imati vatrogasni lift? Sopstveno okno i sopstveni pretprostor sa zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h, izvedenim od proizvoda klase najmanje A2s1d0, i vratima otpornim prema požaru… čl. 56
• Kako se provetrava pretprostor vatrogasnog lifta? Sistemom koji ostvaruje natpritisak koji ne prelazi 50 Pa ±10% (sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) po SRPS EN 12101-6, ili provetravanjem sa najmanje 20 izmena… čl. 56
• Kolika mora biti kabina vatrogasnog lifta za nosila? Najmanje 1,1 m x 2,1 m, ako se lift koristi i za spašavanje povređenih uz pomoć nosila. čl. 56
• Kada objekat ne mora imati unutrašnju hidrantsku mrežu? Stambeni objekat ili lamela visine do 12 m; poslovni ili javni objekat površine do 150 m2 sa specifičnim požarnim opterećenjem do 360 MJ/m2 i konstrukcijom najmanje… čl. 57
• Da li objekat mora imati mobilne uređaje za gašenje požara? Da. U stambenim, poslovnim i javnim objektima mora se predvideti potreban broj mobilnih uređaja za gašenje požara, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima… čl. 58
• Kolika moze biti maksimalna duzina puta evakuacije u stambenom, poslovnom ili objektu javne namene? Ne postoji jedan broj za ceo put evakuacije. Po Pravilniku 22/2019, od polaznog mesta do prvog izlaza put moze biti najvise 20 m kada postoji jedan prvi izlaz, odnosno… čl. 32 i 33

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara

Sl. glasnik RS, br. 80/2015, 67/2017 i 103/2018 · cijeli propis po članovima

• Kada se zgrada smatra visokim objektom po propisu o zaštiti od požara? Kada je pod najvišeg sprata najmanje 30 m iznad kote terena na koju može pristupiti vatrogasno vozilo i sa koje je moguća intervencija sa visine. čl. 2

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

Sl. glasnik RS, br. 22/2015 i 10/2026 · cijeli propis po članovima

• Kako moraju biti data uputstva za evakuaciju? Na Brajevom pismu i obeležena reljefnim simbolima, sa informacijama o pravcu kretanja ka izlazu i eventualnim preprekama. čl. 39

Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada

Sl. glasnik RS, br. 59/2016, 36/2017 i 6/2019 · cijeli propis po članovima

• Na koje radove se primenjuje pravilnik o bezbednosti od požara spoljnih zidova? Na projektovanje, izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju, upotrebu i održavanje stambenih, poslovnih, javnih i industrijskih zgrada i skladišta, kao i na… čl. 1
• Šta nije predmet pravilnika o spoljnim zidovima? Otpornost prema požaru spoljnih zidova i prekidna vertikalna i horizontalna rastojanja — to uređuju drugi propisi. čl. 2
• Koje vrste spoljnih zidova pravilnik obuhvata? Zidane ili betonske zidove sa toplotno-izolacionim slojem i spoljnim zaštitnim slojem bez ventilisanog vazdušnog međuprostora (i samonoseće prefabrikovane fasadne… čl. 3
• Kako se meri visina zgrade u smislu pravilnika o fasadama? Kao razlika između kote kolovoza uz zgradu ili platoa za vatrogasno vozilo sa kojeg bi se intervenisalo, i kote poda najvišeg sprata na kome borave ljudi. čl. 4
• Koji materijali se smatraju negorivim? Negorivi su materijali klase reakcije na požar A1 i A2 prema SRPS EN 13501-1. Gorivi su materijali klase B, C, D, E i F. čl. 4
• Šta je bitan, a šta nebitan sastavni deo spoljnog zida? Bitan sastavni deo ima sloj mase po jedinici površine najmanje 1,0 kg/m2 ili debljinu najmanje 2,0 mm i ispituje se u pogledu reakcije na požar. Nebitan ima debljinu… čl. 4
• U koje se kategorije razvrstavaju zgrade po pravilniku o fasadama? A (pomoćne zgrade, male nadzemne garaže); B (stambene, poslovne i javne zgrade BRGP najviše 400 m2, podzemno-nadzemne i srednje nadzemne garaže, slobodnostojeće… čl. 5
• Šta ako se zgrada može svrstati u više kategorija? Razvrstavanje se vrši na bazi strožijeg kriterijuma. čl. 6
• Kako se tretira estetski sloj na fasadi? Ako je estetski sloj deo sistema, sistem mora ispunjavati uslove iz člana 7; ako je završna ili spoljašnja komponenta, sam estetski sloj mora ispunjavati te uslove. Ako… čl. 7a
• Šta se traži kod specifične pozicije susednih objekata? Proračunom prema priznatim metodama mora se potvrditi da materijali ugrađeni u spoljne zidove pri gorenju neće prouzrokovati ili doprineti prenosu požara sa jednog… čl. 8
• Kako se dokazuje ispunjenost zahteva po završetku radova na fasadi? Na osnovu isprava o usaglašenosti koje su uređene u skladu sa posebnim propisima. čl. 14
• Šta ako su isti zahtevi uređeni i drugim propisom? Primenjuju se odredbe propisa u kom su utvrđeni strožiji zahtevi. čl. 15

Zakon o planiranju i izgradnji

Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013, 98/2013, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019, 9/2020, 52/2021, 62/2023, 91/2025 i 80/2026 · cijeli propis po članovima

• Kako organ postupa po zahtevu za saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu zaštite od požara? Upućuje zahtev organu nadležnom za zaštitu od požara bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana od prijema, i u istom roku odluku tog organa dostavlja investitoru. čl. 8d

Zakon o zaštiti od požara

Sl. glasnik RS, br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni · cijeli propis po članovima

• Kako se dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva zaštite od požara? Primarno zahtjevima posebnih propisa/standarda i procjenom rizika od požara. Ako to nije moguće, Ministarstvo može prihvatiti dokazivanje i prema stranim propisima i… čl. 30
• Koja četiri osnovna zahteva zaštite od požara moraju biti obezbeđena projektom? Nosivost konstrukcije određeno vreme · sprečavanje širenja vatre i dima unutar objekta · sprečavanje širenja vatre na susedne objekte · sigurna evakuacija odnosno… čl. 30
• Mora li GPZP uvek biti poseban sastavni deo tehničke dokumentacije? Ne. Ne mora biti poseban deo ako se osnovni zahtevi iz čl. 30 mogu sagledati kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju/dogradnju/rekonstrukciju. čl. 31
• Šta mora da sadrži Glavni projekat zaštite od požara kada je potreban? Tehnički izveštaj · proračunske osnove (požarno opterećenje, kapacitet i vreme evakuacije...) · grafičku dokumentaciju · predmer opreme i sredstava zaštite od požara. čl. 31
• Ko sme da izrađuje Glavni projekat zaštite od požara? Registrovano pravno lice sa ovlašćenjem Ministarstva i zaposlenim licima sa licencom za izradu projekta zaštite od požara. čl. 32
• Koji drugi objekti iz člana 33 mogu tražiti PP saglasnost? Između ostalog: hemijski i eksplozivno ugroženi pogoni, stanice za gorivo, industrija i skladišta >1.500 m2, određena elektroenergetska postrojenja, skladišta… čl. 33
• Može li PP saglasnost biti data samo za deo objekta? Da, kada se objekat gradi po delovima i taj deo predstavlja ekonomsko-tehničku celinu koja se može samostalno koristiti, odnosno ako će izgradnja celog objekta trajati… čl. 35
• Kako se izvode tehnološki procesi sa zapaljivim tečnostima, gasovima ili eksplozivnim materijama? U objektima ili delovima objekta odvojenim od drugih proizvodnih i skladišnih objekata vatrootpornim zidovima koji onemogućavaju širenje požara; takvi objekti se grade… čl. 37
• Smeju li se na vatrogasnim pristupima i evakuacionim platoima postavljati objekti ili prepreke? Ne. čl. 41
• Na kom odstojanju od objekta se sme smeštati zapaljiv materijal? Najmanje 6 m od objekta ili dela objekta, ako tehničkim propisima nije drugačije određeno (čl. 48). čl. 48
• Ko vrši nadzor nad izvođenjem mera zaštite od požara pri građenju? Lice koje ispunjava uslove za stručni nadzor po propisima o planiranju i izgradnji i ima licence iz čl. 32. i 38., određeno pisanim aktom investitora ili zastupnika… čl. 80
• Kolika je kazna za pravno lice koje izrađuje glavni projekat zaštite od požara a ne ispunjava uslove? Od 500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup, odgovorno lice 50.000–200.000, uz moguću zaštitnu meru zabrane od šest meseci do pet godina (čl. 81 st. 1–3). čl. 81
• Za šta se kažnjava pravno lice novčanom kaznom 300.000–1.000.000 dinara u oblasti zaštite od požara pri građenju? Između ostalog ako ne pribavi saglasnost Ministarstva (čl. 33–35), ne obezbedi uslove za sigurnu evakuaciju u objektima visokogradnje, ne ugradi materijale propisane… čl. 82
• Ko sme da projektuje i izvodi posebne sisteme zaštite od požara? Ovlašćeno pravno lice sa odgovarajućom registracijom, tehničkim uslovima i zaposlenim licenciranim licima. Posebni sistemi obuhvataju stabilno gašenje, dojavu… čl. 38, 39

Pretraži cijelu bazu pravila